TY  - CONF
AU  - Radulović, Mladen
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1016
AB  - Throughout the history of sociology of education, the debate on educational inequalities
and their effects on social reproduction has dominated scholars’ attention (Gevric &
Krib, 2012). Constructs such as social class, social status, socioeconomic status (often
reduced to only 3 letters – SES), and cultural, social, or economic capital are at the core
of what we know as sociology of education. These concepts emphasize different aspects
of social status (such as cultural or economic capital) and reflect the perception of social
status as more of a structural (class) or individual characteristic (SES). However, they all
essentially deal with relations between educational practices and some aspects of social
status, understood in this paper as “a hierarchical position in a vertical social order, an
overall social rank, standing, and social worth” (Pakulski, 2006, p. 585).
PB  - Belgrade : Institute for Educational Research
C3  - Towards a More Equitable Education: From Research to Change
T1  - Social-status-related inequalities as a topic in contemporary educational research
EP  - 22
SP  - 16
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1016
ER  - 

@conference{
author = "Radulović, Mladen",
year = "2023",
abstract = "Throughout the history of sociology of education, the debate on educational inequalities
and their effects on social reproduction has dominated scholars’ attention (Gevric &
Krib, 2012). Constructs such as social class, social status, socioeconomic status (often
reduced to only 3 letters – SES), and cultural, social, or economic capital are at the core
of what we know as sociology of education. These concepts emphasize different aspects
of social status (such as cultural or economic capital) and reflect the perception of social
status as more of a structural (class) or individual characteristic (SES). However, they all
essentially deal with relations between educational practices and some aspects of social
status, understood in this paper as “a hierarchical position in a vertical social order, an
overall social rank, standing, and social worth” (Pakulski, 2006, p. 585).",
publisher = "Belgrade : Institute for Educational Research",
journal = "Towards a More Equitable Education: From Research to Change",
title = "Social-status-related inequalities as a topic in contemporary educational research",
pages = "22-16",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1016"
}

Radulović, M.. (2023). Social-status-related inequalities as a topic in contemporary educational research. in Towards a More Equitable Education: From Research to Change
Belgrade : Institute for Educational Research., 16-22.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1016

Radulović M. Social-status-related inequalities as a topic in contemporary educational research. in Towards a More Equitable Education: From Research to Change. 2023;:16-22.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1016 .

Radulović, Mladen, "Social-status-related inequalities as a topic in contemporary educational research" in Towards a More Equitable Education: From Research to Change (2023):16-22,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1016 .

TY  - JOUR
AU  - Trajković, Marija
AU  - Kovačević, Lepojević Marina
AU  - Radulović, Mladen
PY  - 2023
UR  - https://scindeks.ceon.rs/Article.aspx?artid=0547-33302303337T
UR  - http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/0547-33302303337T
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1056
AB  - The existing empirical subject matter testifies to a significant correlation between life satisfaction and positive future expectations among high school students. However, there is a lack of research situating more concretely the role of satisfaction with various aspects of life in relation to positive future expectations. Hence, this research focuses on the importance of satisfaction with various aspects of life among Belgrade high school students for their positive future expectations, with a particular emphasis on examining the role of school satisfaction. This research was conducted during the second semester of the 2021/22 academic year, on a sample of 215 Belgrade high school students. The results indicate that satisfaction with different aspects of life and satisfaction with life in general, have significant positive correlations with positive future expectations. Positive future expectations have the strongest correlation with self-satisfaction, while their lowest correlation is with school satisfaction. Despite its weak correlation with positive future expectations, satisfaction with school has proven to be a significant moderator of the strongest relationship identified - self-satisfaction and positive future expectations. In other words, the findings reached in this research point to the conclusion that activities planned in the context of the development of school satisfaction can compensate for the negative impact of self-satisfaction, prompting more positive future expectations. Considering that empirical endeavors so far have focused mostly on identifying a link with positive developmental outcomes, this research can serve as a starting point for a more detailed understanding of the mechanisms for encouraging positive future expectations among high school students.
AB  - Postojeća empirijska građa svedoči o značajnoj vezi zadovoljstva životom sa pozitivnim očekivanjima od budućnosti kod učenika srednjih škola. Međutim, u deficitu su istraživanja koja situiraju konkretniju ulogu zadovoljstva različitim životnim aspektima za pozitivna očekivanja od budućnosti. Stoga je ovo istraživanje usmereno na sagledavanje značaja zadovoljstva različitim aspektima života kod učenika beogradskih srednjih škola za njihova pozitivna očekivanja od budućnosti, s posebnim akcentom na ispitivanje uloge zadovoljstva školom. Istraživanje je sprovedeno tokom drugog polugodišta školske 2021/22. godine, na uzorku od 215 učenika beogradskih srednjih škola. Rezultati ukazuju na to da zadovoljstvo različitim aspektima života i zadovoljstvo životom generalno ostvaruju značajne pozitivne veze s pozitivnim očekivanjima od budućnosti. Najsnažnije veze pozitivna očekivanja od budućnosti ostvaruju sa zadovoljstvom sobom, dok se najslabija korelacija beleži sa zadovoljstvom školom. Uprkos slaboj povezanosti s pozitivnim očekivanjima od budućnosti, zadovoljstvo školom pokazuje se značajnim moderatorom najjače konstatovane veze - zadovoljstva sobom i pozitivnih očekivanja od budućnosti. Drugim rečima, nalazi dobijeni u ovom istraživanju upućuju na zaključak da planirane aktivnosti u kontekstu razvoja zadovoljstva školom mogu kompenzovati negativan uticaj zadovoljstva sobom i uticati na pozitivnija očekivanja od budućnosti. S obzirom na to da su dosadašnja empirijska stremljenja mahom bila fokusirana na utvrđivanje veze s pozitivnim razvojnim ishodima, ovo istraživanje može poslužiti kao polazna osnova za detaljnije sagledavanje mehanizama podsticanja pozitivnih očekivanja od budućnosti kod učenika srednjih škola.
T2  - Nastava i vaspitanje
T2  - Nastava i vaspitanje
T1  - Satisfaction with different aspects of life and positive future expectations among high school students: Specific significance of satisfaction with school
T1  - Zadovoljstvo različitim aspektima života i pozitivna očekivanja od budućnosti kod srednjoškolaca - specifičan značaj zadovoljstva školom
EP  - 351
IS  - 3
SP  - 337
VL  - 72
DO  - 10.5937/nasvas2303429T
ER  - 

@article{
author = "Trajković, Marija and Kovačević, Lepojević Marina and Radulović, Mladen",
year = "2023",
abstract = "The existing empirical subject matter testifies to a significant correlation between life satisfaction and positive future expectations among high school students. However, there is a lack of research situating more concretely the role of satisfaction with various aspects of life in relation to positive future expectations. Hence, this research focuses on the importance of satisfaction with various aspects of life among Belgrade high school students for their positive future expectations, with a particular emphasis on examining the role of school satisfaction. This research was conducted during the second semester of the 2021/22 academic year, on a sample of 215 Belgrade high school students. The results indicate that satisfaction with different aspects of life and satisfaction with life in general, have significant positive correlations with positive future expectations. Positive future expectations have the strongest correlation with self-satisfaction, while their lowest correlation is with school satisfaction. Despite its weak correlation with positive future expectations, satisfaction with school has proven to be a significant moderator of the strongest relationship identified - self-satisfaction and positive future expectations. In other words, the findings reached in this research point to the conclusion that activities planned in the context of the development of school satisfaction can compensate for the negative impact of self-satisfaction, prompting more positive future expectations. Considering that empirical endeavors so far have focused mostly on identifying a link with positive developmental outcomes, this research can serve as a starting point for a more detailed understanding of the mechanisms for encouraging positive future expectations among high school students., Postojeća empirijska građa svedoči o značajnoj vezi zadovoljstva životom sa pozitivnim očekivanjima od budućnosti kod učenika srednjih škola. Međutim, u deficitu su istraživanja koja situiraju konkretniju ulogu zadovoljstva različitim životnim aspektima za pozitivna očekivanja od budućnosti. Stoga je ovo istraživanje usmereno na sagledavanje značaja zadovoljstva različitim aspektima života kod učenika beogradskih srednjih škola za njihova pozitivna očekivanja od budućnosti, s posebnim akcentom na ispitivanje uloge zadovoljstva školom. Istraživanje je sprovedeno tokom drugog polugodišta školske 2021/22. godine, na uzorku od 215 učenika beogradskih srednjih škola. Rezultati ukazuju na to da zadovoljstvo različitim aspektima života i zadovoljstvo životom generalno ostvaruju značajne pozitivne veze s pozitivnim očekivanjima od budućnosti. Najsnažnije veze pozitivna očekivanja od budućnosti ostvaruju sa zadovoljstvom sobom, dok se najslabija korelacija beleži sa zadovoljstvom školom. Uprkos slaboj povezanosti s pozitivnim očekivanjima od budućnosti, zadovoljstvo školom pokazuje se značajnim moderatorom najjače konstatovane veze - zadovoljstva sobom i pozitivnih očekivanja od budućnosti. Drugim rečima, nalazi dobijeni u ovom istraživanju upućuju na zaključak da planirane aktivnosti u kontekstu razvoja zadovoljstva školom mogu kompenzovati negativan uticaj zadovoljstva sobom i uticati na pozitivnija očekivanja od budućnosti. S obzirom na to da su dosadašnja empirijska stremljenja mahom bila fokusirana na utvrđivanje veze s pozitivnim razvojnim ishodima, ovo istraživanje može poslužiti kao polazna osnova za detaljnije sagledavanje mehanizama podsticanja pozitivnih očekivanja od budućnosti kod učenika srednjih škola.",
journal = "Nastava i vaspitanje, Nastava i vaspitanje",
title = "Satisfaction with different aspects of life and positive future expectations among high school students: Specific significance of satisfaction with school, Zadovoljstvo različitim aspektima života i pozitivna očekivanja od budućnosti kod srednjoškolaca - specifičan značaj zadovoljstva školom",
pages = "351-337",
number = "3",
volume = "72",
doi = "10.5937/nasvas2303429T"
}

Trajković, M., Kovačević, L. M.,& Radulović, M.. (2023). Satisfaction with different aspects of life and positive future expectations among high school students: Specific significance of satisfaction with school. in Nastava i vaspitanje, 72(3), 337-351.
https://doi.org/10.5937/nasvas2303429T

Trajković M, Kovačević LM, Radulović M. Satisfaction with different aspects of life and positive future expectations among high school students: Specific significance of satisfaction with school. in Nastava i vaspitanje. 2023;72(3):337-351.
doi:10.5937/nasvas2303429T .

Trajković, Marija, Kovačević, Lepojević Marina, Radulović, Mladen, "Satisfaction with different aspects of life and positive future expectations among high school students: Specific significance of satisfaction with school" in Nastava i vaspitanje, 72, no. 3 (2023):337-351,
https://doi.org/10.5937/nasvas2303429T . .

TY  - CONF
AU  - Радуловић, Младен
AU  - Гундоган, Драгана
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1027
AB  - Поред увида у степен развијености читалачке писмености ученика у
Србији, односно степена на коме образовни систем успева да развије ове
компетенције, студија PIRLS омогућава и да анализирамо праведност самог
образовног система, као једног од показатеља његовог квалитета. Велика
међународна образовна истраживања која су спроведена и у Србији током
претходних десетак година показала су пораст неједнакости у образовању.
Када је у питању читалачка писменост, благи пораст неједнакости међу
петнаестогодишњацима могуће је уочити у налазима последња два циклуса
истраживања PISA која су организована у Србији (PISA 2012 и PISA 2018).
Такође, пораст неједнакости документују и резултати истраживања TIMSS
(TIMSS 2015 и TIMSS 2019) којим се испитују знања из математике и природиних
наука међу ученицима четвртог разреда основне школе. Имајући на уму ове
налазе, корисно је испитати значај социјалног статуса за постигнуће на PIRLS
тестовима. Као показатељ социјалног статуса коришћена је скала кућног
социоекономског статуса коју су дефинисали организатори истраживања.
Коришћена је проста линеарна регресија, при чему је социоекономски
статус био предиктор, а постигнуће ученика на тесту зависна варијабла.
Резултати су показали да је социјални статус значајан предиктор који
објашњава приближно једну петину варијансе постигнућа на тесту читалачке
писмености (R2=0.204, F(1, 3972)=1016.466, p<0,01). Ови налази указују, између
осталог, на то да образовни систем у Србији не успева да у истој мери развије
читалачку писменост код деце различитог социјалног статуса, те упућује на
то да би, осим декларативног залагања за једнакост у образовању које је
приметно у Стратегији развоја образовања, било потребно да се концепција
садашњег образовног система детаљније преиспита (његова структура,
компетенције наставника, образовни садржаји), као и да се формулишу
конкретне образовне политике у смеру умањења неједнакости.
PB  - PIRLS 2021: резултати и импликације
C3  - PIRLS 2021: резултати и импликације
T1  - Социјални статус као предиктор читалачке писмености ученика у Србији
EP  - 30
SP  - 29
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1027
ER  - 

@conference{
author = "Радуловић, Младен and Гундоган, Драгана",
year = "2023",
abstract = "Поред увида у степен развијености читалачке писмености ученика у
Србији, односно степена на коме образовни систем успева да развије ове
компетенције, студија PIRLS омогућава и да анализирамо праведност самог
образовног система, као једног од показатеља његовог квалитета. Велика
међународна образовна истраживања која су спроведена и у Србији током
претходних десетак година показала су пораст неједнакости у образовању.
Када је у питању читалачка писменост, благи пораст неједнакости међу
петнаестогодишњацима могуће је уочити у налазима последња два циклуса
истраживања PISA која су организована у Србији (PISA 2012 и PISA 2018).
Такође, пораст неједнакости документују и резултати истраживања TIMSS
(TIMSS 2015 и TIMSS 2019) којим се испитују знања из математике и природиних
наука међу ученицима четвртог разреда основне школе. Имајући на уму ове
налазе, корисно је испитати значај социјалног статуса за постигнуће на PIRLS
тестовима. Као показатељ социјалног статуса коришћена је скала кућног
социоекономског статуса коју су дефинисали организатори истраживања.
Коришћена је проста линеарна регресија, при чему је социоекономски
статус био предиктор, а постигнуће ученика на тесту зависна варијабла.
Резултати су показали да је социјални статус значајан предиктор који
објашњава приближно једну петину варијансе постигнућа на тесту читалачке
писмености (R2=0.204, F(1, 3972)=1016.466, p<0,01). Ови налази указују, између
осталог, на то да образовни систем у Србији не успева да у истој мери развије
читалачку писменост код деце различитог социјалног статуса, те упућује на
то да би, осим декларативног залагања за једнакост у образовању које је
приметно у Стратегији развоја образовања, било потребно да се концепција
садашњег образовног система детаљније преиспита (његова структура,
компетенције наставника, образовни садржаји), као и да се формулишу
конкретне образовне политике у смеру умањења неједнакости.",
publisher = "PIRLS 2021: резултати и импликације",
journal = "PIRLS 2021: резултати и импликације",
title = "Социјални статус као предиктор читалачке писмености ученика у Србији",
pages = "30-29",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1027"
}

Радуловић, М.,& Гундоган, Д.. (2023). Социјални статус као предиктор читалачке писмености ученика у Србији. in PIRLS 2021: резултати и импликације
PIRLS 2021: резултати и импликације., 29-30.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1027

Радуловић М, Гундоган Д. Социјални статус као предиктор читалачке писмености ученика у Србији. in PIRLS 2021: резултати и импликације. 2023;:29-30.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1027 .

Радуловић, Младен, Гундоган, Драгана, "Социјални статус као предиктор читалачке писмености ученика у Србији" in PIRLS 2021: резултати и импликације (2023):29-30,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1027 .

TY  - RPRT
AU  - Ранђеловић, Бранислав
AU  - Ђукић, Данијела
AU  - Каралић, Елизабета
AU  - Чапрић, Гордана
AU  - Радуловић, Младен
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/945
AB  - Читалачка писменост је једна од најзначајнијих компетенција које ученици стичу
током свог образовног процеса. Читалачка компетенција уз разумевање
прочитаног, као једна од најзначајнијих вештина, чини темељ за усвајање нових
знања током образовања и касније током целог живота.
Вештина читања је једно од утемељења интелектуалног развоја сваког појединца,
са једне стране, док са друге стране можемо слободно рећи да на читалачкој
писмености сваког појединца заправо почива успех друштва у целини како у
његовом социјалном, друштвеном тако и у економском и политичком смислу.
Процена и добро познавање нивоа читалачких компетенција ученика као и
фактора који подстичу њихов развој значајни су приликом доношења одлука,
креирања образовних политика и правовремено постављање циљева у
образовању који доприносе подизању квалитета наставе и учења у овом домену,
али и у свим другим доменима, јер како смо раније навели, читање је у основи
прикупљања информација и, коначно, учења.
Носилац истраживања ПИРЛС 2021 у Републици Србији био је Завод за
вредновање квалитета образовања и васпитања (у даљем тексту Завод) уз
подршку Владе Републике Србије и Министарства просвете, а у сарадњи са
Институтом за педагошка истраживања из Београда. Истраживање ПИРЛС 2021
је спроведено у 169 изабраних основних школа, са укупно 256 узоркованих
одељења на укупном узорку од 4.699 ученика.
AB  - Čitalačka pismenost je jedna od najznačajnijih kompetencija koje učenici stiču
tokom svog obrazovnog procesa. Čitalačka kompetencija uz razumevanje
pročitanog, kao jedna od najznačajnijih veština, čini temelj za usvajanje novih
znanja tokom obrazovanja i kasnije tokom celog života.
Veština čitanja je jedno od utemeljenja intelektualnog razvoja svakog pojedinca,
sa jedne strane, dok sa druge strane možemo slobodno reći da na čitalačkoj
pismenosti svakog pojedinca zapravo počiva uspeh društva u celini kako u
njegovom socijalnom, društvenom tako i u ekonomskom i političkom smislu.
Procena i dobro poznavanje nivoa čitalačkih kompetencija učenika kao i
faktora koji podstiču njihov razvoj značajni su prilikom donošenja odluka,
kreiranja obrazovnih politika i pravovremeno postavljanje ciljeva u
obrazovanju koji doprinose podizanju kvaliteta nastave i učenja u ovom domenu,
ali i u svim drugim domenima, jer kako smo ranije naveli, čitanje je u osnovi
prikupljanja informacija i, konačno, učenja.
Nosilac istraživanja PIRLS 2021 u Republici Srbiji bio je Zavod za
vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu Zavod) uz
podršku Vlade Republike Srbije i Ministarstva prosvete, a u saradnji sa
Institutom za pedagoška istraživanja iz Beograda. Istraživanje PIRLS 2021
je sprovedeno u 169 izabranih osnovnih škola, sa ukupno 256 uzorkovanih
odeljenja na ukupnom uzorku od 4.699 učenika.
PB  - Београд : Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања
T1  - ПИРЛС 2021 – национални извештај о резултатима истраживања читалачке писмености
T1  - PIRLS 2021 – nacionalni izveštaj o rezultatima istraživanja čitalačke pismenosti
EP  - 161
SP  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_945
ER  - 

@techreport{
author = "Ранђеловић, Бранислав and Ђукић, Данијела and Каралић, Елизабета and Чапрић, Гордана and Радуловић, Младен",
year = "2023",
abstract = "Читалачка писменост је једна од најзначајнијих компетенција које ученици стичу
током свог образовног процеса. Читалачка компетенција уз разумевање
прочитаног, као једна од најзначајнијих вештина, чини темељ за усвајање нових
знања током образовања и касније током целог живота.
Вештина читања је једно од утемељења интелектуалног развоја сваког појединца,
са једне стране, док са друге стране можемо слободно рећи да на читалачкој
писмености сваког појединца заправо почива успех друштва у целини како у
његовом социјалном, друштвеном тако и у економском и политичком смислу.
Процена и добро познавање нивоа читалачких компетенција ученика као и
фактора који подстичу њихов развој значајни су приликом доношења одлука,
креирања образовних политика и правовремено постављање циљева у
образовању који доприносе подизању квалитета наставе и учења у овом домену,
али и у свим другим доменима, јер како смо раније навели, читање је у основи
прикупљања информација и, коначно, учења.
Носилац истраживања ПИРЛС 2021 у Републици Србији био је Завод за
вредновање квалитета образовања и васпитања (у даљем тексту Завод) уз
подршку Владе Републике Србије и Министарства просвете, а у сарадњи са
Институтом за педагошка истраживања из Београда. Истраживање ПИРЛС 2021
је спроведено у 169 изабраних основних школа, са укупно 256 узоркованих
одељења на укупном узорку од 4.699 ученика., Čitalačka pismenost je jedna od najznačajnijih kompetencija koje učenici stiču
tokom svog obrazovnog procesa. Čitalačka kompetencija uz razumevanje
pročitanog, kao jedna od najznačajnijih veština, čini temelj za usvajanje novih
znanja tokom obrazovanja i kasnije tokom celog života.
Veština čitanja je jedno od utemeljenja intelektualnog razvoja svakog pojedinca,
sa jedne strane, dok sa druge strane možemo slobodno reći da na čitalačkoj
pismenosti svakog pojedinca zapravo počiva uspeh društva u celini kako u
njegovom socijalnom, društvenom tako i u ekonomskom i političkom smislu.
Procena i dobro poznavanje nivoa čitalačkih kompetencija učenika kao i
faktora koji podstiču njihov razvoj značajni su prilikom donošenja odluka,
kreiranja obrazovnih politika i pravovremeno postavljanje ciljeva u
obrazovanju koji doprinose podizanju kvaliteta nastave i učenja u ovom domenu,
ali i u svim drugim domenima, jer kako smo ranije naveli, čitanje je u osnovi
prikupljanja informacija i, konačno, učenja.
Nosilac istraživanja PIRLS 2021 u Republici Srbiji bio je Zavod za
vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu Zavod) uz
podršku Vlade Republike Srbije i Ministarstva prosvete, a u saradnji sa
Institutom za pedagoška istraživanja iz Beograda. Istraživanje PIRLS 2021
je sprovedeno u 169 izabranih osnovnih škola, sa ukupno 256 uzorkovanih
odeljenja na ukupnom uzorku od 4.699 učenika.",
publisher = "Београд : Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања",
title = "ПИРЛС 2021 – национални извештај о резултатима истраживања читалачке писмености, PIRLS 2021 – nacionalni izveštaj o rezultatima istraživanja čitalačke pismenosti",
pages = "161-1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_945"
}

Ранђеловић, Б., Ђукић, Д., Каралић, Е., Чапрић, Г.,& Радуловић, М.. (2023). ПИРЛС 2021 – национални извештај о резултатима истраживања читалачке писмености. 
Београд : Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања., 1-161.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_945

Ранђеловић Б, Ђукић Д, Каралић Е, Чапрић Г, Радуловић М. ПИРЛС 2021 – национални извештај о резултатима истраживања читалачке писмености. 2023;:1-161.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_945 .

Ранђеловић, Бранислав, Ђукић, Данијела, Каралић, Елизабета, Чапрић, Гордана, Радуловић, Младен, "ПИРЛС 2021 – национални извештај о резултатима истраживања читалачке писмености" (2023):1-161,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_945 .

TY  - JOUR
AU  - Gundogan, Dragana
AU  - Radulović, Mladen
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1034
AB  - In the contemporary global context of growing inequalities, it is
important to explore what effect socio-economic status has on educational practices
and to investigate educational inequalities. Having in mind that post-Yugoslav
societies have a shared past of being a part of the same socialist country, we wanted
to compare the importance of socio-economic status in post-Yugoslav countries and
countries with longer capitalist tradition from Western Europe. Besides, bearing in
mind Serbia’s specific path towards capitalism, our goal is to compare it to other
countries on the same relationship between student achievement on the external
testing and socioeconomic variables. Since we tend to use a comparative approach,
we utilize the data of PISA study. In order to observe the tendencies, we use the data
from two waves of study (2012 and 2018). For analysis of student achievement, we
rely on the students’ scores on the reading, Mathematics and Science performance
while the PISA’s Index of economic, social and cultural status was a proxy for the
socio-economic status. Results are revealing that there is a stronger correlation
between socio-economic status and student achievements in Western Europe
compared to post-Yugoslav countries and that there are significant differences in
the correlation between examined variables among post-Yugoslav countries.
AB  - U savremenom globalnom kontekstu rastućih društvenih
nejednakosti, važno je istražiti uticaj društvenog položaja na obrazovne prakse i
ispitati obrazovne nejednakosti. Imajući na umu da post-jugoslovenska društva
dele istu socijalističku prošlost, želeli smo da uporedimo značaj društvenog porekla
u post-jugoslovenskim zemljama sa zemljama Zapadne Evrope koje imaju dužu
kapitalističku tradiciju. Osim toga, uzimajući u razmatranje specifičan put Srbije
ka kapitalističkom uređenju, naš cilj je da uporedimo Srbiju sa drugim državama
uzimajući u razmatranje istu vezu između postignuća učenika na eksternim
testiranjima znanja i socioekonomskih varijabli. Pošto smo želeli da upotrebimo
komparativni pristup, koristili smo rezultate PISA studije. Kako bismo utvrdili
tendencije, koristili smo podatke iz dva ciklusa ove studije (iz 2012. i 2018.
godine). U analizi postignuća učenika, oslonili smo se na rezultate učenika u
vezi sa čitalačkim, matematičkim kompetencijama i kompetencijama u vezi sa
prirodnim naukama, dok smo koristili indeks ekonomskog, društvenog i kulturnog
statusa koji se koristi u PISA testiranju kao proksi za društveni položaj. Rezultati
otkrivaju da postoji jača povezanost između društvenog položaja i postignuća
učenika u Zapadnoj Evropi u poređenju sa post-jugoslovenskim državama i
da postoje značajne razlike u korelaciji između ispitivanih varijabli među postjugoslovenskim državama.
PB  - Beograd : Sociološko naučno društvo Srbije
T2  - Sociologija
T1  - A relation between high-school students’ achievement and their socioeconomic status in post-yugoslav countries and Western Europe
T1  - Odnos između postignuća i društvenog položaja učenika u Zapadnoj Evropi i post-jugoslovenskim državama
EP  - 624
IS  - 4
SP  - 610
VL  - 65
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1034
ER  - 

@article{
author = "Gundogan, Dragana and Radulović, Mladen",
year = "2023",
abstract = "In the contemporary global context of growing inequalities, it is
important to explore what effect socio-economic status has on educational practices
and to investigate educational inequalities. Having in mind that post-Yugoslav
societies have a shared past of being a part of the same socialist country, we wanted
to compare the importance of socio-economic status in post-Yugoslav countries and
countries with longer capitalist tradition from Western Europe. Besides, bearing in
mind Serbia’s specific path towards capitalism, our goal is to compare it to other
countries on the same relationship between student achievement on the external
testing and socioeconomic variables. Since we tend to use a comparative approach,
we utilize the data of PISA study. In order to observe the tendencies, we use the data
from two waves of study (2012 and 2018). For analysis of student achievement, we
rely on the students’ scores on the reading, Mathematics and Science performance
while the PISA’s Index of economic, social and cultural status was a proxy for the
socio-economic status. Results are revealing that there is a stronger correlation
between socio-economic status and student achievements in Western Europe
compared to post-Yugoslav countries and that there are significant differences in
the correlation between examined variables among post-Yugoslav countries., U savremenom globalnom kontekstu rastućih društvenih
nejednakosti, važno je istražiti uticaj društvenog položaja na obrazovne prakse i
ispitati obrazovne nejednakosti. Imajući na umu da post-jugoslovenska društva
dele istu socijalističku prošlost, želeli smo da uporedimo značaj društvenog porekla
u post-jugoslovenskim zemljama sa zemljama Zapadne Evrope koje imaju dužu
kapitalističku tradiciju. Osim toga, uzimajući u razmatranje specifičan put Srbije
ka kapitalističkom uređenju, naš cilj je da uporedimo Srbiju sa drugim državama
uzimajući u razmatranje istu vezu između postignuća učenika na eksternim
testiranjima znanja i socioekonomskih varijabli. Pošto smo želeli da upotrebimo
komparativni pristup, koristili smo rezultate PISA studije. Kako bismo utvrdili
tendencije, koristili smo podatke iz dva ciklusa ove studije (iz 2012. i 2018.
godine). U analizi postignuća učenika, oslonili smo se na rezultate učenika u
vezi sa čitalačkim, matematičkim kompetencijama i kompetencijama u vezi sa
prirodnim naukama, dok smo koristili indeks ekonomskog, društvenog i kulturnog
statusa koji se koristi u PISA testiranju kao proksi za društveni položaj. Rezultati
otkrivaju da postoji jača povezanost između društvenog položaja i postignuća
učenika u Zapadnoj Evropi u poređenju sa post-jugoslovenskim državama i
da postoje značajne razlike u korelaciji između ispitivanih varijabli među postjugoslovenskim državama.",
publisher = "Beograd : Sociološko naučno društvo Srbije",
journal = "Sociologija",
title = "A relation between high-school students’ achievement and their socioeconomic status in post-yugoslav countries and Western Europe, Odnos između postignuća i društvenog položaja učenika u Zapadnoj Evropi i post-jugoslovenskim državama",
pages = "624-610",
number = "4",
volume = "65",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1034"
}

Gundogan, D.,& Radulović, M.. (2023). A relation between high-school students’ achievement and their socioeconomic status in post-yugoslav countries and Western Europe. in Sociologija
Beograd : Sociološko naučno društvo Srbije., 65(4), 610-624.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1034

Gundogan D, Radulović M. A relation between high-school students’ achievement and their socioeconomic status in post-yugoslav countries and Western Europe. in Sociologija. 2023;65(4):610-624.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1034 .

Gundogan, Dragana, Radulović, Mladen, "A relation between high-school students’ achievement and their socioeconomic status in post-yugoslav countries and Western Europe" in Sociologija, 65, no. 4 (2023):610-624,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1034 .

TY  - CONF
AU  - Radulović, Mladen
AU  - Gundogan, Dragana
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/936
AB  - In the contemporary global context of economic crisis, it is important
to explore what effect social position has on educational practices and
to investigate educational inequalities. Having in mind that post-Yugoslav
societies have a shared past of being part of the same socialist country and
that they all experienced the process of post-socialist transformation, we
wanted to compare the significance of social status for student achievement
on the PISA testing between post-Yugoslav countries and OECD
countries. Besides, bearing in mind that post-Yugoslav countries have had
different paths and dynamics in the process of post-socialist transformation,
our goal is to compare them on the same relationship between student
achievement on external testing and socioeconomic variables. Since
we tend to use a comparative approach, we utilise the data of PISA testing
on 15-years old students. In order to observe the tendencies, we use the
data from two waves of study (2012 and 2018). For the analysis of student
achievement, we rely on students’ reading performance scores, while the
PISA Index of economic, social and cultural status is used as a proxy for
social status. The results reveal a stronger correlation between social status
and student achievements in OECD countries than in post-Yugoslav
ones. This finding might suggest that the socialist legacy is still protecting
against an increase in educational inequalities. Furthermore, the results
show differences in the correlation between the examined variables among
post-Yugoslav countries, reflecting influences of the post-socialist transformation
dynamic as well as of previous legacy.
PB  - Belgrade : Sociological Scientific Society of Serbia
C3  - Sociological Perspectives on Contemporary Post-Yugoslav Societies
T1  - Relation between student achievement and social status in oecd and post-Yugoslav countrie
SP  - 19
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_936
ER  - 

@conference{
author = "Radulović, Mladen and Gundogan, Dragana",
year = "2023",
abstract = "In the contemporary global context of economic crisis, it is important
to explore what effect social position has on educational practices and
to investigate educational inequalities. Having in mind that post-Yugoslav
societies have a shared past of being part of the same socialist country and
that they all experienced the process of post-socialist transformation, we
wanted to compare the significance of social status for student achievement
on the PISA testing between post-Yugoslav countries and OECD
countries. Besides, bearing in mind that post-Yugoslav countries have had
different paths and dynamics in the process of post-socialist transformation,
our goal is to compare them on the same relationship between student
achievement on external testing and socioeconomic variables. Since
we tend to use a comparative approach, we utilise the data of PISA testing
on 15-years old students. In order to observe the tendencies, we use the
data from two waves of study (2012 and 2018). For the analysis of student
achievement, we rely on students’ reading performance scores, while the
PISA Index of economic, social and cultural status is used as a proxy for
social status. The results reveal a stronger correlation between social status
and student achievements in OECD countries than in post-Yugoslav
ones. This finding might suggest that the socialist legacy is still protecting
against an increase in educational inequalities. Furthermore, the results
show differences in the correlation between the examined variables among
post-Yugoslav countries, reflecting influences of the post-socialist transformation
dynamic as well as of previous legacy.",
publisher = "Belgrade : Sociological Scientific Society of Serbia",
journal = "Sociological Perspectives on Contemporary Post-Yugoslav Societies",
title = "Relation between student achievement and social status in oecd and post-Yugoslav countrie",
pages = "19",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_936"
}

Radulović, M.,& Gundogan, D.. (2023). Relation between student achievement and social status in oecd and post-Yugoslav countrie. in Sociological Perspectives on Contemporary Post-Yugoslav Societies
Belgrade : Sociological Scientific Society of Serbia., 19.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_936

Radulović M, Gundogan D. Relation between student achievement and social status in oecd and post-Yugoslav countrie. in Sociological Perspectives on Contemporary Post-Yugoslav Societies. 2023;:19.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_936 .

Radulović, Mladen, Gundogan, Dragana, "Relation between student achievement and social status in oecd and post-Yugoslav countrie" in Sociological Perspectives on Contemporary Post-Yugoslav Societies (2023):19,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_936 .

TY  - CHAP
AU  - Radulović, Mladen
AU  - Dajč, Haris
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/974
AB  - In the seventh chapter, Mladen Radulović and Haris Dajč examine
the connection between nationalism and egalitarianism in populist narratives
and value orientations in Serbia in the 21st century. Using a triangulation
of different methods, the authors manage to detect how nationalism and
egalitarianism, both as messages (from above) and as value orientations
(from below), have shaped the modern political life of Serbia. They analyse
nationalism and egalitarianism in the political messages of the two parties
that won the most votes in parliamentary elections since 2000 and use
data gathered during the past 20 years in the World Values Survey and
European Values Study. The authors successfully explain the longue durée
of nationalism and egalitarianism in Serbian society since the 19th century.
PB  - Jagiellonian University Press
T2  - Face of popularisam in central and south-eastern Europe
T1  - The nexus of nationalism and egalitarianism in populist narratives and value orientations in Serbia in the 21st century
EP  - 230
SP  - 209
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_974
ER  - 

@inbook{
author = "Radulović, Mladen and Dajč, Haris",
year = "2023",
abstract = "In the seventh chapter, Mladen Radulović and Haris Dajč examine
the connection between nationalism and egalitarianism in populist narratives
and value orientations in Serbia in the 21st century. Using a triangulation
of different methods, the authors manage to detect how nationalism and
egalitarianism, both as messages (from above) and as value orientations
(from below), have shaped the modern political life of Serbia. They analyse
nationalism and egalitarianism in the political messages of the two parties
that won the most votes in parliamentary elections since 2000 and use
data gathered during the past 20 years in the World Values Survey and
European Values Study. The authors successfully explain the longue durée
of nationalism and egalitarianism in Serbian society since the 19th century.",
publisher = "Jagiellonian University Press",
journal = "Face of popularisam in central and south-eastern Europe",
booktitle = "The nexus of nationalism and egalitarianism in populist narratives and value orientations in Serbia in the 21st century",
pages = "230-209",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_974"
}

Radulović, M.,& Dajč, H.. (2023). The nexus of nationalism and egalitarianism in populist narratives and value orientations in Serbia in the 21st century. in Face of popularisam in central and south-eastern Europe
Jagiellonian University Press., 209-230.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_974

Radulović M, Dajč H. The nexus of nationalism and egalitarianism in populist narratives and value orientations in Serbia in the 21st century. in Face of popularisam in central and south-eastern Europe. 2023;:209-230.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_974 .

Radulović, Mladen, Dajč, Haris, "The nexus of nationalism and egalitarianism in populist narratives and value orientations in Serbia in the 21st century" in Face of popularisam in central and south-eastern Europe (2023):209-230,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_974 .

TY  - BOOK
AU  - Radulović, Mladen
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/935
AB  - Pitanje društvenih nejednakosti u procesu obrazovanja preokupiralo je moju sociološku pažnju još od vremena osnovnih studija. Ovo pitanje me je zanimalo jer mi se činilo da se unutar obrazovne sfere može kreirati promena, koja bi vodila većoj pravednosti celokupnog društva. Danas sam znatno skeptičniji kada je u pitanju mogućnost takve promene, ali i dalje mislim da je vredno truda do detalja ispitati mogućnosti, potencijale i ograničenja transformacije društva koja bi započela iz obrazovne sfere. Za Burdijeovu teoriju društvenih praksi zainteresovao sam se upravo zato što mi se činilo da nudi oruđe za razumevanje mehanizama koji funkcionišu unutar obrazovnog polja i koji od obrazovnog polja čine sistem za reprodukciju društvenih nejednakosti. Nakon izrade master rada i doktorske disertacije, u kojima sam istraživao uticaj kulturnog kapitala na obrazovne prakse učenika osnovnih i srednjih škola u Srbiji, javila mi se ideja o pisanju ove knjige. Želja mi je bila da na jedan sistematičniji način istražim uticaj kulturnog kapitala, kao i mogućnosti za umanjivanje njegovog značaja. Na ličnom planu želeo sam da zaokružim temu kojom sam se bavio prethodnih desetak godina, odnosno da se od nje, objedinivši znanja koja imam na jednom mestu, makar na neko vreme rastanem. Ideja da u knjizi akcentujem oblasti za koje smatram da nisu u dovoljnoj meri istražene javila se tokom pisanja i nadam se da će ona doprineti tome da knjiga bude korisnija istraživačima koji će se u budućnosti baviti značajem kulturnog kapitala, ili nekim drugim vidom strukturalnih nejednakosti u obrazovanju.


Budući da je knjiga na izvestan način proizvod rada započetog još tokom
studija, imam potrebu da iskažem zahvalnost mojoj mentorki dr Isidori Jarić na
svim savetima i vođstvu prilikom izrade master i doktorske teze. Takođe, veoma
sam zahvalan dr Ivani Spasić, koja me je prva zainteresovala za Burdijeove ideje
i u meni podstakla želju da ih detaljnije istražim. Duboku zahvalnost dugujem i
recenzentima ove knjige na pažljivom čitanju rukopisa.
Osim formalnim recenzentima, zahvalan sam i neformalnoj recenzentkinji,
mojoj majci, koja je tekst više puta pažljivo pročitala i iz pedagoške perspektive
ostavila, čini mi se, više komentara nego što je osnovnog teksta. Na kraju, veliko
hvala mojoj porodici, koja me trpi i pruža mi podršku da se posvetim pisanju.
PB  - Beograd : Institut za pedagoška istraživanja
T1  - Kulturni kapital i obrazovne prakse: Od saznanja do otvorenih pitanja
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_935
ER  - 

@book{
author = "Radulović, Mladen",
year = "2023",
abstract = "Pitanje društvenih nejednakosti u procesu obrazovanja preokupiralo je moju sociološku pažnju još od vremena osnovnih studija. Ovo pitanje me je zanimalo jer mi se činilo da se unutar obrazovne sfere može kreirati promena, koja bi vodila većoj pravednosti celokupnog društva. Danas sam znatno skeptičniji kada je u pitanju mogućnost takve promene, ali i dalje mislim da je vredno truda do detalja ispitati mogućnosti, potencijale i ograničenja transformacije društva koja bi započela iz obrazovne sfere. Za Burdijeovu teoriju društvenih praksi zainteresovao sam se upravo zato što mi se činilo da nudi oruđe za razumevanje mehanizama koji funkcionišu unutar obrazovnog polja i koji od obrazovnog polja čine sistem za reprodukciju društvenih nejednakosti. Nakon izrade master rada i doktorske disertacije, u kojima sam istraživao uticaj kulturnog kapitala na obrazovne prakse učenika osnovnih i srednjih škola u Srbiji, javila mi se ideja o pisanju ove knjige. Želja mi je bila da na jedan sistematičniji način istražim uticaj kulturnog kapitala, kao i mogućnosti za umanjivanje njegovog značaja. Na ličnom planu želeo sam da zaokružim temu kojom sam se bavio prethodnih desetak godina, odnosno da se od nje, objedinivši znanja koja imam na jednom mestu, makar na neko vreme rastanem. Ideja da u knjizi akcentujem oblasti za koje smatram da nisu u dovoljnoj meri istražene javila se tokom pisanja i nadam se da će ona doprineti tome da knjiga bude korisnija istraživačima koji će se u budućnosti baviti značajem kulturnog kapitala, ili nekim drugim vidom strukturalnih nejednakosti u obrazovanju.


Budući da je knjiga na izvestan način proizvod rada započetog još tokom
studija, imam potrebu da iskažem zahvalnost mojoj mentorki dr Isidori Jarić na
svim savetima i vođstvu prilikom izrade master i doktorske teze. Takođe, veoma
sam zahvalan dr Ivani Spasić, koja me je prva zainteresovala za Burdijeove ideje
i u meni podstakla želju da ih detaljnije istražim. Duboku zahvalnost dugujem i
recenzentima ove knjige na pažljivom čitanju rukopisa.
Osim formalnim recenzentima, zahvalan sam i neformalnoj recenzentkinji,
mojoj majci, koja je tekst više puta pažljivo pročitala i iz pedagoške perspektive
ostavila, čini mi se, više komentara nego što je osnovnog teksta. Na kraju, veliko
hvala mojoj porodici, koja me trpi i pruža mi podršku da se posvetim pisanju.",
publisher = "Beograd : Institut za pedagoška istraživanja",
title = "Kulturni kapital i obrazovne prakse: Od saznanja do otvorenih pitanja",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_935"
}

Radulović, M.. (2023). Kulturni kapital i obrazovne prakse: Od saznanja do otvorenih pitanja. 
Beograd : Institut za pedagoška istraživanja..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_935

Radulović M. Kulturni kapital i obrazovne prakse: Od saznanja do otvorenih pitanja. 2023;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_935 .

Radulović, Mladen, "Kulturni kapital i obrazovne prakse: Od saznanja do otvorenih pitanja" (2023),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_935 .

TY  - JOUR
AU  - Radulović, Mladen
AU  - Radulović, Lidija
AU  - Stančić, Milan
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/822
AB  - Abstract
Starting from insights into the inequalities that stem from the effect students’ cultural capital has on their academic achievement, and relatively scarce evidence on whether classroom-level pedagogical interventions could help reduce those inequalities, in this study we aim to explore whether teacher support moderates the relationship between cultural capital and students’ reading performance. In addition, we analysed whether the moderation effect is the same across different education systems, or depends on equity between systems. We used data from PISA 2018 to test a simple moderation model with cultural capital as the independent variable, teacher support – the moderator, and reading performance as the dependent variable. The findings suggest that the correlation between cultural capital and students’ reading performance is moderated by teacher support. However, the nature of the moderation effect differs in education systems with the lowest and education systems with the highest correlation between cultural capital and reading performance.
PB  - United Kingdom : Taylor and Francis Group
PB  - United Kingdom : Routledge
T2  - British Journal of Sociology of Education
T1  - Can teacher support reduce inequalities in education? Re-examining the relationship between cultural capital and achievement
EP  - 1031
IS  - 7
SP  - 1012
VL  - 43
DO  - 10.1080/01425692.2022.2092449
ER  - 

@article{
author = "Radulović, Mladen and Radulović, Lidija and Stančić, Milan",
year = "2022",
abstract = "Abstract
Starting from insights into the inequalities that stem from the effect students’ cultural capital has on their academic achievement, and relatively scarce evidence on whether classroom-level pedagogical interventions could help reduce those inequalities, in this study we aim to explore whether teacher support moderates the relationship between cultural capital and students’ reading performance. In addition, we analysed whether the moderation effect is the same across different education systems, or depends on equity between systems. We used data from PISA 2018 to test a simple moderation model with cultural capital as the independent variable, teacher support – the moderator, and reading performance as the dependent variable. The findings suggest that the correlation between cultural capital and students’ reading performance is moderated by teacher support. However, the nature of the moderation effect differs in education systems with the lowest and education systems with the highest correlation between cultural capital and reading performance.",
publisher = "United Kingdom : Taylor and Francis Group, United Kingdom : Routledge",
journal = "British Journal of Sociology of Education",
title = "Can teacher support reduce inequalities in education? Re-examining the relationship between cultural capital and achievement",
pages = "1031-1012",
number = "7",
volume = "43",
doi = "10.1080/01425692.2022.2092449"
}

Radulović, M., Radulović, L.,& Stančić, M.. (2022). Can teacher support reduce inequalities in education? Re-examining the relationship between cultural capital and achievement. in British Journal of Sociology of Education
United Kingdom : Taylor and Francis Group., 43(7), 1012-1031.
https://doi.org/10.1080/01425692.2022.2092449

Radulović M, Radulović L, Stančić M. Can teacher support reduce inequalities in education? Re-examining the relationship between cultural capital and achievement. in British Journal of Sociology of Education. 2022;43(7):1012-1031.
doi:10.1080/01425692.2022.2092449 .

Radulović, Mladen, Radulović, Lidija, Stančić, Milan, "Can teacher support reduce inequalities in education? Re-examining the relationship between cultural capital and achievement" in British Journal of Sociology of Education, 43, no. 7 (2022):1012-1031,
https://doi.org/10.1080/01425692.2022.2092449 . .

TY  - JOUR
AU  - Radulović, Mladen
AU  - Radulović, Lidija
AU  - Stančić, Milan
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/823
AB  - AbstractStarting from insights into the inequalities that stem from the effect students’ cultural capital has on their academic achievement, and relatively scarce evidence on whether classroom-level pedagogical interventions could help reduce those inequalities, in this study we aim to explore whether teacher support moderates the relationship between cultural capital and students’ reading performance. In addition, we analysed whether the moderation effect is the same across different education systems, or depends on equity between systems. We used data from PISA 2018 to test a simple moderation model with cultural capital as the independent variable, teacher support – the moderator, and reading performance as the dependent variable. The findings suggest that the correlation between cultural capital and students’ reading performance is moderated by teacher support. However, the nature of the moderation effect differs in education systems with the lowest and education systems with the highest correlation between cultural capital and reading performance.
PB  - United Kingdom : Taylor and Francis Group
PB  - United Kingdom : Routledge
T2  - British Journal of Sociology of Education
T1  - Can teacher support reduce inequalities in education? Re-examining the relationship between cultural capital and achievement
EP  - 1031
IS  - 7
SP  - 1012
VL  - 43
DO  - 10.1080/01425692.2022.2092449
ER  - 

@article{
author = "Radulović, Mladen and Radulović, Lidija and Stančić, Milan",
year = "2022",
abstract = "AbstractStarting from insights into the inequalities that stem from the effect students’ cultural capital has on their academic achievement, and relatively scarce evidence on whether classroom-level pedagogical interventions could help reduce those inequalities, in this study we aim to explore whether teacher support moderates the relationship between cultural capital and students’ reading performance. In addition, we analysed whether the moderation effect is the same across different education systems, or depends on equity between systems. We used data from PISA 2018 to test a simple moderation model with cultural capital as the independent variable, teacher support – the moderator, and reading performance as the dependent variable. The findings suggest that the correlation between cultural capital and students’ reading performance is moderated by teacher support. However, the nature of the moderation effect differs in education systems with the lowest and education systems with the highest correlation between cultural capital and reading performance.",
publisher = "United Kingdom : Taylor and Francis Group, United Kingdom : Routledge",
journal = "British Journal of Sociology of Education",
title = "Can teacher support reduce inequalities in education? Re-examining the relationship between cultural capital and achievement",
pages = "1031-1012",
number = "7",
volume = "43",
doi = "10.1080/01425692.2022.2092449"
}

Radulović, M., Radulović, L.,& Stančić, M.. (2022). Can teacher support reduce inequalities in education? Re-examining the relationship between cultural capital and achievement. in British Journal of Sociology of Education
United Kingdom : Taylor and Francis Group., 43(7), 1012-1031.
https://doi.org/10.1080/01425692.2022.2092449

Radulović M, Radulović L, Stančić M. Can teacher support reduce inequalities in education? Re-examining the relationship between cultural capital and achievement. in British Journal of Sociology of Education. 2022;43(7):1012-1031.
doi:10.1080/01425692.2022.2092449 .

Radulović, Mladen, Radulović, Lidija, Stančić, Milan, "Can teacher support reduce inequalities in education? Re-examining the relationship between cultural capital and achievement" in British Journal of Sociology of Education, 43, no. 7 (2022):1012-1031,
https://doi.org/10.1080/01425692.2022.2092449 . .

TY  - CHAP
AU  - Radulović, Mladen
AU  - Gundogan, Dragana
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/648
AB  - U ovom poglavlju ispituje se uticaj kulturnog kapitala, kao jednog od vidova kapitala koji
definišu društveni položaj pojedinca, na postignuće učenika na TIMSS testu iz matematike
i prirodnih nauka. Na ovaj način se razmatra u kojoj meri društvene nejednakosti doprinose
obrazovnim ishodima. U radu pokušavamo da odgovorimo na tri pitanja. Najpre, kroz
poređenje podataka prikupljenih u ciklusu TIMSS 2019 i ciklusu TIMSS 2015 ispitivali
smo da li je uticaj kulturnog kapitala na postignuće u Srbiji u stagnaciji, ili se proces
postsocijalističke transformacije još uvek prepoznaje u porastu nejednakosti. Pored toga,
budući da Srbija deli obrazovnu i društvenu prošlost sa državama i teritorijama sa prostora
SFRJ, premda je imala specifičan put postsocijalističke transformacije nakon raspada
zajedničke države, zanima nas da li se uticaj kulturnog kapitala na obrazovno postignuće
u njoj razlikuje u poređenju sa ovim zemljama i teritorijama. Konačno, pokušali smo
da ustanovimo da li je nakon tridesetak godina postsocijalističke transformacije stopa
nejednakosti u Srbiji dostigla nivo koji je prisutan u evropskim zemljama u kojima postoji
dugogodišnja kapitalistička tradicija (kao što su Francuska i Nemačka). Odgovarajući na
ova pitanja, ne samo da ispitujemo pravičnost analiziranog obrazovnog sistema, već
nastojimo da doprinesemo boljem razumevanju postsocijalističke transformacije Srbije i
načina na koji se ona reflektuje na obrazovanje.
PB  - Beograd : Institut za pedagoška istraživanja
T2  - TIMSS 2019 u Srbiji : rezultati međunarodnog istraživanja postignuća učenika četvrtog razreda osnovne škole iz matematike i prirodnih nauka
T1  - Komparativna analiza uticaja kulturnog kapitala na postignuće učenika: Srbija, region i Zapadna Evropa
EP  - 85
SP  - 67
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_648
ER  - 

@inbook{
author = "Radulović, Mladen and Gundogan, Dragana",
year = "2021",
abstract = "U ovom poglavlju ispituje se uticaj kulturnog kapitala, kao jednog od vidova kapitala koji
definišu društveni položaj pojedinca, na postignuće učenika na TIMSS testu iz matematike
i prirodnih nauka. Na ovaj način se razmatra u kojoj meri društvene nejednakosti doprinose
obrazovnim ishodima. U radu pokušavamo da odgovorimo na tri pitanja. Najpre, kroz
poređenje podataka prikupljenih u ciklusu TIMSS 2019 i ciklusu TIMSS 2015 ispitivali
smo da li je uticaj kulturnog kapitala na postignuće u Srbiji u stagnaciji, ili se proces
postsocijalističke transformacije još uvek prepoznaje u porastu nejednakosti. Pored toga,
budući da Srbija deli obrazovnu i društvenu prošlost sa državama i teritorijama sa prostora
SFRJ, premda je imala specifičan put postsocijalističke transformacije nakon raspada
zajedničke države, zanima nas da li se uticaj kulturnog kapitala na obrazovno postignuće
u njoj razlikuje u poređenju sa ovim zemljama i teritorijama. Konačno, pokušali smo
da ustanovimo da li je nakon tridesetak godina postsocijalističke transformacije stopa
nejednakosti u Srbiji dostigla nivo koji je prisutan u evropskim zemljama u kojima postoji
dugogodišnja kapitalistička tradicija (kao što su Francuska i Nemačka). Odgovarajući na
ova pitanja, ne samo da ispitujemo pravičnost analiziranog obrazovnog sistema, već
nastojimo da doprinesemo boljem razumevanju postsocijalističke transformacije Srbije i
načina na koji se ona reflektuje na obrazovanje.",
publisher = "Beograd : Institut za pedagoška istraživanja",
journal = "TIMSS 2019 u Srbiji : rezultati međunarodnog istraživanja postignuća učenika četvrtog razreda osnovne škole iz matematike i prirodnih nauka",
booktitle = "Komparativna analiza uticaja kulturnog kapitala na postignuće učenika: Srbija, region i Zapadna Evropa",
pages = "85-67",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_648"
}

Radulović, M.,& Gundogan, D.. (2021). Komparativna analiza uticaja kulturnog kapitala na postignuće učenika: Srbija, region i Zapadna Evropa. in TIMSS 2019 u Srbiji : rezultati međunarodnog istraživanja postignuća učenika četvrtog razreda osnovne škole iz matematike i prirodnih nauka
Beograd : Institut za pedagoška istraživanja., 67-85.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_648

Radulović M, Gundogan D. Komparativna analiza uticaja kulturnog kapitala na postignuće učenika: Srbija, region i Zapadna Evropa. in TIMSS 2019 u Srbiji : rezultati međunarodnog istraživanja postignuća učenika četvrtog razreda osnovne škole iz matematike i prirodnih nauka. 2021;:67-85.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_648 .

Radulović, Mladen, Gundogan, Dragana, "Komparativna analiza uticaja kulturnog kapitala na postignuće učenika: Srbija, region i Zapadna Evropa" in TIMSS 2019 u Srbiji : rezultati međunarodnog istraživanja postignuća učenika četvrtog razreda osnovne škole iz matematike i prirodnih nauka (2021):67-85,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_648 .

TY  - CONF
AU  - Радуловић, Младен
AU  - Гундоган, Драгана
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/529
AB  - У социологији образовања постоји дуга традиција теоријских становишта
и емпиријских потврда о постојању повезаности између друштвеног
положаја и образовних исхода. У овом раду смо испитивали утицај културног
капитала, као једног од видова капитала који дефинишу друштвени положај
појединца, на постигнуће ученика. Ослањајући се на Бурдијеове идеје о
значају културног капитала за образовни успех, на знања о специфичностима
постсоцијалистичке трансформације у Србији (период блокиране
трансформације и развој друштва у смеру „дивљег капитализма”), као и на
увиде који се тичу конзервативног карактера образовних политика у Србији
(попут увођења дуалног образовања), у раду смо покушали да испитамо:
(1) да ли је степен неједнакости у Србији у стагнацији, или је под утицајем
трансформације и даље у порасту, (2) да ли су те неједнакости у Србији
достигле ниво неједнакости карактеристичан за друштва која имају дугу
капиталистичку традицију, као и (3) да ли се ниво неједнакости у Србији
разликује у односу на остале земље и територије бивше Југославије. Како
бисмо одговорили на ова питања, у раду смо користили податке прикупљене
у истраживањима TIMSS 2015 и TIMSS 2019. Резултати истраживања показују
да је утицај културног капитала на постигнуће у Србији 2019. године већи
него што је био 2015. године, да је он већи него што је у осталим земљама
бивше Југославије, као и да је сличан једино утицају који културни капитал
има у државама у којима постоји дуга капиталистичка традиција. У раду
се закључује да су раст и висок ниво неједнакости последица динамике и
смера друштвене трансформације, као и непостојања образовних политика које би за циљ имале умањење неједнакости. Као најдиректинији начини
умањења неједнакости у раду истичу се: (1) одустајање од трансформације
у смеру „дивљег капитализма” и успостављање другачијег друштвено-
економског система, као и (2) радикалне промене образовног система које
би подразумевале одустајање од конзервативних образовних политика.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
C3  - TIMSS2019 : резултати и импликације
T1  - Компаративна анализа утицаја културног капитала на постигнуће ученика: Србија, регион и Западна Европа
EP  - 29
SP  - 28
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_529
ER  - 

@conference{
author = "Радуловић, Младен and Гундоган, Драгана",
year = "2021",
abstract = "У социологији образовања постоји дуга традиција теоријских становишта
и емпиријских потврда о постојању повезаности између друштвеног
положаја и образовних исхода. У овом раду смо испитивали утицај културног
капитала, као једног од видова капитала који дефинишу друштвени положај
појединца, на постигнуће ученика. Ослањајући се на Бурдијеове идеје о
значају културног капитала за образовни успех, на знања о специфичностима
постсоцијалистичке трансформације у Србији (период блокиране
трансформације и развој друштва у смеру „дивљег капитализма”), као и на
увиде који се тичу конзервативног карактера образовних политика у Србији
(попут увођења дуалног образовања), у раду смо покушали да испитамо:
(1) да ли је степен неједнакости у Србији у стагнацији, или је под утицајем
трансформације и даље у порасту, (2) да ли су те неједнакости у Србији
достигле ниво неједнакости карактеристичан за друштва која имају дугу
капиталистичку традицију, као и (3) да ли се ниво неједнакости у Србији
разликује у односу на остале земље и територије бивше Југославије. Како
бисмо одговорили на ова питања, у раду смо користили податке прикупљене
у истраживањима TIMSS 2015 и TIMSS 2019. Резултати истраживања показују
да је утицај културног капитала на постигнуће у Србији 2019. године већи
него што је био 2015. године, да је он већи него што је у осталим земљама
бивше Југославије, као и да је сличан једино утицају који културни капитал
има у државама у којима постоји дуга капиталистичка традиција. У раду
се закључује да су раст и висок ниво неједнакости последица динамике и
смера друштвене трансформације, као и непостојања образовних политика које би за циљ имале умањење неједнакости. Као најдиректинији начини
умањења неједнакости у раду истичу се: (1) одустајање од трансформације
у смеру „дивљег капитализма” и успостављање другачијег друштвено-
економског система, као и (2) радикалне промене образовног система које
би подразумевале одустајање од конзервативних образовних политика.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "TIMSS2019 : резултати и импликације",
title = "Компаративна анализа утицаја културног капитала на постигнуће ученика: Србија, регион и Западна Европа",
pages = "29-28",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_529"
}

Радуловић, М.,& Гундоган, Д.. (2021). Компаративна анализа утицаја културног капитала на постигнуће ученика: Србија, регион и Западна Европа. in TIMSS2019 : резултати и импликације
Београд : Институт за педагошка истраживања., 28-29.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_529

Радуловић М, Гундоган Д. Компаративна анализа утицаја културног капитала на постигнуће ученика: Србија, регион и Западна Европа. in TIMSS2019 : резултати и импликације. 2021;:28-29.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_529 .

Радуловић, Младен, Гундоган, Драгана, "Компаративна анализа утицаја културног капитала на постигнуће ученика: Србија, регион и Западна Европа" in TIMSS2019 : резултати и импликације (2021):28-29,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_529 .

TY  - JOUR
AU  - Radulović, Mladen
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/954
AB  - Током последњих неколико деценија међународна истраживања (PIRLS, PISA, TIMSS, и сл.), која су базирана на стандардизованим тестовима знања, постају све важнија основа за креирање промена унутар различитих образовних система. Истовремено, све се чешће могу чути критике на рачун оваквих великих компаративних студија од стране мислилаца, попут Конрада Лисмана, који тврде да су оне довеле до лудила или фетишизације ранг-листа током којих постигнуће на тесту постаје циљ за себе, док бледи просветитељски идеал образовања. Октобра 2021. године из штампе је изашла књига коју су уредиле Ивана Ђерић, Николета Гутвајн, Смиљана Јошић и Нада Шева, а у којој су сажети главни налази истраживања TIMSS 2019 у Србији и испитани различити чиниоци постигнућа ученика. Ова књига не улази у дебату о корисности међународних стандардизованих тестова и само имплицитно заузима место на страни њихових присталица. Ипак, може се рећи да она успева да понуди значајне аргументе у прилог оваквим истраживањима, односно да пружи модел тумачења у коме ова истраживања могу бити корисна.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T2  - Зборник Института за педагошка истраживања
T1  - Налази истраживања ТИМСС 2019: један поглед на образовање у Србији
T1  - Nalazi istraživanja TIMSS 2019: jedan pogled na obrazovanje u Srbiji
EP  - 336
IS  - 2
SP  - 333
VL  - 53
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_954
ER  - 

@article{
author = "Radulović, Mladen",
year = "2021",
abstract = "Током последњих неколико деценија међународна истраживања (PIRLS, PISA, TIMSS, и сл.), која су базирана на стандардизованим тестовима знања, постају све важнија основа за креирање промена унутар различитих образовних система. Истовремено, све се чешће могу чути критике на рачун оваквих великих компаративних студија од стране мислилаца, попут Конрада Лисмана, који тврде да су оне довеле до лудила или фетишизације ранг-листа током којих постигнуће на тесту постаје циљ за себе, док бледи просветитељски идеал образовања. Октобра 2021. године из штампе је изашла књига коју су уредиле Ивана Ђерић, Николета Гутвајн, Смиљана Јошић и Нада Шева, а у којој су сажети главни налази истраживања TIMSS 2019 у Србији и испитани различити чиниоци постигнућа ученика. Ова књига не улази у дебату о корисности међународних стандардизованих тестова и само имплицитно заузима место на страни њихових присталица. Ипак, може се рећи да она успева да понуди значајне аргументе у прилог оваквим истраживањима, односно да пружи модел тумачења у коме ова истраживања могу бити корисна.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "Зборник Института за педагошка истраживања",
title = "Налази истраживања ТИМСС 2019: један поглед на образовање у Србији, Nalazi istraživanja TIMSS 2019: jedan pogled na obrazovanje u Srbiji",
pages = "336-333",
number = "2",
volume = "53",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_954"
}

Radulović, M.. (2021). Налази истраживања ТИМСС 2019: један поглед на образовање у Србији. in Зборник Института за педагошка истраживања
Београд : Институт за педагошка истраживања., 53(2), 333-336.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_954

Radulović M. Налази истраживања ТИМСС 2019: један поглед на образовање у Србији. in Зборник Института за педагошка истраживања. 2021;53(2):333-336.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_954 .

Radulović, Mladen, "Налази истраживања ТИМСС 2019: један поглед на образовање у Србији" in Зборник Института за педагошка истраживања, 53, no. 2 (2021):333-336,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_954 .

TY  - JOUR
AU  - Polovina, Nada
AU  - Gundogan, Dragana
AU  - Radulović, Mladen
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/461
AB  - Research of contemporary societies emphasises the importance of global economic
circumstances, political uncertainties and social inequalities for young people’s visions of
their personal future. This research is focused on general and career-specific aspects of
adolescents’ visions of personal future and how these relate to adolescents’ orientation
toward educational mobility. Educational mobility is determined by the equivalence/nonequivalence
of parents’ levels of education and their offspring’s educational aspirations
as expressed at the end of secondary schooling. According to this principle, three groups
of participants were defined and their differences were analysed with respect to (a)
general aspects of their visions of personal future, (b) career-specific aspects of their
envisioned future, and (c) the perception of factors on which the achievement of career
visions will depend. Significant differences among the three groups have been found in
general and career-specific visions of the future. The findings of the study indicate that
students who plan to attend university are more preoccupied with career and perceive
personal characteristics as more important factors for achieving career goals than
students without such plans. Finally, this paper suggests that, in order to fully understand
young people’s visions of personal future from a micro and a macro perspective, it is
fruitful to integrate psychological and sociological approaches.
PB  - Hrvatska: Hrvatsko sociološko društvo
T2  - Revija za sociologiju
T1  - Visions of Personal Future among Adolescents with Different Orientations Toward Educational Mobility: The Case of Serbia
EP  - 50
IS  - 1
SP  - 21
VL  - 51
DO  - 10.5613/rzs.51.1.0226
ER  - 

@article{
author = "Polovina, Nada and Gundogan, Dragana and Radulović, Mladen",
year = "2021",
abstract = "Research of contemporary societies emphasises the importance of global economic
circumstances, political uncertainties and social inequalities for young people’s visions of
their personal future. This research is focused on general and career-specific aspects of
adolescents’ visions of personal future and how these relate to adolescents’ orientation
toward educational mobility. Educational mobility is determined by the equivalence/nonequivalence
of parents’ levels of education and their offspring’s educational aspirations
as expressed at the end of secondary schooling. According to this principle, three groups
of participants were defined and their differences were analysed with respect to (a)
general aspects of their visions of personal future, (b) career-specific aspects of their
envisioned future, and (c) the perception of factors on which the achievement of career
visions will depend. Significant differences among the three groups have been found in
general and career-specific visions of the future. The findings of the study indicate that
students who plan to attend university are more preoccupied with career and perceive
personal characteristics as more important factors for achieving career goals than
students without such plans. Finally, this paper suggests that, in order to fully understand
young people’s visions of personal future from a micro and a macro perspective, it is
fruitful to integrate psychological and sociological approaches.",
publisher = "Hrvatska: Hrvatsko sociološko društvo",
journal = "Revija za sociologiju",
title = "Visions of Personal Future among Adolescents with Different Orientations Toward Educational Mobility: The Case of Serbia",
pages = "50-21",
number = "1",
volume = "51",
doi = "10.5613/rzs.51.1.0226"
}

Polovina, N., Gundogan, D.,& Radulović, M.. (2021). Visions of Personal Future among Adolescents with Different Orientations Toward Educational Mobility: The Case of Serbia. in Revija za sociologiju
Hrvatska: Hrvatsko sociološko društvo., 51(1), 21-50.
https://doi.org/10.5613/rzs.51.1.0226

Polovina N, Gundogan D, Radulović M. Visions of Personal Future among Adolescents with Different Orientations Toward Educational Mobility: The Case of Serbia. in Revija za sociologiju. 2021;51(1):21-50.
doi:10.5613/rzs.51.1.0226 .

Polovina, Nada, Gundogan, Dragana, Radulović, Mladen, "Visions of Personal Future among Adolescents with Different Orientations Toward Educational Mobility: The Case of Serbia" in Revija za sociologiju, 51, no. 1 (2021):21-50,
https://doi.org/10.5613/rzs.51.1.0226 . .

TY  - CONF
AU  - Radulović, Mladen
AU  - Radanović, Ana
AU  - Gundogan, Dragana
PY  - 2020
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/500
AB  - Teoretičari društvene reprodukcije skloni su da tvrde da porodični faktori, pored toga što utiču
na obrazovno postignuće učenika, definišu i odnos učenika prema obrazovanju. Istovremeno,
među brojnim pedagozima je ustaljena ideja da motivacija učenika direktno doprinosi njihovom
obrazovnom postignuću. Uzimajući u obzir dva pomenuta teorijska polazišta, cilj našeg istraživanja
je da se ispita da li je povezanost između podrškeza učenje koju učenik ima kod kuće i obrazovnog
postignuća posredovana motivacijom učenika. Kako bismo na ovo pitanje odgovorili, koristili smo
podatke prikupljene u više od 50 zemalja u okviru međunarodnog istraživanja razvoja čitalačke
pismenosti ‒ PIRLS 2016. Od svih zemalja koje su učestvovale u ovom ispitivanju, u naše istraživanje
uključene su tri zemlje u kojima je korelacija između podrške za učenje kod kuće i postignuća na testu
čitalačke pismenosti najviša: Slovačka (r = ,57), Bugarska (r = ,52) i Mađarska (r = ,52). Uzorak je činilo
14355 učenika četvrtog razreda osnovne škole, oba pola (50,8% dečaka). Podrška koju učenik ima kod
kuće operacionalizovana je preko opremljenosti domaćinstva (npr. broj knjiga i broj knjiga za decu)
i obrazovno-karijernih karakteristika roditelja (najviši nivo obrazovanja i radna pozicija). Motivacija
za čitanje merena je na osnovu odgovora učenika na 10 pitanja kojima je ispitivan njihov odnos
prema nastavi čitanja i čitanju u slobodno vreme. Za obradu podataka korišćen je makro PROCESS
za SPSS. Rezultati pokazuju da podrška za učenje kod kuće direktno pozitivno predviđa postignuće
(b = 22,52, p < ,01), ali ga predviđa i indirektno preko motivacije (b = 0,47, 95% CI [0,37, 0,58]).
Budući da podrška kod kuće ostvaruje samo mali deo svog efekta na postignuće preko motivacije
(2,1%), u narednim istraživanjima bi trebalo ispitati dodatne potencijalne posrednike ove veze, ne
samo u slučaju čitalačke pismenosti, već i u okviru ostalih sposobnosti, kako bi se detaljnije objasnili
mehanizmi preko kojih podrška koju učenici dobijaju u okviru porodičnog sistema doprinosi razvoju
njihovih različitih sposobnosti.
AB  - Social reproduction theorists tend to acknowledge that family factors, beside the influence on
students’ educational achievement, also define the attitude towards education in general. Additionally,
numerous pedagogists share a widespread idea that students’ motivation directly contributes to their
educational achievement. Taking into consideration two aforementioned theoretical perspectives,
the aim of our investigation is to examine whether the connection between the support for learning
which student receives at home and educational achievement is mediated by the student’s motivation.
In order to answer this question, we used data gathered in more than 50 countries which participated
in the Progress in International Reading Literacy Study ‒ PIRLS 2016. Among all the countries which
participated in this survey, our examination looks into the three countries with the highest correlation
between home support for learning and achievement on the reading literacy test: Slovakia (r = .57),
Bulgaria (r = .52) and Hungary (r = .52). The sample consists of 14355 four-grade elementary school
students of both genders (50.8% male). The support the student has at home is operationalized by
the household resources (for example number of books and children books households possess)
and parents’ educational and occupational features (the highest level of education and job position).
Motivation for reading is measured using the students’ answers to 10 questions related to their
attitude toward reading classes and free-time reading. For the data analysis, macro PROCESS for SPSS
is used. Results indicate that home support for learning directly positively predicts the achievement
(b = 22.52, p < .01), but it also predicts it indirectly via motivation (b = 0.47, 95% CI [0.37, 0.58]). As
the home support realises only a small part of its effect on the achievement via motivation (2.1%),
forthcoming research should examine additional potential mediators of this relation, not just in
terms of reading literacy but also in terms of other abilities, so as to explain in a more detail the
mechanisms through which the support that students receive within the family system contributes
to development of their various abilities.
PB  - Beograd : Institut za pedagoška istraživanja
C3  - Motivacija u obrazovanju između teorije i prakse
T1  - Motivacija kao medijator odnosa između podrške za učenje kod kuće i obrazovnog postignuća: primer čitalačke pismenosti
T1  - Motivation as mediator of relations between home support for learning and educational achievement: example of reading literacy
EP  - 51
SP  - 50
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_500
ER  - 

@conference{
author = "Radulović, Mladen and Radanović, Ana and Gundogan, Dragana",
year = "2020",
abstract = "Teoretičari društvene reprodukcije skloni su da tvrde da porodični faktori, pored toga što utiču
na obrazovno postignuće učenika, definišu i odnos učenika prema obrazovanju. Istovremeno,
među brojnim pedagozima je ustaljena ideja da motivacija učenika direktno doprinosi njihovom
obrazovnom postignuću. Uzimajući u obzir dva pomenuta teorijska polazišta, cilj našeg istraživanja
je da se ispita da li je povezanost između podrškeza učenje koju učenik ima kod kuće i obrazovnog
postignuća posredovana motivacijom učenika. Kako bismo na ovo pitanje odgovorili, koristili smo
podatke prikupljene u više od 50 zemalja u okviru međunarodnog istraživanja razvoja čitalačke
pismenosti ‒ PIRLS 2016. Od svih zemalja koje su učestvovale u ovom ispitivanju, u naše istraživanje
uključene su tri zemlje u kojima je korelacija između podrške za učenje kod kuće i postignuća na testu
čitalačke pismenosti najviša: Slovačka (r = ,57), Bugarska (r = ,52) i Mađarska (r = ,52). Uzorak je činilo
14355 učenika četvrtog razreda osnovne škole, oba pola (50,8% dečaka). Podrška koju učenik ima kod
kuće operacionalizovana je preko opremljenosti domaćinstva (npr. broj knjiga i broj knjiga za decu)
i obrazovno-karijernih karakteristika roditelja (najviši nivo obrazovanja i radna pozicija). Motivacija
za čitanje merena je na osnovu odgovora učenika na 10 pitanja kojima je ispitivan njihov odnos
prema nastavi čitanja i čitanju u slobodno vreme. Za obradu podataka korišćen je makro PROCESS
za SPSS. Rezultati pokazuju da podrška za učenje kod kuće direktno pozitivno predviđa postignuće
(b = 22,52, p < ,01), ali ga predviđa i indirektno preko motivacije (b = 0,47, 95% CI [0,37, 0,58]).
Budući da podrška kod kuće ostvaruje samo mali deo svog efekta na postignuće preko motivacije
(2,1%), u narednim istraživanjima bi trebalo ispitati dodatne potencijalne posrednike ove veze, ne
samo u slučaju čitalačke pismenosti, već i u okviru ostalih sposobnosti, kako bi se detaljnije objasnili
mehanizmi preko kojih podrška koju učenici dobijaju u okviru porodičnog sistema doprinosi razvoju
njihovih različitih sposobnosti., Social reproduction theorists tend to acknowledge that family factors, beside the influence on
students’ educational achievement, also define the attitude towards education in general. Additionally,
numerous pedagogists share a widespread idea that students’ motivation directly contributes to their
educational achievement. Taking into consideration two aforementioned theoretical perspectives,
the aim of our investigation is to examine whether the connection between the support for learning
which student receives at home and educational achievement is mediated by the student’s motivation.
In order to answer this question, we used data gathered in more than 50 countries which participated
in the Progress in International Reading Literacy Study ‒ PIRLS 2016. Among all the countries which
participated in this survey, our examination looks into the three countries with the highest correlation
between home support for learning and achievement on the reading literacy test: Slovakia (r = .57),
Bulgaria (r = .52) and Hungary (r = .52). The sample consists of 14355 four-grade elementary school
students of both genders (50.8% male). The support the student has at home is operationalized by
the household resources (for example number of books and children books households possess)
and parents’ educational and occupational features (the highest level of education and job position).
Motivation for reading is measured using the students’ answers to 10 questions related to their
attitude toward reading classes and free-time reading. For the data analysis, macro PROCESS for SPSS
is used. Results indicate that home support for learning directly positively predicts the achievement
(b = 22.52, p < .01), but it also predicts it indirectly via motivation (b = 0.47, 95% CI [0.37, 0.58]). As
the home support realises only a small part of its effect on the achievement via motivation (2.1%),
forthcoming research should examine additional potential mediators of this relation, not just in
terms of reading literacy but also in terms of other abilities, so as to explain in a more detail the
mechanisms through which the support that students receive within the family system contributes
to development of their various abilities.",
publisher = "Beograd : Institut za pedagoška istraživanja",
journal = "Motivacija u obrazovanju između teorije i prakse",
title = "Motivacija kao medijator odnosa između podrške za učenje kod kuće i obrazovnog postignuća: primer čitalačke pismenosti, Motivation as mediator of relations between home support for learning and educational achievement: example of reading literacy",
pages = "51-50",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_500"
}

Radulović, M., Radanović, A.,& Gundogan, D.. (2020). Motivacija kao medijator odnosa između podrške za učenje kod kuće i obrazovnog postignuća: primer čitalačke pismenosti. in Motivacija u obrazovanju između teorije i prakse
Beograd : Institut za pedagoška istraživanja., 50-51.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_500

Radulović M, Radanović A, Gundogan D. Motivacija kao medijator odnosa između podrške za učenje kod kuće i obrazovnog postignuća: primer čitalačke pismenosti. in Motivacija u obrazovanju između teorije i prakse. 2020;:50-51.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_500 .

Radulović, Mladen, Radanović, Ana, Gundogan, Dragana, "Motivacija kao medijator odnosa između podrške za učenje kod kuće i obrazovnog postignuća: primer čitalačke pismenosti" in Motivacija u obrazovanju između teorije i prakse (2020):50-51,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_500 .

TY  - JOUR
AU  - Gundogan, Dragana
AU  - Malinić, Dušica
AU  - Radulović, Mladen
PY  - 2020
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/317
AB  - Starting from the fact that there is no consensus on the way in which school factors mediate the influence of social status on achievement, we wanted to examine how teaching practices affect the relationship between social status and student achievement. More precisely, we tried to determine whether the intensity of the correlation between social status and student achievement on the TIMSS test differs among students whose teachers use different ways of teaching (practices that are more in line with transmissive teaching or practices more in line with engaging teaching). To answer this question, we used the data collected within the TIMSS 2015 research conducted in Serbia, which included 160 schools, 192 primary school teachers, and 4036 students. The collected data were analyzed using factor analysis of variance and correlation analysis. The results showed that (1) there is a moderate positive correlation between social status and student achievement, (2) that there is no correlation between teaching practices and student achievement, and that (3) teaching methods mediate the relationship between social status and achievement. The mediating role of teaching approaches is reflected in the fact that the stronger intensity of the correlation between social status and achievement is, the teaching itself tends to be more transmissive and less engaging. The obtained findings suggest that teaching approaches in the classroom can alleviate social inequality, and that their concept has to be as much as possible in accordance with the principles of engaging teaching.
AB  - Polazeći od toga da ne postoji konsenzus o načinu na koji školski faktori posreduju uticaj društvenog položaja na postignuće, želeli smo da ispitamo kako nastavne prakse utiču na vezu između društvenog položaja i postignuća učenika. Preciznije, nastojali smo da utvrdimo da li se među učenicima čiji učitelji koriste različite načine rada (bliže transmisivnoj ili bliže angažujućoj nastavi) razlikuje intenzitet povezanosti između društvenog položaja i postignuća na TIMSS testu. Da bismo odgovorili na ovo pitanje, koristili smo podatke prikupljene u okviru istraživanja TIMSS 2015, sprovedenog u Srbiji, a koje je obuhvatilo sto šezdeset škola, sto devedeset dva učitelja i četiri hiljada trideset šest učenika. Prikupljeni podaci su analizirani pomoću faktorske analize varijanse i korelacione analize. Rezultati su pokazali da (1) postoji umerena pozitivna veza između društvenog položaja i postignuća učenika, (2) da ne postoji povezanost između načina rada u nastavi i postignuća učenika, kao i da (3) način rada u nastavi posreduje u vezi između društvenog položaja i postignuća. Posredujuća uloga načina rada ogleda se u tome što je intenzitet veze između položaja i postignuća jači ukoliko je nastava više transmisivna i manje angažujuća. Dobijeni nalazi sugerišu da načini rada u učionici mogu da ublaže društvene nejednakosti, te da je potrebno da budu koncipirani što više u skladu sa principima angažujuće nastave.
PB  - Univerzitet u Beogradu - Učiteljski fakultet, Beograd
T2  - Inovacije u nastavi - časopis za savremenu nastavu
T1  - Can different teaching practices influence the relationship between social status and student achievement?
T1  - Mogu li različiti načini rada u nastavi da utiču na povezanost društvenog položaja i postignuća učenika?
EP  - 41
IS  - 2
SP  - 29
VL  - 33
DO  - 10.5937/inovacije2002029G
ER  - 

@article{
author = "Gundogan, Dragana and Malinić, Dušica and Radulović, Mladen",
year = "2020",
abstract = "Starting from the fact that there is no consensus on the way in which school factors mediate the influence of social status on achievement, we wanted to examine how teaching practices affect the relationship between social status and student achievement. More precisely, we tried to determine whether the intensity of the correlation between social status and student achievement on the TIMSS test differs among students whose teachers use different ways of teaching (practices that are more in line with transmissive teaching or practices more in line with engaging teaching). To answer this question, we used the data collected within the TIMSS 2015 research conducted in Serbia, which included 160 schools, 192 primary school teachers, and 4036 students. The collected data were analyzed using factor analysis of variance and correlation analysis. The results showed that (1) there is a moderate positive correlation between social status and student achievement, (2) that there is no correlation between teaching practices and student achievement, and that (3) teaching methods mediate the relationship between social status and achievement. The mediating role of teaching approaches is reflected in the fact that the stronger intensity of the correlation between social status and achievement is, the teaching itself tends to be more transmissive and less engaging. The obtained findings suggest that teaching approaches in the classroom can alleviate social inequality, and that their concept has to be as much as possible in accordance with the principles of engaging teaching., Polazeći od toga da ne postoji konsenzus o načinu na koji školski faktori posreduju uticaj društvenog položaja na postignuće, želeli smo da ispitamo kako nastavne prakse utiču na vezu između društvenog položaja i postignuća učenika. Preciznije, nastojali smo da utvrdimo da li se među učenicima čiji učitelji koriste različite načine rada (bliže transmisivnoj ili bliže angažujućoj nastavi) razlikuje intenzitet povezanosti između društvenog položaja i postignuća na TIMSS testu. Da bismo odgovorili na ovo pitanje, koristili smo podatke prikupljene u okviru istraživanja TIMSS 2015, sprovedenog u Srbiji, a koje je obuhvatilo sto šezdeset škola, sto devedeset dva učitelja i četiri hiljada trideset šest učenika. Prikupljeni podaci su analizirani pomoću faktorske analize varijanse i korelacione analize. Rezultati su pokazali da (1) postoji umerena pozitivna veza između društvenog položaja i postignuća učenika, (2) da ne postoji povezanost između načina rada u nastavi i postignuća učenika, kao i da (3) način rada u nastavi posreduje u vezi između društvenog položaja i postignuća. Posredujuća uloga načina rada ogleda se u tome što je intenzitet veze između položaja i postignuća jači ukoliko je nastava više transmisivna i manje angažujuća. Dobijeni nalazi sugerišu da načini rada u učionici mogu da ublaže društvene nejednakosti, te da je potrebno da budu koncipirani što više u skladu sa principima angažujuće nastave.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu - Učiteljski fakultet, Beograd",
journal = "Inovacije u nastavi - časopis za savremenu nastavu",
title = "Can different teaching practices influence the relationship between social status and student achievement?, Mogu li različiti načini rada u nastavi da utiču na povezanost društvenog položaja i postignuća učenika?",
pages = "41-29",
number = "2",
volume = "33",
doi = "10.5937/inovacije2002029G"
}

Gundogan, D., Malinić, D.,& Radulović, M.. (2020). Can different teaching practices influence the relationship between social status and student achievement?. in Inovacije u nastavi - časopis za savremenu nastavu
Univerzitet u Beogradu - Učiteljski fakultet, Beograd., 33(2), 29-41.
https://doi.org/10.5937/inovacije2002029G

Gundogan D, Malinić D, Radulović M. Can different teaching practices influence the relationship between social status and student achievement?. in Inovacije u nastavi - časopis za savremenu nastavu. 2020;33(2):29-41.
doi:10.5937/inovacije2002029G .

Gundogan, Dragana, Malinić, Dušica, Radulović, Mladen, "Can different teaching practices influence the relationship between social status and student achievement?" in Inovacije u nastavi - časopis za savremenu nastavu, 33, no. 2 (2020):29-41,
https://doi.org/10.5937/inovacije2002029G . .

TY  - JOUR
AU  - Radulović, Mladen
AU  - Vesić, Dragan
AU  - Malinić, Dušica
PY  - 2020
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/324
AB  - In this research we set out to determine whether the effect of cultural capital on students' achievement is mediated by self-efficacy. Furthermore, we wanted to determine whether, in the context of this psychological factor, cultural capital maintains a direct effect on students' achievement. The stratified quota sample consisted of 575 eighth grade students from 30 primary schools on the territory of the Republic of Serbia. Mediation effect of self-efficacy was analysed in simple mediation model where cultural capital was predictor variable and achievement criteria. It was found that cultural capital in context of self-efficacy directly contributes to students' achievement (beta=.23). Its indirect effect through students' sense of self-efficacy was also recognized (beta=.12). The paper also presents the implications of our findings for educational policies and school practices. We discussed the need for revision of curriculum and the importance of formative assessment with special attention to providing a feedback that has positive effect on students' self-efficacy.
PB  - Sociološko udruženje Srbije i Crne Gore, Beograd i Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet - Institut za sociološka istraživanja, Beograd
T2  - Sociologija
T1  - Cultural capital and students' achievement: the mediating role of self-efficacy
EP  - 268
IS  - 2
SP  - 255
VL  - 62
DO  - 10.2298/SOC2002255R
ER  - 

@article{
author = "Radulović, Mladen and Vesić, Dragan and Malinić, Dušica",
year = "2020",
abstract = "In this research we set out to determine whether the effect of cultural capital on students' achievement is mediated by self-efficacy. Furthermore, we wanted to determine whether, in the context of this psychological factor, cultural capital maintains a direct effect on students' achievement. The stratified quota sample consisted of 575 eighth grade students from 30 primary schools on the territory of the Republic of Serbia. Mediation effect of self-efficacy was analysed in simple mediation model where cultural capital was predictor variable and achievement criteria. It was found that cultural capital in context of self-efficacy directly contributes to students' achievement (beta=.23). Its indirect effect through students' sense of self-efficacy was also recognized (beta=.12). The paper also presents the implications of our findings for educational policies and school practices. We discussed the need for revision of curriculum and the importance of formative assessment with special attention to providing a feedback that has positive effect on students' self-efficacy.",
publisher = "Sociološko udruženje Srbije i Crne Gore, Beograd i Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet - Institut za sociološka istraživanja, Beograd",
journal = "Sociologija",
title = "Cultural capital and students' achievement: the mediating role of self-efficacy",
pages = "268-255",
number = "2",
volume = "62",
doi = "10.2298/SOC2002255R"
}

Radulović, M., Vesić, D.,& Malinić, D.. (2020). Cultural capital and students' achievement: the mediating role of self-efficacy. in Sociologija
Sociološko udruženje Srbije i Crne Gore, Beograd i Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet - Institut za sociološka istraživanja, Beograd., 62(2), 255-268.
https://doi.org/10.2298/SOC2002255R

Radulović M, Vesić D, Malinić D. Cultural capital and students' achievement: the mediating role of self-efficacy. in Sociologija. 2020;62(2):255-268.
doi:10.2298/SOC2002255R .

Radulović, Mladen, Vesić, Dragan, Malinić, Dušica, "Cultural capital and students' achievement: the mediating role of self-efficacy" in Sociologija, 62, no. 2 (2020):255-268,
https://doi.org/10.2298/SOC2002255R . .

TY  - JOUR
AU  - Radulović, Mladen
AU  - Janković, Miloš
PY  - 2020
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/462
AB  - Building upon ideas on the importance of conflict for social
action and role that selective tradition and hidden curriculum
have in society, the aim of this paper is to analyse the way in
which conflicts are presented in the 8th grade elementary school
textbooks. Content analysis of the textbooks has been conducted.
After noting every representation of each conflict and labelling
the conflict as violent or nonviolent, five separate categories have
been defined by the means of induction, representing different
types of conflicts: 1. international; 2. intranational; 3. conflicts for improvement of position of a specific group; 4. conflicts between
individuals; 5. intellectual conflicts. The first four types of
conflicts represent social conflicts in a narrow sense, while the
fifth type is based on Apple’s notion of intellectual conflict. Results
show that intellectual conflicts are almost non-existent. Among
social conflicts in a narrow sense, the most common are international
conflicts, which are, at the same time, the most violent.
Other types of conflicts, such as those representing struggle of one
population group for improvement of their position, are less common,
and are mostly represented as nonviolent.
PB  - Hera edu
T2  - Limes plus
T1  - Representation of conflicts in eighth grade textbooks: analysis from Michael Apple's perspective
EP  - 79
IS  - 2
SP  - 57
VL  - 17
DO  - 10.5281/zenodo.4618276
ER  - 

@article{
author = "Radulović, Mladen and Janković, Miloš",
year = "2020",
abstract = "Building upon ideas on the importance of conflict for social
action and role that selective tradition and hidden curriculum
have in society, the aim of this paper is to analyse the way in
which conflicts are presented in the 8th grade elementary school
textbooks. Content analysis of the textbooks has been conducted.
After noting every representation of each conflict and labelling
the conflict as violent or nonviolent, five separate categories have
been defined by the means of induction, representing different
types of conflicts: 1. international; 2. intranational; 3. conflicts for improvement of position of a specific group; 4. conflicts between
individuals; 5. intellectual conflicts. The first four types of
conflicts represent social conflicts in a narrow sense, while the
fifth type is based on Apple’s notion of intellectual conflict. Results
show that intellectual conflicts are almost non-existent. Among
social conflicts in a narrow sense, the most common are international
conflicts, which are, at the same time, the most violent.
Other types of conflicts, such as those representing struggle of one
population group for improvement of their position, are less common,
and are mostly represented as nonviolent.",
publisher = "Hera edu",
journal = "Limes plus",
title = "Representation of conflicts in eighth grade textbooks: analysis from Michael Apple's perspective",
pages = "79-57",
number = "2",
volume = "17",
doi = "10.5281/zenodo.4618276"
}

Radulović, M.,& Janković, M.. (2020). Representation of conflicts in eighth grade textbooks: analysis from Michael Apple's perspective. in Limes plus
Hera edu., 17(2), 57-79.
https://doi.org/10.5281/zenodo.4618276

Radulović M, Janković M. Representation of conflicts in eighth grade textbooks: analysis from Michael Apple's perspective. in Limes plus. 2020;17(2):57-79.
doi:10.5281/zenodo.4618276 .

Radulović, Mladen, Janković, Miloš, "Representation of conflicts in eighth grade textbooks: analysis from Michael Apple's perspective" in Limes plus, 17, no. 2 (2020):57-79,
https://doi.org/10.5281/zenodo.4618276 . .

TY  - JOUR
AU  - Radulović, Mladen
PY  - 2020
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/320
AB  - The aim of this paper is to reexamine problems occurring in studies on cultural capital in children, so as to better understand their causes and identify possible solutions. The paper seeks to provide answers to the following questions: 1) to what extent various ways of operationalizing cultural capital are linked to various conceptions of cultural capital, and 2) which of the various models of conceptualization and operationalization of cultural capital can best explain the behavior of children in the field of education. Taking different conceptions of cultural capital as our starting point, through a critical analysis of various concrete examples of studies we examine to what extent the ways of operationalizing cultural capital are related to different conceptions of the concept, and to what extent they are able to explain academic achievement and educational aspirations in children. Our conclusion is that the different ways of operationalization are linked to different conceptions of cultural capital, and that problems in studies on cultural capital stem mainly from the lack of precision of the concept itself. The resulting dilemmas are amplified when the subjects of research are children, in which case some indicators of cultural capital on which consensus practically exists in other research, become contentious. By looking at the theoretical starting points and results of different studies, we conclude that studies which adopt a broader and reproductive approach to cultural capital are, on the one hand, closer to Bourdieu's original thought, and on the other, empirically more useful (they are able to explain academic achievement and educational aspirations to a greater extent). Also, we conclude that more "open", more inductive and qualitative research could result not only in a better understanding of children in the field of education, but also lead to the establishment of "guidelines" for change in educational practices.
AB  - V dannoj stat'e obsuždaûtsâ problemy, voznikaûŝie v issledovaniâh kul'turnogo kapitala u detej, s cel'û lučšego ponimaniâ ih pričin i vyâvleniâ vozmožnyh rešenij. V stat'e daûtsâ otvety na sleduûŝie voprosy: (1) v kakoj stepeni različnye sposoby ispol'zovaniâ kul'turnogo kapitala svâzany s različnymi koncepciâmi kul'turnogo kapitala i (2) kakoj iz različnyh modelej konceptualizacii i operacionalizacii kul'turnogo kapitala lučše vsego ob"âsnâetsâ povedenie detej v sfere obrazovaniâ. Ishodâ iz različnyh koncepcij kul'turnogo kapitala, putem kritičeskogo analiza primerov konkretnyh issledovanij, obsuždaetsâ, v kakoj stepeni sposoby ispol'zovaniâ kul'turnogo kapitala svâzany s različnymi koncepciâmi ponâtiâ, a takže, naskol'ko oni v sostoânii ob"âsnit' obrazovatel'nyj uspeh i obrazovatel'nye stremleniâ detej. V stat'e delaetsâ vyvod o tom, čto različnye sposoby operacionalizacii svâzany s različnymi koncepciâmi kul'turnogo kapitala, a neodnoznačnost' samoj koncepcii âvlâetsâ osnovnym istočnikom problem v oblasti issledovaniâ kul'turnogo kapitala. Dilemmy, voznikaûŝie iz-za neodnoznačnosti koncepcii, usugublâûtsâ, kogda reč' idet ob issledovaniâh, v kotoryh respondentami âvlâûtsâ deti, kogda protivorečivym stanovâtsâ i nekotorye pokazateli kul'turnogo kapitala, po kotorym v drugih issledovaniâh suŝestvuet obŝee soglasie. Prinimaâ vo vnimanie teoretičeskie otpravnye točki i rezul'taty različnyh issledovanij, delaetsâ vyvod o tom, čto raboty, v kotoryh ispol'zuetsâ bolee širokij reprodukcionnyj podhod k kul'turnomu kapitalu, s odnoj storony, teoretičeski bliže k pervonačal'noj mysli Burdie, a s drugoj - èmpiričeski bolee polezny (v bol'šej stepeni ob"âsnâût uspehi v obrazovanii i obrazovatel'nye stremleniâ). Takže podčerkivaetsâ, čto bolee otkrytye, induktivnye i kačestvennye issledovaniâ mogli by privesti ne tol'ko k lučšemu ponimaniû povedeniâ detej v sfere obrazovaniâ, no i k poisku "rukovodâŝih principov" dlâ izmenenij v obrazovatel'noj praktike.
AB  - Cilj rada je da se preispitaju problemi koji se javljaju u istraživanjima kulturnog kapitala kod dece, kako bi se bolje razumeli njihovi uzroci i naslutila moguća rešenja. Kroz rad se odgovara na pitanja: 1. u kojoj meri su različiti načini operacionalizacije kulturnog kapitala povezani sa različitim konceptima kulturnog kapitala i 2. koji od različitih modela konceptualizacije i operacionalizacije kulturnog kapitala najbolje uspevaju da objasne ponašanje dece u obrazovnom polju. Polazeći od različitih koncepata kulturnog kapitala, kroz kritičko analiziranje različitih primera konkretnih istraživanja preispituje se u kojoj meri su načini operacionalizacije kulturnog kapitala povezani sa različitim konceptima pojma, kao i koliko oni uspevaju da objasne obrazovni uspeh i obrazovne aspiracije dece. U radu se zaključuje da su različiti načini operacionalizacije povezani sa različitim konceptima kulturnog kapitala, te se kao glavni izvor problema u istraživanjima kulturnog kapitala izdvaja nejasnost samog koncepta. Dileme koje nastaju usled nejasnosti koncepta dodatno su povećane kada su u pitanju istraživanja u kojima su ispitanici deca, kod kojih sporni postaju i neki pokazatelji kulturnog kapitala o kojima gotovo da postoji konsenzus u ostalim istraživanjima. Sagledavanjem teorijskih polazišta i rezultata različitih istraživanja, zaključuje se da su radovi koji prihvataju širi i reprodukcijski pristup kulturnom kapitalu, s jedne strane, teorijski bliži originalnoj Burdijeovoj misli, a s druge strane, empirijski korisniji (u većoj meri uspevaju da objasne obrazovni uspeh i obrazovne aspiracije). Takođe, zaključuje se da bi otvorenija, više induktivna i kvalitativna istraživanja mogla dovesti ne samo do boljeg razumevanja ponašanja dece u obrazovnom polju, već do pronalaženja smernica za promenu obrazovne prakse.
PB  - Pedagoško društvo Srbije, Beograd i Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet - Institut za pedagogiju i andragogiju, Beograd
T2  - Nastava i vaspitanje
T1  - Dilemmas in studying cultural capital in children
T1  - Dilemmy v issledovanii kul'turnogo kapitala u detej
T1  - Dileme u istraživanju kulturnog kapitala kod dece
EP  - 22
IS  - 1
SP  - 7
VL  - 69
DO  - 10.5937/nasvas2001007R
ER  - 

@article{
author = "Radulović, Mladen",
year = "2020",
abstract = "The aim of this paper is to reexamine problems occurring in studies on cultural capital in children, so as to better understand their causes and identify possible solutions. The paper seeks to provide answers to the following questions: 1) to what extent various ways of operationalizing cultural capital are linked to various conceptions of cultural capital, and 2) which of the various models of conceptualization and operationalization of cultural capital can best explain the behavior of children in the field of education. Taking different conceptions of cultural capital as our starting point, through a critical analysis of various concrete examples of studies we examine to what extent the ways of operationalizing cultural capital are related to different conceptions of the concept, and to what extent they are able to explain academic achievement and educational aspirations in children. Our conclusion is that the different ways of operationalization are linked to different conceptions of cultural capital, and that problems in studies on cultural capital stem mainly from the lack of precision of the concept itself. The resulting dilemmas are amplified when the subjects of research are children, in which case some indicators of cultural capital on which consensus practically exists in other research, become contentious. By looking at the theoretical starting points and results of different studies, we conclude that studies which adopt a broader and reproductive approach to cultural capital are, on the one hand, closer to Bourdieu's original thought, and on the other, empirically more useful (they are able to explain academic achievement and educational aspirations to a greater extent). Also, we conclude that more "open", more inductive and qualitative research could result not only in a better understanding of children in the field of education, but also lead to the establishment of "guidelines" for change in educational practices., V dannoj stat'e obsuždaûtsâ problemy, voznikaûŝie v issledovaniâh kul'turnogo kapitala u detej, s cel'û lučšego ponimaniâ ih pričin i vyâvleniâ vozmožnyh rešenij. V stat'e daûtsâ otvety na sleduûŝie voprosy: (1) v kakoj stepeni različnye sposoby ispol'zovaniâ kul'turnogo kapitala svâzany s različnymi koncepciâmi kul'turnogo kapitala i (2) kakoj iz različnyh modelej konceptualizacii i operacionalizacii kul'turnogo kapitala lučše vsego ob"âsnâetsâ povedenie detej v sfere obrazovaniâ. Ishodâ iz različnyh koncepcij kul'turnogo kapitala, putem kritičeskogo analiza primerov konkretnyh issledovanij, obsuždaetsâ, v kakoj stepeni sposoby ispol'zovaniâ kul'turnogo kapitala svâzany s različnymi koncepciâmi ponâtiâ, a takže, naskol'ko oni v sostoânii ob"âsnit' obrazovatel'nyj uspeh i obrazovatel'nye stremleniâ detej. V stat'e delaetsâ vyvod o tom, čto različnye sposoby operacionalizacii svâzany s različnymi koncepciâmi kul'turnogo kapitala, a neodnoznačnost' samoj koncepcii âvlâetsâ osnovnym istočnikom problem v oblasti issledovaniâ kul'turnogo kapitala. Dilemmy, voznikaûŝie iz-za neodnoznačnosti koncepcii, usugublâûtsâ, kogda reč' idet ob issledovaniâh, v kotoryh respondentami âvlâûtsâ deti, kogda protivorečivym stanovâtsâ i nekotorye pokazateli kul'turnogo kapitala, po kotorym v drugih issledovaniâh suŝestvuet obŝee soglasie. Prinimaâ vo vnimanie teoretičeskie otpravnye točki i rezul'taty različnyh issledovanij, delaetsâ vyvod o tom, čto raboty, v kotoryh ispol'zuetsâ bolee širokij reprodukcionnyj podhod k kul'turnomu kapitalu, s odnoj storony, teoretičeski bliže k pervonačal'noj mysli Burdie, a s drugoj - èmpiričeski bolee polezny (v bol'šej stepeni ob"âsnâût uspehi v obrazovanii i obrazovatel'nye stremleniâ). Takže podčerkivaetsâ, čto bolee otkrytye, induktivnye i kačestvennye issledovaniâ mogli by privesti ne tol'ko k lučšemu ponimaniû povedeniâ detej v sfere obrazovaniâ, no i k poisku "rukovodâŝih principov" dlâ izmenenij v obrazovatel'noj praktike., Cilj rada je da se preispitaju problemi koji se javljaju u istraživanjima kulturnog kapitala kod dece, kako bi se bolje razumeli njihovi uzroci i naslutila moguća rešenja. Kroz rad se odgovara na pitanja: 1. u kojoj meri su različiti načini operacionalizacije kulturnog kapitala povezani sa različitim konceptima kulturnog kapitala i 2. koji od različitih modela konceptualizacije i operacionalizacije kulturnog kapitala najbolje uspevaju da objasne ponašanje dece u obrazovnom polju. Polazeći od različitih koncepata kulturnog kapitala, kroz kritičko analiziranje različitih primera konkretnih istraživanja preispituje se u kojoj meri su načini operacionalizacije kulturnog kapitala povezani sa različitim konceptima pojma, kao i koliko oni uspevaju da objasne obrazovni uspeh i obrazovne aspiracije dece. U radu se zaključuje da su različiti načini operacionalizacije povezani sa različitim konceptima kulturnog kapitala, te se kao glavni izvor problema u istraživanjima kulturnog kapitala izdvaja nejasnost samog koncepta. Dileme koje nastaju usled nejasnosti koncepta dodatno su povećane kada su u pitanju istraživanja u kojima su ispitanici deca, kod kojih sporni postaju i neki pokazatelji kulturnog kapitala o kojima gotovo da postoji konsenzus u ostalim istraživanjima. Sagledavanjem teorijskih polazišta i rezultata različitih istraživanja, zaključuje se da su radovi koji prihvataju širi i reprodukcijski pristup kulturnom kapitalu, s jedne strane, teorijski bliži originalnoj Burdijeovoj misli, a s druge strane, empirijski korisniji (u većoj meri uspevaju da objasne obrazovni uspeh i obrazovne aspiracije). Takođe, zaključuje se da bi otvorenija, više induktivna i kvalitativna istraživanja mogla dovesti ne samo do boljeg razumevanja ponašanja dece u obrazovnom polju, već do pronalaženja smernica za promenu obrazovne prakse.",
publisher = "Pedagoško društvo Srbije, Beograd i Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet - Institut za pedagogiju i andragogiju, Beograd",
journal = "Nastava i vaspitanje",
title = "Dilemmas in studying cultural capital in children, Dilemmy v issledovanii kul'turnogo kapitala u detej, Dileme u istraživanju kulturnog kapitala kod dece",
pages = "22-7",
number = "1",
volume = "69",
doi = "10.5937/nasvas2001007R"
}

Radulović, M.. (2020). Dilemmas in studying cultural capital in children. in Nastava i vaspitanje
Pedagoško društvo Srbije, Beograd i Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet - Institut za pedagogiju i andragogiju, Beograd., 69(1), 7-22.
https://doi.org/10.5937/nasvas2001007R

Radulović M. Dilemmas in studying cultural capital in children. in Nastava i vaspitanje. 2020;69(1):7-22.
doi:10.5937/nasvas2001007R .

Radulović, Mladen, "Dilemmas in studying cultural capital in children" in Nastava i vaspitanje, 69, no. 1 (2020):7-22,
https://doi.org/10.5937/nasvas2001007R . .

TY  - CONF
AU  - Jarić, Isidora
AU  - Radulović, Mladen
PY  - 2019
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/549
AB  - Imajući na umu da je Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji primećeno da u obrazovanju u Srbiji
postoji „problem sa pravednošću” i da je kao jedan od ciljeva razvoja obrazovanja navedeno stvaranje
„socijalno pravičnog društva”, u ovom radu se preispituje u kojoj meri su donošenje Zakona o dualnom
obrazovanju i javno insistiranje na ekspanziji ovog vida obrazovanja koraci usmereni ka smanjenju
nejednakosti. Oslanjajući se na ideje različitih francuskih sociologa obrazovanja (Burdije, Budon,
Bodlo i Estable), kroz rad se ispituje u kojoj meri dualno obrazovanje otvara prostor za izjednačavanje
obrazovnih šansi i uspostavljanje pravičnijeg društva. Iz teorijskih uvida spomenutih autora koji se
tiču povezanosti klasnih struktura sa obrazovnim šansama, može se zaključiti da svako „grananje”
unutar obrazovnog sistema doprinosi većim nejednakostima, o čemu eksplicitno govori Rejmon
Budon. Odlike dualnog obrazovanja podsećaju na „primarno zanatsko” obrazovanje o kojem govore
Bodlo i Estable koji pokazuju da je ovakvo obrazovanje predviđeno za učenike iz neprivilegovanih
društvenih slojeva kojima se kroz ovaj vid obrazovanja ograničava mogućnost vertikalne društvene
pokretljivosti. Analizirajući različite interesne optike aktera, Burdije smatra da opšte obrazovanje,
nasuprot obuci u firmi, radnicima daje određeni vid slobode, jer ih čini manje vezanim za jedno
preduzeće. Školski sistem povezan sa industrijom, prema mišljenju ovog autora, oblikovan je
interesima poslodavaca i suprotan je interesima radnika, jer čini društvo manje pravičnim umanjujući
šanse za vertikalnu i horizontalnu društvenu pokretljivost. Na osnovu navedenog se može zaključiti
da dualno obrazovanje ne doprinosi smanjenju društvenih nejednakosti, te da bi u cilju stvaranja
pravičnijeg društva od ovakvih obrazovnih politika trebalo odustati.
AB  - Bearing in mind that the Strategy for Education Development in Serbia perceives the existence of
a “justice issue” in education in Serbia, and that one of the stated goals of education development
is creating a “socially just society”, this paper explores to which extent adopting the Law on Dual
Education and public insistence on expansion of this mode of education are the steps towards reducing
injustice. Relying on the ideas of different French sociologists of education (Bourdieu, Boudon,
Baudelot and Establet), the paper examines to which extent dual education opens up the space for
balancing educational opportunities and establishing a more just society. From theoretical insights
of the aforementioned authors regarding the relation between class structures and educational
opportunities, it can be concluded that any “branching” within an educational system contributes to
greater inequalities, as explicitly asserted by Raymond Boudon. The characteristics of dual education
correlate to the “primary professional” education mentioned by Baudelot and Establet, illustrating
that such education is intended for students from underprivileged social strata, who have limited
opportunities for vertical social mobility due to this kind of education. By analysing various interest
optics of the actors, Bourdieu finds that general education, as opposed to company training, provides
workers with a certain form of freedom because it makes them less attached to a single company.
The school system associated with industry, in the opinion of this author, is shaped by the interests
of employers and contrary to the interests of workers, as it makes society less fair by reducing the
chances of vertical and horizontal social mobility. Based on the above, it can be concluded that dual
education does not contribute to reducing social inequalities, and that in order to create a fairer
society, such educational policies should be abandoned.
PB  - Beograd : Institut za pedagoška istraživanja
C3  - Obrazovanje u funkciji modernizacije društva
T1  - Dualno obrazovanje i pravičnost : osvrt iz perspektive Francuske sociologije obrazovanja
T1  - Dual education and equity : review from the perspective of french sociology of education
EP  - 45
SP  - 44
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_549
ER  - 

@conference{
author = "Jarić, Isidora and Radulović, Mladen",
year = "2019",
abstract = "Imajući na umu da je Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji primećeno da u obrazovanju u Srbiji
postoji „problem sa pravednošću” i da je kao jedan od ciljeva razvoja obrazovanja navedeno stvaranje
„socijalno pravičnog društva”, u ovom radu se preispituje u kojoj meri su donošenje Zakona o dualnom
obrazovanju i javno insistiranje na ekspanziji ovog vida obrazovanja koraci usmereni ka smanjenju
nejednakosti. Oslanjajući se na ideje različitih francuskih sociologa obrazovanja (Burdije, Budon,
Bodlo i Estable), kroz rad se ispituje u kojoj meri dualno obrazovanje otvara prostor za izjednačavanje
obrazovnih šansi i uspostavljanje pravičnijeg društva. Iz teorijskih uvida spomenutih autora koji se
tiču povezanosti klasnih struktura sa obrazovnim šansama, može se zaključiti da svako „grananje”
unutar obrazovnog sistema doprinosi većim nejednakostima, o čemu eksplicitno govori Rejmon
Budon. Odlike dualnog obrazovanja podsećaju na „primarno zanatsko” obrazovanje o kojem govore
Bodlo i Estable koji pokazuju da je ovakvo obrazovanje predviđeno za učenike iz neprivilegovanih
društvenih slojeva kojima se kroz ovaj vid obrazovanja ograničava mogućnost vertikalne društvene
pokretljivosti. Analizirajući različite interesne optike aktera, Burdije smatra da opšte obrazovanje,
nasuprot obuci u firmi, radnicima daje određeni vid slobode, jer ih čini manje vezanim za jedno
preduzeće. Školski sistem povezan sa industrijom, prema mišljenju ovog autora, oblikovan je
interesima poslodavaca i suprotan je interesima radnika, jer čini društvo manje pravičnim umanjujući
šanse za vertikalnu i horizontalnu društvenu pokretljivost. Na osnovu navedenog se može zaključiti
da dualno obrazovanje ne doprinosi smanjenju društvenih nejednakosti, te da bi u cilju stvaranja
pravičnijeg društva od ovakvih obrazovnih politika trebalo odustati., Bearing in mind that the Strategy for Education Development in Serbia perceives the existence of
a “justice issue” in education in Serbia, and that one of the stated goals of education development
is creating a “socially just society”, this paper explores to which extent adopting the Law on Dual
Education and public insistence on expansion of this mode of education are the steps towards reducing
injustice. Relying on the ideas of different French sociologists of education (Bourdieu, Boudon,
Baudelot and Establet), the paper examines to which extent dual education opens up the space for
balancing educational opportunities and establishing a more just society. From theoretical insights
of the aforementioned authors regarding the relation between class structures and educational
opportunities, it can be concluded that any “branching” within an educational system contributes to
greater inequalities, as explicitly asserted by Raymond Boudon. The characteristics of dual education
correlate to the “primary professional” education mentioned by Baudelot and Establet, illustrating
that such education is intended for students from underprivileged social strata, who have limited
opportunities for vertical social mobility due to this kind of education. By analysing various interest
optics of the actors, Bourdieu finds that general education, as opposed to company training, provides
workers with a certain form of freedom because it makes them less attached to a single company.
The school system associated with industry, in the opinion of this author, is shaped by the interests
of employers and contrary to the interests of workers, as it makes society less fair by reducing the
chances of vertical and horizontal social mobility. Based on the above, it can be concluded that dual
education does not contribute to reducing social inequalities, and that in order to create a fairer
society, such educational policies should be abandoned.",
publisher = "Beograd : Institut za pedagoška istraživanja",
journal = "Obrazovanje u funkciji modernizacije društva",
title = "Dualno obrazovanje i pravičnost : osvrt iz perspektive Francuske sociologije obrazovanja, Dual education and equity : review from the perspective of french sociology of education",
pages = "45-44",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_549"
}

Jarić, I.,& Radulović, M.. (2019). Dualno obrazovanje i pravičnost : osvrt iz perspektive Francuske sociologije obrazovanja. in Obrazovanje u funkciji modernizacije društva
Beograd : Institut za pedagoška istraživanja., 44-45.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_549

Jarić I, Radulović M. Dualno obrazovanje i pravičnost : osvrt iz perspektive Francuske sociologije obrazovanja. in Obrazovanje u funkciji modernizacije društva. 2019;:44-45.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_549 .

Jarić, Isidora, Radulović, Mladen, "Dualno obrazovanje i pravičnost : osvrt iz perspektive Francuske sociologije obrazovanja" in Obrazovanje u funkciji modernizacije društva (2019):44-45,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_549 .

TY  - THES
AU  - Radulović, Mladen
PY  - 2019
UR  - http://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/11542
UR  - https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:20294/bdef:Content/download
UR  - http://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=530950039
UR  - http://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=6929
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/345
AB  - Educational inequalities are one of core subjects of sociology of education. Sociological theory interpretes these inequalities in different ways. This paper explores the specific contribution of cultural capital to educational inequalities. Significance of cultural capital for functioning of Serbian educational system is explored drawing upon ideas by: (1) Pierre Bourdieu, (2) Bourdieu's critics (such as Alexander), (3) researchers who have modified Bourdieu's theory in order to understand different educational systems (for example DiMaggio), as well as (4) ideas of some Bourdieu's contemporaries who do not use concept of cultural capital, but whose theories might be complementary to Bourdieu's ideas regarding significance of cultural capital (Boudon, Baudelot, Establet). Consequently, the two main goals of research were: (1) to reassess value of mentioned theories for understanding educational reality in Serbia, and (2) to contribute to better understanding of Serbian educational system. More precisely, the following was tested: (1) whether or not cultural capital correlates with educational achievement, (2) is this correlation of the same intensity for different subjects (referring to DiMaggio's concepts of "subjects of ability" and "subjects of cultural capital"), (3) does cultural capital correlate with educational aspirations, (4) does cultural capital have equal effect on educational practices of pupils of different age (at the end of primary school and at the end of secondary school), (5) does cultural capital correlate with value that students attribute to education. In order to answer these questions, we have undertaken a two phase research. During the first phase 575 eighth grade primary school pupils and 1969 final year of secondary school pupils were surveyed. In second phase, eight case studies were conducted. In focus of these studies were eight pupils (four from primary school and four from secondary school) which, based on the theoretical assumptions and data gathered during the first phase of study, could be considered as typical cases (high cultural capital and high educational aspirations or low cultural capital and low educational aspirations). The collected data confirm that cultural capital plays significant role in defining educational achievement and student’s aspirations. Also, the case studies suggest that cultural capital is connected with the student’s attitude towards education, as well as with teacher’s attitude towards a student. Furthermore, it is noticed that cultural capital is positively correlated with achievement in different school subjects, but correlation is slightly higher regarding "subjects of cultural capital". Research shows that the cultural capital impact on educational practices is evident on both educational levels, though its correlation with achievement is higher in primary than in secondary schools. Finally, research has shown that intrinsic evaluation of education, which is correlated with educational achievement and educational aspirations, is more evident among students having high cultural capital. These findings give the ground to conclusion that research has confirmed Bourdieu's assumptions regarding significance of cultural capital. Ideas by Bourdieu's critics, based on the examples of explored educational practices, appear to be groundless. On the other hand, ideas regarding differentiation between "subjects of cultural capital" and "subjects of ability" are to some extent confirmed by research data, although these differences are not so large. Furthermore, it seems that emphasizing this differentiation does not really contribute to a better understanding of educational practices. Objections to Bourdieu's theory regarding its inapplicability to the entire educational system (but to one stream only) find some confirmation in gathered data, since there is no correlation between cultural capital and achievement among students from three-year vocational schools. However, one should bear in mind that only 10% of students in Serbia attend these schools (opposite to 75% mentioned by Baudelot and Establet) and that among primary school pupils who intend to enroll these schools cultural capital does correlate with school achievement. Having this in mind, it seems the claim that there are two educational streams is groundless. Finally, when it comes to the relation between cultural capital, educational practices and values, the research data show that disregard of values is unjustified. In addition, our research gives ground to the conclusion that regarding educational system of Serbia cultural capital that student has affects his/her educational chances, hence, Serbian educational system can not be considered as equitable.
AB  - Tema nejednakosti u obrazovanju predstavlja jednu od sržnih tema unutar sociologije obrazovanja. Iako su u sociološkoj teoriji nejednakosti obrazlagane na različite načine, u ovom radu smo pokušali da istražimo na koji način kulturni kapital doprinosi proizvodnji i održanju nejednakosti. Značaj kulturnog kapitala za funkcionisanje obrazovnog sistema Srbije pokušali smo da ispitamo oslanjajući se na ideje: (1) Pjera Burdijea, (2) njegovih kritičara (npr. Aleksandera), (3) istraživača koji su pomoću manje ili više modifikovane Burdijeove teorije pokušavali da bolje razumeju različite obrazovne sisteme (npr. Dimađia), (4) kao i na ideje nekih Burdijeovih savremenika koji ne koriste pojam kulturni kapital, ali za čije teorije se čini da mogu biti u izvesnoj meri kompatibilne sa Burdijeovim idejama o značaju kulturnog kapitala (Budon, Bodlo i Estable). U tom smislu, dva su glavna cilja istraživanja: (1) da se ispita kojom od spomenutih teorija se najbolje može objasniti obrazovna realnost u Srbiji i (2) da se doprinese boljem razumevanju obrazovnog sistema Srbije. Preciznije, pokušali smo da ispitamo: (1) da li je kulturni kapital povezan sa obrazovnim postignućem učenika, (2) da li je ta povezanost istog intenziteta za različite školske predmete („predmete sposobnosti” i „predmete kulturnog kapitala” o kojima govori Dimađio), (3) da li je kulturni kapital povezan sa obrazovnim aspiracijama učenika, (4) da li je kulturni kapital jednako značajan za definisanje obrazovnih praksi učenika različitog uzrasta (na kraju osnovne i na kraju srednje škole), kao i (5) da li je kulturni kapital povezan sa vrednovanjem obrazovanja od strane učenika. Kako bismo na ova pitanja odgovorili sprovedeno je istraživanje u dve faze. Tokom prve faze anketirano je 575 učenika osmog razreda osnovne škole i 1969 učenika završnih razreda srednje škole. U drugoj fazi istraživanja sprovedeno je osam studija slučaja u centru čije pažnje se našlo osam učenika (četiri iz osnovne i četiri iz srednje škole) za koje se na osnovu teorijskih pretpostavki i podataka prikupljenih u prvoj fazi istraživanja moglo smatrati da su tipični slučajevi (koji poseduju visok kulturni kapital i visoke obrazovne aspiracije ili nizak kulturni kapital i niske obrazovne aspiracije). Rezultati su pokazali da je kulturni kapital značajan za definisanje obrazovnog uspeha i obrazovnih aspiracija. Kroz studije slučaja se moglo naslutiti i da je kulturni kapital često u vezi sa odnosom koji učenik gradi prema obrazovanju, ali i sa odnosom koji nastavnik gradi prema učeniku. Analiza pokazuje da je kulturni kapital pozitivno povezan sa obrazovnim uspehom iz svih ispitivanih predmeta, mada je ta veza nešto jačeg intenziteta kada su u pitanju „predmeti kulturnog kapitala“. Istraživanje je pokazalo i da se značaj koji kulturni kapital ima za obrazovne prakse javlja na oba ispitivana obrazovna nivoa, mada je njegova povezanost sa postignućem viša u osnovnim, nego u srednjim školama. Konačno, istraživanjem je pokazano da je intrinzično vrednovanje obrazovanja, koje je povezano sa obrazovnim postignućem i obrazovnim aspiracijama, u većoj meri zastupljeno kod učenika sa visokim kulturnim kapitalom. Iz svega navedenog, može se zaključiti da su istraživanjem potvrđene pretpostavke koje se vezuju za Burdijeovu teoriju, a koje se tiču značaja kulturnog kapitala. Ideje Burdijeovih kritičara na primeru ispitivanih obrazovnih praksi pokazuju se kao neosnovane. Ideje o razlikovanju „predmeta kulturnog kapitala” i „predmeta sposobnosti” mogu pronaći izvesnu potvrdu u podacima ovog istraživanja, mada se ne radi o velikim razlikama i čini se da potenciranje ove razlike nije od preteranog značaja za bolje razumevanje obrazovnih praksi. Prigovor da način funkcionisanja obrazovnog polja o kome Burdije govori nije primenjiv na čitav obrazovni sistem (već samo na jedan njegov tok) u prikupljenim podacima pronalazi utemeljenje, budući da među učenicima trogodišnjih škola nema povezanosti između kulturnog kapitala i obrazovnog postignuća. Ipak, ukoliko imamo na umu da u Srbiji svega 10% učenika pohađa ovu vrstu škola (naspram 75% o kojima govore Bodlo i Estable), kao i da među osnovcima koji nameravaju da upišu trogodišnju srednju školu povezanost između kulturnog kapitala i postignuća ipak postoji, čini se da bi bilo pogrešno prihvatiti ideje o dva obrazovna toka. Konačno, kada je u pitanju veza između kulturnog kapitala, vrednosti i obrazovnih praksi, na osnovu prikupljenih podataka se može tvrditi da bi bilo pogrešno u potpunosti zanemariti ulogu koju imaju vrednosti. Pored navedenog, na osnovu prikupljenih podataka se može zaključiti da u obrazovnom sistemu Srbije kulturni kapital kojim učenik raspolaže jasno definiše njegove obrazovne šanse, te se o ovom sistemu obrazovanja ne može govoriti kao o pravičnom.
PB  - Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet
T1  - The relevance of cultural capital to educational achievement and formation of student's educational aspirations in Serbia.
T1  - Značaj kulturnog kapitala za obrazovni uspeh i formiranje obrazovnih aspiracija učenika u Srbiji
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_11542
ER  - 

@phdthesis{
author = "Radulović, Mladen",
year = "2019",
abstract = "Educational inequalities are one of core subjects of sociology of education. Sociological theory interpretes these inequalities in different ways. This paper explores the specific contribution of cultural capital to educational inequalities. Significance of cultural capital for functioning of Serbian educational system is explored drawing upon ideas by: (1) Pierre Bourdieu, (2) Bourdieu's critics (such as Alexander), (3) researchers who have modified Bourdieu's theory in order to understand different educational systems (for example DiMaggio), as well as (4) ideas of some Bourdieu's contemporaries who do not use concept of cultural capital, but whose theories might be complementary to Bourdieu's ideas regarding significance of cultural capital (Boudon, Baudelot, Establet). Consequently, the two main goals of research were: (1) to reassess value of mentioned theories for understanding educational reality in Serbia, and (2) to contribute to better understanding of Serbian educational system. More precisely, the following was tested: (1) whether or not cultural capital correlates with educational achievement, (2) is this correlation of the same intensity for different subjects (referring to DiMaggio's concepts of "subjects of ability" and "subjects of cultural capital"), (3) does cultural capital correlate with educational aspirations, (4) does cultural capital have equal effect on educational practices of pupils of different age (at the end of primary school and at the end of secondary school), (5) does cultural capital correlate with value that students attribute to education. In order to answer these questions, we have undertaken a two phase research. During the first phase 575 eighth grade primary school pupils and 1969 final year of secondary school pupils were surveyed. In second phase, eight case studies were conducted. In focus of these studies were eight pupils (four from primary school and four from secondary school) which, based on the theoretical assumptions and data gathered during the first phase of study, could be considered as typical cases (high cultural capital and high educational aspirations or low cultural capital and low educational aspirations). The collected data confirm that cultural capital plays significant role in defining educational achievement and student’s aspirations. Also, the case studies suggest that cultural capital is connected with the student’s attitude towards education, as well as with teacher’s attitude towards a student. Furthermore, it is noticed that cultural capital is positively correlated with achievement in different school subjects, but correlation is slightly higher regarding "subjects of cultural capital". Research shows that the cultural capital impact on educational practices is evident on both educational levels, though its correlation with achievement is higher in primary than in secondary schools. Finally, research has shown that intrinsic evaluation of education, which is correlated with educational achievement and educational aspirations, is more evident among students having high cultural capital. These findings give the ground to conclusion that research has confirmed Bourdieu's assumptions regarding significance of cultural capital. Ideas by Bourdieu's critics, based on the examples of explored educational practices, appear to be groundless. On the other hand, ideas regarding differentiation between "subjects of cultural capital" and "subjects of ability" are to some extent confirmed by research data, although these differences are not so large. Furthermore, it seems that emphasizing this differentiation does not really contribute to a better understanding of educational practices. Objections to Bourdieu's theory regarding its inapplicability to the entire educational system (but to one stream only) find some confirmation in gathered data, since there is no correlation between cultural capital and achievement among students from three-year vocational schools. However, one should bear in mind that only 10% of students in Serbia attend these schools (opposite to 75% mentioned by Baudelot and Establet) and that among primary school pupils who intend to enroll these schools cultural capital does correlate with school achievement. Having this in mind, it seems the claim that there are two educational streams is groundless. Finally, when it comes to the relation between cultural capital, educational practices and values, the research data show that disregard of values is unjustified. In addition, our research gives ground to the conclusion that regarding educational system of Serbia cultural capital that student has affects his/her educational chances, hence, Serbian educational system can not be considered as equitable., Tema nejednakosti u obrazovanju predstavlja jednu od sržnih tema unutar sociologije obrazovanja. Iako su u sociološkoj teoriji nejednakosti obrazlagane na različite načine, u ovom radu smo pokušali da istražimo na koji način kulturni kapital doprinosi proizvodnji i održanju nejednakosti. Značaj kulturnog kapitala za funkcionisanje obrazovnog sistema Srbije pokušali smo da ispitamo oslanjajući se na ideje: (1) Pjera Burdijea, (2) njegovih kritičara (npr. Aleksandera), (3) istraživača koji su pomoću manje ili više modifikovane Burdijeove teorije pokušavali da bolje razumeju različite obrazovne sisteme (npr. Dimađia), (4) kao i na ideje nekih Burdijeovih savremenika koji ne koriste pojam kulturni kapital, ali za čije teorije se čini da mogu biti u izvesnoj meri kompatibilne sa Burdijeovim idejama o značaju kulturnog kapitala (Budon, Bodlo i Estable). U tom smislu, dva su glavna cilja istraživanja: (1) da se ispita kojom od spomenutih teorija se najbolje može objasniti obrazovna realnost u Srbiji i (2) da se doprinese boljem razumevanju obrazovnog sistema Srbije. Preciznije, pokušali smo da ispitamo: (1) da li je kulturni kapital povezan sa obrazovnim postignućem učenika, (2) da li je ta povezanost istog intenziteta za različite školske predmete („predmete sposobnosti” i „predmete kulturnog kapitala” o kojima govori Dimađio), (3) da li je kulturni kapital povezan sa obrazovnim aspiracijama učenika, (4) da li je kulturni kapital jednako značajan za definisanje obrazovnih praksi učenika različitog uzrasta (na kraju osnovne i na kraju srednje škole), kao i (5) da li je kulturni kapital povezan sa vrednovanjem obrazovanja od strane učenika. Kako bismo na ova pitanja odgovorili sprovedeno je istraživanje u dve faze. Tokom prve faze anketirano je 575 učenika osmog razreda osnovne škole i 1969 učenika završnih razreda srednje škole. U drugoj fazi istraživanja sprovedeno je osam studija slučaja u centru čije pažnje se našlo osam učenika (četiri iz osnovne i četiri iz srednje škole) za koje se na osnovu teorijskih pretpostavki i podataka prikupljenih u prvoj fazi istraživanja moglo smatrati da su tipični slučajevi (koji poseduju visok kulturni kapital i visoke obrazovne aspiracije ili nizak kulturni kapital i niske obrazovne aspiracije). Rezultati su pokazali da je kulturni kapital značajan za definisanje obrazovnog uspeha i obrazovnih aspiracija. Kroz studije slučaja se moglo naslutiti i da je kulturni kapital često u vezi sa odnosom koji učenik gradi prema obrazovanju, ali i sa odnosom koji nastavnik gradi prema učeniku. Analiza pokazuje da je kulturni kapital pozitivno povezan sa obrazovnim uspehom iz svih ispitivanih predmeta, mada je ta veza nešto jačeg intenziteta kada su u pitanju „predmeti kulturnog kapitala“. Istraživanje je pokazalo i da se značaj koji kulturni kapital ima za obrazovne prakse javlja na oba ispitivana obrazovna nivoa, mada je njegova povezanost sa postignućem viša u osnovnim, nego u srednjim školama. Konačno, istraživanjem je pokazano da je intrinzično vrednovanje obrazovanja, koje je povezano sa obrazovnim postignućem i obrazovnim aspiracijama, u većoj meri zastupljeno kod učenika sa visokim kulturnim kapitalom. Iz svega navedenog, može se zaključiti da su istraživanjem potvrđene pretpostavke koje se vezuju za Burdijeovu teoriju, a koje se tiču značaja kulturnog kapitala. Ideje Burdijeovih kritičara na primeru ispitivanih obrazovnih praksi pokazuju se kao neosnovane. Ideje o razlikovanju „predmeta kulturnog kapitala” i „predmeta sposobnosti” mogu pronaći izvesnu potvrdu u podacima ovog istraživanja, mada se ne radi o velikim razlikama i čini se da potenciranje ove razlike nije od preteranog značaja za bolje razumevanje obrazovnih praksi. Prigovor da način funkcionisanja obrazovnog polja o kome Burdije govori nije primenjiv na čitav obrazovni sistem (već samo na jedan njegov tok) u prikupljenim podacima pronalazi utemeljenje, budući da među učenicima trogodišnjih škola nema povezanosti između kulturnog kapitala i obrazovnog postignuća. Ipak, ukoliko imamo na umu da u Srbiji svega 10% učenika pohađa ovu vrstu škola (naspram 75% o kojima govore Bodlo i Estable), kao i da među osnovcima koji nameravaju da upišu trogodišnju srednju školu povezanost između kulturnog kapitala i postignuća ipak postoji, čini se da bi bilo pogrešno prihvatiti ideje o dva obrazovna toka. Konačno, kada je u pitanju veza između kulturnog kapitala, vrednosti i obrazovnih praksi, na osnovu prikupljenih podataka se može tvrditi da bi bilo pogrešno u potpunosti zanemariti ulogu koju imaju vrednosti. Pored navedenog, na osnovu prikupljenih podataka se može zaključiti da u obrazovnom sistemu Srbije kulturni kapital kojim učenik raspolaže jasno definiše njegove obrazovne šanse, te se o ovom sistemu obrazovanja ne može govoriti kao o pravičnom.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet",
title = "The relevance of cultural capital to educational achievement and formation of student's educational aspirations in Serbia., Značaj kulturnog kapitala za obrazovni uspeh i formiranje obrazovnih aspiracija učenika u Srbiji",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_11542"
}

Radulović, M.. (2019). The relevance of cultural capital to educational achievement and formation of student's educational aspirations in Serbia.. 
Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_11542

Radulović M. The relevance of cultural capital to educational achievement and formation of student's educational aspirations in Serbia.. 2019;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_11542 .

Radulović, Mladen, "The relevance of cultural capital to educational achievement and formation of student's educational aspirations in Serbia." (2019),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_11542 .

TY  - CHAP
AU  - Радуловић, Младен
AU  - Гундоган, Драгана
PY  - 2018
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/383
AB  - Рад Драгане Гундоган и Младена Радуловића Обрaзoвaњe и друштвeнe
нejeднaкoсти: утицaj културних и eкoнoмских фaктoрa нa доступност
образовања указује на значај економских и културних ресурса (као
значајних одредница класног положаја) за дефинисање жељеног образовног
нивоа детета. Имајући на уму повезаност класе и пракси појединаца, аутори
анализирају начине на које се клaснe рaзликe рeфлeктуjу нa понашање ученика
у образовном систему. Дат је приказ различитих теоријских виђења и налаза
различитих истраживања која су спроведена како у свету, тако и у Србији.
Анализа приказаних иистраживања указује на постојање неједнакости у
доступности образовања, као и на значајан утицај економских и културних
фактора на аспирације ученика и образовне исходе. Аутори спецификују
одређене праксе које се тичу искључиво образовног система, а које би могле
да воде његовој већој правичности, попут: формулисања кoнзистeнтних
образовних пoлитикa, прoмeне курикулумa, oбрaзoвaња и усaвршaвaња
нaстaвникa и континуираних истраживања образовног процеса.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T2  - Унапређивање квалитета и доступности образовања у Србији
T1  - Oбрaзoвaњe и друштвeнe нejeднaкoсти: Утицaj културних и eкoнoмских фaктoрa нa доступност образовања
EP  - 51
SP  - 33
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_383
ER  - 

@inbook{
author = "Радуловић, Младен and Гундоган, Драгана",
year = "2018",
abstract = "Рад Драгане Гундоган и Младена Радуловића Обрaзoвaњe и друштвeнe
нejeднaкoсти: утицaj културних и eкoнoмских фaктoрa нa доступност
образовања указује на значај економских и културних ресурса (као
значајних одредница класног положаја) за дефинисање жељеног образовног
нивоа детета. Имајући на уму повезаност класе и пракси појединаца, аутори
анализирају начине на које се клaснe рaзликe рeфлeктуjу нa понашање ученика
у образовном систему. Дат је приказ различитих теоријских виђења и налаза
различитих истраживања која су спроведена како у свету, тако и у Србији.
Анализа приказаних иистраживања указује на постојање неједнакости у
доступности образовања, као и на значајан утицај економских и културних
фактора на аспирације ученика и образовне исходе. Аутори спецификују
одређене праксе које се тичу искључиво образовног система, а које би могле
да воде његовој већој правичности, попут: формулисања кoнзистeнтних
образовних пoлитикa, прoмeне курикулумa, oбрaзoвaња и усaвршaвaња
нaстaвникa и континуираних истраживања образовног процеса.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "Унапређивање квалитета и доступности образовања у Србији",
booktitle = "Oбрaзoвaњe и друштвeнe нejeднaкoсти: Утицaj културних и eкoнoмских фaктoрa нa доступност образовања",
pages = "51-33",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_383"
}

Радуловић, М.,& Гундоган, Д.. (2018). Oбрaзoвaњe и друштвeнe нejeднaкoсти: Утицaj културних и eкoнoмских фaктoрa нa доступност образовања. in Унапређивање квалитета и доступности образовања у Србији
Београд : Институт за педагошка истраживања., 33-51.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_383

Радуловић М, Гундоган Д. Oбрaзoвaњe и друштвeнe нejeднaкoсти: Утицaj културних и eкoнoмских фaктoрa нa доступност образовања. in Унапређивање квалитета и доступности образовања у Србији. 2018;:33-51.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_383 .

Радуловић, Младен, Гундоган, Драгана, "Oбрaзoвaњe и друштвeнe нejeднaкoсти: Утицaj културних и eкoнoмских фaктoрa нa доступност образовања" in Унапређивање квалитета и доступности образовања у Србији (2018):33-51,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_383 .

TY  - CONF
AU  - Stanišić, Jelena
AU  - Radulović, Mladen
AU  - Gundogan, Dragana
PY  - 2018
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/850
AB  - The beginning of the 21st century in Serbia was characterized by numerous social changes which overwhelmed economic and educational sphere. Transformation from socialist to capitalist mode of production brought with it uncertain economic situation, high unemployment rate, as well growing mismatch between educational system and labor market. Simultaneously with economic changes in Serbia, educational system reforms were implemented which concerned changes in curricula, introduction of new subjects in elementary and secondary education, as well as implementation of Bologne process in higher education. Taking into account this social context, we wanted to find out which factors young people in Serbia perceive as important for fulfillment of their career aspirations. Furthermore, we investigated to what extent perceived factors are connected with class position young people
strive for. For the purpose of this paper, the data obtained in the research "Education and transition towards adulthood in young people's visions about future in Serbia and Slovenia" are used. In this research, 1946 final year students from 99 secondary schools in Serbia participated. More precisely, the used data are obtained by using Likert scale which tests the effect of every single factor (personal abilities, knowledge obtained during formal education;
knowledge and experience obtained out of formal education; hard work and devotion; parents' expectations; expectations of peers and friends; parents' financial situation; parents' connections and acquaintances; economic circumstances in the country; employment prospects; luck) for fulfillment of young people's career goals. Research data show that young people in Serbia perceive personal abilities alongside with hard work and devotion as the most
important factors which might influence their career. Additionally, the knowledge which students obtained during and out of formal education is proved to be very significant. However, it is important to note that 74% of respondents consider that knowledge obtained informally will have valuable asset on their career. Meanwhile, the smaller number of respondents thinks
that the knowledge obtained in formal education (66%) will have significant impact. Concerning economic factors, around half of young people (51%) believe that parents' financial situation will affect fulfillment of their career goals, while slightly more than one third of respondents (37%) perceive economic circumstances in the country as important. Research affirmed that statistically significant differences exist between students which strive towards
different class positions: young people who see themselves in professional occupations consider more factors related to personal abilities, hard work and devotion, as well as knowledge obtained in formal education, while students who expect to occupy positions of qualified workers appreciate more factors related to parents' connections and acquaintances, parents', peers' and friends' expectations as well as luck. Persons who strive to professional occupations believe more in their abilities which is in line with existing individualist values which are promoted in the contemporary labor market.
PB  - Belgrade, Serbia : Association of Economists and Managers of the Balkans
PB  - Koper, Slovenia : Faculty of Management Koper
PB  - Maribor, Slovenia : Doba Business School
PB  - Skopje, Macedonia : Integrated Business Faculty
PB  - Zajecar, Serbia : Faculty of Management
C3  - How to Cope with Disrupted Times
T1  - Planning career in Serbia: Which factors are important for young people
EP  - 508
SP  - 502
DO  - 10.31410/EMAN.2018.502
ER  - 

@conference{
author = "Stanišić, Jelena and Radulović, Mladen and Gundogan, Dragana",
year = "2018",
abstract = "The beginning of the 21st century in Serbia was characterized by numerous social changes which overwhelmed economic and educational sphere. Transformation from socialist to capitalist mode of production brought with it uncertain economic situation, high unemployment rate, as well growing mismatch between educational system and labor market. Simultaneously with economic changes in Serbia, educational system reforms were implemented which concerned changes in curricula, introduction of new subjects in elementary and secondary education, as well as implementation of Bologne process in higher education. Taking into account this social context, we wanted to find out which factors young people in Serbia perceive as important for fulfillment of their career aspirations. Furthermore, we investigated to what extent perceived factors are connected with class position young people
strive for. For the purpose of this paper, the data obtained in the research "Education and transition towards adulthood in young people's visions about future in Serbia and Slovenia" are used. In this research, 1946 final year students from 99 secondary schools in Serbia participated. More precisely, the used data are obtained by using Likert scale which tests the effect of every single factor (personal abilities, knowledge obtained during formal education;
knowledge and experience obtained out of formal education; hard work and devotion; parents' expectations; expectations of peers and friends; parents' financial situation; parents' connections and acquaintances; economic circumstances in the country; employment prospects; luck) for fulfillment of young people's career goals. Research data show that young people in Serbia perceive personal abilities alongside with hard work and devotion as the most
important factors which might influence their career. Additionally, the knowledge which students obtained during and out of formal education is proved to be very significant. However, it is important to note that 74% of respondents consider that knowledge obtained informally will have valuable asset on their career. Meanwhile, the smaller number of respondents thinks
that the knowledge obtained in formal education (66%) will have significant impact. Concerning economic factors, around half of young people (51%) believe that parents' financial situation will affect fulfillment of their career goals, while slightly more than one third of respondents (37%) perceive economic circumstances in the country as important. Research affirmed that statistically significant differences exist between students which strive towards
different class positions: young people who see themselves in professional occupations consider more factors related to personal abilities, hard work and devotion, as well as knowledge obtained in formal education, while students who expect to occupy positions of qualified workers appreciate more factors related to parents' connections and acquaintances, parents', peers' and friends' expectations as well as luck. Persons who strive to professional occupations believe more in their abilities which is in line with existing individualist values which are promoted in the contemporary labor market.",
publisher = "Belgrade, Serbia : Association of Economists and Managers of the Balkans, Koper, Slovenia : Faculty of Management Koper, Maribor, Slovenia : Doba Business School, Skopje, Macedonia : Integrated Business Faculty, Zajecar, Serbia : Faculty of Management",
journal = "How to Cope with Disrupted Times",
title = "Planning career in Serbia: Which factors are important for young people",
pages = "508-502",
doi = "10.31410/EMAN.2018.502"
}

Stanišić, J., Radulović, M.,& Gundogan, D.. (2018). Planning career in Serbia: Which factors are important for young people. in How to Cope with Disrupted Times
Belgrade, Serbia : Association of Economists and Managers of the Balkans., 502-508.
https://doi.org/10.31410/EMAN.2018.502

Stanišić J, Radulović M, Gundogan D. Planning career in Serbia: Which factors are important for young people. in How to Cope with Disrupted Times. 2018;:502-508.
doi:10.31410/EMAN.2018.502 .

Stanišić, Jelena, Radulović, Mladen, Gundogan, Dragana, "Planning career in Serbia: Which factors are important for young people" in How to Cope with Disrupted Times (2018):502-508,
https://doi.org/10.31410/EMAN.2018.502 . .

TY  - CHAP
AU  - Gril, A.
AU  - Polovina, Nada
AU  - Jakšić, Ivana
AU  - Autor, Sabina
AU  - Radulović, Mladen
PY  - 2018
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/295
AB  - A study on adolescents’ visions of the future, regarding the important goals for themselves and plans for their accomplishment, was conducted on representative samples of high-school students in the last grades in Serbia (N = 1.973) and Slovenia (N = 882), in the autumn of 2015. The adolescents filled out a questionnaire on their visions of the future in different domains. We focused on their career as the central topic of their visions about future selves, which is assumed as conditional for fulfilment of the other identity domains and could be accomplished mainly due to individual efforts and flexible adaptation to environmental opportunities. These differ between the two countries, which experienced different post-socialist transitions into the market economy (and related value changes towards individualism) since early 1990s, from the previous common state, the Socialist Federal Republic Yugoslavia. As hypothesized, these different societal changes were reflected in the adolescents’ visions about their future career.
PB  - Springer Science and Business Media B.V.
T2  - Societies and Political Orders in Transition
T1  - Value Changes in Adolescents’ Anticipation of Possible Career Selves in Slovenia and Serbia
EP  - 403
SP  - 383
DO  - 10.1007/978-3-319-72616-8_22
ER  - 

@inbook{
author = "Gril, A. and Polovina, Nada and Jakšić, Ivana and Autor, Sabina and Radulović, Mladen",
year = "2018",
abstract = "A study on adolescents’ visions of the future, regarding the important goals for themselves and plans for their accomplishment, was conducted on representative samples of high-school students in the last grades in Serbia (N = 1.973) and Slovenia (N = 882), in the autumn of 2015. The adolescents filled out a questionnaire on their visions of the future in different domains. We focused on their career as the central topic of their visions about future selves, which is assumed as conditional for fulfilment of the other identity domains and could be accomplished mainly due to individual efforts and flexible adaptation to environmental opportunities. These differ between the two countries, which experienced different post-socialist transitions into the market economy (and related value changes towards individualism) since early 1990s, from the previous common state, the Socialist Federal Republic Yugoslavia. As hypothesized, these different societal changes were reflected in the adolescents’ visions about their future career.",
publisher = "Springer Science and Business Media B.V.",
journal = "Societies and Political Orders in Transition",
booktitle = "Value Changes in Adolescents’ Anticipation of Possible Career Selves in Slovenia and Serbia",
pages = "403-383",
doi = "10.1007/978-3-319-72616-8_22"
}

Gril, A., Polovina, N., Jakšić, I., Autor, S.,& Radulović, M.. (2018). Value Changes in Adolescents’ Anticipation of Possible Career Selves in Slovenia and Serbia. in Societies and Political Orders in Transition
Springer Science and Business Media B.V.., 383-403.
https://doi.org/10.1007/978-3-319-72616-8_22

Gril A, Polovina N, Jakšić I, Autor S, Radulović M. Value Changes in Adolescents’ Anticipation of Possible Career Selves in Slovenia and Serbia. in Societies and Political Orders in Transition. 2018;:383-403.
doi:10.1007/978-3-319-72616-8_22 .

Gril, A., Polovina, Nada, Jakšić, Ivana, Autor, Sabina, Radulović, Mladen, "Value Changes in Adolescents’ Anticipation of Possible Career Selves in Slovenia and Serbia" in Societies and Political Orders in Transition (2018):383-403,
https://doi.org/10.1007/978-3-319-72616-8_22 . .

TY  - CHAP
AU  - Радуловић, Младен
AU  - Малинић, Душица
AU  - Гундоган, Драгана
PY  - 2017
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/619
AB  - The starting point of this paper is the conception that academic achievement, education aspirations, and life
chances of students are determinated by cultural capital of a family, but also the attitude that school equipment
represents a significant achievement factor, especially in the modern environment where technological
achievement is applied in educational practice. Relying on the existing knowledge, we tried to examine the
relationship between the cultural capital of a student and their achievement in mathematics and science on
the TIMSS 2015 test, as well as the equipment of a school a student attends and the TIMSS 2015 testing score.
Besides that, we wanted to clarify whether good school equipment can diminish the importance of cultural
capital, taking into consideration their achievement on the above-mentioned testing. In order to answer all
those questions, the collected data based on the questionnaire done by 160 principals, and 4036 parents of
the tested students, covered by TIMSS 2015, was used. Two composite indexes were formed: a cultural capital
index (education of both parents/tutors, cultural practices of parents and children, home equipment – cultural
consumption) and school equipment index (the principal’s estimates about the lack of teaching equipment
and “objective” indicators of how a school is equipped). The results showed that there was a significant positive
correlation between the cultural capital of a family and student achievement in mathematics and science. A very
weak connection between school equipment and student achievement in mathematics and science tests was
found. The research showed that the influence of cultural capital on student achievement was not diminished
by school equipment, which means that low cultural capital cannot be compensated by school equipment.
Decision-makers in education should invest more in resources and in developing teacher competencies for the
use of those resources. Teachers should review their own teaching practices to find out to what extent they
are suitable for students from different cultural milieus, or in other words - how they affect students’ ability to
make progress.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T2  - TIMSS 2015 у Србији : међународног истраживања постигнућа ученика 4. разреда основне школе из математике и природних наука
T1  - Повезаност културног капитала и опремљености школе са постигнућем ученика
T1  - Relation between cultural capital, school equipment and student achievement
EP  - 147
SP  - 129
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_619
ER  - 

@inbook{
author = "Радуловић, Младен and Малинић, Душица and Гундоган, Драгана",
year = "2017",
abstract = "The starting point of this paper is the conception that academic achievement, education aspirations, and life
chances of students are determinated by cultural capital of a family, but also the attitude that school equipment
represents a significant achievement factor, especially in the modern environment where technological
achievement is applied in educational practice. Relying on the existing knowledge, we tried to examine the
relationship between the cultural capital of a student and their achievement in mathematics and science on
the TIMSS 2015 test, as well as the equipment of a school a student attends and the TIMSS 2015 testing score.
Besides that, we wanted to clarify whether good school equipment can diminish the importance of cultural
capital, taking into consideration their achievement on the above-mentioned testing. In order to answer all
those questions, the collected data based on the questionnaire done by 160 principals, and 4036 parents of
the tested students, covered by TIMSS 2015, was used. Two composite indexes were formed: a cultural capital
index (education of both parents/tutors, cultural practices of parents and children, home equipment – cultural
consumption) and school equipment index (the principal’s estimates about the lack of teaching equipment
and “objective” indicators of how a school is equipped). The results showed that there was a significant positive
correlation between the cultural capital of a family and student achievement in mathematics and science. A very
weak connection between school equipment and student achievement in mathematics and science tests was
found. The research showed that the influence of cultural capital on student achievement was not diminished
by school equipment, which means that low cultural capital cannot be compensated by school equipment.
Decision-makers in education should invest more in resources and in developing teacher competencies for the
use of those resources. Teachers should review their own teaching practices to find out to what extent they
are suitable for students from different cultural milieus, or in other words - how they affect students’ ability to
make progress.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "TIMSS 2015 у Србији : међународног истраживања постигнућа ученика 4. разреда основне школе из математике и природних наука",
booktitle = "Повезаност културног капитала и опремљености школе са постигнућем ученика, Relation between cultural capital, school equipment and student achievement",
pages = "147-129",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_619"
}

Радуловић, М., Малинић, Д.,& Гундоган, Д.. (2017). Повезаност културног капитала и опремљености школе са постигнућем ученика. in TIMSS 2015 у Србији : међународног истраживања постигнућа ученика 4. разреда основне школе из математике и природних наука
Београд : Институт за педагошка истраживања., 129-147.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_619

Радуловић М, Малинић Д, Гундоган Д. Повезаност културног капитала и опремљености школе са постигнућем ученика. in TIMSS 2015 у Србији : међународног истраживања постигнућа ученика 4. разреда основне школе из математике и природних наука. 2017;:129-147.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_619 .

Радуловић, Младен, Малинић, Душица, Гундоган, Драгана, "Повезаност културног капитала и опремљености школе са постигнућем ученика" in TIMSS 2015 у Србији : међународног истраживања постигнућа ученика 4. разреда основне школе из математике и природних наука (2017):129-147,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_619 .