Blažin, Barbara

Link to this page

Authority KeyName Variants
d72ecad2-5d49-48ef-9b45-55cb64ddf29a
  • Blažin, Barbara (1)
Projects

Author's Bibliography

Однос студената према властитој језичкој пракси, самопроцени писмености и њихово разумевање прочитаног

Stevanović, Jelena; Antić, Slobodanka; Mijatović, Luka; Blažin, Barbara

(Београд : Институт за педагошка истраживања, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Stevanović, Jelena
AU  - Antić, Slobodanka
AU  - Mijatović, Luka
AU  - Blažin, Barbara
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1035
AB  - Функционална, вишеструка, контекстуална писменост („нова писменост”) је доминантни концепт у савременој теорији, истраживањима и образовној политици. Иако функционална писменост садржи више различитих димензија, највећи значај имају језичка
и читалачка писменост. У досадашњим истраживањима о писмености испитаници су
најчешће били ученици до почетка средње школе, док су друге популације (на пример
млади и одрасли) често биле занемарене. У овом експлоративном истраживању у фокусу
је функционална писменост (превасходно њена два домена: читалачка и језичка писменост) студентске популације. С тим у вези, циљ овог рада јесте да се утврди какве су,
из перспективе студената, њихове језичке праксе и како процењују властиту писменост.
Истовремено, мерили смо постигнуће испитаника на задацима читалачке писмености и
разматрали односе између наведених варијабли. У истраживању је учествовало 225 студената факултета друштвених наука Универзитета у Београду који су онлајн попуњавали композитни упитник. Резултати указују на то да студенти: а) високо процењују своју
писменост, али да њихов успех на задацима читалачке писмености није с тим у складу; б)
да је језичка пракса композитна варијабла у којој су читање и писање на различит начин
повезани са успехом на задацима читалачке писмености. У раду је предложен модел од носа ових варијабли. На крају је указано на педагошке интервенције које могу допринети
унапређивању и развијању функционалне писмености студената у целини.
AB  - Funkcionalna, višestruka, kontekstualna pismenost („nova pismenost”) je dominantni koncept u savremenoj teoriji, istraživanjima i obrazovnoj politici. Iako funkcionalna pismenost sadrži više različitih dimenzija, najveći značaj imaju jezička i čitalačka pismenost. U dosadašnjim istraživanjima o pismenosti ispitanici su najčešće bili učenici do početka srednje škole, dok su druge populacije (na primer mladi i odrasli) često bile zanemarene. U ovom eksplorativnom istraživanju u fokusu je funkcionalna pismenost (prevashodno njena dva domena: čitalačka i jezička pismenost) studentske populacije. S tim u vezi, cilj ovog rada jeste da se utvrdi kakve su, iz perspektive studenata, njihove jezičke prakse i kako procenjuju vlastitu pismenost. Istovremeno, merili smo postignuće ispitanika na zadacima čitalačke pismenosti i razmatrali odnose između navedenih varijabli. U istraživanju je učestvovalo 225 studenata fakulteta društvenih nauka Univerziteta u Beogradu koji su onlajn popunjavali kompozitni upitnik. Rezultati ukazuju na to da studenti: a) visoko procenjuju svoju pismenost, ali da njihov uspeh na zadacima čitalačke pismenosti nije s tim u skladu; b) da je jezička praksa kompozitna varijabla u kojoj su čitanje i pisanje na različit način povezani sa uspehom na zadacima čitalačke pismenosti. U radu je predložen model od nosa ovih varijabli. Na kraju je ukazano na pedagoške intervencije koje mogu doprineti unapređivanju i razvijanju funkcionalne pismenosti studenata u celini.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T2  - Зборник Института за педагошка истраживања
T1  - Однос студената према властитој језичкој пракси, самопроцени писмености и њихово разумевање прочитаног
T1  - Odnos studenata prema vlastitoj jezičkoj praksi, samoproceni pismenosti i njihovo razumevanje pročitanog
EP  - 274
IS  - 2
SP  - 255
VL  - 55
DO  - 10.2298/ZIPI2302255S
ER  - 
@article{
author = "Stevanović, Jelena and Antić, Slobodanka and Mijatović, Luka and Blažin, Barbara",
year = "2023",
abstract = "Функционална, вишеструка, контекстуална писменост („нова писменост”) је доминантни концепт у савременој теорији, истраживањима и образовној политици. Иако функционална писменост садржи више различитих димензија, највећи значај имају језичка
и читалачка писменост. У досадашњим истраживањима о писмености испитаници су
најчешће били ученици до почетка средње школе, док су друге популације (на пример
млади и одрасли) често биле занемарене. У овом експлоративном истраживању у фокусу
је функционална писменост (превасходно њена два домена: читалачка и језичка писменост) студентске популације. С тим у вези, циљ овог рада јесте да се утврди какве су,
из перспективе студената, њихове језичке праксе и како процењују властиту писменост.
Истовремено, мерили смо постигнуће испитаника на задацима читалачке писмености и
разматрали односе између наведених варијабли. У истраживању је учествовало 225 студената факултета друштвених наука Универзитета у Београду који су онлајн попуњавали композитни упитник. Резултати указују на то да студенти: а) високо процењују своју
писменост, али да њихов успех на задацима читалачке писмености није с тим у складу; б)
да је језичка пракса композитна варијабла у којој су читање и писање на различит начин
повезани са успехом на задацима читалачке писмености. У раду је предложен модел од носа ових варијабли. На крају је указано на педагошке интервенције које могу допринети
унапређивању и развијању функционалне писмености студената у целини., Funkcionalna, višestruka, kontekstualna pismenost („nova pismenost”) je dominantni koncept u savremenoj teoriji, istraživanjima i obrazovnoj politici. Iako funkcionalna pismenost sadrži više različitih dimenzija, najveći značaj imaju jezička i čitalačka pismenost. U dosadašnjim istraživanjima o pismenosti ispitanici su najčešće bili učenici do početka srednje škole, dok su druge populacije (na primer mladi i odrasli) često bile zanemarene. U ovom eksplorativnom istraživanju u fokusu je funkcionalna pismenost (prevashodno njena dva domena: čitalačka i jezička pismenost) studentske populacije. S tim u vezi, cilj ovog rada jeste da se utvrdi kakve su, iz perspektive studenata, njihove jezičke prakse i kako procenjuju vlastitu pismenost. Istovremeno, merili smo postignuće ispitanika na zadacima čitalačke pismenosti i razmatrali odnose između navedenih varijabli. U istraživanju je učestvovalo 225 studenata fakulteta društvenih nauka Univerziteta u Beogradu koji su onlajn popunjavali kompozitni upitnik. Rezultati ukazuju na to da studenti: a) visoko procenjuju svoju pismenost, ali da njihov uspeh na zadacima čitalačke pismenosti nije s tim u skladu; b) da je jezička praksa kompozitna varijabla u kojoj su čitanje i pisanje na različit način povezani sa uspehom na zadacima čitalačke pismenosti. U radu je predložen model od nosa ovih varijabli. Na kraju je ukazano na pedagoške intervencije koje mogu doprineti unapređivanju i razvijanju funkcionalne pismenosti studenata u celini.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "Зборник Института за педагошка истраживања",
title = "Однос студената према властитој језичкој пракси, самопроцени писмености и њихово разумевање прочитаног, Odnos studenata prema vlastitoj jezičkoj praksi, samoproceni pismenosti i njihovo razumevanje pročitanog",
pages = "274-255",
number = "2",
volume = "55",
doi = "10.2298/ZIPI2302255S"
}
Stevanović, J., Antić, S., Mijatović, L.,& Blažin, B.. (2023). Однос студената према властитој језичкој пракси, самопроцени писмености и њихово разумевање прочитаног. in Зборник Института за педагошка истраживања
Београд : Институт за педагошка истраживања., 55(2), 255-274.
https://doi.org/10.2298/ZIPI2302255S
Stevanović J, Antić S, Mijatović L, Blažin B. Однос студената према властитој језичкој пракси, самопроцени писмености и њихово разумевање прочитаног. in Зборник Института за педагошка истраживања. 2023;55(2):255-274.
doi:10.2298/ZIPI2302255S .
Stevanović, Jelena, Antić, Slobodanka, Mijatović, Luka, Blažin, Barbara, "Однос студената према властитој језичкој пракси, самопроцени писмености и њихово разумевање прочитаног" in Зборник Института за педагошка истраживања, 55, no. 2 (2023):255-274,
https://doi.org/10.2298/ZIPI2302255S . .