Мотивациони профили и постигнуће ученика у математици и природним наукама: TIMSS 2019
Motivacioni profili i postignuće učenika u matematici i prirodnim naukama
Аутори
Шевкушић, СлавицаМирков, Снежана
Лалић Вучетић, Наташа
Остала ауторства
Ђерић, ИванаГутвајн, Николета
Јошић, Смиљана
Шева, Нада
Конференцијски прилог (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Мотивација ученика за учење и начин на који опажају сопствене компетенције
сматрају се важним конструктима за постигнуће ученика у настави и
представљају предуслов за целоживотно учење. У овом раду приказани су
резултати секундарних анализа података добијених путем упитника за ученике
и тестова знања из математике и природних наука у истраживању TIMSS 2019.
Циљ рада је да се идентификују и опишу мотивациони профили ученика и
да се испита њихова повезаност са постигнућем у математици и природним
наукама. Узорак чини 4380 ученика четвртог разреда основних школа у Србији.
Мотивациони профили добијени су кластер анализом у коју су укључене две
варијабле: уживање у учењу и опажена самоефикасност у оба предмета. За
испитивање повезаности мотивационих профила са постигнућем коришћени
су тестови значајности разлика и једносмерна анализа варијансе. Као
коначна решења изабрана су три кластера мотивационих профила ученика
за математику и два кластера за природне науке, који су описан...и на основу
различитих нивоа мотивације и самоефикасности. У математици – у првом и
најмањем кластеру су ученици чије су вредности на варијаблама уживање
и самоефикасност изузетно високе (19% ученика), у другом су ученици
чије су вредности на обе варијабле високе (40,1%), а у трећем су ученици
чије су вредности на посматраним варијаблама умерене или ниске (40%). У
природним наукама – у првом и мањем кластеру су ученици чије су вредности
на обе варијабле изузетно високе или високе (39,4%), а другом кластеру
припадају ученици чије су вредности на обе варијабле умерене или ниске
(60,6%). Ученици који изражавају вишу мотивацију и већу самоефикасност
остварују више постигнуће у односу на ученике који изражавају нижу мотивацију и самоефикасност у оба предмета. Закључено је да се развијањем
компетенција ученика за учење и подстицањем позитивног опажања
сопствених компетенција може деловати на оснаживање мотивације и на
остваривање бољег успеха. Добијени резултати о мотивационим профилима
могу значајно допринети осмишљавању интервенција у настави, којима се
делује на развој ученика у складу са њиховим потребама и интересовањима.
Кључне речи:
мотивациони профили ученика / математика и природне науке / самоефикасност / постигнуће на тестовима знања / TIMSS 2019 / motivacioni profili učenika / matematika i prirodne nauke / samoefikasnost / postignuće na testovima znanjИзвор:
TIMSS2019 : резултати и импликације, 2021, 40-41Издавач:
- Београд : Институт за педагошка истраживања
Финансирање / пројекти:
- Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, институционално финансирање - 200018 (Институт за педагошка истраживања, Београд) (RS-200018)
- 404-02-42/2018-17
Напомена:
- Зборник резимеа : XXVII нaучнa кoнфeрeнциja „Пeдaгoшкa истрaживaњa и шкoлскa прaксa”
Институција/група
IPITY - CONF AU - Шевкушић, Славица AU - Мирков, Снежана AU - Лалић Вучетић, Наташа PY - 2021 UR - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/534 AB - Мотивација ученика за учење и начин на који опажају сопствене компетенције сматрају се важним конструктима за постигнуће ученика у настави и представљају предуслов за целоживотно учење. У овом раду приказани су резултати секундарних анализа података добијених путем упитника за ученике и тестова знања из математике и природних наука у истраживању TIMSS 2019. Циљ рада је да се идентификују и опишу мотивациони профили ученика и да се испита њихова повезаност са постигнућем у математици и природним наукама. Узорак чини 4380 ученика четвртог разреда основних школа у Србији. Мотивациони профили добијени су кластер анализом у коју су укључене две варијабле: уживање у учењу и опажена самоефикасност у оба предмета. За испитивање повезаности мотивационих профила са постигнућем коришћени су тестови значајности разлика и једносмерна анализа варијансе. Као коначна решења изабрана су три кластера мотивационих профила ученика за математику и два кластера за природне науке, који су описани на основу различитих нивоа мотивације и самоефикасности. У математици – у првом и најмањем кластеру су ученици чије су вредности на варијаблама уживање и самоефикасност изузетно високе (19% ученика), у другом су ученици чије су вредности на обе варијабле високе (40,1%), а у трећем су ученици чије су вредности на посматраним варијаблама умерене или ниске (40%). У природним наукама – у првом и мањем кластеру су ученици чије су вредности на обе варијабле изузетно високе или високе (39,4%), а другом кластеру припадају ученици чије су вредности на обе варијабле умерене или ниске (60,6%). Ученици који изражавају вишу мотивацију и већу самоефикасност остварују више постигнуће у односу на ученике који изражавају нижу мотивацију и самоефикасност у оба предмета. Закључено је да се развијањем компетенција ученика за учење и подстицањем позитивног опажања сопствених компетенција може деловати на оснаживање мотивације и на остваривање бољег успеха. Добијени резултати о мотивационим профилима могу значајно допринети осмишљавању интервенција у настави, којима се делује на развој ученика у складу са њиховим потребама и интересовањима. PB - Београд : Институт за педагошка истраживања C3 - TIMSS2019 : резултати и импликације T1 - Мотивациони профили и постигнуће ученика у математици и природним наукама: TIMSS 2019 T1 - Motivacioni profili i postignuće učenika u matematici i prirodnim naukama EP - 41 SP - 40 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_534 ER -
@conference{ author = "Шевкушић, Славица and Мирков, Снежана and Лалић Вучетић, Наташа", year = "2021", abstract = "Мотивација ученика за учење и начин на који опажају сопствене компетенције сматрају се важним конструктима за постигнуће ученика у настави и представљају предуслов за целоживотно учење. У овом раду приказани су резултати секундарних анализа података добијених путем упитника за ученике и тестова знања из математике и природних наука у истраживању TIMSS 2019. Циљ рада је да се идентификују и опишу мотивациони профили ученика и да се испита њихова повезаност са постигнућем у математици и природним наукама. Узорак чини 4380 ученика четвртог разреда основних школа у Србији. Мотивациони профили добијени су кластер анализом у коју су укључене две варијабле: уживање у учењу и опажена самоефикасност у оба предмета. За испитивање повезаности мотивационих профила са постигнућем коришћени су тестови значајности разлика и једносмерна анализа варијансе. Као коначна решења изабрана су три кластера мотивационих профила ученика за математику и два кластера за природне науке, који су описани на основу различитих нивоа мотивације и самоефикасности. У математици – у првом и најмањем кластеру су ученици чије су вредности на варијаблама уживање и самоефикасност изузетно високе (19% ученика), у другом су ученици чије су вредности на обе варијабле високе (40,1%), а у трећем су ученици чије су вредности на посматраним варијаблама умерене или ниске (40%). У природним наукама – у првом и мањем кластеру су ученици чије су вредности на обе варијабле изузетно високе или високе (39,4%), а другом кластеру припадају ученици чије су вредности на обе варијабле умерене или ниске (60,6%). Ученици који изражавају вишу мотивацију и већу самоефикасност остварују више постигнуће у односу на ученике који изражавају нижу мотивацију и самоефикасност у оба предмета. Закључено је да се развијањем компетенција ученика за учење и подстицањем позитивног опажања сопствених компетенција може деловати на оснаживање мотивације и на остваривање бољег успеха. Добијени резултати о мотивационим профилима могу значајно допринети осмишљавању интервенција у настави, којима се делује на развој ученика у складу са њиховим потребама и интересовањима.", publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања", journal = "TIMSS2019 : резултати и импликације", title = "Мотивациони профили и постигнуће ученика у математици и природним наукама: TIMSS 2019, Motivacioni profili i postignuće učenika u matematici i prirodnim naukama", pages = "41-40", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_534" }
Шевкушић, С., Мирков, С.,& Лалић Вучетић, Н.. (2021). Мотивациони профили и постигнуће ученика у математици и природним наукама: TIMSS 2019. in TIMSS2019 : резултати и импликације Београд : Институт за педагошка истраживања., 40-41. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_534
Шевкушић С, Мирков С, Лалић Вучетић Н. Мотивациони профили и постигнуће ученика у математици и природним наукама: TIMSS 2019. in TIMSS2019 : резултати и импликације. 2021;:40-41. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_534 .
Шевкушић, Славица, Мирков, Снежана, Лалић Вучетић, Наташа, "Мотивациони профили и постигнуће ученика у математици и природним наукама: TIMSS 2019" in TIMSS2019 : резултати и импликације (2021):40-41, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_534 .