Истине и заблуде о креативном учењу

Abstract

Креативност у материјалном и нематеријалном продукту представља покушај превазилажења актуелног стања у области стварања и животу особе која тај продукт ствара. Главно својство креативности је делотворна новина у односу на познато, што значи да нуди употребљиво решење проблема на који се односи. У раду се критикује теза о урођености креативности, по којој је особа креативна на основу наслеђа, што би практично значило да образовање нема неки нарочити значај за настанак креативних дела. Критика је заснована на актуелним теоријама креативности, које указују на развојну природу креативности и истичу улогу учења у развоју креативних потенцијала. Ново се гради од постојећег знања учењем које подразумева креативну обраду информација, њихово упознавање, разумевање, прихватање и смештање у сопствену базу наученог. Што је процес учења креативнији, то су веће шансе да се подстакне креативност онога ко учи према оном што је познато и тежња за преиспитивањем и мењањем познатог. Развојни приступ креативности, који започиње креативним учењем, доведен је у везу са теоријом о развојним и фиксираним уверењима о људској природи, која говори о човековом капацитету да се адаптира, мења и расте. У наставку рада разматрају се услови који би у већој мери подржали креативно учење у школи. У завршном делу дискутује се о ограничењима оваквог приступа и постављају питања за будућа истраживања.

Creativity in a tangible and intangible product is an attempt at overcoming the current situation in the field of creation and the life of the person who creates the product. The main feature of creativity is an effective novelty in relation to something familiar, which means that it offers an appropriate solution to the problem to which it refers. The paper criticizes the thesis on the innateness of creativity, according to which a person is creative on the basis of heritage, which would practically mean that education does not have any special significance for the creation of creative works. The criticism is based on the current theories of creativity that indicate the developmental nature of creativity and emphasize the role of learning in the development of creative potentials. The new is built on the existing knowledge through learning, which implies creative processing of information, becoming familiar with it, understanding, acceptance and placement of that information in one’s own knowledge-base of what has been learned. The more creative the learning process is, the greater the chances that it will encourage the creativity of the learner in relation to the existing knowledge and the aspiration for its re-examination and change. The developmental approach to creativity, which begins with creative learning, has been linked to the theory of growth and fixed mindsets about human nature, which addresses our capacity to adapt, change, and grow. In the continuation of the paper, the conditions are considered that would support to a greater extent the creative learning in school. In the final part of the paper, the limitations of this approach are discussed and questions proposed for future research.