Приказ основних података о документу
Контекстуалност образовних стандарда : димензија без које се (не)може
dc.contributor | Ђерић, Ивана | |
dc.contributor | Гутвајн, Николета | |
dc.contributor | Јошић, Смиљана | |
dc.contributor | Шева, Нада | |
dc.creator | Павловић-Бабић, Драгица | |
dc.date.accessioned | 2021-07-05T09:15:29Z | |
dc.date.available | 2021-07-05T09:15:29Z | |
dc.date.issued | 2021 | |
dc.identifier.isbn | 978-86-7447-155-5 | |
dc.identifier.uri | http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/527 | |
dc.description.abstract | Образовни стандарди, као један од инструмената осигурања квалитета образовања, најављивани су у склопу реформских процеса започетих 2001. године (Kovač Cerović & Levkov, 2002; Pavlović Babić, 2020; Havelka i sar., 2002). Процес развоја стандарда од концепта до усвајања може да се опише као спор и пун осцилација, али је најзад резултирао усвајањем Образовних стандарда за крај општег образовања (2009), а онда и Општих стандарда постигнућа за крај првог циклуса обавезног образовања (2011), Стандарда за опште предмете (српски језик и књижевност, математика, историја, географија, биологија, физика и хемија) у средњем образовању (2013. године), па за стране језике 2015. годинe. После више година имплементације неопходно је да се концепт ревидира због прилагођавања међународним, државним и локалним трендовима. Постојећим стандардима није тешко наћи замерку. Као и остали аспекти образовног процеса и стандарди су ограничени предметним приступом и много више оријентисани на знање него на развој компетенција (Dimou, 2009; Mincu, 2009). То сигурно није једина замерка. На пример, већ из датума усвајања стандарда за поједине циклусе, односно предмете јасно је да није реч о интегрисаном и јединственом процесу, а његов резултат су међусобно лабаво увезани или потпуно независни стандарди за поједине образовне циклусе и предмете. И, најзад, замерка која је у фокусу овог рада односи се на деконтекстуализовану природу постојећих образовних стандарда. Лако је сложити се да се релевантност сваког знања процењује у односу на одређени контекст: за шта и за кога је битно неко знање, под којим условима, у којим временским оквирима, у односу на које друге конкурентне форме и садржаје знања. Наше знање осмишљено је контекстом у којем се формира и може да буде функционално само уколико је контекстуализовано. Ипак, постојећи образовни стандарди се не обазиру нити на један од многих врста контекста у којем се знања испољавају. Стога, пре ревизије, има смисла поставити следећа питања: Са каквим смо успехом до сада користили образовне стандарде и, још базичније, коју би функцију стандарди требало да испуне да бисмо знали како да успоставимо критеријуме за њихову формулацију, односно ревизију? У фокусу овог рада је питање да ли би и у којој мери требало да се у образовне стандарде уграде карактеристике контекста у којима се знања испољавају, као њихов интегрални и неодвојив део. | sr |
dc.language.iso | sr | sr |
dc.publisher | Београд : Институт за педагошка истраживања | sr |
dc.relation | info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/inst-2020/200018/RS// | sr |
dc.relation | 404-02-42/2018-17 | sr |
dc.relation | info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/179018/RS// | sr |
dc.rights | openAccess | sr |
dc.rights.uri | https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/ | |
dc.source | TIMSS2019 : резултати и импликације | sr |
dc.subject | образовни стандарди | sr |
dc.subject | настава | sr |
dc.subject | квалитет постигнућа ученика | sr |
dc.subject | TIMSS 2019 | sr |
dc.title | Контекстуалност образовних стандарда : димензија без које се (не)може | sr |
dc.type | conferenceObject | sr |
dc.rights.license | BY | sr |
dc.citation.epage | 23 | |
dc.citation.spage | 14 | |
dc.description.other | Зборник резимеа : XXVII нaучнa кoнфeрeнциja „Пeдaгoшкa истрaживaњa и шкoлскa прaксa” | sr |
dc.identifier.fulltext | http://ipir.ipisr.org.rs/bitstream/id/1474/Kontekstualnost_2021.pdf | |
dc.identifier.rcub | https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_527 | |
dc.type.version | publishedVersion | sr |