Компаративна анализа утицаја културног капитала на постигнуће ученика: Србија, регион и Западна Европа
Autori
Радуловић, МладенГундоган, Драгана
Ostala autorstva
Ђерић, ИванаГутвајн, Николета
Јошић, Смиљана
Шева, Нада
Konferencijski prilog (Objavljena verzija)
Metapodaci
Prikaz svih podataka o dokumentuApstrakt
У социологији образовања постоји дуга традиција теоријских становишта
и емпиријских потврда о постојању повезаности између друштвеног
положаја и образовних исхода. У овом раду смо испитивали утицај културног
капитала, као једног од видова капитала који дефинишу друштвени положај
појединца, на постигнуће ученика. Ослањајући се на Бурдијеове идеје о
значају културног капитала за образовни успех, на знања о специфичностима
постсоцијалистичке трансформације у Србији (период блокиране
трансформације и развој друштва у смеру „дивљег капитализма”), као и на
увиде који се тичу конзервативног карактера образовних политика у Србији
(попут увођења дуалног образовања), у раду смо покушали да испитамо:
(1) да ли је степен неједнакости у Србији у стагнацији, или је под утицајем
трансформације и даље у порасту, (2) да ли су те неједнакости у Србији
достигле ниво неједнакости карактеристичан за друштва која имају дугу
капиталистичку традицију, као и (3) да ли се ниво неједнакости у Србији...
разликује у односу на остале земље и територије бивше Југославије. Како
бисмо одговорили на ова питања, у раду смо користили податке прикупљене
у истраживањима TIMSS 2015 и TIMSS 2019. Резултати истраживања показују
да је утицај културног капитала на постигнуће у Србији 2019. године већи
него што је био 2015. године, да је он већи него што је у осталим земљама
бивше Југославије, као и да је сличан једино утицају који културни капитал
има у државама у којима постоји дуга капиталистичка традиција. У раду
се закључује да су раст и висок ниво неједнакости последица динамике и
смера друштвене трансформације, као и непостојања образовних политика које би за циљ имале умањење неједнакости. Као најдиректинији начини
умањења неједнакости у раду истичу се: (1) одустајање од трансформације
у смеру „дивљег капитализма” и успостављање другачијег друштвено-
економског система, као и (2) радикалне промене образовног система које
би подразумевале одустајање од конзервативних образовних политика.
Ključne reči:
културни капитал / образовање / социологија образовања / друштвене неједнакостиIzvor:
TIMSS2019 : резултати и импликације, 2021, 28-29Izdavač:
- Београд : Институт за педагошка истраживања
Finansiranje / projekti:
- Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije, institucionalno finansiranje - 200018 (Institut za pedagoška istraživanja, Beograd) (RS-200018)
- 404-02-42/2018-17
Napomena:
- Зборник резимеа : XXVII нaучнa кoнфeрeнциja „Пeдaгoшкa истрaживaњa и шкoлскa прaксa”
Institucija/grupa
IPITY - CONF AU - Радуловић, Младен AU - Гундоган, Драгана PY - 2021 UR - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/529 AB - У социологији образовања постоји дуга традиција теоријских становишта и емпиријских потврда о постојању повезаности између друштвеног положаја и образовних исхода. У овом раду смо испитивали утицај културног капитала, као једног од видова капитала који дефинишу друштвени положај појединца, на постигнуће ученика. Ослањајући се на Бурдијеове идеје о значају културног капитала за образовни успех, на знања о специфичностима постсоцијалистичке трансформације у Србији (период блокиране трансформације и развој друштва у смеру „дивљег капитализма”), као и на увиде који се тичу конзервативног карактера образовних политика у Србији (попут увођења дуалног образовања), у раду смо покушали да испитамо: (1) да ли је степен неједнакости у Србији у стагнацији, или је под утицајем трансформације и даље у порасту, (2) да ли су те неједнакости у Србији достигле ниво неједнакости карактеристичан за друштва која имају дугу капиталистичку традицију, као и (3) да ли се ниво неједнакости у Србији разликује у односу на остале земље и територије бивше Југославије. Како бисмо одговорили на ова питања, у раду смо користили податке прикупљене у истраживањима TIMSS 2015 и TIMSS 2019. Резултати истраживања показују да је утицај културног капитала на постигнуће у Србији 2019. године већи него што је био 2015. године, да је он већи него што је у осталим земљама бивше Југославије, као и да је сличан једино утицају који културни капитал има у државама у којима постоји дуга капиталистичка традиција. У раду се закључује да су раст и висок ниво неједнакости последица динамике и смера друштвене трансформације, као и непостојања образовних политика које би за циљ имале умањење неједнакости. Као најдиректинији начини умањења неједнакости у раду истичу се: (1) одустајање од трансформације у смеру „дивљег капитализма” и успостављање другачијег друштвено- економског система, као и (2) радикалне промене образовног система које би подразумевале одустајање од конзервативних образовних политика. PB - Београд : Институт за педагошка истраживања C3 - TIMSS2019 : резултати и импликације T1 - Компаративна анализа утицаја културног капитала на постигнуће ученика: Србија, регион и Западна Европа EP - 29 SP - 28 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_529 ER -
@conference{ author = "Радуловић, Младен and Гундоган, Драгана", year = "2021", abstract = "У социологији образовања постоји дуга традиција теоријских становишта и емпиријских потврда о постојању повезаности између друштвеног положаја и образовних исхода. У овом раду смо испитивали утицај културног капитала, као једног од видова капитала који дефинишу друштвени положај појединца, на постигнуће ученика. Ослањајући се на Бурдијеове идеје о значају културног капитала за образовни успех, на знања о специфичностима постсоцијалистичке трансформације у Србији (период блокиране трансформације и развој друштва у смеру „дивљег капитализма”), као и на увиде који се тичу конзервативног карактера образовних политика у Србији (попут увођења дуалног образовања), у раду смо покушали да испитамо: (1) да ли је степен неједнакости у Србији у стагнацији, или је под утицајем трансформације и даље у порасту, (2) да ли су те неједнакости у Србији достигле ниво неједнакости карактеристичан за друштва која имају дугу капиталистичку традицију, као и (3) да ли се ниво неједнакости у Србији разликује у односу на остале земље и територије бивше Југославије. Како бисмо одговорили на ова питања, у раду смо користили податке прикупљене у истраживањима TIMSS 2015 и TIMSS 2019. Резултати истраживања показују да је утицај културног капитала на постигнуће у Србији 2019. године већи него што је био 2015. године, да је он већи него што је у осталим земљама бивше Југославије, као и да је сличан једино утицају који културни капитал има у државама у којима постоји дуга капиталистичка традиција. У раду се закључује да су раст и висок ниво неједнакости последица динамике и смера друштвене трансформације, као и непостојања образовних политика које би за циљ имале умањење неједнакости. Као најдиректинији начини умањења неједнакости у раду истичу се: (1) одустајање од трансформације у смеру „дивљег капитализма” и успостављање другачијег друштвено- економског система, као и (2) радикалне промене образовног система које би подразумевале одустајање од конзервативних образовних политика.", publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања", journal = "TIMSS2019 : резултати и импликације", title = "Компаративна анализа утицаја културног капитала на постигнуће ученика: Србија, регион и Западна Европа", pages = "29-28", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_529" }
Радуловић, М.,& Гундоган, Д.. (2021). Компаративна анализа утицаја културног капитала на постигнуће ученика: Србија, регион и Западна Европа. in TIMSS2019 : резултати и импликације Београд : Институт за педагошка истраживања., 28-29. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_529
Радуловић М, Гундоган Д. Компаративна анализа утицаја културног капитала на постигнуће ученика: Србија, регион и Западна Европа. in TIMSS2019 : резултати и импликације. 2021;:28-29. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_529 .
Радуловић, Младен, Гундоган, Драгана, "Компаративна анализа утицаја културног капитала на постигнуће ученика: Србија, регион и Западна Европа" in TIMSS2019 : резултати и импликације (2021):28-29, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_529 .