Разломци и децимални запис у истраживању TIMSS 2019: постигнуће ученика четвртог разреда из Србије
Authors
Чернош, БојанаШева, Нада
Contributors
Ђерић, ИванаГутвајн, Николета
Јошић, Смиљана
Шева, Нада
Conference object (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
Досадашња истраживања указују на то да степен разумевања разломака у
првом циклусу обавезног образовања у великој мери предвиђа постигнуће
ученика из алгебре у средњој школи. Стога, учење разломака (и повезаних
концепата, као што су децимални бројеви) представља основу за даљи развој
математичких компетенција. У овом раду истражујемо у којој мери ученици
на крају четвртог разреда основне школе у Србији остварују овај предуслов.
Коришћене су следеће методе: дескриптивна анализа, анализа варијансе
и квалитативна анализа садржаја одговора ученика. Четвртаци из наше
земље су остварили статистички значајно нижи проценат тачних одговора
у односу на међународни просек у области разломака и децималних бројева
(АССрбијаTIMSS2019=27,2% према АСмеђународни_просекTIMSS2019=39,4%). Резултати за
децималне бројеве нису се статистички значајно разликовали од постигнућа
за разломке (АСразломци=24,3% према АСдецимални бројеви=31,5%). Ученици су
остварили следећу просечну тачност за различит...е теме у вези са разломцима:
повезивање разломака и графичког приказа (29,5%), поређење разломака
(26,45%) и сабирање и одузимање разломака (10,8%). Задаци сабирања и
одузимања разломака са различитим имениоцима представљали су изазов за
ученике, јер између 22,7% и 36,1% ученика није ни покушао да уради задатак.
Када је реч о децималним бројевима обухваћене су теме: поређење (30%),
сабирање и одузимање (34,22%) и претварање разломка у децимални број (30%).
У свим задацима који су се односили на сабирање и одузимање децималних
бројева уочена је следећа стратегија: ученици су приступали децималним бројевима као да су природни. Ово је условило велико варирање у просечној
тачности по задатку, у зависности од комплексности децимaлних бројева
(Min=4,9%, Маx=50,6%). Резултати указују на то да је потребно увести низ
промена у процес поучавања разломака, укључујући и дубље интегрисање
ове математичке области са другим областима. Тако бисмо обезбедили више
прилика за ученике које би им помогле да не користе разломке само на нивоу
знања, већ и на нивоу примене и закључивања.
Keywords:
упоређивање разломака / упоређивање децималних бројева / разломак и слика / сабирање и одузимање разломака / сабирање и одузимање децималних бројеваSource:
TIMSS2019 : резултати и импликације, 2021, 48-49Publisher:
- Београд : Институт за педагошка истраживања
Funding / projects:
- Ministry of Science, Technological Development and Innovation of the Republic of Serbia, institutional funding - 200018 (Institute for Educational Research, Belgrade) (RS-MESTD-inst-2020-200018)
- 404-02-42/2018-17
Note:
- Зборник резимеа : XXVII нaучнa кoнфeрeнциja „Пeдaгoшкa истрaживaњa и шкoлскa прaксa”
Collections
Institution/Community
IPITY - CONF AU - Чернош, Бојана AU - Шева, Нада PY - 2021 UR - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/539 AB - Досадашња истраживања указују на то да степен разумевања разломака у првом циклусу обавезног образовања у великој мери предвиђа постигнуће ученика из алгебре у средњој школи. Стога, учење разломака (и повезаних концепата, као што су децимални бројеви) представља основу за даљи развој математичких компетенција. У овом раду истражујемо у којој мери ученици на крају четвртог разреда основне школе у Србији остварују овај предуслов. Коришћене су следеће методе: дескриптивна анализа, анализа варијансе и квалитативна анализа садржаја одговора ученика. Четвртаци из наше земље су остварили статистички значајно нижи проценат тачних одговора у односу на међународни просек у области разломака и децималних бројева (АССрбијаTIMSS2019=27,2% према АСмеђународни_просекTIMSS2019=39,4%). Резултати за децималне бројеве нису се статистички значајно разликовали од постигнућа за разломке (АСразломци=24,3% према АСдецимални бројеви=31,5%). Ученици су остварили следећу просечну тачност за различите теме у вези са разломцима: повезивање разломака и графичког приказа (29,5%), поређење разломака (26,45%) и сабирање и одузимање разломака (10,8%). Задаци сабирања и одузимања разломака са различитим имениоцима представљали су изазов за ученике, јер између 22,7% и 36,1% ученика није ни покушао да уради задатак. Када је реч о децималним бројевима обухваћене су теме: поређење (30%), сабирање и одузимање (34,22%) и претварање разломка у децимални број (30%). У свим задацима који су се односили на сабирање и одузимање децималних бројева уочена је следећа стратегија: ученици су приступали децималним бројевима као да су природни. Ово је условило велико варирање у просечној тачности по задатку, у зависности од комплексности децимaлних бројева (Min=4,9%, Маx=50,6%). Резултати указују на то да је потребно увести низ промена у процес поучавања разломака, укључујући и дубље интегрисање ове математичке области са другим областима. Тако бисмо обезбедили више прилика за ученике које би им помогле да не користе разломке само на нивоу знања, већ и на нивоу примене и закључивања. PB - Београд : Институт за педагошка истраживања C3 - TIMSS2019 : резултати и импликације T1 - Разломци и децимални запис у истраживању TIMSS 2019: постигнуће ученика четвртог разреда из Србије EP - 49 SP - 48 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_539 ER -
@conference{ author = "Чернош, Бојана and Шева, Нада", year = "2021", abstract = "Досадашња истраживања указују на то да степен разумевања разломака у првом циклусу обавезног образовања у великој мери предвиђа постигнуће ученика из алгебре у средњој школи. Стога, учење разломака (и повезаних концепата, као што су децимални бројеви) представља основу за даљи развој математичких компетенција. У овом раду истражујемо у којој мери ученици на крају четвртог разреда основне школе у Србији остварују овај предуслов. Коришћене су следеће методе: дескриптивна анализа, анализа варијансе и квалитативна анализа садржаја одговора ученика. Четвртаци из наше земље су остварили статистички значајно нижи проценат тачних одговора у односу на међународни просек у области разломака и децималних бројева (АССрбијаTIMSS2019=27,2% према АСмеђународни_просекTIMSS2019=39,4%). Резултати за децималне бројеве нису се статистички значајно разликовали од постигнућа за разломке (АСразломци=24,3% према АСдецимални бројеви=31,5%). Ученици су остварили следећу просечну тачност за различите теме у вези са разломцима: повезивање разломака и графичког приказа (29,5%), поређење разломака (26,45%) и сабирање и одузимање разломака (10,8%). Задаци сабирања и одузимања разломака са различитим имениоцима представљали су изазов за ученике, јер између 22,7% и 36,1% ученика није ни покушао да уради задатак. Када је реч о децималним бројевима обухваћене су теме: поређење (30%), сабирање и одузимање (34,22%) и претварање разломка у децимални број (30%). У свим задацима који су се односили на сабирање и одузимање децималних бројева уочена је следећа стратегија: ученици су приступали децималним бројевима као да су природни. Ово је условило велико варирање у просечној тачности по задатку, у зависности од комплексности децимaлних бројева (Min=4,9%, Маx=50,6%). Резултати указују на то да је потребно увести низ промена у процес поучавања разломака, укључујући и дубље интегрисање ове математичке области са другим областима. Тако бисмо обезбедили више прилика за ученике које би им помогле да не користе разломке само на нивоу знања, већ и на нивоу примене и закључивања.", publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања", journal = "TIMSS2019 : резултати и импликације", title = "Разломци и децимални запис у истраживању TIMSS 2019: постигнуће ученика четвртог разреда из Србије", pages = "49-48", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_539" }
Чернош, Б.,& Шева, Н.. (2021). Разломци и децимални запис у истраживању TIMSS 2019: постигнуће ученика четвртог разреда из Србије. in TIMSS2019 : резултати и импликације Београд : Институт за педагошка истраживања., 48-49. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_539
Чернош Б, Шева Н. Разломци и децимални запис у истраживању TIMSS 2019: постигнуће ученика четвртог разреда из Србије. in TIMSS2019 : резултати и импликације. 2021;:48-49. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_539 .
Чернош, Бојана, Шева, Нада, "Разломци и децимални запис у истраживању TIMSS 2019: постигнуће ученика четвртог разреда из Србије" in TIMSS2019 : резултати и импликације (2021):48-49, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_539 .