Uključenost oca u rutine i rituale uspavljivanja dece - iz ugla majke

Abstract

Uloga oca u detetovom razvoju je bila dugo zanemarivana sve dok se u istraživanju majčinstva nije primetila važnost uticaja oca na dete. Novija istraživanja (Barker, 2008; Gauthier et al., 2004; Zhao, 2018) pokazuju da postoji trend većeg uključivanja očeva u život porodice i bavljenje decom. Ova promena se pripisuje povećanju učešća majke u radnoj snazi i širenju rodnih egalitarnih ideologija (Esping-Andersen, 2009). U ovom novom modelu uključenog očinstva, od očeva se ne očekuje da ispune samo svoju instrumentalnu funkciju u obezbeđivanju matrijalne podrške, već i da se aktivno uključe svakodnevnu brigu i vaspitanje dece (Barbeta-Viñas & Cano, 2017). Istraživanja o očinstvu su u naučnoj literaturi u Srbiji još uvek malobrojna. Ona koja postoje ukazuju dosledno na veliki značaj koji prisustvo oca i kvalitet odnosa sa ocem ima na razvoj deteta (Kodžopeljić i sar., 2008; Marinković, 2005), ali i na funkcionalnost porodice u celini (Mihić i sar., 2006). Značaj učešća oca ogleda se u tendenciji majki i očeva da razvijaju različite interaktivne stilove, u tendenciji da provode vreme sa svojom decom na različite načine: majke veći deo vremena posvećuju rutinskoj nezi, dok očevi vreme sa decom provode većim učešćem u razigranosti i obrazovnim aktivnostima (Craig & Mullan, 2011). Istraživanja pokazuju da na kvalitet očeve uključenosti utiču iskustva iz porodice porekla (Mihić, 2010), socioekonomski faktori i obrazovni nivo roditelja (Cano et al., 2019; Cha & Song, 2017; Craig & Mullan, 2011), ali i bračna zajednica kao važan kontekst za kvalitet iskustva muškarca u ulozi oca. Kooperativno roditeljstvo predviđa učestalije kontakte na relaciji otacdete i responzivnije očinstvo (Sobolewski & King, 2005).