@article{
author = "Јовановић, Марија and Димитријевић, Драгана",
year = "2021",
abstract = "Од проглашавања пандемије изазване вирусом COVID-19 почетком
2020. године настава на даљину постала је једно од централних питања васпитно образовног рада на глобалном нивоу. Када је целокупна настава премештена у онлајн окружење, наставници у Србији су се суочили са низом изазова и препрека које су утицале на квалитет њиховог рада. У овом раду смо желели да испитамо са којим препрекама су се наставници суочавали током првих месеци реализовања наставе на даљину. Спроведено је истраживање у коме су комбиноване квантитативна и квалитативна анализа података прикупљених на узорку од 122 наставника средњих школа са територије југоисточне Србије (Ниш, Лесковац). Резултати показују да наставници препознају евалуационе препреке као доминантне, потом организационо-административне, док су најмање заступљене материјално-техничке препреке реализације наставе на даљину. Такође, налази потврђују да су материјално-техничке препреке најучесталије код наставника који имају најдужи радни стаж, као и да су организационо-административне и социоемоционалне препреке најмање заступљене код наставника стручних предмета. Иако је фокус рада био на препрекама приликом реализовања наставе на даљину, може се закључити и да наставници препознају одређене потенцијале ове наставе и указују на могућност њеног коришћења као допуне редовној настави. Основне педагошке импликација рада односе се на оснаживање наставника путем стручног усавршавања у области наставе на даљину, али и на потребу креирања нових програма стручног усавршавања у овој области којима ће се омогућити развијање функционалних знања и релевантних компетенција за непосредни ситуациони контекст савремене наставе., Since the outbreak of the COVID-19 pandemic in early 2020, distance
learning has become one of the main educational issues globally. With the
transition of all instruction to the online environment, teachers in Serbia have
faced a number of challenges and barriers that have affected the quality of their
work. In this paper, we wanted to analyse the barriers that teachers faced during
the first months of distance learning. The research was conducted combining
quantitative and qualitative analysis of data collected on a sample of 122 high
school teachers from the Southeast Serbia (Niš, Leskovac). The results show
that teachers recognise evaluation barriers as the predominant ones, followed by
organisational-administrative ones, while the least represented were materialtechnical
barriers to distance learning. The findings also confirm that material
and technical barriers are most common among teachers with the longest work
experience, as well as that organisational-administrative and socio-emotional
barriers are the least common among teachers of vocational subjects. Although the
focus of the paper was on the barriers in the implementation of distance learning, it
can be concluded that teachers recognise certain benefits of this type of instruction
and indicate that it can be used as a supplement to regular instruction. The main
pedagogical implications of the paper refer to the empowerment of teachers
through professional development in the field of distance learning, but also to the
need to create new professional development programmes in this field which will
enable the development of functional knowledge and relevant competencies for the
immediate situational context of modern instruction., С момента объявления пандемии, вызванной вирусом COVID-19 в начале 2020 года, дистанционное обучение стало одним из центральных вопросов воспитательной деятельности на глобальном уровне. С переходом всего обучения в онлайн режим преподаватели в Сербии столкнулись с рядом проблем и препятствий, которые повлияли на качество их работы. В данной статье наше намерение было проанализировать препятствия, с которыми преподаватели столкнулись в первые месяцы реализации дистанционного обучения. Было проведено исследование, в котором объединены количественный и качественный анализы данных, собранных на выборке из 122 преподавателей средних школ на территории Юго-Восточной Сербии (Ниш, Лесковац). Результаты показывают, что преподаватели считают доминирующими эвалюационные препятствия, затем организационно-административные, в то время как меньше всего представлены материально-технические препятствия при дистанционном обучении. Полученные данные также подтверждают, что материально-технические препятствия наиболее распространены среди преподавателей
с самым большим опытом работы, а организационно-административные и социально-эмоциональные препятствия являются наименее распространёнными
среди преподавателей профессиональных дисциплин и предметов. Несмотря на то, что основное внимание в работе уделялось препятствиям в реализации дистанционного обучения, можно сделать вывод, что преподаватели осознают и признают определённый потенциал этого обучения и указывают на возможность его использования в качестве дополнения к регулярному обучению. Основные педагогические выводы и результаты работы относятся к обучению
и подготовке преподавателей посредством повышения профессиональной квалификации в области дистанционного обучения, но также и к необходимости создания новых программ профессионального развития в этой сфере, которые
позволят развивать функциональные знания и соответствующие компетенции в непосредственном ситуативном контексте современного обучения.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "Зборник Института за педагошка истраживања",
title = "Препреке у реализовању наставе на даљину током пандемије COVID-19 вируса: перспектива наставника, Barriers to implementation of distance learning during the COVID-19 outbreak: teacher perspective, Препятствия при реализации дистанционного обучения во время пандемии COVID-19: перспектива преподавателя",
pages = "66-7",
number = "1",
volume = "53",
doi = "10.2298/ZIPI2101007J"
}
