Transdisciplinarnost kao put ka rešavanju globalnih problema: Zašto nema mesta za „društvenjake“?

Abstract

Rešavanje globalnih problema poput siromaštva, nejednakog pristupa obrazovanju i zdravstvu, klimatskih promena i ratova zahteva holistički pristup i transdisciplinarnost (Choi & Pak, 2006). Naučnici na početku karijere izdvajaju se kao ključni akteri u uspostavljanju transdisciplinarnosti (Benesh et al., 2015; Bridle et al., 2013). Međutim, oni su često suočeni sa kontradiktornim zahtevima, poput težnje ka izvrsnosti, ali i inkluzivnosti; uskoj specijalizaciji i uticajnosti u užim naučnim krugovima, ali i angažovanju u transdisciplinarnim timovima (Global Young Academy, 2019; Moore et al., 2018). Uz to, prisutne su predrasude prema učesnicima u transdisicplinarnim istraživanjima kao manje “vrednim” i stručnim u odnosu na naučnike koji se strogo “drže” svoje discipline (Moore et al., 2018).