Социјални статус као предиктор читалачке писмености ученика у Србији
Аутори
Радуловић, МладенГундоган, Драгана
Остала ауторства
Гутвајн, НиколетаРанђеловић, Бранислав
Стојковић, Јелена
Конференцијски прилог (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Поред увида у степен развијености читалачке писмености ученика у
Србији, односно степена на коме образовни систем успева да развије ове
компетенције, студија PIRLS омогућава и да анализирамо праведност самог
образовног система, као једног од показатеља његовог квалитета. Велика
међународна образовна истраживања која су спроведена и у Србији током
претходних десетак година показала су пораст неједнакости у образовању.
Када је у питању читалачка писменост, благи пораст неједнакости међу
петнаестогодишњацима могуће је уочити у налазима последња два циклуса
истраживања PISA која су организована у Србији (PISA 2012 и PISA 2018).
Такође, пораст неједнакости документују и резултати истраживања TIMSS
(TIMSS 2015 и TIMSS 2019) којим се испитују знања из математике и природиних
наука међу ученицима четвртог разреда основне школе. Имајући на уму ове
налазе, корисно је испитати значај социјалног статуса за постигнуће на PIRLS
тестовима. Као показатељ социјалног статуса коришћена је ск...ала кућног
социоекономског статуса коју су дефинисали организатори истраживања.
Коришћена је проста линеарна регресија, при чему је социоекономски
статус био предиктор, а постигнуће ученика на тесту зависна варијабла.
Резултати су показали да је социјални статус значајан предиктор који
објашњава приближно једну петину варијансе постигнућа на тесту читалачке
писмености (R2=0.204, F(1, 3972)=1016.466, p<0,01). Ови налази указују, између
осталог, на то да образовни систем у Србији не успева да у истој мери развије
читалачку писменост код деце различитог социјалног статуса, те упућује на
то да би, осим декларативног залагања за једнакост у образовању које је
приметно у Стратегији развоја образовања, било потребно да се концепција
садашњег образовног система детаљније преиспита (његова структура,
компетенције наставника, образовни садржаји), као и да се формулишу
конкретне образовне политике у смеру умањења неједнакости.
Кључне речи:
PIRLS 2021 / Србија / социјални статус / читалачка писменостИзвор:
PIRLS 2021: резултати и импликације, 2023, 29-30Издавач:
- PIRLS 2021: резултати и импликације
Финансирање / пројекти:
- Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, институционално финансирање - 200018 (Институт за педагошка истраживања, Београд) (RS-MESTD-inst-2020-200018)
Напомена:
- ЗБOРНИК РЕЗИМЕА XXX нaучнa кoнфeрeнциja „Пeдaгoшкa истрaживaњa и шкoлскa прaксa” PIRLS 2021: РЕЗУЛТАТИ И ИМПЛИКАЦИЈЕ
Институција/група
IPITY - CONF AU - Радуловић, Младен AU - Гундоган, Драгана PY - 2023 UR - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1027 AB - Поред увида у степен развијености читалачке писмености ученика у Србији, односно степена на коме образовни систем успева да развије ове компетенције, студија PIRLS омогућава и да анализирамо праведност самог образовног система, као једног од показатеља његовог квалитета. Велика међународна образовна истраживања која су спроведена и у Србији током претходних десетак година показала су пораст неједнакости у образовању. Када је у питању читалачка писменост, благи пораст неједнакости међу петнаестогодишњацима могуће је уочити у налазима последња два циклуса истраживања PISA која су организована у Србији (PISA 2012 и PISA 2018). Такође, пораст неједнакости документују и резултати истраживања TIMSS (TIMSS 2015 и TIMSS 2019) којим се испитују знања из математике и природиних наука међу ученицима четвртог разреда основне школе. Имајући на уму ове налазе, корисно је испитати значај социјалног статуса за постигнуће на PIRLS тестовима. Као показатељ социјалног статуса коришћена је скала кућног социоекономског статуса коју су дефинисали организатори истраживања. Коришћена је проста линеарна регресија, при чему је социоекономски статус био предиктор, а постигнуће ученика на тесту зависна варијабла. Резултати су показали да је социјални статус значајан предиктор који објашњава приближно једну петину варијансе постигнућа на тесту читалачке писмености (R2=0.204, F(1, 3972)=1016.466, p<0,01). Ови налази указују, између осталог, на то да образовни систем у Србији не успева да у истој мери развије читалачку писменост код деце различитог социјалног статуса, те упућује на то да би, осим декларативног залагања за једнакост у образовању које је приметно у Стратегији развоја образовања, било потребно да се концепција садашњег образовног система детаљније преиспита (његова структура, компетенције наставника, образовни садржаји), као и да се формулишу конкретне образовне политике у смеру умањења неједнакости. PB - PIRLS 2021: резултати и импликације C3 - PIRLS 2021: резултати и импликације T1 - Социјални статус као предиктор читалачке писмености ученика у Србији EP - 30 SP - 29 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1027 ER -
@conference{ author = "Радуловић, Младен and Гундоган, Драгана", year = "2023", abstract = "Поред увида у степен развијености читалачке писмености ученика у Србији, односно степена на коме образовни систем успева да развије ове компетенције, студија PIRLS омогућава и да анализирамо праведност самог образовног система, као једног од показатеља његовог квалитета. Велика међународна образовна истраживања која су спроведена и у Србији током претходних десетак година показала су пораст неједнакости у образовању. Када је у питању читалачка писменост, благи пораст неједнакости међу петнаестогодишњацима могуће је уочити у налазима последња два циклуса истраживања PISA која су организована у Србији (PISA 2012 и PISA 2018). Такође, пораст неједнакости документују и резултати истраживања TIMSS (TIMSS 2015 и TIMSS 2019) којим се испитују знања из математике и природиних наука међу ученицима четвртог разреда основне школе. Имајући на уму ове налазе, корисно је испитати значај социјалног статуса за постигнуће на PIRLS тестовима. Као показатељ социјалног статуса коришћена је скала кућног социоекономског статуса коју су дефинисали организатори истраживања. Коришћена је проста линеарна регресија, при чему је социоекономски статус био предиктор, а постигнуће ученика на тесту зависна варијабла. Резултати су показали да је социјални статус значајан предиктор који објашњава приближно једну петину варијансе постигнућа на тесту читалачке писмености (R2=0.204, F(1, 3972)=1016.466, p<0,01). Ови налази указују, између осталог, на то да образовни систем у Србији не успева да у истој мери развије читалачку писменост код деце различитог социјалног статуса, те упућује на то да би, осим декларативног залагања за једнакост у образовању које је приметно у Стратегији развоја образовања, било потребно да се концепција садашњег образовног система детаљније преиспита (његова структура, компетенције наставника, образовни садржаји), као и да се формулишу конкретне образовне политике у смеру умањења неједнакости.", publisher = "PIRLS 2021: резултати и импликације", journal = "PIRLS 2021: резултати и импликације", title = "Социјални статус као предиктор читалачке писмености ученика у Србији", pages = "30-29", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1027" }
Радуловић, М.,& Гундоган, Д.. (2023). Социјални статус као предиктор читалачке писмености ученика у Србији. in PIRLS 2021: резултати и импликације PIRLS 2021: резултати и импликације., 29-30. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1027
Радуловић М, Гундоган Д. Социјални статус као предиктор читалачке писмености ученика у Србији. in PIRLS 2021: резултати и импликације. 2023;:29-30. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1027 .
Радуловић, Младен, Гундоган, Драгана, "Социјални статус као предиктор читалачке писмености ученика у Србији" in PIRLS 2021: резултати и импликације (2023):29-30, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1027 .