Prikaz osnovnih podataka o dokumentu

dc.contributorЂерић, Ивана
dc.contributorГутвајн, Николета
dc.contributorЈошић, Смиљана
dc.contributorШева, Нада
dc.creatorЧернош, Бојана
dc.creatorШева, Нада
dc.date.accessioned2021-07-05T10:38:46Z
dc.date.available2021-07-05T10:38:46Z
dc.date.issued2021
dc.identifier.isbn978-86-7447-155-5
dc.identifier.urihttp://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/539
dc.description.abstractДосадашња истраживања указују на то да степен разумевања разломака у првом циклусу обавезног образовања у великој мери предвиђа постигнуће ученика из алгебре у средњој школи. Стога, учење разломака (и повезаних концепата, као што су децимални бројеви) представља основу за даљи развој математичких компетенција. У овом раду истражујемо у којој мери ученици на крају четвртог разреда основне школе у Србији остварују овај предуслов. Коришћене су следеће методе: дескриптивна анализа, анализа варијансе и квалитативна анализа садржаја одговора ученика. Четвртаци из наше земље су остварили статистички значајно нижи проценат тачних одговора у односу на међународни просек у области разломака и децималних бројева (АССрбијаTIMSS2019=27,2% према АСмеђународни_просекTIMSS2019=39,4%). Резултати за децималне бројеве нису се статистички значајно разликовали од постигнућа за разломке (АСразломци=24,3% према АСдецимални бројеви=31,5%). Ученици су остварили следећу просечну тачност за различите теме у вези са разломцима: повезивање разломака и графичког приказа (29,5%), поређење разломака (26,45%) и сабирање и одузимање разломака (10,8%). Задаци сабирања и одузимања разломака са различитим имениоцима представљали су изазов за ученике, јер између 22,7% и 36,1% ученика није ни покушао да уради задатак. Када је реч о децималним бројевима обухваћене су теме: поређење (30%), сабирање и одузимање (34,22%) и претварање разломка у децимални број (30%). У свим задацима који су се односили на сабирање и одузимање децималних бројева уочена је следећа стратегија: ученици су приступали децималним бројевима као да су природни. Ово је условило велико варирање у просечној тачности по задатку, у зависности од комплексности децимaлних бројева (Min=4,9%, Маx=50,6%). Резултати указују на то да је потребно увести низ промена у процес поучавања разломака, укључујући и дубље интегрисање ове математичке области са другим областима. Тако бисмо обезбедили више прилика за ученике које би им помогле да не користе разломке само на нивоу знања, већ и на нивоу примене и закључивања.sr
dc.language.isosrsr
dc.publisherБеоград : Институт за педагошка истраживањаsr
dc.relationinfo:eu-repo/grantAgreement/MESTD/inst-2020/200018/RS//sr
dc.relation404-02-42/2018-17sr
dc.rightsopenAccesssr
dc.rights.urihttps://creativecommons.org/licenses/by/4.0/
dc.sourceTIMSS2019 : резултати и импликацијеsr
dc.subjectупоређивање разломакаsr
dc.subjectупоређивање децималних бројеваsr
dc.subjectразломак и сликаsr
dc.subjectсабирање и одузимање разломакаsr
dc.subjectсабирање и одузимање децималних бројеваsr
dc.titleРазломци и децимални запис у истраживању TIMSS 2019: постигнуће ученика четвртог разреда из Србијеsr
dc.typeconferenceObjectsr
dc.rights.licenseBYsr
dc.citation.epage49
dc.citation.spage48
dc.description.otherЗборник резимеа : XXVII нaучнa кoнфeрeнциja „Пeдaгoшкa истрaживaњa и шкoлскa прaксa”sr
dc.identifier.fulltexthttp://ipir.ipisr.org.rs/bitstream/id/1484/Razlomci_i_decimalni_zapis_2021.pdf
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_539
dc.type.versionpublishedVersionsr


Dokumenti

Thumbnail

Ovaj dokument se pojavljuje u sledećim kolekcijama

Prikaz osnovnih podataka o dokumentu