Унапређивање сарадње код младих у школском контексту: потпорни системи и улога наставника
Аутори
Павловић Бабић, ДрагицаСмиљана, Јошић
Талијан Војновић, Марија
Ценерић, Ивана
Остала ауторства
Колунџија, КсенијаВлајић, Душан
Стојадиновић, Милош
Конференцијски прилог (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Образложење теме. Иако традиционално оријентисана на индивидуална постигнућа, савремена школа, као и сви одрасли који раде са младима, суочавају се са промењеним захтевима и сложеним проблемским ситуацијама савременог друштва, који и од школе траже промену начина рада. Због тога су се савремене образовне политике у свету оријентисале ка заједничком решавању проблема, уз развој вештина тимског рада (нпр. ОЕCD, Европска комисија). Недвосмислен је значај школе за развој ове компетенције јер је школа једино место где сваки појединац може добити увремењену и развојно адекватну подршку. Да ли је образовни систем у Србији погодан контекст за развој ове компетенције? И, како би школа то требало да ради? Један могући одговор даје пројекат PEERSolvers у оквиру којег је развијен теоријски заснован модел систематичног подстицања вештина сарадње и тимског решавања проблема код младих у редовном образовном процесу. Овај модел је и емпиријски проверен. У више школа имплементиран је тренинг за средњош...колце којим се унапређују њихове вештине сарадње кроз четири кључна елемента: особине личности, емоционална интелигенција, размена идеја кроз дијалог и употреба ресурса. За едукатoре је развијен приручник Сарадњом до решења који даје конкретне смернице како се вештине сарадње у ситуацији решавања проблема адекватно подржавају. Потпорни механизми развијени су за сва четири елемента модела, а у ситуацији колаборативног решавања проблема групе су добијале прилагођену инструкцију чији је смисао да подстакне и усмери рад онда када група не ради ефикасно. Подршка која се пружа је градуирана и зависи од интензитета и трајања проблема са којима се група суочава. Дакле, развијен је модел у којем су потпорни механизми (scafollding) усмерени на групу, а не на појединца. Питање је може ли овакав модел заживети у пракси и који су предуслови потребни да се то оствари. Да би се одговорило на ово питање важан је допринос свих професионалаца који раде са адолесцентима, те вас позивамо да нам се придружите и будете део ове важне тематске заједнице.
Извор:
72. Конгрес психолога Србије Различитости и кризе – психологија пред изазовима савременог доба, 2024, 16-16Издавач:
- Београд : Друштво психолога Србије
Финансирање / пројекти:
- PEERSolvers - The PEER model of collaborative problem solving: Developing young people’s capacities for constructive interaction and teamwork (RS-ScienceFundRS-Ideje-7744729)
Напомена:
- Књига резимеа: Различитости и кризе – психологија пред изазовима савременог доба, 72. Конгрес психолога Србије Сокобања, хотел „Моравица“, 29. мај – 1. јун 2024.
Институција/група
IPITY - CONF AU - Павловић Бабић, Драгица AU - Смиљана, Јошић AU - Талијан Војновић, Марија AU - Ценерић, Ивана PY - 2024 UR - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1135 AB - Образложење теме. Иако традиционално оријентисана на индивидуална постигнућа, савремена школа, као и сви одрасли који раде са младима, суочавају се са промењеним захтевима и сложеним проблемским ситуацијама савременог друштва, који и од школе траже промену начина рада. Због тога су се савремене образовне политике у свету оријентисале ка заједничком решавању проблема, уз развој вештина тимског рада (нпр. ОЕCD, Европска комисија). Недвосмислен је значај школе за развој ове компетенције јер је школа једино место где сваки појединац може добити увремењену и развојно адекватну подршку. Да ли је образовни систем у Србији погодан контекст за развој ове компетенције? И, како би школа то требало да ради? Један могући одговор даје пројекат PEERSolvers у оквиру којег је развијен теоријски заснован модел систематичног подстицања вештина сарадње и тимског решавања проблема код младих у редовном образовном процесу. Овај модел је и емпиријски проверен. У више школа имплементиран је тренинг за средњошколце којим се унапређују њихове вештине сарадње кроз четири кључна елемента: особине личности, емоционална интелигенција, размена идеја кроз дијалог и употреба ресурса. За едукатoре је развијен приручник Сарадњом до решења који даје конкретне смернице како се вештине сарадње у ситуацији решавања проблема адекватно подржавају. Потпорни механизми развијени су за сва четири елемента модела, а у ситуацији колаборативног решавања проблема групе су добијале прилагођену инструкцију чији је смисао да подстакне и усмери рад онда када група не ради ефикасно. Подршка која се пружа је градуирана и зависи од интензитета и трајања проблема са којима се група суочава. Дакле, развијен је модел у којем су потпорни механизми (scafollding) усмерени на групу, а не на појединца. Питање је може ли овакав модел заживети у пракси и који су предуслови потребни да се то оствари. Да би се одговорило на ово питање важан је допринос свих професионалаца који раде са адолесцентима, те вас позивамо да нам се придружите и будете део ове важне тематске заједнице. PB - Београд : Друштво психолога Србије C3 - 72. Конгрес психолога Србије Различитости и кризе – психологија пред изазовима савременог доба T1 - Унапређивање сарадње код младих у школском контексту: потпорни системи и улога наставника EP - 16 SP - 16 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1135 ER -
@conference{ author = "Павловић Бабић, Драгица and Смиљана, Јошић and Талијан Војновић, Марија and Ценерић, Ивана", year = "2024", abstract = "Образложење теме. Иако традиционално оријентисана на индивидуална постигнућа, савремена школа, као и сви одрасли који раде са младима, суочавају се са промењеним захтевима и сложеним проблемским ситуацијама савременог друштва, који и од школе траже промену начина рада. Због тога су се савремене образовне политике у свету оријентисале ка заједничком решавању проблема, уз развој вештина тимског рада (нпр. ОЕCD, Европска комисија). Недвосмислен је значај школе за развој ове компетенције јер је школа једино место где сваки појединац може добити увремењену и развојно адекватну подршку. Да ли је образовни систем у Србији погодан контекст за развој ове компетенције? И, како би школа то требало да ради? Један могући одговор даје пројекат PEERSolvers у оквиру којег је развијен теоријски заснован модел систематичног подстицања вештина сарадње и тимског решавања проблема код младих у редовном образовном процесу. Овај модел је и емпиријски проверен. У више школа имплементиран је тренинг за средњошколце којим се унапређују њихове вештине сарадње кроз четири кључна елемента: особине личности, емоционална интелигенција, размена идеја кроз дијалог и употреба ресурса. За едукатoре је развијен приручник Сарадњом до решења који даје конкретне смернице како се вештине сарадње у ситуацији решавања проблема адекватно подржавају. Потпорни механизми развијени су за сва четири елемента модела, а у ситуацији колаборативног решавања проблема групе су добијале прилагођену инструкцију чији је смисао да подстакне и усмери рад онда када група не ради ефикасно. Подршка која се пружа је градуирана и зависи од интензитета и трајања проблема са којима се група суочава. Дакле, развијен је модел у којем су потпорни механизми (scafollding) усмерени на групу, а не на појединца. Питање је може ли овакав модел заживети у пракси и који су предуслови потребни да се то оствари. Да би се одговорило на ово питање важан је допринос свих професионалаца који раде са адолесцентима, те вас позивамо да нам се придружите и будете део ове важне тематске заједнице.", publisher = "Београд : Друштво психолога Србије", journal = "72. Конгрес психолога Србије Различитости и кризе – психологија пред изазовима савременог доба", title = "Унапређивање сарадње код младих у школском контексту: потпорни системи и улога наставника", pages = "16-16", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1135" }
Павловић Бабић, Д., Смиљана, Ј., Талијан Војновић, М.,& Ценерић, И.. (2024). Унапређивање сарадње код младих у школском контексту: потпорни системи и улога наставника. in 72. Конгрес психолога Србије Различитости и кризе – психологија пред изазовима савременог доба Београд : Друштво психолога Србије., 16-16. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1135
Павловић Бабић Д, Смиљана Ј, Талијан Војновић М, Ценерић И. Унапређивање сарадње код младих у школском контексту: потпорни системи и улога наставника. in 72. Конгрес психолога Србије Различитости и кризе – психологија пред изазовима савременог доба. 2024;:16-16. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1135 .
Павловић Бабић, Драгица, Смиљана, Јошић, Талијан Војновић, Марија, Ценерић, Ивана, "Унапређивање сарадње код младих у школском контексту: потпорни системи и улога наставника" in 72. Конгрес психолога Србије Различитости и кризе – психологија пред изазовима савременог доба (2024):16-16, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1135 .