TY  - CONF
AU  - Marušić Jablanović, Milica
AU  - Stanišić, Jelena
AU  - Gundogan, Dragana
AU  - Blagdanić, Sanja
AU  - Veinović, Zorica
AU  - Đorđević, Dragana
AU  - Županec, Vera
AU  - Savić, Slađana
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1014
AB  - Environmental problems have gained prominence in light of the emerging global
environmental crisis and its devastating impact on all living beings (Beck, 1992; Ehrlich
& Ehrlich, 2013; Rockstrom et al. 2009). Therefore, there is a need for environmentally
literate citizens who understand the essence of these problems and are ready to respond
to the challenges they pose. Research has shown that societies and social groups react to
ecological problems differently. Socioeconomic factors are important since social groups differ in terms of their ecological knowledge and awareness as well as environmental
affect, behavior, and activism.
PB  - Belgrade : Institute for Educational Research
C3  - Towards a More Equitable Education: From Research to Change
T1  - The importance of sociodemographic characteristics for the development of environmental literacy
EP  - 61
SP  - 55
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1014
ER  - 

@conference{
author = "Marušić Jablanović, Milica and Stanišić, Jelena and Gundogan, Dragana and Blagdanić, Sanja and Veinović, Zorica and Đorđević, Dragana and Županec, Vera and Savić, Slađana",
year = "2023",
abstract = "Environmental problems have gained prominence in light of the emerging global
environmental crisis and its devastating impact on all living beings (Beck, 1992; Ehrlich
& Ehrlich, 2013; Rockstrom et al. 2009). Therefore, there is a need for environmentally
literate citizens who understand the essence of these problems and are ready to respond
to the challenges they pose. Research has shown that societies and social groups react to
ecological problems differently. Socioeconomic factors are important since social groups differ in terms of their ecological knowledge and awareness as well as environmental
affect, behavior, and activism.",
publisher = "Belgrade : Institute for Educational Research",
journal = "Towards a More Equitable Education: From Research to Change",
title = "The importance of sociodemographic characteristics for the development of environmental literacy",
pages = "61-55",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1014"
}

Marušić Jablanović, M., Stanišić, J., Gundogan, D., Blagdanić, S., Veinović, Z., Đorđević, D., Županec, V.,& Savić, S.. (2023). The importance of sociodemographic characteristics for the development of environmental literacy. in Towards a More Equitable Education: From Research to Change
Belgrade : Institute for Educational Research., 55-61.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1014

Marušić Jablanović M, Stanišić J, Gundogan D, Blagdanić S, Veinović Z, Đorđević D, Županec V, Savić S. The importance of sociodemographic characteristics for the development of environmental literacy. in Towards a More Equitable Education: From Research to Change. 2023;:55-61.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1014 .

Marušić Jablanović, Milica, Stanišić, Jelena, Gundogan, Dragana, Blagdanić, Sanja, Veinović, Zorica, Đorđević, Dragana, Županec, Vera, Savić, Slađana, "The importance of sociodemographic characteristics for the development of environmental literacy" in Towards a More Equitable Education: From Research to Change (2023):55-61,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1014 .

TY  - JOUR
AU  - Orlović Lovren, Violeta
AU  - Marušić Jablanović, Milica
PY  - 2023
UR  - https://www.mdpi.com/2071-1050/15/8/6370
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/934
AB  - There is growing evidence of the power of the affective dimensions for pro-environmental behavior, as well as of existing gaps between the dimensions of learning outcomes in recent environmental education literature. Based on the need to address that gap, this article explores the integration of the cognitive (ecological knowledge and cognitive skills), the affective and the behavioral domain in the learning outcomes of subjects related to the environment within Serbian elementary and general secondary education. This analysis was performed on the second cycle of the elementary school curricula and the general secondary education curricula for the following compulsory subjects: biology, chemistry and geography. It uses the holistic framework of EE goals, as defined by the Tbilisi Declaration as well as the concept of environmental literacy, as defined by the authors of the National Environmental Literacy Assessment used in the US, which distinguish four components of environmental literacy: ecological knowledge, cognitive skills, environmental affects and pro-environmental behavior. The results clearly show the dominance of the cognitive when compared with the affective and behavioral dimensions in both primary and secondary education. The focus of education on measurable outcomes offers firm structure for planning and evaluation, but underestimates the importance of preferences, values, enjoyment and does not facilitate rewarding the main source of pro-environmental behavior. Starting from the holistic and whole school approach to environmental education, the authors re-emphasize the need to bridge the existing gap and to provide policy support to teachers in developing their own as well as students’ environmental engagement and resilience.
T2  - Sustainability
T2  - Sustainability
T1  - Bridging the Gap: The Affective Dimension of Learning Outcomes in Environmental Primary and Secondary Education
IS  - 8
SP  - 6370
VL  - 15
DO  - 10.3390/su15086370
ER  - 

@article{
author = "Orlović Lovren, Violeta and Marušić Jablanović, Milica",
year = "2023",
abstract = "There is growing evidence of the power of the affective dimensions for pro-environmental behavior, as well as of existing gaps between the dimensions of learning outcomes in recent environmental education literature. Based on the need to address that gap, this article explores the integration of the cognitive (ecological knowledge and cognitive skills), the affective and the behavioral domain in the learning outcomes of subjects related to the environment within Serbian elementary and general secondary education. This analysis was performed on the second cycle of the elementary school curricula and the general secondary education curricula for the following compulsory subjects: biology, chemistry and geography. It uses the holistic framework of EE goals, as defined by the Tbilisi Declaration as well as the concept of environmental literacy, as defined by the authors of the National Environmental Literacy Assessment used in the US, which distinguish four components of environmental literacy: ecological knowledge, cognitive skills, environmental affects and pro-environmental behavior. The results clearly show the dominance of the cognitive when compared with the affective and behavioral dimensions in both primary and secondary education. The focus of education on measurable outcomes offers firm structure for planning and evaluation, but underestimates the importance of preferences, values, enjoyment and does not facilitate rewarding the main source of pro-environmental behavior. Starting from the holistic and whole school approach to environmental education, the authors re-emphasize the need to bridge the existing gap and to provide policy support to teachers in developing their own as well as students’ environmental engagement and resilience.",
journal = "Sustainability, Sustainability",
title = "Bridging the Gap: The Affective Dimension of Learning Outcomes in Environmental Primary and Secondary Education",
number = "8",
pages = "6370",
volume = "15",
doi = "10.3390/su15086370"
}

Orlović Lovren, V.,& Marušić Jablanović, M.. (2023). Bridging the Gap: The Affective Dimension of Learning Outcomes in Environmental Primary and Secondary Education. in Sustainability, 15(8), 6370.
https://doi.org/10.3390/su15086370

Orlović Lovren V, Marušić Jablanović M. Bridging the Gap: The Affective Dimension of Learning Outcomes in Environmental Primary and Secondary Education. in Sustainability. 2023;15(8):6370.
doi:10.3390/su15086370 .

Orlović Lovren, Violeta, Marušić Jablanović, Milica, "Bridging the Gap: The Affective Dimension of Learning Outcomes in Environmental Primary and Secondary Education" in Sustainability, 15, no. 8 (2023):6370,
https://doi.org/10.3390/su15086370 . .

TY  - CONF
AU  - Marušić Jablanović, Milica
AU  - Orlović Lovren, Violeta
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/999
AB  - Accumulated environmental problems in the world of conflicts
and contradictions naturally increase tensions and lead towards protests
against decisions made by those in power, whether they come from governments,
private entities, or groups motivated primarily by their own,
mainly economic, interests. This is even more prevalent in societies facing
constant threats to freedom of speech, pressures on democratic procedures
and institutions, as evidenced in reports analyzing the actual (2021–2022)
situation in Serbia (Ivkovic et al, 2022). With limited opportunities for
citizens to actually participate in decision-making in their local communities,
as well as to strengthen their capacities for that within educational
programs (Orlovic Lovren et al, 2022), environmental protests in Serbia
turned into a movement and a living learning lab in the last few years, supported
by the civil society, experts, artists, and many others from both inside
and outside the country. Besides its role in achieving their own goals,
it also inspires other groups to stand for their rights in different rural and
urban areas, gathered to prevent devastation, destruction or long-term
consequences not only for the environment but also for local communities
and their identities.
Starting from the premise that environmental adult education is a political
and collective process grounded in the notion of environmental citizenship,
which should be hopeful and leading towards action (Clover et
al, 2010), this contribution aims to present learning experiences from environmental
protests in Serbia from the perspective of their participants.
Looking at the learning activities that were going on within the transactions
between local people, experts, students, or supporters from various
fields and places, it focuses on the following questions: What was the role
of traditional and expert knowledge in providing motivation and support
to their participation? What knowledge did they need and what lessons
did they learn along the process? What were the sources and ways of their examples from other places they could learn from, and what is the experience
they can offer to others fighting for their rights to live in a healthy
and authentic environment?
The research is performed through interviews with selected participants
representing activists organized in different places around specific
goals (“defending the rivers,” “defending the forests,” fighting against the
exploitation of lithium, etc.), of varied educational, social, and professional
backgrounds. Findings will be presented through short video and presentation
material.
This contribution should inspire a discussion on the power of examples
in exploring hopeful solutions for environmental and democracy issues
through adult education, as well as on the role of educators to support
activities where “people learn how to defy others who might be laying out
unwanted futures for them” (Newman, 2006, p. 11).
PB  - Belgrade : Institute for Pedagogy and Andragogy, Faculty of Philosophy
C3  - Movements for democracy, critical learning and the limits of what we know
T1  - Learning Through Defense and Defiance – Environmental Protests in Serbia as a Sign of Hope and a Source of Inspiration
EP  - 44
SP  - 43
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_999
ER  - 

@conference{
author = "Marušić Jablanović, Milica and Orlović Lovren, Violeta",
year = "2023",
abstract = "Accumulated environmental problems in the world of conflicts
and contradictions naturally increase tensions and lead towards protests
against decisions made by those in power, whether they come from governments,
private entities, or groups motivated primarily by their own,
mainly economic, interests. This is even more prevalent in societies facing
constant threats to freedom of speech, pressures on democratic procedures
and institutions, as evidenced in reports analyzing the actual (2021–2022)
situation in Serbia (Ivkovic et al, 2022). With limited opportunities for
citizens to actually participate in decision-making in their local communities,
as well as to strengthen their capacities for that within educational
programs (Orlovic Lovren et al, 2022), environmental protests in Serbia
turned into a movement and a living learning lab in the last few years, supported
by the civil society, experts, artists, and many others from both inside
and outside the country. Besides its role in achieving their own goals,
it also inspires other groups to stand for their rights in different rural and
urban areas, gathered to prevent devastation, destruction or long-term
consequences not only for the environment but also for local communities
and their identities.
Starting from the premise that environmental adult education is a political
and collective process grounded in the notion of environmental citizenship,
which should be hopeful and leading towards action (Clover et
al, 2010), this contribution aims to present learning experiences from environmental
protests in Serbia from the perspective of their participants.
Looking at the learning activities that were going on within the transactions
between local people, experts, students, or supporters from various
fields and places, it focuses on the following questions: What was the role
of traditional and expert knowledge in providing motivation and support
to their participation? What knowledge did they need and what lessons
did they learn along the process? What were the sources and ways of their examples from other places they could learn from, and what is the experience
they can offer to others fighting for their rights to live in a healthy
and authentic environment?
The research is performed through interviews with selected participants
representing activists organized in different places around specific
goals (“defending the rivers,” “defending the forests,” fighting against the
exploitation of lithium, etc.), of varied educational, social, and professional
backgrounds. Findings will be presented through short video and presentation
material.
This contribution should inspire a discussion on the power of examples
in exploring hopeful solutions for environmental and democracy issues
through adult education, as well as on the role of educators to support
activities where “people learn how to defy others who might be laying out
unwanted futures for them” (Newman, 2006, p. 11).",
publisher = "Belgrade : Institute for Pedagogy and Andragogy, Faculty of Philosophy",
journal = "Movements for democracy, critical learning and the limits of what we know",
title = "Learning Through Defense and Defiance – Environmental Protests in Serbia as a Sign of Hope and a Source of Inspiration",
pages = "44-43",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_999"
}

Marušić Jablanović, M.,& Orlović Lovren, V.. (2023). Learning Through Defense and Defiance – Environmental Protests in Serbia as a Sign of Hope and a Source of Inspiration. in Movements for democracy, critical learning and the limits of what we know
Belgrade : Institute for Pedagogy and Andragogy, Faculty of Philosophy., 43-44.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_999

Marušić Jablanović M, Orlović Lovren V. Learning Through Defense and Defiance – Environmental Protests in Serbia as a Sign of Hope and a Source of Inspiration. in Movements for democracy, critical learning and the limits of what we know. 2023;:43-44.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_999 .

Marušić Jablanović, Milica, Orlović Lovren, Violeta, "Learning Through Defense and Defiance – Environmental Protests in Serbia as a Sign of Hope and a Source of Inspiration" in Movements for democracy, critical learning and the limits of what we know (2023):43-44,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_999 .

TY  - JOUR
AU  - Марушић Јаблановић, Милица
AU  - Станишић, Јелена
AU  - Савић, Слађана
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/893
AB  - Еколошки проблеми са којима се сусреће наша земља су бројни, а последице деградације животне средине одражавају се на здравље и квалитет живота грађана. У том контексту, питање еколошког образовања и васпитања и еколошке писмености добија све већи значај. У овом пилот-истраживању испитана је могућност за примену међународног инструмента за одређивање нивоа еколошке писмености Middle School Environmental Literacy Survey (MSELS) на популацију ученика завршних разреда основне школе у Србији. Овај инструмент мери еколошку писменост кроз четири компоненте: еколошко знање, афективни однос према животној средини, когнитивне вештине и проеколошко понашање, са одговарајућим супкомпонентама. Садржај инструмента анализиран је у контексту програма наставе и учења за предмете Биологија и Грађанско васпитање, као и образовних стандарда за крај обавезног образовања за наставни предмет Биологија. У истраживању је коришћен анкетни метод, а за анализу података примењена је дескриптивна статистика. Подаци су прикупљени на узорку ученика седмог разреда основне школе (N=111) са територије Београда. Уз то, одржани су разговори са ученицима у пет групних интервјуа ради провере јасноће садржаја инструмента. Установљено је да је примена овог инструмента примерена по више основа: 1) инструмент је добро теоријски утемељен; 2) инструмент је заснован на целовитом приступу мерењу еколошке писмености; 3) инструмент је адекватан са становишта програма наставе и учења нашег образовног система и 4) инструмент има солидне метријске карактеристике. Поузданост инструмента у целини је ,87. Највиши скор испитани ученици остварили су на компоненти афективног односа према животној средини, у односу на остале мерене компоненте, као и у односу на две државе са којима поредимо добијене резултате (САД, Грчка). Најнижи скор забележен је на скали основних еколошких знања, и закључено је да ученици нису у потпуности овладали знањима која су предвиђена образовним стандардима у настави биологије. Као главни недостатак инструмента може се навести време потребно за попуњавање због обимности садржаја.
AB  - The environmental issues that our country is faced with are numerous, while the consequences of environmental degradation affect the health and the quality of life of our citizens. In this context, the issue of environmental education and environmental literacy is gaining momentum. In the present pilot research we examined the possibility of applying an international instrument for determining the level of environmental literacy, the Middle School Environmental Literacy Survey (MSELS), on a population of students in the higher grades of elementary school in Serbia. This instrument measures the environmental literacy using four components: environmental knolwedge, environmental affect, cognitive skills, and environmental behavior, together with corresponding sub-components. The content of the instrument was analyzed in the context of Biology and Civic education curricula as well as educational standards for the end of compulsory education for the subject Biology. Survey method was used in the research, while the data were analyzed using descriptive statistics. The data were collected on a sample of the seventh-grade elementary school students (N=111) from the territory of Belgrade. In addition, five group interviews were conducted with the students to check the clarity of the content of the instrument. The researchers established that the implementation of this instrument is adequate on several grounds: 1) the instrument is well-grounded in theory; 2) the instrument is based on a comprehensive approach to environmental literacy measurement; 3) the instrument is adequate in terms of the teaching and learning program in our education system and 4) the instrument has solid metric features. An overall reliability of the instrument is ,87. The respondents had the highest score in the component of affective attitudes towards environment, relative to other measured components, as well as relative to two countries used for comparing the results (USA, Greece). The lowest score was identified on the scale of the basic environmental knowledge, and the conclusion is that students did not fully master the knowledge envisaged in the educational standards for Biology lessons. The main disadvantage of the instrument is the time required for filling it out due to the amount of the content.
AB  - Ekološki problemi sa kojima se susreće naša zemlja su brojni, a posledice degradacije životne sredine odražavaju se na zdravlje i kvalitet života građana. U tom kontekstu, pitanje ekološkog obrazovanja i vaspitanja i ekološke pismenosti dobija sve veći značaj. U ovom pilot-istraživanju ispitana je mogućnost za primenu međunarodnog instrumenta za određivanje nivoa ekološke pismenosti Middle School Environmental Literacy Survey (MSELS) na populaciju učenika završnih razreda osnovne škole u Srbiji. Ovaj instrument meri ekološku pismenost kroz četiri komponente: ekološko znanje, afektivni odnos prema životnoj sredini, kognitivne veštine i proekološko ponašanje, sa odgovarajućim supkomponentama. Sadržaj instrumenta analiziran je u kontekstu programa nastave i učenja za predmete Biologija i Građansko vaspitanje, kao i obrazovnih standarda za kraj obaveznog obrazovanja za nastavni predmet Biologija. U istraživanju je korišćen anketni metod, a za analizu podataka primenjena je deskriptivna statistika. Podaci su prikupljeni na uzorku učenika sedmog razreda osnovne škole (N=111) sa teritorije Beograda. Uz to, održani su razgovori sa učenicima u pet grupnih intervjua radi provere jasnoće sadržaja instrumenta. Ustanovljeno je da je primena ovog instrumenta primerena po više osnova: 1) instrument je dobro teorijski utemeljen; 2) instrument je zasnovan na celovitom pristupu merenju ekološke pismenosti; 3) instrument je adekvatan sa stanovišta programa nastave i učenja našeg obrazovnog sistema i 4) instrument ima solidne metrijske karakteristike. Pouzdanost instrumenta u celini je ,87. Najviši skor ispitani učenici ostvarili su na komponenti afektivnog odnosa prema životnoj sredini, u odnosu na ostale merene komponente, kao i u odnosu na dve države sa kojima poredimo dobijene rezultate (SAD, Grčka). Najniži skor zabeležen je na skali osnovnih ekoloških znanja, i zaključeno je da učenici nisu u potpunosti ovladali znanjima koja su predviđena obrazovnim standardima u nastavi biologije. Kao glavni nedostatak instrumenta može se navesti vreme potrebno za popunjavanje zbog obimnosti sadržaja.
T2  - Иновације у настави
T2  - Иновације у настави
T1  - Еколошка писменост ученика у београдским школама: резултати пилот истраживања
T1  - Environmental literacy of students in Belgrade schools: the results of the pilot study
T1  - Ekološka pismenost učenika
u beogradskim školama:
rezultati pilot istraživanja
EP  - 46
IS  - 4
SP  - 28
VL  - 35
DO  - 10.5937/inovacije2204028M
ER  - 

@article{
author = "Марушић Јаблановић, Милица and Станишић, Јелена and Савић, Слађана",
year = "2022",
abstract = "Еколошки проблеми са којима се сусреће наша земља су бројни, а последице деградације животне средине одражавају се на здравље и квалитет живота грађана. У том контексту, питање еколошког образовања и васпитања и еколошке писмености добија све већи значај. У овом пилот-истраживању испитана је могућност за примену међународног инструмента за одређивање нивоа еколошке писмености Middle School Environmental Literacy Survey (MSELS) на популацију ученика завршних разреда основне школе у Србији. Овај инструмент мери еколошку писменост кроз четири компоненте: еколошко знање, афективни однос према животној средини, когнитивне вештине и проеколошко понашање, са одговарајућим супкомпонентама. Садржај инструмента анализиран је у контексту програма наставе и учења за предмете Биологија и Грађанско васпитање, као и образовних стандарда за крај обавезног образовања за наставни предмет Биологија. У истраживању је коришћен анкетни метод, а за анализу података примењена је дескриптивна статистика. Подаци су прикупљени на узорку ученика седмог разреда основне школе (N=111) са територије Београда. Уз то, одржани су разговори са ученицима у пет групних интервјуа ради провере јасноће садржаја инструмента. Установљено је да је примена овог инструмента примерена по више основа: 1) инструмент је добро теоријски утемељен; 2) инструмент је заснован на целовитом приступу мерењу еколошке писмености; 3) инструмент је адекватан са становишта програма наставе и учења нашег образовног система и 4) инструмент има солидне метријске карактеристике. Поузданост инструмента у целини је ,87. Највиши скор испитани ученици остварили су на компоненти афективног односа према животној средини, у односу на остале мерене компоненте, као и у односу на две државе са којима поредимо добијене резултате (САД, Грчка). Најнижи скор забележен је на скали основних еколошких знања, и закључено је да ученици нису у потпуности овладали знањима која су предвиђена образовним стандардима у настави биологије. Као главни недостатак инструмента може се навести време потребно за попуњавање због обимности садржаја., The environmental issues that our country is faced with are numerous, while the consequences of environmental degradation affect the health and the quality of life of our citizens. In this context, the issue of environmental education and environmental literacy is gaining momentum. In the present pilot research we examined the possibility of applying an international instrument for determining the level of environmental literacy, the Middle School Environmental Literacy Survey (MSELS), on a population of students in the higher grades of elementary school in Serbia. This instrument measures the environmental literacy using four components: environmental knolwedge, environmental affect, cognitive skills, and environmental behavior, together with corresponding sub-components. The content of the instrument was analyzed in the context of Biology and Civic education curricula as well as educational standards for the end of compulsory education for the subject Biology. Survey method was used in the research, while the data were analyzed using descriptive statistics. The data were collected on a sample of the seventh-grade elementary school students (N=111) from the territory of Belgrade. In addition, five group interviews were conducted with the students to check the clarity of the content of the instrument. The researchers established that the implementation of this instrument is adequate on several grounds: 1) the instrument is well-grounded in theory; 2) the instrument is based on a comprehensive approach to environmental literacy measurement; 3) the instrument is adequate in terms of the teaching and learning program in our education system and 4) the instrument has solid metric features. An overall reliability of the instrument is ,87. The respondents had the highest score in the component of affective attitudes towards environment, relative to other measured components, as well as relative to two countries used for comparing the results (USA, Greece). The lowest score was identified on the scale of the basic environmental knowledge, and the conclusion is that students did not fully master the knowledge envisaged in the educational standards for Biology lessons. The main disadvantage of the instrument is the time required for filling it out due to the amount of the content., Ekološki problemi sa kojima se susreće naša zemlja su brojni, a posledice degradacije životne sredine odražavaju se na zdravlje i kvalitet života građana. U tom kontekstu, pitanje ekološkog obrazovanja i vaspitanja i ekološke pismenosti dobija sve veći značaj. U ovom pilot-istraživanju ispitana je mogućnost za primenu međunarodnog instrumenta za određivanje nivoa ekološke pismenosti Middle School Environmental Literacy Survey (MSELS) na populaciju učenika završnih razreda osnovne škole u Srbiji. Ovaj instrument meri ekološku pismenost kroz četiri komponente: ekološko znanje, afektivni odnos prema životnoj sredini, kognitivne veštine i proekološko ponašanje, sa odgovarajućim supkomponentama. Sadržaj instrumenta analiziran je u kontekstu programa nastave i učenja za predmete Biologija i Građansko vaspitanje, kao i obrazovnih standarda za kraj obaveznog obrazovanja za nastavni predmet Biologija. U istraživanju je korišćen anketni metod, a za analizu podataka primenjena je deskriptivna statistika. Podaci su prikupljeni na uzorku učenika sedmog razreda osnovne škole (N=111) sa teritorije Beograda. Uz to, održani su razgovori sa učenicima u pet grupnih intervjua radi provere jasnoće sadržaja instrumenta. Ustanovljeno je da je primena ovog instrumenta primerena po više osnova: 1) instrument je dobro teorijski utemeljen; 2) instrument je zasnovan na celovitom pristupu merenju ekološke pismenosti; 3) instrument je adekvatan sa stanovišta programa nastave i učenja našeg obrazovnog sistema i 4) instrument ima solidne metrijske karakteristike. Pouzdanost instrumenta u celini je ,87. Najviši skor ispitani učenici ostvarili su na komponenti afektivnog odnosa prema životnoj sredini, u odnosu na ostale merene komponente, kao i u odnosu na dve države sa kojima poredimo dobijene rezultate (SAD, Grčka). Najniži skor zabeležen je na skali osnovnih ekoloških znanja, i zaključeno je da učenici nisu u potpunosti ovladali znanjima koja su predviđena obrazovnim standardima u nastavi biologije. Kao glavni nedostatak instrumenta može se navesti vreme potrebno za popunjavanje zbog obimnosti sadržaja.",
journal = "Иновације у настави, Иновације у настави",
title = "Еколошка писменост ученика у београдским школама: резултати пилот истраживања, Environmental literacy of students in Belgrade schools: the results of the pilot study, Ekološka pismenost učenika
u beogradskim školama:
rezultati pilot istraživanja",
pages = "46-28",
number = "4",
volume = "35",
doi = "10.5937/inovacije2204028M"
}

Марушић Јаблановић, М., Станишић, Ј.,& Савић, С.. (2022). Еколошка писменост ученика у београдским школама: резултати пилот истраживања. in Иновације у настави, 35(4), 28-46.
https://doi.org/10.5937/inovacije2204028M

Марушић Јаблановић М, Станишић Ј, Савић С. Еколошка писменост ученика у београдским школама: резултати пилот истраживања. in Иновације у настави. 2022;35(4):28-46.
doi:10.5937/inovacije2204028M .

Марушић Јаблановић, Милица, Станишић, Јелена, Савић, Слађана, "Еколошка писменост ученика у београдским школама: резултати пилот истраживања" in Иновације у настави, 35, no. 4 (2022):28-46,
https://doi.org/10.5937/inovacije2204028M . .

TY  - CONF
AU  - Marušić Jablanović, Milica
AU  - Stanišić, Jelena
AU  - Savić, Savić
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/921
AB  - The role of contemporary education is to prepare children and youth for life after
school by helping them acquire knowledge and develop skills and attitudes,
thus endowing them with certain competencies. One of the key characteristics
of contemporary competencies is interdisciplinarity, that is, extension beyond the
framework of traditional school subjects, whereby children acquire knowledge that
allows them to actively fulfill their civic roles. Inter-subject competencies as defined
by the Law on Primary Education and Upbringing in Serbia include a responsible
attitude towards the environment (Law on Primary Education and Upbringing, 2021).
Therefore, responsible environmental behavior is one of the desired outcomes of the
process of education. Likewise, it is an indicator of the wider construct referred to in the
literature as environmental literacy. Thomas Marcinkowski (1991) defines environmental
literacy as an awareness and sensitivity towards the environment, an attitude of respect
for the natural environment and concern for nature and human impact on it, the knowledge and understanding of the functioning of natural systems and human impact
on them, the understanding of environmental issues across multiple scales, from local to
global, skills required to analyze, synthesize, and evaluate environmental issues, a sense
of personal investment and responsibility as well as motivation to work towards the
resolution of environmental issues, the knowledge of the available strategies for solving
environmental issues, skills required for the development and implementation of such
strategies, and finally, active involvement in the resolution of environmental issues.
PB  - Belgrade : Institute for Educational Research
C3  - The state, problems, and needs of the modern education community
T1  - Predictors of pro-environmental behavior – the results of a pilot study on environmental literacy
EP  - 113
SP  - 106
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_921
ER  - 

@conference{
author = "Marušić Jablanović, Milica and Stanišić, Jelena and Savić, Savić",
year = "2022",
abstract = "The role of contemporary education is to prepare children and youth for life after
school by helping them acquire knowledge and develop skills and attitudes,
thus endowing them with certain competencies. One of the key characteristics
of contemporary competencies is interdisciplinarity, that is, extension beyond the
framework of traditional school subjects, whereby children acquire knowledge that
allows them to actively fulfill their civic roles. Inter-subject competencies as defined
by the Law on Primary Education and Upbringing in Serbia include a responsible
attitude towards the environment (Law on Primary Education and Upbringing, 2021).
Therefore, responsible environmental behavior is one of the desired outcomes of the
process of education. Likewise, it is an indicator of the wider construct referred to in the
literature as environmental literacy. Thomas Marcinkowski (1991) defines environmental
literacy as an awareness and sensitivity towards the environment, an attitude of respect
for the natural environment and concern for nature and human impact on it, the knowledge and understanding of the functioning of natural systems and human impact
on them, the understanding of environmental issues across multiple scales, from local to
global, skills required to analyze, synthesize, and evaluate environmental issues, a sense
of personal investment and responsibility as well as motivation to work towards the
resolution of environmental issues, the knowledge of the available strategies for solving
environmental issues, skills required for the development and implementation of such
strategies, and finally, active involvement in the resolution of environmental issues.",
publisher = "Belgrade : Institute for Educational Research",
journal = "The state, problems, and needs of the modern education community",
title = "Predictors of pro-environmental behavior – the results of a pilot study on environmental literacy",
pages = "113-106",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_921"
}

Marušić Jablanović, M., Stanišić, J.,& Savić, S.. (2022). Predictors of pro-environmental behavior – the results of a pilot study on environmental literacy. in The state, problems, and needs of the modern education community
Belgrade : Institute for Educational Research., 106-113.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_921

Marušić Jablanović M, Stanišić J, Savić S. Predictors of pro-environmental behavior – the results of a pilot study on environmental literacy. in The state, problems, and needs of the modern education community. 2022;:106-113.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_921 .

Marušić Jablanović, Milica, Stanišić, Jelena, Savić, Savić, "Predictors of pro-environmental behavior – the results of a pilot study on environmental literacy" in The state, problems, and needs of the modern education community (2022):106-113,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_921 .

TY  - CONF
AU  - Marušić Jablanović, Milica
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/895
AB  - as criteria for our judgements, and decision making. The goal
of the study is to identify types of preservice preschool and
class teachers, according to their values, through secondary
analyses of previously obtained data. The study (N-232)
applies PVQ (Portrait Value Questionnaire)-57, measuring the
19 values of the Schwartz refined theory. A four-cluster
solution was accepted, and the obtained clusters were placed
on the adaptive-maladaptive continuum, starting from Selftranscendent
cluster with socially focused members,
respecting highly the welfare of others, compliance with
norms and smooth functioning in social realm.
Uncritical&Respect-seeking cluster tends to rate higher
variety of values, with value Face standing out. Self-
Enhancing cluster distinguishes by higher appreciation of
Self-enhancement values, such as achievement and power.
Members can be interested for the success of their students,
but opt for dominance and prefer self-indulging. Indifferent
cluster was placed closer to the maladaptive pole, due to
lower appreciation of nature protection and equality, justice
and protection for all people, and risk of being unmotivated.
PB  - Beograd : Filozofski fakultet
C3  - Proceedings of the xxiii scientific conference empirical studies in psychology
T1  - A Person-Centered Perspective on Future Preschool and Class Teachers’ Values in Terms of the Schwartz Refined Value Theory
EP  - 144
SP  - 142
VL  - 28
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_895
ER  - 

@conference{
author = "Marušić Jablanović, Milica",
year = "2022",
abstract = "as criteria for our judgements, and decision making. The goal
of the study is to identify types of preservice preschool and
class teachers, according to their values, through secondary
analyses of previously obtained data. The study (N-232)
applies PVQ (Portrait Value Questionnaire)-57, measuring the
19 values of the Schwartz refined theory. A four-cluster
solution was accepted, and the obtained clusters were placed
on the adaptive-maladaptive continuum, starting from Selftranscendent
cluster with socially focused members,
respecting highly the welfare of others, compliance with
norms and smooth functioning in social realm.
Uncritical&Respect-seeking cluster tends to rate higher
variety of values, with value Face standing out. Self-
Enhancing cluster distinguishes by higher appreciation of
Self-enhancement values, such as achievement and power.
Members can be interested for the success of their students,
but opt for dominance and prefer self-indulging. Indifferent
cluster was placed closer to the maladaptive pole, due to
lower appreciation of nature protection and equality, justice
and protection for all people, and risk of being unmotivated.",
publisher = "Beograd : Filozofski fakultet",
journal = "Proceedings of the xxiii scientific conference empirical studies in psychology",
title = "A Person-Centered Perspective on Future Preschool and Class Teachers’ Values in Terms of the Schwartz Refined Value Theory",
pages = "144-142",
volume = "28",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_895"
}

Marušić Jablanović, M.. (2022). A Person-Centered Perspective on Future Preschool and Class Teachers’ Values in Terms of the Schwartz Refined Value Theory. in Proceedings of the xxiii scientific conference empirical studies in psychology
Beograd : Filozofski fakultet., 28, 142-144.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_895

Marušić Jablanović M. A Person-Centered Perspective on Future Preschool and Class Teachers’ Values in Terms of the Schwartz Refined Value Theory. in Proceedings of the xxiii scientific conference empirical studies in psychology. 2022;28:142-144.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_895 .

Marušić Jablanović, Milica, "A Person-Centered Perspective on Future Preschool and Class Teachers’ Values in Terms of the Schwartz Refined Value Theory" in Proceedings of the xxiii scientific conference empirical studies in psychology, 28 (2022):142-144,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_895 .

TY  - CHAP
AU  - Stanišić, Jelena
AU  - Blagdanić, Sanja
AU  - Marušić Jablanović, Milica
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/654
AB  - Poznavanje prirodnih nauka predstavlja temelj čovekovih aktivnosti u mnogim oblastima
života. Budući da predstavlјaju jednu od osnovnih oblasti lјudskog znanja i delatnosti,
prirodne nauke su zastuplјene od predškolskog uzrasta u kurikulumima različitih
obrazovnih sistema. Program predškolskog vaspitanja i obrazovanja Republike Srbije
svrstava matematičke, naučne i tehnološke kompetencije među klјučne kompetencije za
celoživotno učenje (Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, 2018). Savet
Evropske unije prepoznaje matematičku kompetenciju sa osnovama prirodnih nauka i
tehnologije u svom okviru klјučnih kompetencija. U okviru pomenute kompetencije
se domen prirodnih nauka i tehnologije određuje kao sposobnost i spremnost da se
koristi skup znanja i metoda kako bi se objasnio svet prirode, formulisala pitanja i izveli
zaklјučci zasnovani na dokazima, ali i kao preuzimanje uloge odgovornog građanina i
razumevanje promena do kojih dovodi lјudska aktivnost u oblasti prirodnih nauka (The
Council of European Union, 2018). Osim ostvarivanja dobrobiti pojedinca, obrazovanje
u oblasti prirodnih nauka i matematike predstavlja strateški važan cilј svake zemlјe koja
teži kompetitivnosti u međunarodnom kontekstu, zbog čega se posebna pažnja poklanja
rezultatima međunarodnih studija postignuća učenika u pomenutim oblastima.
PB  - Beograd : Institut za pedagoška istraživanja
T2  - TIMSS 2019 u Srbiji : rezultati međunarodnog istraživanja postignuća učenika četvrtog razreda osnovne škole iz matematike i prirodnih nauka
T1  - Greške učenika u rešavanju TIMSS 2019 zadataka – oblast biologija
EP  - 219
SP  - 193
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_654
ER  - 

@inbook{
author = "Stanišić, Jelena and Blagdanić, Sanja and Marušić Jablanović, Milica",
year = "2021",
abstract = "Poznavanje prirodnih nauka predstavlja temelj čovekovih aktivnosti u mnogim oblastima
života. Budući da predstavlјaju jednu od osnovnih oblasti lјudskog znanja i delatnosti,
prirodne nauke su zastuplјene od predškolskog uzrasta u kurikulumima različitih
obrazovnih sistema. Program predškolskog vaspitanja i obrazovanja Republike Srbije
svrstava matematičke, naučne i tehnološke kompetencije među klјučne kompetencije za
celoživotno učenje (Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, 2018). Savet
Evropske unije prepoznaje matematičku kompetenciju sa osnovama prirodnih nauka i
tehnologije u svom okviru klјučnih kompetencija. U okviru pomenute kompetencije
se domen prirodnih nauka i tehnologije određuje kao sposobnost i spremnost da se
koristi skup znanja i metoda kako bi se objasnio svet prirode, formulisala pitanja i izveli
zaklјučci zasnovani na dokazima, ali i kao preuzimanje uloge odgovornog građanina i
razumevanje promena do kojih dovodi lјudska aktivnost u oblasti prirodnih nauka (The
Council of European Union, 2018). Osim ostvarivanja dobrobiti pojedinca, obrazovanje
u oblasti prirodnih nauka i matematike predstavlja strateški važan cilј svake zemlјe koja
teži kompetitivnosti u međunarodnom kontekstu, zbog čega se posebna pažnja poklanja
rezultatima međunarodnih studija postignuća učenika u pomenutim oblastima.",
publisher = "Beograd : Institut za pedagoška istraživanja",
journal = "TIMSS 2019 u Srbiji : rezultati međunarodnog istraživanja postignuća učenika četvrtog razreda osnovne škole iz matematike i prirodnih nauka",
booktitle = "Greške učenika u rešavanju TIMSS 2019 zadataka – oblast biologija",
pages = "219-193",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_654"
}

Stanišić, J., Blagdanić, S.,& Marušić Jablanović, M.. (2021). Greške učenika u rešavanju TIMSS 2019 zadataka – oblast biologija. in TIMSS 2019 u Srbiji : rezultati međunarodnog istraživanja postignuća učenika četvrtog razreda osnovne škole iz matematike i prirodnih nauka
Beograd : Institut za pedagoška istraživanja., 193-219.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_654

Stanišić J, Blagdanić S, Marušić Jablanović M. Greške učenika u rešavanju TIMSS 2019 zadataka – oblast biologija. in TIMSS 2019 u Srbiji : rezultati međunarodnog istraživanja postignuća učenika četvrtog razreda osnovne škole iz matematike i prirodnih nauka. 2021;:193-219.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_654 .

Stanišić, Jelena, Blagdanić, Sanja, Marušić Jablanović, Milica, "Greške učenika u rešavanju TIMSS 2019 zadataka – oblast biologija" in TIMSS 2019 u Srbiji : rezultati međunarodnog istraživanja postignuća učenika četvrtog razreda osnovne škole iz matematike i prirodnih nauka (2021):193-219,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_654 .

TY  - CONF
AU  - Станишић, Јелена
AU  - Благданић, Сања
AU  - Марушић Јаблановић, Милица
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/536
AB  - Истраживања показују да ученици исказују велики број ненаучних идеја у
области природних наука. Наставници се неретко суочавају са различитим
личним схватањима ученика о природним појавама и процесима. Због тога
упознавње погрешних схватања која ученици имају у овом домену може да
буде драгоцено полазиште за конципирање наставе и разумевање тешкоћа у
формирању научног знања. Проблем проучавања у овом раду представљају
погрешни одговори ученика из Србије на TIMSS тестовима у оквиру
природних наука. Циљ рада је да се идентификују најчешћи извори грешака
које су ученици показали на тесту TIMSS 2019 из области Биологија. Такође,
анализирајући постигнуће и грешке које праве ученици из наше земље
одговарајући на ове задатке осврнућемо се и на то у којој мери је садржај
на који се односе ови задаци део наставног програма за предмет Свет око
нас и Природа и друштво. За анализу погрешних одговора примењена је
квалитативна анализа садржаја. Узорак истраживања чини 30% нетачних
одговора ученика на седам одобрених задатака. У раду су анализирани
погрешни одговори како би се конципирале препоруке за унапређивање
образовне праксе наставе природе и друштва. На основу анализе грешака
које су ученици из Србије правили приликом одговарања на поменуте
задатке, уочавамо четири типичне грешке, односно изворе грешака који се делимично преклапају: (1) преферирање чулно опажајних у односу на
дефинишуће атрибуте појма који нису чулима непосредно доступни, (2)
непостојање трансфера знања на нове ситуације, (3) непажљиво читање или
неразумевање инструкције задатка, (4) неспособност одвајања битног од
небитног. Поред наведених типичних извора грешака, наше истраживање је
показало да не постоје изражене разлике у постигнућима ученика када се
разматрају програмски и делимично програмски задаци. Анализа задатака
која је представљена у овом раду указују на то да су пожељне измене у
наставним програмима за Свет око нас и Природу и друштво.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
C3  - TIMSS2019 : резултати и импликације
T1  - Извори грешака у TIMSS задацима из области биологије
EP  - 51
SP  - 50
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_536
ER  - 

@conference{
author = "Станишић, Јелена and Благданић, Сања and Марушић Јаблановић, Милица",
year = "2021",
abstract = "Истраживања показују да ученици исказују велики број ненаучних идеја у
области природних наука. Наставници се неретко суочавају са различитим
личним схватањима ученика о природним појавама и процесима. Због тога
упознавње погрешних схватања која ученици имају у овом домену може да
буде драгоцено полазиште за конципирање наставе и разумевање тешкоћа у
формирању научног знања. Проблем проучавања у овом раду представљају
погрешни одговори ученика из Србије на TIMSS тестовима у оквиру
природних наука. Циљ рада је да се идентификују најчешћи извори грешака
које су ученици показали на тесту TIMSS 2019 из области Биологија. Такође,
анализирајући постигнуће и грешке које праве ученици из наше земље
одговарајући на ове задатке осврнућемо се и на то у којој мери је садржај
на који се односе ови задаци део наставног програма за предмет Свет око
нас и Природа и друштво. За анализу погрешних одговора примењена је
квалитативна анализа садржаја. Узорак истраживања чини 30% нетачних
одговора ученика на седам одобрених задатака. У раду су анализирани
погрешни одговори како би се конципирале препоруке за унапређивање
образовне праксе наставе природе и друштва. На основу анализе грешака
које су ученици из Србије правили приликом одговарања на поменуте
задатке, уочавамо четири типичне грешке, односно изворе грешака који се делимично преклапају: (1) преферирање чулно опажајних у односу на
дефинишуће атрибуте појма који нису чулима непосредно доступни, (2)
непостојање трансфера знања на нове ситуације, (3) непажљиво читање или
неразумевање инструкције задатка, (4) неспособност одвајања битног од
небитног. Поред наведених типичних извора грешака, наше истраживање је
показало да не постоје изражене разлике у постигнућима ученика када се
разматрају програмски и делимично програмски задаци. Анализа задатака
која је представљена у овом раду указују на то да су пожељне измене у
наставним програмима за Свет око нас и Природу и друштво.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "TIMSS2019 : резултати и импликације",
title = "Извори грешака у TIMSS задацима из области биологије",
pages = "51-50",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_536"
}

Станишић, Ј., Благданић, С.,& Марушић Јаблановић, М.. (2021). Извори грешака у TIMSS задацима из области биологије. in TIMSS2019 : резултати и импликације
Београд : Институт за педагошка истраживања., 50-51.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_536

Станишић Ј, Благданић С, Марушић Јаблановић М. Извори грешака у TIMSS задацима из области биологије. in TIMSS2019 : резултати и импликације. 2021;:50-51.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_536 .

Станишић, Јелена, Благданић, Сања, Марушић Јаблановић, Милица, "Извори грешака у TIMSS задацима из области биологије" in TIMSS2019 : резултати и импликације (2021):50-51,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_536 .

TY  - JOUR
AU  - Симић, Наташа
AU  - Марушић Јаблановић, Милица
AU  - Пурић, Данка
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/746
AB  - Примењујући приступ усмерен на особу, у овом раду смо настојале да утврдимо профи-
ле будућих наставника на основу њихове мотивације за избор наставничке професије и
упоредимо их имајући у виду њихову перцепцију дате професије и задовољство избором
професије. Додатни циљ представљало је испитивање могућих разлика између мушкара-
ца и жена, као и између будућих наставника разредне и предметне наставе. Скалу Чини-
ци који утичу на избор посла наставника попунило је 364 будућих наставника из Србије.
Анализом латентних профила издвојиле смо три профила. Незаинтересовани негативи-
сти се одликују слабом мотивацијом, негативнијом перцепцијом професије наставни-
ка и најнижим степеном задовољства избором професије, тако да се овај профил може
сматрати маладаптивним. Некритички ентузијасти имају највиши степен мотивације и
најпозитивнију перцепцију добити од посла наставника. Профил који смо назвали ау-
тономним реалистима одликује се најнижом екстринзичком и мотивацијом која потиче
од социјалних утицаја. Регистроване су полне разлике између профила, али не и разлике
које се тичу типа иницијалног образовања. Познавање профила наставника може помоћи у предвиђању различитих каријерних путања и у осмишљавању интервенција које
ће бити прилагођене потребама специфичних подгрупа будућих наставника у Србији.
AB  - profiles based on their motivation for a teaching profession and compare them in terms of
perceptions of the profession and satisfaction with career choice. An additional goal was to
investigate potential differences between males and females, as well as prospective class and
subject teachers. FIT-Choice scale was administered to 364 Serbian preservice teachers.
A latent profile analysis identified three profiles. Disengaged negativists are distinguished
by weak motivations, more negative perceptions of the teaching profession and the lowest
satisfaction with the career choice, so this profile could be considered maladaptive. Uncritical
Enthusiasts have the highest level of motivations and the most positive perceptions of task
return. The profile named Autonomous realists is characterised by the lowest extrinsic and
social influence motivation. The profiles differ with respect to gender, but no differences were
observed between profiles in terms of educational background. Knowing about profiles can help in creating predictions about career paths and designing interventions that would be tailored to
the needs of specific subgroups of Serbian preservice teachers.
AB  - Применяя личностно-ориентированный подход, в данной статье мы по-
пытались определить профили будущих преподавателей на основе их мотивации к
выбору преподавательской профессии, а также сопоставить их с аспекта восприятия
этой профессии и удовлетворённости выбором профессии. Дополнительной целью
являлось изучение возможных различий между мужчинами и женщинами, а также
между будущими учителями в начальных и старших классах. Шкалу мотивации для
выбора работы преподавателя заполнило 364 будущих преподавателей из Сербии.
Анализируя латентные профили, мы выделили три. Незаинтересованные негативи-
сты характеризуются слабой мотивацией, более негативным восприятием профессии
преподавателя и самой низкой степенью удовлетворённости выбором профессии, по-
этому этот профиль можно считать малоадаптивным. Некритические энтузиасты от-
личаются самым высоким уровнем мотивации и наиболее позитивным восприятием
преимуществ и выгод от работы преподавателя. Профиль, названный нами автоном-
ные реалисты характеризуется самой низкой внешней мотивацией, а также мотиваци-
ей, исходящей из социальных влияний. Были зарегистрированы гендерные различия
между профилями, но не выявлено различий в отношении типа начального образо-
вания. Знание профиля преподавателя может быть полезным при прогнозировании
разных путей развития карьеры и при разработке мероприятий и действий, которые
будут приспособлены потребностям конкретных специфических подгрупп будущих
преподавателей в Сербии.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T2  - Зборник Института за педагошка истраживања
T1  - Мотивација будућих наставника за избор наставничке професије – приступ усмерен на особу
T1  - Preservice teachers’ motivation for a teaching career – a person-centred perspective
T1  - Мотивация будущих преподавателей при выборе преподавательской профессии – личностно-ориентированный подход
EP  - 238
IS  - 2
SP  - 207
VL  - 53
DO  - 10.2298/ZIPI2102207S
ER  - 

@article{
author = "Симић, Наташа and Марушић Јаблановић, Милица and Пурић, Данка",
year = "2021",
abstract = "Примењујући приступ усмерен на особу, у овом раду смо настојале да утврдимо профи-
ле будућих наставника на основу њихове мотивације за избор наставничке професије и
упоредимо их имајући у виду њихову перцепцију дате професије и задовољство избором
професије. Додатни циљ представљало је испитивање могућих разлика између мушкара-
ца и жена, као и између будућих наставника разредне и предметне наставе. Скалу Чини-
ци који утичу на избор посла наставника попунило је 364 будућих наставника из Србије.
Анализом латентних профила издвојиле смо три профила. Незаинтересовани негативи-
сти се одликују слабом мотивацијом, негативнијом перцепцијом професије наставни-
ка и најнижим степеном задовољства избором професије, тако да се овај профил може
сматрати маладаптивним. Некритички ентузијасти имају највиши степен мотивације и
најпозитивнију перцепцију добити од посла наставника. Профил који смо назвали ау-
тономним реалистима одликује се најнижом екстринзичком и мотивацијом која потиче
од социјалних утицаја. Регистроване су полне разлике између профила, али не и разлике
које се тичу типа иницијалног образовања. Познавање профила наставника може помоћи у предвиђању различитих каријерних путања и у осмишљавању интервенција које
ће бити прилагођене потребама специфичних подгрупа будућих наставника у Србији., profiles based on their motivation for a teaching profession and compare them in terms of
perceptions of the profession and satisfaction with career choice. An additional goal was to
investigate potential differences between males and females, as well as prospective class and
subject teachers. FIT-Choice scale was administered to 364 Serbian preservice teachers.
A latent profile analysis identified three profiles. Disengaged negativists are distinguished
by weak motivations, more negative perceptions of the teaching profession and the lowest
satisfaction with the career choice, so this profile could be considered maladaptive. Uncritical
Enthusiasts have the highest level of motivations and the most positive perceptions of task
return. The profile named Autonomous realists is characterised by the lowest extrinsic and
social influence motivation. The profiles differ with respect to gender, but no differences were
observed between profiles in terms of educational background. Knowing about profiles can help in creating predictions about career paths and designing interventions that would be tailored to
the needs of specific subgroups of Serbian preservice teachers., Применяя личностно-ориентированный подход, в данной статье мы по-
пытались определить профили будущих преподавателей на основе их мотивации к
выбору преподавательской профессии, а также сопоставить их с аспекта восприятия
этой профессии и удовлетворённости выбором профессии. Дополнительной целью
являлось изучение возможных различий между мужчинами и женщинами, а также
между будущими учителями в начальных и старших классах. Шкалу мотивации для
выбора работы преподавателя заполнило 364 будущих преподавателей из Сербии.
Анализируя латентные профили, мы выделили три. Незаинтересованные негативи-
сты характеризуются слабой мотивацией, более негативным восприятием профессии
преподавателя и самой низкой степенью удовлетворённости выбором профессии, по-
этому этот профиль можно считать малоадаптивным. Некритические энтузиасты от-
личаются самым высоким уровнем мотивации и наиболее позитивным восприятием
преимуществ и выгод от работы преподавателя. Профиль, названный нами автоном-
ные реалисты характеризуется самой низкой внешней мотивацией, а также мотиваци-
ей, исходящей из социальных влияний. Были зарегистрированы гендерные различия
между профилями, но не выявлено различий в отношении типа начального образо-
вания. Знание профиля преподавателя может быть полезным при прогнозировании
разных путей развития карьеры и при разработке мероприятий и действий, которые
будут приспособлены потребностям конкретных специфических подгрупп будущих
преподавателей в Сербии.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "Зборник Института за педагошка истраживања",
title = "Мотивација будућих наставника за избор наставничке професије – приступ усмерен на особу, Preservice teachers’ motivation for a teaching career – a person-centred perspective, Мотивация будущих преподавателей при выборе преподавательской профессии – личностно-ориентированный подход",
pages = "238-207",
number = "2",
volume = "53",
doi = "10.2298/ZIPI2102207S"
}

Симић, Н., Марушић Јаблановић, М.,& Пурић, Д.. (2021). Мотивација будућих наставника за избор наставничке професије – приступ усмерен на особу. in Зборник Института за педагошка истраживања
Београд : Институт за педагошка истраживања., 53(2), 207-238.
https://doi.org/10.2298/ZIPI2102207S

Симић Н, Марушић Јаблановић М, Пурић Д. Мотивација будућих наставника за избор наставничке професије – приступ усмерен на особу. in Зборник Института за педагошка истраживања. 2021;53(2):207-238.
doi:10.2298/ZIPI2102207S .

Симић, Наташа, Марушић Јаблановић, Милица, Пурић, Данка, "Мотивација будућих наставника за избор наставничке професије – приступ усмерен на особу" in Зборник Института за педагошка истраживања, 53, no. 2 (2021):207-238,
https://doi.org/10.2298/ZIPI2102207S . .

TY  - CHAP
AU  - Marušić Jablanović, Milica
AU  - Oikonomou, Andreas
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/671
AB  - In the chapter Pro-environmental values and education authors Milica Marušić
Jablanović and Andreas Oikonomou indicate that the state of the environment
45 years after the acceptance of the Global Framework for Environmental
Education makes us wonder not only if societies, taken globally, have tried hard
enough to achieve the proposed educational objectives, but also what the reach
and influence of the education actually is. The theories of values and empirical
research of the correlation between values and behavior make a valuable source
of information because they offer insight into the kind of values that should be
developed through education. On the other hand, we learn as well what values
constitute barriers for such behaviour. The paper presents the good practices that
prove that the adoption of environmental values is possible through interesting
activities that introduce many alternative teaching and learning techniques, quite
far from the frontal teaching of the classical school. It is a necessary for all the
students to be properly introduced to environmental values and not just those
who participate in the usually limited number of volunteer groups operating in
schools. Even then, however, the school work will not have the expected results
if other factors do not support it. For example, if the family or wider community
are not imbued with similar values, constant conflict and obstacles for developing
pro-environmental values will occur. The authors propose a strategic choice of
an alternative, sustainable school, with a well-designed curriculum and a school
culture inspired by constant concern for the preservation of the environment,
with respect for all living beings, prudent use of natural resources, open to the
community, to the outdoor activities and experience-based learning.
PB  - Belgrade : Institute for Educational Research
T2  - Problems and perspectives of contemporary education
T1  - Pro-environmental values and education
EP  - 351
SP  - 334
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_671
ER  - 

@inbook{
author = "Marušić Jablanović, Milica and Oikonomou, Andreas",
year = "2021",
abstract = "In the chapter Pro-environmental values and education authors Milica Marušić
Jablanović and Andreas Oikonomou indicate that the state of the environment
45 years after the acceptance of the Global Framework for Environmental
Education makes us wonder not only if societies, taken globally, have tried hard
enough to achieve the proposed educational objectives, but also what the reach
and influence of the education actually is. The theories of values and empirical
research of the correlation between values and behavior make a valuable source
of information because they offer insight into the kind of values that should be
developed through education. On the other hand, we learn as well what values
constitute barriers for such behaviour. The paper presents the good practices that
prove that the adoption of environmental values is possible through interesting
activities that introduce many alternative teaching and learning techniques, quite
far from the frontal teaching of the classical school. It is a necessary for all the
students to be properly introduced to environmental values and not just those
who participate in the usually limited number of volunteer groups operating in
schools. Even then, however, the school work will not have the expected results
if other factors do not support it. For example, if the family or wider community
are not imbued with similar values, constant conflict and obstacles for developing
pro-environmental values will occur. The authors propose a strategic choice of
an alternative, sustainable school, with a well-designed curriculum and a school
culture inspired by constant concern for the preservation of the environment,
with respect for all living beings, prudent use of natural resources, open to the
community, to the outdoor activities and experience-based learning.",
publisher = "Belgrade : Institute for Educational Research",
journal = "Problems and perspectives of contemporary education",
booktitle = "Pro-environmental values and education",
pages = "351-334",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_671"
}

Marušić Jablanović, M.,& Oikonomou, A.. (2021). Pro-environmental values and education. in Problems and perspectives of contemporary education
Belgrade : Institute for Educational Research., 334-351.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_671

Marušić Jablanović M, Oikonomou A. Pro-environmental values and education. in Problems and perspectives of contemporary education. 2021;:334-351.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_671 .

Marušić Jablanović, Milica, Oikonomou, Andreas, "Pro-environmental values and education" in Problems and perspectives of contemporary education (2021):334-351,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_671 .

TY  - JOUR
AU  - Simić, Nataša
AU  - Marušić Jablanović, Milica
AU  - Grbić, Sanja
PY  - 2021
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/626
AB  - The aim of this study was to validate the structure of the FIT-Choice scale on a Serbian sample of pre-service teachers, as well as to determine the motivations and beliefs about the teaching profession, and test if motivation differs across different groups of pre-service teachers. After prospective class and subject teachers (N = 433) filled in the FIT-Choice scale, the CFAs were performed. For Motivations, the adjusted 12-factor model fits the data best. Ten original factors were replicated, and Bludging and Time for family appeared as separate factors, like in the first version of the FIT-Choice model, while Transferability and Security merged into one. The six-factor Beliefs model with one item removed had the best fit indices. Intrinsic value, Social utility value and Perceived teaching ability were the highest rated motivations. Females and prospective class teachers were more motivated by altruistic motives and perceived the profession as more demanding than males and prospective subject teachers. The authors conclude that the FIT-Choice scale demonstrated acceptable structural and known-groups validity and reliability, and that the results on Motivations were similar to those obtained in Western countries.
PB  - Routledge
T2  - Journal of Education for Teaching
T2  - 
T1  - Why teaching? A validation of the fit-choice scale in the Serbian context
DO  - 10.1080/02607476.2021.1958655
ER  - 

@article{
author = "Simić, Nataša and Marušić Jablanović, Milica and Grbić, Sanja",
year = "2021, 2021",
abstract = "The aim of this study was to validate the structure of the FIT-Choice scale on a Serbian sample of pre-service teachers, as well as to determine the motivations and beliefs about the teaching profession, and test if motivation differs across different groups of pre-service teachers. After prospective class and subject teachers (N = 433) filled in the FIT-Choice scale, the CFAs were performed. For Motivations, the adjusted 12-factor model fits the data best. Ten original factors were replicated, and Bludging and Time for family appeared as separate factors, like in the first version of the FIT-Choice model, while Transferability and Security merged into one. The six-factor Beliefs model with one item removed had the best fit indices. Intrinsic value, Social utility value and Perceived teaching ability were the highest rated motivations. Females and prospective class teachers were more motivated by altruistic motives and perceived the profession as more demanding than males and prospective subject teachers. The authors conclude that the FIT-Choice scale demonstrated acceptable structural and known-groups validity and reliability, and that the results on Motivations were similar to those obtained in Western countries.",
publisher = "Routledge",
journal = "Journal of Education for Teaching, ",
title = "Why teaching? A validation of the fit-choice scale in the Serbian context",
doi = "10.1080/02607476.2021.1958655"
}

Simić, N., Marušić Jablanović, M.,& Grbić, S.. (2021). Why teaching? A validation of the fit-choice scale in the Serbian context. in Journal of Education for Teaching
Routledge..
https://doi.org/10.1080/02607476.2021.1958655

Simić N, Marušić Jablanović M, Grbić S. Why teaching? A validation of the fit-choice scale in the Serbian context. in Journal of Education for Teaching. 2021;.
doi:10.1080/02607476.2021.1958655 .

Simić, Nataša, Marušić Jablanović, Milica, Grbić, Sanja, "Why teaching? A validation of the fit-choice scale in the Serbian context" in Journal of Education for Teaching (2021),
https://doi.org/10.1080/02607476.2021.1958655 . .

TY  - JOUR
AU  - Marušić Jablanović, Milica
AU  - Grbić, Sanja
PY  - 2021
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/627
AB  - The aim of this study was to validate the structure of the FIT-Choice scale on a Serbian sample of pre-service teachers, as well as to determine the motivations and beliefs about the teaching profession, and test if motivation differs across different groups of pre-service teachers. After prospective class and subject teachers (N = 433) filled in the FIT-Choice scale, the CFAs were performed. For Motivations, the adjusted 12-factor model fits the data best. Ten original factors were replicated, and Bludging and Time for family appeared as separate factors, like in the first version of the FIT-Choice model, while Transferability and Security merged into one. The six-factor Beliefs model with one item removed had the best fit indices. Intrinsic value, Social utility value and Perceived teaching ability were the highest rated motivations. Females and prospective class teachers were more motivated by altruistic motives and perceived the profession as more demanding than males and prospective subject teachers. The authors conclude that the FIT-Choice scale demonstrated acceptable structural and known-groups validity and reliability, and that the results on Motivations were similar to those obtained in Western countries.
PB  - Routledge
T2  - Journal of Education for Teaching
T2  - Routledge
T1  - Why teaching? A validation of the fit-choice scale in the Serbian context
DO  - 10.1080/02607476.2021.1958655
ER  - 

@article{
author = "Marušić Jablanović, Milica and Grbić, Sanja",
year = "2021, 2021",
abstract = "The aim of this study was to validate the structure of the FIT-Choice scale on a Serbian sample of pre-service teachers, as well as to determine the motivations and beliefs about the teaching profession, and test if motivation differs across different groups of pre-service teachers. After prospective class and subject teachers (N = 433) filled in the FIT-Choice scale, the CFAs were performed. For Motivations, the adjusted 12-factor model fits the data best. Ten original factors were replicated, and Bludging and Time for family appeared as separate factors, like in the first version of the FIT-Choice model, while Transferability and Security merged into one. The six-factor Beliefs model with one item removed had the best fit indices. Intrinsic value, Social utility value and Perceived teaching ability were the highest rated motivations. Females and prospective class teachers were more motivated by altruistic motives and perceived the profession as more demanding than males and prospective subject teachers. The authors conclude that the FIT-Choice scale demonstrated acceptable structural and known-groups validity and reliability, and that the results on Motivations were similar to those obtained in Western countries.",
publisher = "Routledge",
journal = "Journal of Education for Teaching, Routledge",
title = "Why teaching? A validation of the fit-choice scale in the Serbian context",
doi = "10.1080/02607476.2021.1958655"
}

Marušić Jablanović, M.,& Grbić, S.. (2021). Why teaching? A validation of the fit-choice scale in the Serbian context. in Journal of Education for Teaching
Routledge..
https://doi.org/10.1080/02607476.2021.1958655

Marušić Jablanović M, Grbić S. Why teaching? A validation of the fit-choice scale in the Serbian context. in Journal of Education for Teaching. 2021;.
doi:10.1080/02607476.2021.1958655 .

Marušić Jablanović, Milica, Grbić, Sanja, "Why teaching? A validation of the fit-choice scale in the Serbian context" in Journal of Education for Teaching (2021),
https://doi.org/10.1080/02607476.2021.1958655 . .

TY  - CONF
AU  - Marušić Jablanović, Milica
AU  - Simić, Nataša
PY  - 2020
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/519
AB  - Činioci izbora posla nastavnika (FIT-Choice) predstavlja međunarodno prihvaćeni model, zasnovan
na teoriji očekivanja i vrednovanja. Na osnovu njega kreirana je skala (FIT-Choice scale). Autori ovog
istraživanja sproveli su validacionu studiju kojom su potvrdili primenljivost FIT-Choice skale u Srbiji.
Cilj ovog istraživanja bio je da se ispita povezanost socioekonomskog statusa (SES) kandidata za
nastavničku profesiju sa njihovom motivacijom za izbor ove profesije i percepcijom zahteva i dobiti
koje ona nosi. Primenjena je FIT-Choice skala (12 supskala za motivacione činioce, pet supskala za
percepcije profesije i jedna kojom se procenjuje zadovoljstvom izborom profesije), a socioekonomski
status je operacionalizovan kroz pitanja o nivou obrazovanja oca ispitanika i o prosečnim prihodima
porodice. Na uzorku od 364 studenta, budućih nastavnika, pokazalo se da su glavni razlozi izbora ove
profesije intrinzički, percipirane sposobnosti za obavljanje profesije nastavnika i vrednosti društvene
koristi. Spirmanov koeficijent korelacije pokazao je da su oba pokazatelja socioekonomskog statusa
u negativnoj korelaciji sa percepcijom primanja nastavnika (r = -,20, p < ,001 za obrazovanje oca; r
= -,19, p < ,001 za prosek primanja) socijalnog statusa profesije (r = -,16, p < ,001 za obrazovanje
oca; r = -,24, p < ,001 za prosek primanja) i sa motivom jačanja društvene jednakosti (r = -,11, p <
,005 za obrazovanje oca; r = -,10, p < ,005 za prosek primanja). Prosek primanja korelira negativno
sa prethodnim iskustvima poučavanja i učenja kao motivom (r = -,10, p < ,005) i sa odvraćanjem
pojedinca od izbora ovog posla (r = -,11, p < ,005). Obrazovanje oca korelira negativno sa motivacijom
da se utiče na budućnost dece (r = -,13, p < ,001) i pozitivno sa izborom posla kao rezervne karijere
(r = ,14, p < ,001). Zaključujemo da budući nastavnici iz porodica čiji je socioekonomski status viši
opažaju status nastavničke profesije kao nepovoljniji, da su manje podložni socijalnim uticajima i
slabije altruistički motivisani, što može ukazivati na manje adaptivan obrazac motivacije. Rezultati
ove studije mogu se koristiti u svrhu karijernog savetovanja i vođenja.
AB  - The Factors Influencing Teaching (FIT-Choice) framework is grounded in the Expectancy-value
theory of motivation and is internationally accepted. Based on this framework, the FIT-Choice
scale was constructed. The authors of the present study had previously conducted a validation
study confirming applicability of the FIT-Choice scale in Serbia. The aim of this study was to explore
relationship between socioeconomic status (SES) of the candidates for teaching profession and
their motivation to choose this profession, as well as their perceptions of its demands and returns.
FIT-Choice scale was applied (12 Motivation subscales, five Perception subscales and one subscale
assessing Satisfaction with a choice of the career), while SES was operationalized through questions
on father’s education level (FEL) and average family income (AFI). On the sample of 364 students,
future teachers, intrinsic motivation, perceived teaching abilities and social utility values appeared
as the main reasons for choosing a teaching career. Spearman correlation coefficients indicate that
both SES indicators correlate negatively with the perceptions of teachers’ earnings (r = -.20, p < .001
for FEL; r = -.19, p < .001 for AFI) and social status (r = -.16, p < .001 for FEL; r = -.24, p < .001 for AFI)
and enhancing social equity as motivation (r = -.11, p < .005 for FEL; r = -.10, p < .005 for AFI). AFI is
related negatively to prior teaching and learning experiences as motivation (r = -.10, p < .005), and to
discouragement to choose teaching (r = -.11, p < .005). FEL correlates negatively with the motivation
to influence the future of children (r = -.13, p < .001) and positively with fallback career (r = .14, p <
.001). It can be concluded that future teachers from families with higher SES perceive the status of a
teaching profession as less advantageous, that they are less susceptible to social influences, and less
altruistically motived, which might indicate less adaptive motivational pattern. These results can be
used for the purpose of career counselling and guidance.
PB  - Beograd : Institut za pedagoška istraživanja
C3  - Motivacija u obrazovanju između teorije i prakse
T1  - Odnos između socioekonomskog statusa i motivacije za izbor profesije nastavnika
T1  - Relationship between socioeconomic status and motivation for choosing teaching profession
EP  - 90
SP  - 89
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_519
ER  - 

@conference{
author = "Marušić Jablanović, Milica and Simić, Nataša",
year = "2020",
abstract = "Činioci izbora posla nastavnika (FIT-Choice) predstavlja međunarodno prihvaćeni model, zasnovan
na teoriji očekivanja i vrednovanja. Na osnovu njega kreirana je skala (FIT-Choice scale). Autori ovog
istraživanja sproveli su validacionu studiju kojom su potvrdili primenljivost FIT-Choice skale u Srbiji.
Cilj ovog istraživanja bio je da se ispita povezanost socioekonomskog statusa (SES) kandidata za
nastavničku profesiju sa njihovom motivacijom za izbor ove profesije i percepcijom zahteva i dobiti
koje ona nosi. Primenjena je FIT-Choice skala (12 supskala za motivacione činioce, pet supskala za
percepcije profesije i jedna kojom se procenjuje zadovoljstvom izborom profesije), a socioekonomski
status je operacionalizovan kroz pitanja o nivou obrazovanja oca ispitanika i o prosečnim prihodima
porodice. Na uzorku od 364 studenta, budućih nastavnika, pokazalo se da su glavni razlozi izbora ove
profesije intrinzički, percipirane sposobnosti za obavljanje profesije nastavnika i vrednosti društvene
koristi. Spirmanov koeficijent korelacije pokazao je da su oba pokazatelja socioekonomskog statusa
u negativnoj korelaciji sa percepcijom primanja nastavnika (r = -,20, p < ,001 za obrazovanje oca; r
= -,19, p < ,001 za prosek primanja) socijalnog statusa profesije (r = -,16, p < ,001 za obrazovanje
oca; r = -,24, p < ,001 za prosek primanja) i sa motivom jačanja društvene jednakosti (r = -,11, p <
,005 za obrazovanje oca; r = -,10, p < ,005 za prosek primanja). Prosek primanja korelira negativno
sa prethodnim iskustvima poučavanja i učenja kao motivom (r = -,10, p < ,005) i sa odvraćanjem
pojedinca od izbora ovog posla (r = -,11, p < ,005). Obrazovanje oca korelira negativno sa motivacijom
da se utiče na budućnost dece (r = -,13, p < ,001) i pozitivno sa izborom posla kao rezervne karijere
(r = ,14, p < ,001). Zaključujemo da budući nastavnici iz porodica čiji je socioekonomski status viši
opažaju status nastavničke profesije kao nepovoljniji, da su manje podložni socijalnim uticajima i
slabije altruistički motivisani, što može ukazivati na manje adaptivan obrazac motivacije. Rezultati
ove studije mogu se koristiti u svrhu karijernog savetovanja i vođenja., The Factors Influencing Teaching (FIT-Choice) framework is grounded in the Expectancy-value
theory of motivation and is internationally accepted. Based on this framework, the FIT-Choice
scale was constructed. The authors of the present study had previously conducted a validation
study confirming applicability of the FIT-Choice scale in Serbia. The aim of this study was to explore
relationship between socioeconomic status (SES) of the candidates for teaching profession and
their motivation to choose this profession, as well as their perceptions of its demands and returns.
FIT-Choice scale was applied (12 Motivation subscales, five Perception subscales and one subscale
assessing Satisfaction with a choice of the career), while SES was operationalized through questions
on father’s education level (FEL) and average family income (AFI). On the sample of 364 students,
future teachers, intrinsic motivation, perceived teaching abilities and social utility values appeared
as the main reasons for choosing a teaching career. Spearman correlation coefficients indicate that
both SES indicators correlate negatively with the perceptions of teachers’ earnings (r = -.20, p < .001
for FEL; r = -.19, p < .001 for AFI) and social status (r = -.16, p < .001 for FEL; r = -.24, p < .001 for AFI)
and enhancing social equity as motivation (r = -.11, p < .005 for FEL; r = -.10, p < .005 for AFI). AFI is
related negatively to prior teaching and learning experiences as motivation (r = -.10, p < .005), and to
discouragement to choose teaching (r = -.11, p < .005). FEL correlates negatively with the motivation
to influence the future of children (r = -.13, p < .001) and positively with fallback career (r = .14, p <
.001). It can be concluded that future teachers from families with higher SES perceive the status of a
teaching profession as less advantageous, that they are less susceptible to social influences, and less
altruistically motived, which might indicate less adaptive motivational pattern. These results can be
used for the purpose of career counselling and guidance.",
publisher = "Beograd : Institut za pedagoška istraživanja",
journal = "Motivacija u obrazovanju između teorije i prakse",
title = "Odnos između socioekonomskog statusa i motivacije za izbor profesije nastavnika, Relationship between socioeconomic status and motivation for choosing teaching profession",
pages = "90-89",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_519"
}

Marušić Jablanović, M.,& Simić, N.. (2020). Odnos između socioekonomskog statusa i motivacije za izbor profesije nastavnika. in Motivacija u obrazovanju između teorije i prakse
Beograd : Institut za pedagoška istraživanja., 89-90.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_519

Marušić Jablanović M, Simić N. Odnos između socioekonomskog statusa i motivacije za izbor profesije nastavnika. in Motivacija u obrazovanju između teorije i prakse. 2020;:89-90.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_519 .

Marušić Jablanović, Milica, Simić, Nataša, "Odnos između socioekonomskog statusa i motivacije za izbor profesije nastavnika" in Motivacija u obrazovanju između teorije i prakse (2020):89-90,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_519 .

TY  - JOUR
AU  - Marušić Jablanović, Milica
AU  - Stanišić, Jelena
PY  - 2020
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/472
AB  - U komponente ekološke pismenosti ubrajaju se znanja, stavovi, afekat, ponašanje
i ekološki aktivizam. Cilj rada je da ustanovimo da li se može predvideti ekološki
aktivizam na osnovu ekoloških znanja, proekoloških stavova, afekta i ponašanja. Osim
toga, cilj istraživanja je i da ispitamo u kojoj meri se pojedinci različitog nivoa aktivizma
razlikuju u poznavanju osnovnih ekoloških problema, ekspresiji stava ekološke apatije,
antropocentrizma, pripadnosti prirodi i povezanosti sa njom, kao i uobičajenim praksama
proekološkog ponašanja. Na uzorku odraslih ispitanika iz Srbije, članova grupe okupljene
oko jednog ekološkog problema (N = 255), utvrđeno je da opšta ekološka znanja sama po
sebi ne doprinose ni proekološkim ponašanjima ni ekološkom aktivizmu. Prediktori aktivizma
jesu proekološki stavovi, afektivni odnos prema prirodi i uobičajena proekološka
ponašanja, mada doprinose razlikovanju grupe slabo aktivnih članova od dve grupe aktivnijih,
ali ne i razlikovanju aktivnih u virtuelnom prostoru od onih koji lično participiraju.
Razliku među tim grupama po svoj prilici čine druge varijable, poput lokusa kontrole,
vrednosti i fenomena kvaziaktivizma. Utvrđena povezanost znanja i emocionalnog afiniteta
prema prirodi, prema svemu sudeći, predstavlja recipročni odnos i ukazuje na to da
je pravi put učenja sticanje znanja, ali uz razvijanje ljubavi prema prirodi.
PB  - Beograd : Institut za pedagogiju i andragogiju
T2  - Andragoške studije
T1  - Predviđanje ekološkog aktivizma – uloga znanja, stavova, afekta i ponašanja
EP  - 144
IS  - 11
SP  - 127
DO  - 10.5937/AndStud2002127M
ER  - 

@article{
author = "Marušić Jablanović, Milica and Stanišić, Jelena",
year = "2020",
abstract = "U komponente ekološke pismenosti ubrajaju se znanja, stavovi, afekat, ponašanje
i ekološki aktivizam. Cilj rada je da ustanovimo da li se može predvideti ekološki
aktivizam na osnovu ekoloških znanja, proekoloških stavova, afekta i ponašanja. Osim
toga, cilj istraživanja je i da ispitamo u kojoj meri se pojedinci različitog nivoa aktivizma
razlikuju u poznavanju osnovnih ekoloških problema, ekspresiji stava ekološke apatije,
antropocentrizma, pripadnosti prirodi i povezanosti sa njom, kao i uobičajenim praksama
proekološkog ponašanja. Na uzorku odraslih ispitanika iz Srbije, članova grupe okupljene
oko jednog ekološkog problema (N = 255), utvrđeno je da opšta ekološka znanja sama po
sebi ne doprinose ni proekološkim ponašanjima ni ekološkom aktivizmu. Prediktori aktivizma
jesu proekološki stavovi, afektivni odnos prema prirodi i uobičajena proekološka
ponašanja, mada doprinose razlikovanju grupe slabo aktivnih članova od dve grupe aktivnijih,
ali ne i razlikovanju aktivnih u virtuelnom prostoru od onih koji lično participiraju.
Razliku među tim grupama po svoj prilici čine druge varijable, poput lokusa kontrole,
vrednosti i fenomena kvaziaktivizma. Utvrđena povezanost znanja i emocionalnog afiniteta
prema prirodi, prema svemu sudeći, predstavlja recipročni odnos i ukazuje na to da
je pravi put učenja sticanje znanja, ali uz razvijanje ljubavi prema prirodi.",
publisher = "Beograd : Institut za pedagogiju i andragogiju",
journal = "Andragoške studije",
title = "Predviđanje ekološkog aktivizma – uloga znanja, stavova, afekta i ponašanja",
pages = "144-127",
number = "11",
doi = "10.5937/AndStud2002127M"
}

Marušić Jablanović, M.,& Stanišić, J.. (2020). Predviđanje ekološkog aktivizma – uloga znanja, stavova, afekta i ponašanja. in Andragoške studije
Beograd : Institut za pedagogiju i andragogiju.(11), 127-144.
https://doi.org/10.5937/AndStud2002127M

Marušić Jablanović M, Stanišić J. Predviđanje ekološkog aktivizma – uloga znanja, stavova, afekta i ponašanja. in Andragoške studije. 2020;(11):127-144.
doi:10.5937/AndStud2002127M .

Marušić Jablanović, Milica, Stanišić, Jelena, "Predviđanje ekološkog aktivizma – uloga znanja, stavova, afekta i ponašanja" in Andragoške studije, no. 11 (2020):127-144,
https://doi.org/10.5937/AndStud2002127M . .

TY  - CONF
AU  - Marušić Jablanović, Milica
PY  - 2020
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/471
AB  - Studies of environmental science
performance in Serbia have revealed
unsatisfactory results among students completing
the mandatory education. The condition of the
environment and protection of its resources call
for urgent changes. This article analyses the
environmental literacy as a complex construct,
consisting of at least three components: cognitive,
affective and behavioural. The environmental
literacy surpasses knowledge and cognitive skills
and includes the affective component: sensitivity,
care, self-efficacy, certain attitudes and values,
and the actions that correlate with these
phenomena. The affective component is a better
predictor of behaviour than the cognitive one,
which is interpreted in terms of the Theory of
Planned Behavior. The author has reservations as
regards whether all the components of literacy can
be equally facilitated through mandatory
education. Finally, recommendations for
educational practice are offered.
PB  - Niš : Research and Development Center “IRC ALFATEC”
PB  - Niš : Complex System Research Centre
C3  - Virtual international conference Path to a knowledge society-managing risks and innovation Paksom
T1  - Environmental Literacy, its Components and Significance
EP  - 157
SP  - 149
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_471
ER  - 

@conference{
author = "Marušić Jablanović, Milica",
year = "2020",
abstract = "Studies of environmental science
performance in Serbia have revealed
unsatisfactory results among students completing
the mandatory education. The condition of the
environment and protection of its resources call
for urgent changes. This article analyses the
environmental literacy as a complex construct,
consisting of at least three components: cognitive,
affective and behavioural. The environmental
literacy surpasses knowledge and cognitive skills
and includes the affective component: sensitivity,
care, self-efficacy, certain attitudes and values,
and the actions that correlate with these
phenomena. The affective component is a better
predictor of behaviour than the cognitive one,
which is interpreted in terms of the Theory of
Planned Behavior. The author has reservations as
regards whether all the components of literacy can
be equally facilitated through mandatory
education. Finally, recommendations for
educational practice are offered.",
publisher = "Niš : Research and Development Center “IRC ALFATEC”, Niš : Complex System Research Centre",
journal = "Virtual international conference Path to a knowledge society-managing risks and innovation Paksom",
title = "Environmental Literacy, its Components and Significance",
pages = "157-149",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_471"
}

Marušić Jablanović, M.. (2020). Environmental Literacy, its Components and Significance. in Virtual international conference Path to a knowledge society-managing risks and innovation Paksom
Niš : Research and Development Center “IRC ALFATEC”., 149-157.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_471

Marušić Jablanović M. Environmental Literacy, its Components and Significance. in Virtual international conference Path to a knowledge society-managing risks and innovation Paksom. 2020;:149-157.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_471 .

Marušić Jablanović, Milica, "Environmental Literacy, its Components and Significance" in Virtual international conference Path to a knowledge society-managing risks and innovation Paksom (2020):149-157,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_471 .

TY  - JOUR
AU  - Marušić-Jablanović, Milica
PY  - 2020
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/321
AB  - Udžbenik, kao osnovno nastavno sredstvo iz kojeg se učenici generacijama
upoznaju najvažnije sadržaje različitih oblasti vaskolikog ljudskog znanja, veoma
je značajan predmet izučavanja nauka o obrazovanju. U izdanju Instituta za pedagoška
istraživanja iz Beograda objavljen je 2019. zbornik radova „Udžbenik: stara tema pred
izazovima savremenog doba”, čije su urednice Ana Pešikan i Jelena Stevanović. Ovaj
zbornik od 263 strane sastoji se od predgovora, dvanaest poglavlja različitih autora, sižea radova na engleskom jeziku, beležaka o autorima i indeksa autora.
PB  - Pedagoško društvo Srbije, Beograd i Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet - Institut za pedagogiju i andragogiju, Beograd
T2  - Nastava i vaspitanje
T1  - Udžbenik - stara tema pred izazovima savremenog doba
EP  - 240
IS  - 2
SP  - 238
VL  - 69
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_321
ER  - 

@article{
author = "Marušić-Jablanović, Milica",
year = "2020",
abstract = "Udžbenik, kao osnovno nastavno sredstvo iz kojeg se učenici generacijama
upoznaju najvažnije sadržaje različitih oblasti vaskolikog ljudskog znanja, veoma
je značajan predmet izučavanja nauka o obrazovanju. U izdanju Instituta za pedagoška
istraživanja iz Beograda objavljen je 2019. zbornik radova „Udžbenik: stara tema pred
izazovima savremenog doba”, čije su urednice Ana Pešikan i Jelena Stevanović. Ovaj
zbornik od 263 strane sastoji se od predgovora, dvanaest poglavlja različitih autora, sižea radova na engleskom jeziku, beležaka o autorima i indeksa autora.",
publisher = "Pedagoško društvo Srbije, Beograd i Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet - Institut za pedagogiju i andragogiju, Beograd",
journal = "Nastava i vaspitanje",
title = "Udžbenik - stara tema pred izazovima savremenog doba",
pages = "240-238",
number = "2",
volume = "69",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_321"
}

Marušić-Jablanović, M.. (2020). Udžbenik - stara tema pred izazovima savremenog doba. in Nastava i vaspitanje
Pedagoško društvo Srbije, Beograd i Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet - Institut za pedagogiju i andragogiju, Beograd., 69(2), 238-240.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_321

Marušić-Jablanović M. Udžbenik - stara tema pred izazovima savremenog doba. in Nastava i vaspitanje. 2020;69(2):238-240.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_321 .

Marušić-Jablanović, Milica, "Udžbenik - stara tema pred izazovima savremenog doba" in Nastava i vaspitanje, 69, no. 2 (2020):238-240,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_321 .

TY  - BOOK
AU  - Marušić Jablanović, Milica
PY  - 2019
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/478
AB  - У контексту трансформације наставне праксе, ауторке се залажу за нека начелна, врло свежа и ефективна решења. Пре свега, у њиховој интерпретацији, концепт природнонаучне писмености није предметно и разредно организован, већ се залажу за јединствен приступ у којем теме интегришу предметне специфичности. Другим речима, настава која подржава природнонаучну писменост брише границе између предмета какве данас познајемо у нашој школи и оријентишу се ка глобалним темама које се проучавају и истражују из различитих перспектива и различитим методолошким средствима.

  Налазе истраживања ауторке „читају“ из социо-когнитивистичке перспективе, што је, у извођењу методолошких импликација, омогућило богату, когнитивно подстицајну и разноврсну методолошку понуду, корисну за све професионалце који се баве образовањем деце, али и за све друге који су у комуникацији са децом, на пример, родитеље, предшколске установе, културне и спортске институције, организације различитих профила са програмима за децу. Најзад, и најбитније, методичка перспектива на наставу природнонаучне групе предмета има и директне поруке за доносиоце образовних одлуке и креаторе образовних политика. Фина анализа различитих фактора који учествују у образовном процесу и њиховог доприноса образовним постигнућима резултирала је методолошким препорукама које на различите начине активирају ученике и подстичу когнитивну обраду информација на различитим нивоима. Поред когнитивно подстицајног амбијента, ауторке се залажу и за наставу која подиже ниво личне одговорности појединца, па и оног појединца који се налази на тако младим узрастима, за личну добробит и добробит различитих заједница у којима живе и крећу се, као што је породица, школа или вршњачко окружење.
PB  - Beograd : Učiteljski fakultet
PB  - Beograd : Institut za pedagoška istraživanja
T1  - Kada naučno postane naučeno : prirodno-naučno opismenjavanje u teoriji, istraživanjima i nastavnoj praksi
T1  - From science learning to science mastery : scientific literacy in theory, research and teaching practice
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_478
ER  - 

@book{
author = "Marušić Jablanović, Milica",
year = "2019",
abstract = "У контексту трансформације наставне праксе, ауторке се залажу за нека начелна, врло свежа и ефективна решења. Пре свега, у њиховој интерпретацији, концепт природнонаучне писмености није предметно и разредно организован, већ се залажу за јединствен приступ у којем теме интегришу предметне специфичности. Другим речима, настава која подржава природнонаучну писменост брише границе између предмета какве данас познајемо у нашој школи и оријентишу се ка глобалним темама које се проучавају и истражују из различитих перспектива и различитим методолошким средствима.

  Налазе истраживања ауторке „читају“ из социо-когнитивистичке перспективе, што је, у извођењу методолошких импликација, омогућило богату, когнитивно подстицајну и разноврсну методолошку понуду, корисну за све професионалце који се баве образовањем деце, али и за све друге који су у комуникацији са децом, на пример, родитеље, предшколске установе, културне и спортске институције, организације различитих профила са програмима за децу. Најзад, и најбитније, методичка перспектива на наставу природнонаучне групе предмета има и директне поруке за доносиоце образовних одлуке и креаторе образовних политика. Фина анализа различитих фактора који учествују у образовном процесу и њиховог доприноса образовним постигнућима резултирала је методолошким препорукама које на различите начине активирају ученике и подстичу когнитивну обраду информација на различитим нивоима. Поред когнитивно подстицајног амбијента, ауторке се залажу и за наставу која подиже ниво личне одговорности појединца, па и оног појединца који се налази на тако младим узрастима, за личну добробит и добробит различитих заједница у којима живе и крећу се, као што је породица, школа или вршњачко окружење.",
publisher = "Beograd : Učiteljski fakultet, Beograd : Institut za pedagoška istraživanja",
title = "Kada naučno postane naučeno : prirodno-naučno opismenjavanje u teoriji, istraživanjima i nastavnoj praksi, From science learning to science mastery : scientific literacy in theory, research and teaching practice",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_478"
}

Marušić Jablanović, M.. (2019). Kada naučno postane naučeno : prirodno-naučno opismenjavanje u teoriji, istraživanjima i nastavnoj praksi. 
Beograd : Učiteljski fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_478

Marušić Jablanović M. Kada naučno postane naučeno : prirodno-naučno opismenjavanje u teoriji, istraživanjima i nastavnoj praksi. 2019;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_478 .

Marušić Jablanović, Milica, "Kada naučno postane naučeno : prirodno-naučno opismenjavanje u teoriji, istraživanjima i nastavnoj praksi" (2019),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_478 .

TY  - CONF
AU  - Marušić Jablanović, Milica
AU  - Stanišić, Jelena
PY  - 2019
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/590
AB  - Ekološka svest ne podrazumeva samo određeni stepen svesnosti pojedinca ili društvene grupe
već i visok nivo praktičnih aktivnosti na individualnom i društvenom planu. Kao odgovor na
rastući problem devastacije reka formirana je Fejsbuk grupa čije su osnovne aktivnosti
informisanje javnosti o projektima malih hidroelektrana, o njihovom uticaju na životnu
sredinu, pravna borba za zaštitu prirode, organizovanje tribina, skupova, protestnih okupljanja,
čišćenja reka. Ovo istraživanje je sprovedeno sa ciljem da se ustanovi koje su barijere za
angažovanje članova u različitim aktivnostima usmerenim na zaštitu životne sredine.
Instrument: Na osnovu višemesčnog praćenja aktivnosti FB grupe, formulisano je pitanje u
upitniku u kojem su kao ponuđeni odgovori navedeni faktori prepoznati kao potencijalne
barijere za angažovanje ispitanika, uz mogućnost dopisivanja odgovora. Zadat je upitnik o
ekološkim stavovima Ameriga i saradnika, a za potrebe ovog istraživanja korišćeni su podaci
sa subskale ekološke apatije, koja meri indiferentnost prema pitanjima zaštite životne sredine
(N = 255). U analizi je primenjena deskriptivna statistika, t-test i linearna korelacija. Rezultati
pokazuju da ni jedan ispitanik ne smatra da problem nije dovoljno važan da bi mu se posvetilo
vreme, ali tek 15% navodi da su se lično angažovali na konkretnim aktivnostima. Kao barijere
za aktivnije učešće identifikuju se, između ostalog stav da je potrebno da se najviše angažuju
neposredno ugroženi (8%), nedovoljna upoznatost sa problemom (6%), da su potrebni stručniji
ljudi (5%), da institucije neće imati sluha za građane, (7%). Utvrđeno je da skor na skali
ekološke apatije značajno korelira sa nekom od barijera (veći skorovi prate nedovoljnu
upoznatnost sa problemom r = .180, p < .05; stav da već ima dovoljno angažovanih r = .374,
p < 0.05, i da su potrebni stručniji ljudi, r = .142, p < .05). Između grupa koje su u različitoj
meri aktivne beleže se razlike u zastupljenosti barijera. Već između ispitanika koji ne prate
vesti na FB grupi i onih koji se povremeno informišu javlja se razlika u korist druge grupe u
stavu da svako može da doprinese, (t = -3.808, df= 98, p < .05,) kao i u stavu da najviše treba
da se angažuju neposredno ugroženi, a koji je više izražen kod grupe koja ne prati vesti
(t = 3,145, df = 89, p < .05,). Autori zaključuju da je pasivnost uzrokovana jednim delom
indiferentnim odnosom prema problemima životne sredine, kao i da, po svoj prilici, sama
izloženost informacijama i upoznatost sa aktivnostima i njihovim rezultatima može da utiče na
smanjenje barijera za aktivizam.
AB  - The research explores the barriers to participation in activities for environmental protection
among the members of a large Facebook group gathered around the problem of river
devastation by small hydropower plants. Instruments: A list of possible barriers with possibility
to add a reason if not offered and a questionnaire on environmental attitudes by Amerigo and
associates (N = 255). Analysis: descriptives, t-test and linear correlation. Results: not a single
respondent perceives the problem insufficiently important, but only 15% claim to be active.
The main barriers for more active participation are: the attitude that only directly endangered
people should participate; insufficient knowledge about the problem; expectation that that the
institutions will not react. Results indicate that passivity is partially caused by indifferent
attitude towards environment, and that learning about group activities and their results can
weaken the barriers.
PB  - Beograd : Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju
PB  - Beograd : Filozofski fakultet
C3  - Empirijska istraživanja u psihologiji
T1  - Kako podstaći ekološki aktivizam?
EP  - 113
SP  - 112
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_590
ER  - 

@conference{
author = "Marušić Jablanović, Milica and Stanišić, Jelena",
year = "2019",
abstract = "Ekološka svest ne podrazumeva samo određeni stepen svesnosti pojedinca ili društvene grupe
već i visok nivo praktičnih aktivnosti na individualnom i društvenom planu. Kao odgovor na
rastući problem devastacije reka formirana je Fejsbuk grupa čije su osnovne aktivnosti
informisanje javnosti o projektima malih hidroelektrana, o njihovom uticaju na životnu
sredinu, pravna borba za zaštitu prirode, organizovanje tribina, skupova, protestnih okupljanja,
čišćenja reka. Ovo istraživanje je sprovedeno sa ciljem da se ustanovi koje su barijere za
angažovanje članova u različitim aktivnostima usmerenim na zaštitu životne sredine.
Instrument: Na osnovu višemesčnog praćenja aktivnosti FB grupe, formulisano je pitanje u
upitniku u kojem su kao ponuđeni odgovori navedeni faktori prepoznati kao potencijalne
barijere za angažovanje ispitanika, uz mogućnost dopisivanja odgovora. Zadat je upitnik o
ekološkim stavovima Ameriga i saradnika, a za potrebe ovog istraživanja korišćeni su podaci
sa subskale ekološke apatije, koja meri indiferentnost prema pitanjima zaštite životne sredine
(N = 255). U analizi je primenjena deskriptivna statistika, t-test i linearna korelacija. Rezultati
pokazuju da ni jedan ispitanik ne smatra da problem nije dovoljno važan da bi mu se posvetilo
vreme, ali tek 15% navodi da su se lično angažovali na konkretnim aktivnostima. Kao barijere
za aktivnije učešće identifikuju se, između ostalog stav da je potrebno da se najviše angažuju
neposredno ugroženi (8%), nedovoljna upoznatost sa problemom (6%), da su potrebni stručniji
ljudi (5%), da institucije neće imati sluha za građane, (7%). Utvrđeno je da skor na skali
ekološke apatije značajno korelira sa nekom od barijera (veći skorovi prate nedovoljnu
upoznatnost sa problemom r = .180, p < .05; stav da već ima dovoljno angažovanih r = .374,
p < 0.05, i da su potrebni stručniji ljudi, r = .142, p < .05). Između grupa koje su u različitoj
meri aktivne beleže se razlike u zastupljenosti barijera. Već između ispitanika koji ne prate
vesti na FB grupi i onih koji se povremeno informišu javlja se razlika u korist druge grupe u
stavu da svako može da doprinese, (t = -3.808, df= 98, p < .05,) kao i u stavu da najviše treba
da se angažuju neposredno ugroženi, a koji je više izražen kod grupe koja ne prati vesti
(t = 3,145, df = 89, p < .05,). Autori zaključuju da je pasivnost uzrokovana jednim delom
indiferentnim odnosom prema problemima životne sredine, kao i da, po svoj prilici, sama
izloženost informacijama i upoznatost sa aktivnostima i njihovim rezultatima može da utiče na
smanjenje barijera za aktivizam., The research explores the barriers to participation in activities for environmental protection
among the members of a large Facebook group gathered around the problem of river
devastation by small hydropower plants. Instruments: A list of possible barriers with possibility
to add a reason if not offered and a questionnaire on environmental attitudes by Amerigo and
associates (N = 255). Analysis: descriptives, t-test and linear correlation. Results: not a single
respondent perceives the problem insufficiently important, but only 15% claim to be active.
The main barriers for more active participation are: the attitude that only directly endangered
people should participate; insufficient knowledge about the problem; expectation that that the
institutions will not react. Results indicate that passivity is partially caused by indifferent
attitude towards environment, and that learning about group activities and their results can
weaken the barriers.",
publisher = "Beograd : Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju, Beograd : Filozofski fakultet",
journal = "Empirijska istraživanja u psihologiji",
title = "Kako podstaći ekološki aktivizam?",
pages = "113-112",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_590"
}

Marušić Jablanović, M.,& Stanišić, J.. (2019). Kako podstaći ekološki aktivizam?. in Empirijska istraživanja u psihologiji
Beograd : Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju., 112-113.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_590

Marušić Jablanović M, Stanišić J. Kako podstaći ekološki aktivizam?. in Empirijska istraživanja u psihologiji. 2019;:112-113.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_590 .

Marušić Jablanović, Milica, Stanišić, Jelena, "Kako podstaći ekološki aktivizam?" in Empirijska istraživanja u psihologiji (2019):112-113,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_590 .

TY  - JOUR
AU  - Marušić-Jablanović, Milica
AU  - Vračar, Selena
PY  - 2019
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/309
AB  - Why choose to become a teacher in Serbia? There is no evidence about teachers' career choice motivation after the newly introduced changes of teacher education in Serbia. The authors examine motivations among (future) class and subject teachers (N=132) applying broadly implemented instrument with fine psychometrical characteristics - FIT-Choice (Factors Influencing Teaching Choice) questionnaire, with an additional factor - Subject. Teachers perceive as most influential factors: Subject, Intrinsic career value, Social utility factors, Perceived abilities and Prior teaching and learning experiences. They were followed by Job security and Time for family, both highly rated. Factors Job transferability and Social influence have ratings above the scale midpoint, while fall-back career was perceived as unimportant. The obtained hierarchy of career choice factors is concordant with the hiererchies obtained previously in Western European countries by FIT-Choice scale. In comparison with previous findings in Serbia. fall-back as a motive lost its significance. Relying on the results exploring the connection of teacher career choice motivation and the career characteristics, we should expect future teachers to be more devoted, more agile in their professional development with less attrition intensions, in comparison to the currently employed teachers, in case that social and economic conditions do not place constraints.
AB  - Почему учителя в Сербии выбирают эту профессию? Данные о мотивации при
выборе профессии учителя, после новоустановленных перемен в образовании
учителей в Сербии, – отсутствуют. Авторы рассматривают мотивацию среди
(будущих) учителей классного и предметного преподавания (N=132), применяя весьма распространенный инструмент с солидными психометрическими
характеристиками – FIT-Choice (Factors Influencing Teaching Choice – факторы влияния на выбор профессии учителя) опросник, содержащий дополнительный фактор – предмет. Учителя перципируют наиболее влиятельными
следующие факторы: предмет, внутренняя ценность, значение общественной пользы, восприятие обладания необходимыми способностями и прежний
опыт обучения и подучивания. Далее следуют факторы надежности, которую
обеспечивает работа и время для семьи, причем высоко оценивается и первое
и второе. Факторы передаточности работы и социального влияния имеют показатели выше среднего значения шкалы ценностей, в то время как резервная
опция оценивается как несущественная. Полученная иерархия факторов выбора карьеры соответствует иерархии, ранее полученной в странах Западной
Европы с применением FIT-Choice шкалы. По сравнению с прежними результатами, полученными в Сербии, резервная опция утратила свое значение в качестве мотива. На основании результатов исследования связи мотивации при
выборе карьеры учителя и характеристик карьеры, ожидается, что будущие
учителя будут более посвященными, деятельными в своем профессиональном
развитии, и если сравнивать с учителями, которые работают в настоящее время, маловероятно, что они оставят свою работу, при условии, что они не будут
ограничены социальными и экономическими условиями.
AB  - Зашто наставници у Србији бирају ову професију? Нема налаза о
мотивацији наставника за избор занимања након новоуспостављених промена
у образовању наставника у Србији. Аутори разматрају мотивацију међу (будућим) наставницима разредне и предметне наставе (N=132) користећи широко примењиван инструмент са солидним психометријским карактеристикама
– FIT-Choice (Factors Influencing Teaching Choice – чиниоци који утичу на избор
посла наставника) упитник, који садржи додатни фактор – предмет. Наставници перципирају као најутицајније следеће факторе: предмет, интринзичка
вредност, вредност друштвене користи, опажање поседовања потребних
способности и претходна искуства учења и подучавања. Након њих следе
фактори сигурност коју посао обезбеђује и време за породицу, оба високо вреднована. Фактори преносивост посла и социјални утицај имају вредности изнад
средње вредности скале, док је резервна опција процењена као неважна. Добијена хијерархија фактора избора каријере је у складу са хијерархијама које
су раније добијене у земљама Западне Европе применом FIT-Choice скале. У
поређењу са ранијим налазима добијеним у Србији, резервна опција као мотив
је изгубила на значају. Ослањајући се на резултате истраживања која испитују
повезаност мотивације за избор каријере наставника и карактеристика каријере, очекивано је да ће будући наставници бити посвећенији, агилнији у свом професионалном развоју уз мање изгледа да напусте посао, у односу на тренутно запослене наставнике, под условом да их социјални и економски услови
не ограничавају
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T2  - Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja
T1  - Exploring Serbian teachers' motivation for teaching with the application of fit-choice scale
T1  - Испитивање мотивације наставника из Србије за избор занимања применом fit-choice скале
T1  - Ispitivanje motivacije nastavnika iz srbije za izbor zanimanja primenom fit-choice skale
T1  - Исследование мотивации выбора профессии учителя в Сербии с применением fit-choice шкалы
EP  - 45
IS  - 1
SP  - 7
VL  - 51
DO  - 10.2298/ZIPI1901007M
ER  - 

@article{
author = "Marušić-Jablanović, Milica and Vračar, Selena",
year = "2019",
abstract = "Why choose to become a teacher in Serbia? There is no evidence about teachers' career choice motivation after the newly introduced changes of teacher education in Serbia. The authors examine motivations among (future) class and subject teachers (N=132) applying broadly implemented instrument with fine psychometrical characteristics - FIT-Choice (Factors Influencing Teaching Choice) questionnaire, with an additional factor - Subject. Teachers perceive as most influential factors: Subject, Intrinsic career value, Social utility factors, Perceived abilities and Prior teaching and learning experiences. They were followed by Job security and Time for family, both highly rated. Factors Job transferability and Social influence have ratings above the scale midpoint, while fall-back career was perceived as unimportant. The obtained hierarchy of career choice factors is concordant with the hiererchies obtained previously in Western European countries by FIT-Choice scale. In comparison with previous findings in Serbia. fall-back as a motive lost its significance. Relying on the results exploring the connection of teacher career choice motivation and the career characteristics, we should expect future teachers to be more devoted, more agile in their professional development with less attrition intensions, in comparison to the currently employed teachers, in case that social and economic conditions do not place constraints., Почему учителя в Сербии выбирают эту профессию? Данные о мотивации при
выборе профессии учителя, после новоустановленных перемен в образовании
учителей в Сербии, – отсутствуют. Авторы рассматривают мотивацию среди
(будущих) учителей классного и предметного преподавания (N=132), применяя весьма распространенный инструмент с солидными психометрическими
характеристиками – FIT-Choice (Factors Influencing Teaching Choice – факторы влияния на выбор профессии учителя) опросник, содержащий дополнительный фактор – предмет. Учителя перципируют наиболее влиятельными
следующие факторы: предмет, внутренняя ценность, значение общественной пользы, восприятие обладания необходимыми способностями и прежний
опыт обучения и подучивания. Далее следуют факторы надежности, которую
обеспечивает работа и время для семьи, причем высоко оценивается и первое
и второе. Факторы передаточности работы и социального влияния имеют показатели выше среднего значения шкалы ценностей, в то время как резервная
опция оценивается как несущественная. Полученная иерархия факторов выбора карьеры соответствует иерархии, ранее полученной в странах Западной
Европы с применением FIT-Choice шкалы. По сравнению с прежними результатами, полученными в Сербии, резервная опция утратила свое значение в качестве мотива. На основании результатов исследования связи мотивации при
выборе карьеры учителя и характеристик карьеры, ожидается, что будущие
учителя будут более посвященными, деятельными в своем профессиональном
развитии, и если сравнивать с учителями, которые работают в настоящее время, маловероятно, что они оставят свою работу, при условии, что они не будут
ограничены социальными и экономическими условиями., Зашто наставници у Србији бирају ову професију? Нема налаза о
мотивацији наставника за избор занимања након новоуспостављених промена
у образовању наставника у Србији. Аутори разматрају мотивацију међу (будућим) наставницима разредне и предметне наставе (N=132) користећи широко примењиван инструмент са солидним психометријским карактеристикама
– FIT-Choice (Factors Influencing Teaching Choice – чиниоци који утичу на избор
посла наставника) упитник, који садржи додатни фактор – предмет. Наставници перципирају као најутицајније следеће факторе: предмет, интринзичка
вредност, вредност друштвене користи, опажање поседовања потребних
способности и претходна искуства учења и подучавања. Након њих следе
фактори сигурност коју посао обезбеђује и време за породицу, оба високо вреднована. Фактори преносивост посла и социјални утицај имају вредности изнад
средње вредности скале, док је резервна опција процењена као неважна. Добијена хијерархија фактора избора каријере је у складу са хијерархијама које
су раније добијене у земљама Западне Европе применом FIT-Choice скале. У
поређењу са ранијим налазима добијеним у Србији, резервна опција као мотив
је изгубила на значају. Ослањајући се на резултате истраживања која испитују
повезаност мотивације за избор каријере наставника и карактеристика каријере, очекивано је да ће будући наставници бити посвећенији, агилнији у свом професионалном развоју уз мање изгледа да напусте посао, у односу на тренутно запослене наставнике, под условом да их социјални и економски услови
не ограничавају",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja",
title = "Exploring Serbian teachers' motivation for teaching with the application of fit-choice scale, Испитивање мотивације наставника из Србије за избор занимања применом fit-choice скале, Ispitivanje motivacije nastavnika iz srbije za izbor zanimanja primenom fit-choice skale, Исследование мотивации выбора профессии учителя в Сербии с применением fit-choice шкалы",
pages = "45-7",
number = "1",
volume = "51",
doi = "10.2298/ZIPI1901007M"
}

Marušić-Jablanović, M.,& Vračar, S.. (2019). Exploring Serbian teachers' motivation for teaching with the application of fit-choice scale. in Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja
Београд : Институт за педагошка истраживања., 51(1), 7-45.
https://doi.org/10.2298/ZIPI1901007M

Marušić-Jablanović M, Vračar S. Exploring Serbian teachers' motivation for teaching with the application of fit-choice scale. in Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja. 2019;51(1):7-45.
doi:10.2298/ZIPI1901007M .

Marušić-Jablanović, Milica, Vračar, Selena, "Exploring Serbian teachers' motivation for teaching with the application of fit-choice scale" in Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 51, no. 1 (2019):7-45,
https://doi.org/10.2298/ZIPI1901007M . .

TY  - CHAP
AU  - Марушић-Јаблановић, Милица
PY  - 2018
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/390
AB  - У раду Мотиви избора посла и однос према послу наставника: преглед
истраживања Милица Марушић Јаблановић указује да се пут наставничке
професионализације у Србији значајно променио последњих година,
након увођења обавезне педагошко-психолошко-методичке припреме
наставника. Имајући у виду значај посла који обављају наставници, ауторка
разматра доприносе једног броја истраживачких резултата који пружају
увид у природу мотивације за избор наставничког посла, резултате који
описују однос према послу током наставникове каријере, као и провере
повезаности та два конструкта које заправо упућују на значај мотивације
зa избор занимања. Разматрана су позната међународна истраживања,
као и истраживања реализована у Србији. Ауторка износи препоруке
за образовање наставника, њихово каријерно саветовање и вођење и
професионално усавршавање.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T2  - Унапређивање квалитета и доступности образовања у Србији
T1  - Мотиви избора посла и однос према послу наставника- преглед истраживања
EP  - 235
SP  - 215
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_390
ER  - 

@inbook{
author = "Марушић-Јаблановић, Милица",
year = "2018",
abstract = "У раду Мотиви избора посла и однос према послу наставника: преглед
истраживања Милица Марушић Јаблановић указује да се пут наставничке
професионализације у Србији значајно променио последњих година,
након увођења обавезне педагошко-психолошко-методичке припреме
наставника. Имајући у виду значај посла који обављају наставници, ауторка
разматра доприносе једног броја истраживачких резултата који пружају
увид у природу мотивације за избор наставничког посла, резултате који
описују однос према послу током наставникове каријере, као и провере
повезаности та два конструкта које заправо упућују на значај мотивације
зa избор занимања. Разматрана су позната међународна истраживања,
као и истраживања реализована у Србији. Ауторка износи препоруке
за образовање наставника, њихово каријерно саветовање и вођење и
професионално усавршавање.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "Унапређивање квалитета и доступности образовања у Србији",
booktitle = "Мотиви избора посла и однос према послу наставника- преглед истраживања",
pages = "235-215",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_390"
}

Марушић-Јаблановић, М.. (2018). Мотиви избора посла и однос према послу наставника- преглед истраживања. in Унапређивање квалитета и доступности образовања у Србији
Београд : Институт за педагошка истраживања., 215-235.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_390

Марушић-Јаблановић М. Мотиви избора посла и однос према послу наставника- преглед истраживања. in Унапређивање квалитета и доступности образовања у Србији. 2018;:215-235.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_390 .

Марушић-Јаблановић, Милица, "Мотиви избора посла и однос према послу наставника- преглед истраживања" in Унапређивање квалитета и доступности образовања у Србији (2018):215-235,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_390 .

TY  - JOUR
AU  - Marušić-Jablanović, Milica
AU  - Pejatović, Aleksandra
AU  - Stemberger, Tina
PY  - 2018
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/297
AB  - Given the importance of teachers' work and effectiveness, the authors have chosen to study how the teachers' education determines their vocational behavior in terms of enthusiasm and growing and career frustration in Serbia and Greece. They examined the significance of education level and education pathway in mutual interaction and in interaction with intrinsic motivation of career choice. The study used survey methodology. The questionnaire was administered to a convenience sample of 213 secondary school teachers. The results indicate that career characteristics do not differ with respect to the level of formal education and the authors conclude that transit to the world of work can be made after the bachelor level, when the bachelor program includes adequate pedagogical preparation. The effect of education pathway interaction with intrinsic motivation was significant in the sample of Greek teachers. Teachers, who had undergone more thorough preparation for teaching, have developed their job attitudes independently from their career choice motivations. The lesser significance of initial motivation for teaching is interpreted as a possibility to compensate for lower levels of motivation by developing teaching competences, i.e. facilitating self-efficacy through teacher training. No evidence of teacher preparation effects was found in the Serbian sample, indicating that teachers educated according to the old system pathways cannot be expected to achieve different job attitude.
AB  - С обзиром на значај рада наставника као и његове ефикасности, ауторке су се
определиле да проуче како образовање наставника одређује њихово професионално понашање у терминима ентузијазма и раста и каријерне фрустрације,
у Србији и Грчкој. Испитиван је значај образовног нивоа и образовног пута у
међусобној интеракцији и у интеракцији са унутрашњом мотивацијом професионалног избора. Спроведено је анкетно истраживање. Упитник је задат
пригодном узорку од 213 наставника средњих школа. Резултати показују да се
карактеристике каријере наставника не разликују с обзиром на ниво формалног образовања и ауторке закључују да је транзиција у свет рада могућа након
завршених основних студија, у случају да основне студије укључују и адекватну педагошку припрему. Пут образовања је статистички значајно повезан са
унутрашњом мотивацијом на узорку грчких наставника. Наставници који су
прошли темељнију припрему за рад у настави развили су однос према послу
независан од мотивације која их је определила за наставничку каријеру. Налаз
о мањем значају иницијалне мотивације може да се протумачи као могућност
компензовања нижег нивоа мотивације развијањем наставничких компетенција, односно поспешивањем самоефикасности кроз образовање наставника.
На узорку наставника из Србије нису пронађени докази о ефектима припреме
наставника, што указује на то да се од наставника који су се образовали различитим путевима у оквиру старих системских решења, не може очекивати
различит однос према послу.
AB  - Учитывая значение работы улителя и его эффективности, авторы решились
исследить, каким образом образование уьителей определяет их профессиональное поведение в терминах энтузиазма и подъема, с одной стороны, и
фрустрации в карьере, с другой, в Сербии и Греции. Исследовалось значение
образовательного уровня и путей образования в их взаимодействии и во взаимодействии с внутренней мотивацией профессионального выбора. Нами
проведено анкетное исследование. Вопросник был применен на корпусе 213
учителей средних школ. Результаты показывают, что характеристики карьеры
учителей не различаются соответственно уровню формального образования.
Авторы приходят к выводу, что транзиция в мир труда возможна после окончания бакалавриата, при условии, чтобы базовый уровень вузовского образования охватывал и адекватную педагогическую подготовку. Путь образования
статистически значачительно связян с внутренней мотивацией, как показывает корпус греческих учителей. Учителя с более высоким уровнем подготовки
развивают отношение к работе независимо от мотивации, определившей их
к профессии учителя. Вывод о сравнительно небольшом значении начальной
мотивации может интерпретироваться как возможность компенсации более
низкого уровня мотивации путем развития профессиональных компетенций
учителя, т. е. поощрением самоэффективности в процессе образования учителей. На корпусе испытуемых из Сербии не были выявлены доказательства об
эффектах подготовки учителей, что указывает на то, что от учителей, образовавшихся различными путями в рамках традиционных системных решений,
нельзя ожидать другого отношения к работе.
PB  - Beograd : Institut za pedagoška istraživanja
T2  - Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja
T1  - Teacher education and career cycle: Educational level and pathways effects in Serbia and Greece
T1  - Образовање наставника и њихов каријерни циклус: Ефекти нивоа и путева образовања у Србији и Грчкој
T1  - Образование учителей и их цикл карьеры: Эффектю уровней и путей образования в Сербии и Греции
EP  - 208
IS  - 2
SP  - 189
VL  - 50
DO  - 10.2298/ZIPI1802189M
ER  - 

@article{
author = "Marušić-Jablanović, Milica and Pejatović, Aleksandra and Stemberger, Tina",
year = "2018",
abstract = "Given the importance of teachers' work and effectiveness, the authors have chosen to study how the teachers' education determines their vocational behavior in terms of enthusiasm and growing and career frustration in Serbia and Greece. They examined the significance of education level and education pathway in mutual interaction and in interaction with intrinsic motivation of career choice. The study used survey methodology. The questionnaire was administered to a convenience sample of 213 secondary school teachers. The results indicate that career characteristics do not differ with respect to the level of formal education and the authors conclude that transit to the world of work can be made after the bachelor level, when the bachelor program includes adequate pedagogical preparation. The effect of education pathway interaction with intrinsic motivation was significant in the sample of Greek teachers. Teachers, who had undergone more thorough preparation for teaching, have developed their job attitudes independently from their career choice motivations. The lesser significance of initial motivation for teaching is interpreted as a possibility to compensate for lower levels of motivation by developing teaching competences, i.e. facilitating self-efficacy through teacher training. No evidence of teacher preparation effects was found in the Serbian sample, indicating that teachers educated according to the old system pathways cannot be expected to achieve different job attitude., С обзиром на значај рада наставника као и његове ефикасности, ауторке су се
определиле да проуче како образовање наставника одређује њихово професионално понашање у терминима ентузијазма и раста и каријерне фрустрације,
у Србији и Грчкој. Испитиван је значај образовног нивоа и образовног пута у
међусобној интеракцији и у интеракцији са унутрашњом мотивацијом професионалног избора. Спроведено је анкетно истраживање. Упитник је задат
пригодном узорку од 213 наставника средњих школа. Резултати показују да се
карактеристике каријере наставника не разликују с обзиром на ниво формалног образовања и ауторке закључују да је транзиција у свет рада могућа након
завршених основних студија, у случају да основне студије укључују и адекватну педагошку припрему. Пут образовања је статистички значајно повезан са
унутрашњом мотивацијом на узорку грчких наставника. Наставници који су
прошли темељнију припрему за рад у настави развили су однос према послу
независан од мотивације која их је определила за наставничку каријеру. Налаз
о мањем значају иницијалне мотивације може да се протумачи као могућност
компензовања нижег нивоа мотивације развијањем наставничких компетенција, односно поспешивањем самоефикасности кроз образовање наставника.
На узорку наставника из Србије нису пронађени докази о ефектима припреме
наставника, што указује на то да се од наставника који су се образовали различитим путевима у оквиру старих системских решења, не може очекивати
различит однос према послу., Учитывая значение работы улителя и его эффективности, авторы решились
исследить, каким образом образование уьителей определяет их профессиональное поведение в терминах энтузиазма и подъема, с одной стороны, и
фрустрации в карьере, с другой, в Сербии и Греции. Исследовалось значение
образовательного уровня и путей образования в их взаимодействии и во взаимодействии с внутренней мотивацией профессионального выбора. Нами
проведено анкетное исследование. Вопросник был применен на корпусе 213
учителей средних школ. Результаты показывают, что характеристики карьеры
учителей не различаются соответственно уровню формального образования.
Авторы приходят к выводу, что транзиция в мир труда возможна после окончания бакалавриата, при условии, чтобы базовый уровень вузовского образования охватывал и адекватную педагогическую подготовку. Путь образования
статистически значачительно связян с внутренней мотивацией, как показывает корпус греческих учителей. Учителя с более высоким уровнем подготовки
развивают отношение к работе независимо от мотивации, определившей их
к профессии учителя. Вывод о сравнительно небольшом значении начальной
мотивации может интерпретироваться как возможность компенсации более
низкого уровня мотивации путем развития профессиональных компетенций
учителя, т. е. поощрением самоэффективности в процессе образования учителей. На корпусе испытуемых из Сербии не были выявлены доказательства об
эффектах подготовки учителей, что указывает на то, что от учителей, образовавшихся различными путями в рамках традиционных системных решений,
нельзя ожидать другого отношения к работе.",
publisher = "Beograd : Institut za pedagoška istraživanja",
journal = "Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja",
title = "Teacher education and career cycle: Educational level and pathways effects in Serbia and Greece, Образовање наставника и њихов каријерни циклус: Ефекти нивоа и путева образовања у Србији и Грчкој, Образование учителей и их цикл карьеры: Эффектю уровней и путей образования в Сербии и Греции",
pages = "208-189",
number = "2",
volume = "50",
doi = "10.2298/ZIPI1802189M"
}

Marušić-Jablanović, M., Pejatović, A.,& Stemberger, T.. (2018). Teacher education and career cycle: Educational level and pathways effects in Serbia and Greece. in Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja
Beograd : Institut za pedagoška istraživanja., 50(2), 189-208.
https://doi.org/10.2298/ZIPI1802189M

Marušić-Jablanović M, Pejatović A, Stemberger T. Teacher education and career cycle: Educational level and pathways effects in Serbia and Greece. in Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja. 2018;50(2):189-208.
doi:10.2298/ZIPI1802189M .

Marušić-Jablanović, Milica, Pejatović, Aleksandra, Stemberger, Tina, "Teacher education and career cycle: Educational level and pathways effects in Serbia and Greece" in Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 50, no. 2 (2018):189-208,
https://doi.org/10.2298/ZIPI1802189M . .

TY  - JOUR
AU  - Marušić-Jablanović, Milica
PY  - 2018
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/289
AB  - To understand an individual's behavior, attitudes, and decisions, it is necessary to learn his/her value priorities. In order to explore the structure and hierarchy of values of future preschool and class teachers we conducted a survey (N = 232). It relies on the famous Schwartz value theory in its refined version, applying his PVQ-57 (Portrait Value Questionnaire). The analysis encompassed reliability analysis, goodness of fit, multidimensional scaling, mean rating and ranking, and t-test. The obtained data fits the theoretical model well, and the location of empirical value types can be predicted by the proposed circumplex, except for universalism and benevolence values, which are located in reverse. Several values adjacent in the model appear combined in the data. The value hierarchy starts with Benevolence (Care and Dependability), Self-direction-Action, Security-Personal, Universalism-Concern, and finishes with Humility, Power-Resources and Dominance.
AB  - Da bismo razumeli ponašanje, stavove i odluke pojedinca, neophodno je da spoznamo njegove vrednosne prioritete. U nameri da istražimo strukturu i hijerarhiju vrednosti budućih vaspitača i učitelja sproveli smo anketno istraživanje (N = 232), koje se zasniva na redefinisanoj verziji čuvene Švarcove teorije vrednosti, primenivši njegov upitnik PVQ-57 (Upitnik portreta vrednosti). Analize su obuhvatile procenu pouzdanosti, stepena slaganja sa modelom, multidimenzionalno skaliranje, izračunavanje aritmetičkih sredina i rangova i t-test. Dobijeni podaci pokazuju dobro slaganje sa teorijskim modelom, a lokacija empirijski utvrđenih tipova vrednosti može da se predvidi na osnovu pretpostavljenog cirkumpleks modela, sem za vrednosti univerzalizam i benevolentnost koje su obrnuto locirane. Nekoliko vrednosti koje su u modelu postavljene susedno se u podacima pojavljuju združeno. Hijerarhija vrednosti počinje sa benevolentnošću (briga i pouzdanost), zatim slede nezavisnost-akcija, lična bezbednost, univerzalizam-briga, a završava se vrednostima poniznost, moć-resursi i dominacija.
PB  - Beograd : Društvo psihologa Srbije
T2  - Psihologija
T1  - Value priorities of future preschool and class teachers in Serbia in terms of the Schwartz refined value theory
T1  - Vrednosni prioriteti budućih vaspitača i učitelja u Srbiji sa stanovišta Švarcove redefinisane teorije vrednosti
EP  - 161
IS  - 2
SP  - 143
VL  - 51
DO  - 10.2298/PSI160902013M
ER  - 

@article{
author = "Marušić-Jablanović, Milica",
year = "2018",
abstract = "To understand an individual's behavior, attitudes, and decisions, it is necessary to learn his/her value priorities. In order to explore the structure and hierarchy of values of future preschool and class teachers we conducted a survey (N = 232). It relies on the famous Schwartz value theory in its refined version, applying his PVQ-57 (Portrait Value Questionnaire). The analysis encompassed reliability analysis, goodness of fit, multidimensional scaling, mean rating and ranking, and t-test. The obtained data fits the theoretical model well, and the location of empirical value types can be predicted by the proposed circumplex, except for universalism and benevolence values, which are located in reverse. Several values adjacent in the model appear combined in the data. The value hierarchy starts with Benevolence (Care and Dependability), Self-direction-Action, Security-Personal, Universalism-Concern, and finishes with Humility, Power-Resources and Dominance., Da bismo razumeli ponašanje, stavove i odluke pojedinca, neophodno je da spoznamo njegove vrednosne prioritete. U nameri da istražimo strukturu i hijerarhiju vrednosti budućih vaspitača i učitelja sproveli smo anketno istraživanje (N = 232), koje se zasniva na redefinisanoj verziji čuvene Švarcove teorije vrednosti, primenivši njegov upitnik PVQ-57 (Upitnik portreta vrednosti). Analize su obuhvatile procenu pouzdanosti, stepena slaganja sa modelom, multidimenzionalno skaliranje, izračunavanje aritmetičkih sredina i rangova i t-test. Dobijeni podaci pokazuju dobro slaganje sa teorijskim modelom, a lokacija empirijski utvrđenih tipova vrednosti može da se predvidi na osnovu pretpostavljenog cirkumpleks modela, sem za vrednosti univerzalizam i benevolentnost koje su obrnuto locirane. Nekoliko vrednosti koje su u modelu postavljene susedno se u podacima pojavljuju združeno. Hijerarhija vrednosti počinje sa benevolentnošću (briga i pouzdanost), zatim slede nezavisnost-akcija, lična bezbednost, univerzalizam-briga, a završava se vrednostima poniznost, moć-resursi i dominacija.",
publisher = "Beograd : Društvo psihologa Srbije",
journal = "Psihologija",
title = "Value priorities of future preschool and class teachers in Serbia in terms of the Schwartz refined value theory, Vrednosni prioriteti budućih vaspitača i učitelja u Srbiji sa stanovišta Švarcove redefinisane teorije vrednosti",
pages = "161-143",
number = "2",
volume = "51",
doi = "10.2298/PSI160902013M"
}

Marušić-Jablanović, M.. (2018). Value priorities of future preschool and class teachers in Serbia in terms of the Schwartz refined value theory. in Psihologija
Beograd : Društvo psihologa Srbije., 51(2), 143-161.
https://doi.org/10.2298/PSI160902013M

Marušić-Jablanović M. Value priorities of future preschool and class teachers in Serbia in terms of the Schwartz refined value theory. in Psihologija. 2018;51(2):143-161.
doi:10.2298/PSI160902013M .

Marušić-Jablanović, Milica, "Value priorities of future preschool and class teachers in Serbia in terms of the Schwartz refined value theory" in Psihologija, 51, no. 2 (2018):143-161,
https://doi.org/10.2298/PSI160902013M . .

TY  - CONF
AU  - Милинковић, Јасмина
AU  - Дабић Боричић, Милана
AU  - Марушић Јаблановић, Милица
PY  - 2017
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1085
AB  - Циљ рада је да на основу резултата остварених у истраживању TIMSS 2015 у математици буде
анализиран успех ученика четвртог разреда основне школе у Србији по областима (број,
геометријски облици и мере и приказивање података) и подобластима садржаја. У области број
ученици из Србије остварили су значајно виши резултат од укупног просека из математике у
Србији, док су у области геометријски облици и мере постигнућа значајно нижа од укупног
просека. У области приказивање података постигнуће се не разликује значајно од укупног
просека. У наредном кораку анализирамо резултате у подобластима садржаја чиме се омогућава
темељније сагледавање постигнућа и указује не само на недостатке у реализацији актуелног
наставног програма, већ и на могућности иновирања самог наставног програма. Детаљнијом
анализом постигнућа у подобластима издвојило се релативно високо постигнуће ученика
у извођењу рачунских операција са природним бројевима, познавању парности бројева,
проналажењу непознатих бројева или операција; док је ниско постигнуће остварено на задацима
израчунавања површине геометријских фигура и у подобласти тачка, права и угао. Урађена је
упоредна анализа садржаја TIMSS задатака и наставног програма у нашој земљи. Запажено
је да у актуелном наставном програму до 4. разреда није дефинисана област приказивање
података као и да је у домену геометрије различит фокус у односу на садржаје задатака у TIMSS
испитивањима. Посебно изостају или у наставном програму у нашој земљи не заузимају значајан
простор садржаји који се односе на развој способности визуелног сагледавања простора. Такође,
уочено је да је у односу на проценат заступљености задатака из области геометријски облици и
мере у TIMSS задацима у актуелном наставном програму од 1. до 4. разреда овим садржајима
посвећено мање пажње. Када се упореди постигнуће ученика из Србије у студијама TIMSS 2011 и
2015, у области садржаја приказивање података остварен је значајнији напредак. Овај напредак
протумачен је променама наставне праксе, услед популаризације TIMSS истраживања и других
међународних студија, променама у уџбеницима и увођењем стандарда за крај основног
образовања. У дискусији о импликацијама резултата остварених у TIMSS истраживању 2015 дате
су препоруке за унапређивање наставног програма увођењем нових елемената, али је указано и
на то да је потребно посветити више пажње образовању учитеља.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
C3  - TIMSS 2015: резултати и импликације
T1  - Постигнућа ученика из математике по областима садржаја
EP  - 25
SP  - 25
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1085
ER  - 

@conference{
author = "Милинковић, Јасмина and Дабић Боричић, Милана and Марушић Јаблановић, Милица",
year = "2017",
abstract = "Циљ рада је да на основу резултата остварених у истраживању TIMSS 2015 у математици буде
анализиран успех ученика четвртог разреда основне школе у Србији по областима (број,
геометријски облици и мере и приказивање података) и подобластима садржаја. У области број
ученици из Србије остварили су значајно виши резултат од укупног просека из математике у
Србији, док су у области геометријски облици и мере постигнућа значајно нижа од укупног
просека. У области приказивање података постигнуће се не разликује значајно од укупног
просека. У наредном кораку анализирамо резултате у подобластима садржаја чиме се омогућава
темељније сагледавање постигнућа и указује не само на недостатке у реализацији актуелног
наставног програма, већ и на могућности иновирања самог наставног програма. Детаљнијом
анализом постигнућа у подобластима издвојило се релативно високо постигнуће ученика
у извођењу рачунских операција са природним бројевима, познавању парности бројева,
проналажењу непознатих бројева или операција; док је ниско постигнуће остварено на задацима
израчунавања површине геометријских фигура и у подобласти тачка, права и угао. Урађена је
упоредна анализа садржаја TIMSS задатака и наставног програма у нашој земљи. Запажено
је да у актуелном наставном програму до 4. разреда није дефинисана област приказивање
података као и да је у домену геометрије различит фокус у односу на садржаје задатака у TIMSS
испитивањима. Посебно изостају или у наставном програму у нашој земљи не заузимају значајан
простор садржаји који се односе на развој способности визуелног сагледавања простора. Такође,
уочено је да је у односу на проценат заступљености задатака из области геометријски облици и
мере у TIMSS задацима у актуелном наставном програму од 1. до 4. разреда овим садржајима
посвећено мање пажње. Када се упореди постигнуће ученика из Србије у студијама TIMSS 2011 и
2015, у области садржаја приказивање података остварен је значајнији напредак. Овај напредак
протумачен је променама наставне праксе, услед популаризације TIMSS истраживања и других
међународних студија, променама у уџбеницима и увођењем стандарда за крај основног
образовања. У дискусији о импликацијама резултата остварених у TIMSS истраживању 2015 дате
су препоруке за унапређивање наставног програма увођењем нових елемената, али је указано и
на то да је потребно посветити више пажње образовању учитеља.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "TIMSS 2015: резултати и импликације",
title = "Постигнућа ученика из математике по областима садржаја",
pages = "25-25",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1085"
}

Милинковић, Ј., Дабић Боричић, М.,& Марушић Јаблановић, М.. (2017). Постигнућа ученика из математике по областима садржаја. in TIMSS 2015: резултати и импликације
Београд : Институт за педагошка истраживања., 25-25.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1085

Милинковић Ј, Дабић Боричић М, Марушић Јаблановић М. Постигнућа ученика из математике по областима садржаја. in TIMSS 2015: резултати и импликације. 2017;:25-25.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1085 .

Милинковић, Јасмина, Дабић Боричић, Милана, Марушић Јаблановић, Милица, "Постигнућа ученика из математике по областима садржаја" in TIMSS 2015: резултати и импликације (2017):25-25,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1085 .

TY  - CONF
AU  - Марушић Јаблановић, Милица
PY  - 2017
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1081
AB  - Постигнуће које су ученици четвртог разреда основне школе из Србије остварили у два циклуса
TIMSS истраживања (2011 и 2015) можемо сматрати задовољавајућим. У оба циклуса постигнуће
је било значајно изнад просека TIMSS скале и једнако постигнућу ученика из многих европских
земаља повољнијег социоекономског статуса. Упркос томе што од реализације TIMSS 2011
истраживања није дошло до промена у наставном програму, у TIMSS 2015 циклусу бележи се
напредак у постигнућу ученика (у математичкој области приказивање података, у области жива
природа, као и на задацима који се односе на когнитивни домен примене). Циљ овог рада је да
испита разлоге због којих је дошло до поменутог напретка. У ту сврху спроведено је емпиријско
истраживање на узорку од 50 учитеља који су учествовали у истраживању TIMSS 2015. Упитник
за учитеље се састојао од питања затвореног и отвореног типа којима су испитивани разлози
забележеног напретка ученика (промене у уџбеницима, увођење образовних стандарда,
професионално усавршавање, међународне студије постигнућа, промене у начину реализације
наставе). Од учитеља се захтевало да известе о променама до којих је дошло у протекле
четири године, колико је прошло од претходног испитивања. У обради података коришћена је
дескриптивна статистика и извршена је квалитативна анализа добијених одговора. Уочено је да
су учитељи унели велики број промена у свој рад које су значајне за TIMSS постигнуће. Највише
промена се односи на когнитивни домен примена знања – приближно две трећине испитаних
учитеља похађало је програме усавршавања усмерене на ову тему, велика већина испитаника
(85%) је пратила образовне стандарде и у складу са њима унапређивала свој рад и безмало
сви учитељи (93%) наводе да су у већој мери задавали задатке који захтевају примену знања.
Сразмерно мали број учитеља (мање од 25%) процењује да их је праћење међународних студија
постигнућа подстакло да унапреде свој рад. Промене које учитељи перципирају у свом раду
односе се на: навођење примера из живота, илустрације и искуствено учење, корелацију између
садржаја различитих предмета, подстицање самосталног рада ученика и разноврсност наставних
средстава. Занимљиво, неки учитељи забележену промену приписују већој мотивисаности
ученика. Резултати овог истраживања указују на корисност увођења образовних стандарда и
сугеришу да је потребно у већој мери приближити резултате међународних студија запосленима
у школи, као што је учињено кроз увођење стандарда (који се у значајној мери ослањају на студију
TIMSS). Такође, одговори учитеља нам указују на начине на које се може подстаћи напредак у
TIMSS областима у којима је забележено слабије постигнуће.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
C3  - TIMSS 2015: резултати и импликације
T1  - TIMSS 2011 – TIMSS 2015: Чиме се може објаснити напредак у постигнућу ученика?
EP  - 6
SP  - 6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1081
ER  - 

@conference{
author = "Марушић Јаблановић, Милица",
year = "2017",
abstract = "Постигнуће које су ученици четвртог разреда основне школе из Србије остварили у два циклуса
TIMSS истраживања (2011 и 2015) можемо сматрати задовољавајућим. У оба циклуса постигнуће
је било значајно изнад просека TIMSS скале и једнако постигнућу ученика из многих европских
земаља повољнијег социоекономског статуса. Упркос томе што од реализације TIMSS 2011
истраживања није дошло до промена у наставном програму, у TIMSS 2015 циклусу бележи се
напредак у постигнућу ученика (у математичкој области приказивање података, у области жива
природа, као и на задацима који се односе на когнитивни домен примене). Циљ овог рада је да
испита разлоге због којих је дошло до поменутог напретка. У ту сврху спроведено је емпиријско
истраживање на узорку од 50 учитеља који су учествовали у истраживању TIMSS 2015. Упитник
за учитеље се састојао од питања затвореног и отвореног типа којима су испитивани разлози
забележеног напретка ученика (промене у уџбеницима, увођење образовних стандарда,
професионално усавршавање, међународне студије постигнућа, промене у начину реализације
наставе). Од учитеља се захтевало да известе о променама до којих је дошло у протекле
четири године, колико је прошло од претходног испитивања. У обради података коришћена је
дескриптивна статистика и извршена је квалитативна анализа добијених одговора. Уочено је да
су учитељи унели велики број промена у свој рад које су значајне за TIMSS постигнуће. Највише
промена се односи на когнитивни домен примена знања – приближно две трећине испитаних
учитеља похађало је програме усавршавања усмерене на ову тему, велика већина испитаника
(85%) је пратила образовне стандарде и у складу са њима унапређивала свој рад и безмало
сви учитељи (93%) наводе да су у већој мери задавали задатке који захтевају примену знања.
Сразмерно мали број учитеља (мање од 25%) процењује да их је праћење међународних студија
постигнућа подстакло да унапреде свој рад. Промене које учитељи перципирају у свом раду
односе се на: навођење примера из живота, илустрације и искуствено учење, корелацију између
садржаја различитих предмета, подстицање самосталног рада ученика и разноврсност наставних
средстава. Занимљиво, неки учитељи забележену промену приписују већој мотивисаности
ученика. Резултати овог истраживања указују на корисност увођења образовних стандарда и
сугеришу да је потребно у већој мери приближити резултате међународних студија запосленима
у школи, као што је учињено кроз увођење стандарда (који се у значајној мери ослањају на студију
TIMSS). Такође, одговори учитеља нам указују на начине на које се може подстаћи напредак у
TIMSS областима у којима је забележено слабије постигнуће.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "TIMSS 2015: резултати и импликације",
title = "TIMSS 2011 – TIMSS 2015: Чиме се може објаснити напредак у постигнућу ученика?",
pages = "6-6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1081"
}

Марушић Јаблановић, М.. (2017). TIMSS 2011 – TIMSS 2015: Чиме се може објаснити напредак у постигнућу ученика?. in TIMSS 2015: резултати и импликације
Београд : Институт за педагошка истраживања., 6-6.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1081

Марушић Јаблановић М. TIMSS 2011 – TIMSS 2015: Чиме се може објаснити напредак у постигнућу ученика?. in TIMSS 2015: резултати и импликације. 2017;:6-6.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1081 .

Марушић Јаблановић, Милица, "TIMSS 2011 – TIMSS 2015: Чиме се може објаснити напредак у постигнућу ученика?" in TIMSS 2015: резултати и импликације (2017):6-6,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1081 .

TY  - CHAP
AU  - Марушић Јаблановић, Милица
PY  - 2017
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/613
AB  - TIMSS is a project of the International Association for the Evaluation of Educational Achievement (IEA) whose
implementation is managed by TIMSS and PIRLS International Research Centre from Boston College. TIMSS
(Trends in International Mathematics and Science Study) has, since 1995, been performed every fourth year.
Serbia joined this project in 2003, therefore TIMSS 2015 was the fourth participation of Serbia in this research
whereby the role of the national center for its performance was taken by the Institute for Educational Research
from Belgrade. TIMSS deals with elementary school students’ achievement in mathematics and science.
Achievement is examined at two age levels – in the fourth and eighth grade of primary school. The sample
of fourth-grade students tested in TIMSS 2015 cycle covered approximately 312.000 students from 10.000
schools (50 countries and 7 regional entities) The aims and methodology of TIMSS 2015 are shown in this article
with special emphasis on the research implementation in Serbia. The difference between the intended, the
implemented and the attained curriculum is explained in the introduction. Then, the research instruments are
described - mathematics and science tests with explanations of the covered content domains (Mathematics:
number, geometric shapes and measures, data display; Science: life scienec, physical science, Earth science) and
the cognitive domains (knowledge, application, and reasoning); as well as questionnaires for schools, teachers,
students and their parents or guardians. It was pointed out that the achievement of each student in TIMSS
databases is expressed by five plausible values for whose calculation a special method has been developed.
The meaning of the TIMSS scale average was discussed (TIMSS scale centerpoint) as well as four benchmark
values (advanced, high, intermediate and low), as values we usually rely on when interpreting achievement
data. Serbian sample consisted of 160 schools, 192 teachers and 4036 fourth-grade students (selected from the
population of students being taught in Serbian language). The data about Serbian sample structure and and
criteria for making exclusions are provided as well as the data about methodologies used for the equalization
of data collection procedures, which provided reliability and international comparability of the obtained results.
At the end of the paper, the recommendations for TIMSS data use are offered. It is explained that achievement
factors can be searched for on several levels: on the international and national level, on the school, class or an
individual student level. The author of this paper emphasizes the value of the open-type items, the analysis of
which can provide an insight into the teaching or curriculum shortcomings. Also, the way the assignments are
conceived in TIMSS, can be inspirational for creating materials for the national testing as well as for designing
assignments in school practice.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T2  - TIMSS 2015 у Србији : међународног истраживања постигнућа ученика 4. разреда основне школе из математике и природних наука
T1  - Методолошки оквир истраживања
T1  - Methodological framewrok of TIMSS 2015
EP  - 25
SP  - 13
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_613
ER  - 

@inbook{
author = "Марушић Јаблановић, Милица",
year = "2017",
abstract = "TIMSS is a project of the International Association for the Evaluation of Educational Achievement (IEA) whose
implementation is managed by TIMSS and PIRLS International Research Centre from Boston College. TIMSS
(Trends in International Mathematics and Science Study) has, since 1995, been performed every fourth year.
Serbia joined this project in 2003, therefore TIMSS 2015 was the fourth participation of Serbia in this research
whereby the role of the national center for its performance was taken by the Institute for Educational Research
from Belgrade. TIMSS deals with elementary school students’ achievement in mathematics and science.
Achievement is examined at two age levels – in the fourth and eighth grade of primary school. The sample
of fourth-grade students tested in TIMSS 2015 cycle covered approximately 312.000 students from 10.000
schools (50 countries and 7 regional entities) The aims and methodology of TIMSS 2015 are shown in this article
with special emphasis on the research implementation in Serbia. The difference between the intended, the
implemented and the attained curriculum is explained in the introduction. Then, the research instruments are
described - mathematics and science tests with explanations of the covered content domains (Mathematics:
number, geometric shapes and measures, data display; Science: life scienec, physical science, Earth science) and
the cognitive domains (knowledge, application, and reasoning); as well as questionnaires for schools, teachers,
students and their parents or guardians. It was pointed out that the achievement of each student in TIMSS
databases is expressed by five plausible values for whose calculation a special method has been developed.
The meaning of the TIMSS scale average was discussed (TIMSS scale centerpoint) as well as four benchmark
values (advanced, high, intermediate and low), as values we usually rely on when interpreting achievement
data. Serbian sample consisted of 160 schools, 192 teachers and 4036 fourth-grade students (selected from the
population of students being taught in Serbian language). The data about Serbian sample structure and and
criteria for making exclusions are provided as well as the data about methodologies used for the equalization
of data collection procedures, which provided reliability and international comparability of the obtained results.
At the end of the paper, the recommendations for TIMSS data use are offered. It is explained that achievement
factors can be searched for on several levels: on the international and national level, on the school, class or an
individual student level. The author of this paper emphasizes the value of the open-type items, the analysis of
which can provide an insight into the teaching or curriculum shortcomings. Also, the way the assignments are
conceived in TIMSS, can be inspirational for creating materials for the national testing as well as for designing
assignments in school practice.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "TIMSS 2015 у Србији : међународног истраживања постигнућа ученика 4. разреда основне школе из математике и природних наука",
booktitle = "Методолошки оквир истраживања, Methodological framewrok of TIMSS 2015",
pages = "25-13",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_613"
}

Марушић Јаблановић, М.. (2017). Методолошки оквир истраживања. in TIMSS 2015 у Србији : међународног истраживања постигнућа ученика 4. разреда основне школе из математике и природних наука
Београд : Институт за педагошка истраживања., 13-25.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_613

Марушић Јаблановић М. Методолошки оквир истраживања. in TIMSS 2015 у Србији : међународног истраживања постигнућа ученика 4. разреда основне школе из математике и природних наука. 2017;:13-25.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_613 .

Марушић Јаблановић, Милица, "Методолошки оквир истраживања" in TIMSS 2015 у Србији : међународног истраживања постигнућа ученика 4. разреда основне школе из математике и природних наука (2017):13-25,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_613 .