TY  - CONF
AU  - Малинић, Душица
AU  - Ђерић, Ивана
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1026
AB  - У педагошкој литератури указано је на допринос породице за остваривање
позитивних исхода у образовању деце. У домену читања препознат је значај
образовних очекивања родитеља и њихове подршке у раном учењу за
обликовање позитивне слике ученика о себи и његову заинтересованост да
читају у школи. У складу са тим, реализовано је истраживање чији је циљ да
се испита утицај образовних аспирација родитеља на самопоуздање ученика
и њихову мотивацију да читају у четвртом разреду. Узорак је чинило 4037
ученика четвртог разреда (48,4% девојчица) из 169 школа у Србији који су
учествовали у истраживању PIRLS 2021. У овој студији предикторску варијаблу
представаљају образовне аспирације родитеља, док су критеријумске
варијабле: самопоуздање ученика у домену читања и мотивација ученика
за читање. Медијаторске варијабле које посредују између предиктора и
критеријума су: 1) развојно-подстицајне активности родитеља у области
читалачке писмености; 2) родитељске перцепције вештине почетног
читања и писања деце на раном узрасту и 3) ученичке процене сопствене
ангажованости у настави читања. Примењено је моделовање структуралним
једначинама како би се тестирао модел односа између испитиваних
варијабли. Утврђено је да предикторска варијабла предвиђа позитивно
и статистички значајно обе критеријумске варијабле. Модел показује да
постоји двојак утицај образовних аспирација родитеља на критеријумске и
медијаторске варијабле. У првом случају, образовне аспирације остварују
непосредан утицај и то само на самопоуздање као критеријум. У другом
случају, образовне аспирације родитеља индиректно утичу на самопоуздањ ученика у области читања и мотивацију ученика да читају посредством
наведених медијаторских варијабли. Може се закључити да су висока
образовна очекивања родитеља значајна за обликовање позитивног
доживљаја деце о томе колико су добра у домену читања. Поред образовних
очекивања, подстицајне читалачке активности родитеља на раном узрасту и
њихова слика о почетним вештинама читања код деце представљају важне
механизме за развијање ученичке мотивације за читање. Импликације налаза
упућују на значај вредновања образовања у породици, будући да образовна
очекивања родитеља утичу на однос ученика према читању у настави.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
C3  - PIRLS 2021: резултати и импликације
T1  - Како образовна очекивања родитеља утичу на самопоуздање ученика и њихову мотивацију да читају
EP  - 28
SP  - 2
SP  - 27
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1026
ER  - 

@conference{
author = "Малинић, Душица and Ђерић, Ивана",
year = "2023",
abstract = "У педагошкој литератури указано је на допринос породице за остваривање
позитивних исхода у образовању деце. У домену читања препознат је значај
образовних очекивања родитеља и њихове подршке у раном учењу за
обликовање позитивне слике ученика о себи и његову заинтересованост да
читају у школи. У складу са тим, реализовано је истраживање чији је циљ да
се испита утицај образовних аспирација родитеља на самопоуздање ученика
и њихову мотивацију да читају у четвртом разреду. Узорак је чинило 4037
ученика четвртог разреда (48,4% девојчица) из 169 школа у Србији који су
учествовали у истраживању PIRLS 2021. У овој студији предикторску варијаблу
представаљају образовне аспирације родитеља, док су критеријумске
варијабле: самопоуздање ученика у домену читања и мотивација ученика
за читање. Медијаторске варијабле које посредују између предиктора и
критеријума су: 1) развојно-подстицајне активности родитеља у области
читалачке писмености; 2) родитељске перцепције вештине почетног
читања и писања деце на раном узрасту и 3) ученичке процене сопствене
ангажованости у настави читања. Примењено је моделовање структуралним
једначинама како би се тестирао модел односа између испитиваних
варијабли. Утврђено је да предикторска варијабла предвиђа позитивно
и статистички значајно обе критеријумске варијабле. Модел показује да
постоји двојак утицај образовних аспирација родитеља на критеријумске и
медијаторске варијабле. У првом случају, образовне аспирације остварују
непосредан утицај и то само на самопоуздање као критеријум. У другом
случају, образовне аспирације родитеља индиректно утичу на самопоуздањ ученика у области читања и мотивацију ученика да читају посредством
наведених медијаторских варијабли. Може се закључити да су висока
образовна очекивања родитеља значајна за обликовање позитивног
доживљаја деце о томе колико су добра у домену читања. Поред образовних
очекивања, подстицајне читалачке активности родитеља на раном узрасту и
њихова слика о почетним вештинама читања код деце представљају важне
механизме за развијање ученичке мотивације за читање. Импликације налаза
упућују на значај вредновања образовања у породици, будући да образовна
очекивања родитеља утичу на однос ученика према читању у настави.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "PIRLS 2021: резултати и импликације",
title = "Како образовна очекивања родитеља утичу на самопоуздање ученика и њихову мотивацију да читају",
pages = "28-2-27",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1026"
}

Малинић, Д.,& Ђерић, И.. (2023). Како образовна очекивања родитеља утичу на самопоуздање ученика и њихову мотивацију да читају. in PIRLS 2021: резултати и импликације
Београд : Институт за педагошка истраживања., 2-28.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1026

Малинић Д, Ђерић И. Како образовна очекивања родитеља утичу на самопоуздање ученика и њихову мотивацију да читају. in PIRLS 2021: резултати и импликације. 2023;:2-28.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1026 .

Малинић, Душица, Ђерић, Ивана, "Како образовна очекивања родитеља утичу на самопоуздање ученика и њихову мотивацију да читају" in PIRLS 2021: резултати и импликације (2023):2-28,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1026 .

TY  - CONF
AU  - Malinić, Dušica
AU  - Ševkušić, Slavica
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/983
AB  - У складу са кључним документима којима се регулише професио-
нални развој директора образовних установа у Србији, 2018. године кон-
ципиран је програм обуке како би директори унапредили своје компетен-
ције и припремили се за полагање Испита за лиценцу за директора уста-
нове образовања и васпитања. Програм обуке реализује Завод за унапређи-
вање образовања и васпитања. Циљ рада је да укажемо на допринос ове
системске подршке кроз анализу садржаја, облика учења и резултата евалу-
ације обука, с нагласком на то како су обуке прилагођене условима панде-
мије COVID-19. Анализа показује да су програмски садржаји организовани
око тема које покривају све стандарде компетенција и на тај начин пружају
подршку директорима у решавању задатака у оквиру њихових најважнијих
улога, педагошког лидера и менаџера. Посебан квалитет програма предста-
вља то што је трајање обуке прилагођено радном искуству и образовању ди-
ректора, као и резултатима евалуације квалитета рада установа којима ру-
ководе. Стога, дужина обуке варира од 2 до 13 дана, при чему за највећи број
учесника обука траје 13 дана. Учење се одвија у групама (непосредно и он-
лајн) и индивидуално (искључиво на даљину), чиме је обезбеђена размена
искустава учесника уз уважавање индивидуалних разлика и интересовања.
Током пандемије, обука је адаптирана на тај начин што је 2 дана реализо-
вано интерактивно, а 2 дана на даљину уместо 4 дана интерактивно. Тако
је трајање онлајн учења продужено са 9 на 11 дана. Упркос отежаним усло-
вима изазваних пандемијом, значајан број директора обухваћен је обуком,
а њихова евалуација обуке је веома висока (3,85 на скали од 1 до 4). Према
подацима Министарства просвете, обуку је до сада завршило 108 директо-
ра предшколских установа и 1322 директора школа, док је испит за лиценцу
положило 773 директора. Разлози релативно мале учесталост изласка ди-
ректора на испит требало би да буду предмет будућих истраживања.
PB  - Београд : Учитељски факултет
C3  - Образовање у време пандемије COVID-19: искуства и поуке
T1  - Системска подршка професионалном рзавоју директора школа у Републици Србији
T1  - Systemic support to professional development of school principals in The Republic of Serbia
EP  - 157
SP  - 156
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_983
ER  - 

@conference{
author = "Malinić, Dušica and Ševkušić, Slavica",
year = "2023",
abstract = "У складу са кључним документима којима се регулише професио-
нални развој директора образовних установа у Србији, 2018. године кон-
ципиран је програм обуке како би директори унапредили своје компетен-
ције и припремили се за полагање Испита за лиценцу за директора уста-
нове образовања и васпитања. Програм обуке реализује Завод за унапређи-
вање образовања и васпитања. Циљ рада је да укажемо на допринос ове
системске подршке кроз анализу садржаја, облика учења и резултата евалу-
ације обука, с нагласком на то како су обуке прилагођене условима панде-
мије COVID-19. Анализа показује да су програмски садржаји организовани
око тема које покривају све стандарде компетенција и на тај начин пружају
подршку директорима у решавању задатака у оквиру њихових најважнијих
улога, педагошког лидера и менаџера. Посебан квалитет програма предста-
вља то што је трајање обуке прилагођено радном искуству и образовању ди-
ректора, као и резултатима евалуације квалитета рада установа којима ру-
ководе. Стога, дужина обуке варира од 2 до 13 дана, при чему за највећи број
учесника обука траје 13 дана. Учење се одвија у групама (непосредно и он-
лајн) и индивидуално (искључиво на даљину), чиме је обезбеђена размена
искустава учесника уз уважавање индивидуалних разлика и интересовања.
Током пандемије, обука је адаптирана на тај начин што је 2 дана реализо-
вано интерактивно, а 2 дана на даљину уместо 4 дана интерактивно. Тако
је трајање онлајн учења продужено са 9 на 11 дана. Упркос отежаним усло-
вима изазваних пандемијом, значајан број директора обухваћен је обуком,
а њихова евалуација обуке је веома висока (3,85 на скали од 1 до 4). Према
подацима Министарства просвете, обуку је до сада завршило 108 директо-
ра предшколских установа и 1322 директора школа, док је испит за лиценцу
положило 773 директора. Разлози релативно мале учесталост изласка ди-
ректора на испит требало би да буду предмет будућих истраживања.",
publisher = "Београд : Учитељски факултет",
journal = "Образовање у време пандемије COVID-19: искуства и поуке",
title = "Системска подршка професионалном рзавоју директора школа у Републици Србији, Systemic support to professional development of school principals in The Republic of Serbia",
pages = "157-156",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_983"
}

Malinić, D.,& Ševkušić, S.. (2023). Системска подршка професионалном рзавоју директора школа у Републици Србији. in Образовање у време пандемије COVID-19: искуства и поуке
Београд : Учитељски факултет., 156-157.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_983

Malinić D, Ševkušić S. Системска подршка професионалном рзавоју директора школа у Републици Србији. in Образовање у време пандемије COVID-19: искуства и поуке. 2023;:156-157.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_983 .

Malinić, Dušica, Ševkušić, Slavica, "Системска подршка професионалном рзавоју директора школа у Републици Србији" in Образовање у време пандемије COVID-19: искуства и поуке (2023):156-157,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_983 .

TY  - CONF
AU  - Đević, Rajka
AU  - Malinić, Dušica
AU  - Vujačić, Milja
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1015
AB  - n 2009, the adoption of the Law on the Fundamentals of the Education System in
Serbia established a legal framework for the implementation of inclusive education.
Thus, conditions were met for ensuring educational equity and access for all children,
including children with developmental disabilities. This legal framework provided a
starting point for the practical implementation of inclusive education in which different
actors, teachers in particular, face numerous challenges and adopt new roles. Generally,
research has shown that during the implementation of inclusive education, teachers
face various difficulties that greatly affect their overall attitude towards the process and
their success in performing the new roles they are expected to fulfill (Shen et al., 2015).
Some of the key problems researchers have highlighted include teachers’ insufficient
or inadequate preparation for teaching in inclusive settings (Weiss et al., 2018), along
with a lack of adequate support at the school and education system levels (Kupper et
al., 2020; as cited in Leijen et al., 2021). Teachers tend to struggle with the incongruity
between what is expected of them in an inclusive setting and their pre-established
understanding of the educational process based on the traditional pedagogical paradigm.
Since teachers do not feel sufficiently competent and prepared to adopt a differentiated
approach to teaching, what emerges as their greatest concern is how to simultaneously
organize joint learning activities for all students in a class (McTighe & Brown, 2005).
Insufficient teacher training and a lack of adequate support negatively affect teachers’
motivation and lead to various forms of resistance and negative attitudes towards the
implementation of inclusive education (Shen et al., 2015).
PB  - Belgrade : Institute for Educational Research
C3  - Towards a More Equitable Education: From Research to Change
T1  - Teachers’ perspectives on challenges in inclusive education – a research overview
EP  - 29
IS  - 23
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1015
ER  - 

@conference{
author = "Đević, Rajka and Malinić, Dušica and Vujačić, Milja",
year = "2023",
abstract = "n 2009, the adoption of the Law on the Fundamentals of the Education System in
Serbia established a legal framework for the implementation of inclusive education.
Thus, conditions were met for ensuring educational equity and access for all children,
including children with developmental disabilities. This legal framework provided a
starting point for the practical implementation of inclusive education in which different
actors, teachers in particular, face numerous challenges and adopt new roles. Generally,
research has shown that during the implementation of inclusive education, teachers
face various difficulties that greatly affect their overall attitude towards the process and
their success in performing the new roles they are expected to fulfill (Shen et al., 2015).
Some of the key problems researchers have highlighted include teachers’ insufficient
or inadequate preparation for teaching in inclusive settings (Weiss et al., 2018), along
with a lack of adequate support at the school and education system levels (Kupper et
al., 2020; as cited in Leijen et al., 2021). Teachers tend to struggle with the incongruity
between what is expected of them in an inclusive setting and their pre-established
understanding of the educational process based on the traditional pedagogical paradigm.
Since teachers do not feel sufficiently competent and prepared to adopt a differentiated
approach to teaching, what emerges as their greatest concern is how to simultaneously
organize joint learning activities for all students in a class (McTighe & Brown, 2005).
Insufficient teacher training and a lack of adequate support negatively affect teachers’
motivation and lead to various forms of resistance and negative attitudes towards the
implementation of inclusive education (Shen et al., 2015).",
publisher = "Belgrade : Institute for Educational Research",
journal = "Towards a More Equitable Education: From Research to Change",
title = "Teachers’ perspectives on challenges in inclusive education – a research overview",
pages = "29",
number = "23",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1015"
}

Đević, R., Malinić, D.,& Vujačić, M.. (2023). Teachers’ perspectives on challenges in inclusive education – a research overview. in Towards a More Equitable Education: From Research to Change
Belgrade : Institute for Educational Research.(23).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1015

Đević R, Malinić D, Vujačić M. Teachers’ perspectives on challenges in inclusive education – a research overview. in Towards a More Equitable Education: From Research to Change. 2023;(23):null-29.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1015 .

Đević, Rajka, Malinić, Dušica, Vujačić, Milja, "Teachers’ perspectives on challenges in inclusive education – a research overview" in Towards a More Equitable Education: From Research to Change, no. 23 (2023),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1015 .

TY  - CONF
AU  - Đerić, Ivana
AU  - Malinić, Dušica
AU  - Maksić, Slavica
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/981
AB  - Онлајн настава представљала је одговор образовног система на
пандемију COVID-19 како би се обезбедио континуитет наставе и учења
у ванредним околностима. Прва искуства су указала да је промена захте-
вала убрзано прилагођавање свих учесника образовног процеса. Спрове-
дено је квалитативно истраживање о карактеристикама онлајн наставе и
учења из перспективе ученика средњих школа. Организоване су четири
фокус групе са 27 ученика, старости између 16 и 17 година. Коришћен је
Водич за групни интервју са питањима о организацији часова, ресурсима
за учење, оцењивању и понашању наставника. Разговори су аудио сни-
мљени и транскрибовани, а на прикупљене податке примењена je дедук-
тивнo-индуктивнa тематска анализа. Издвојено је 14 категорија одговора
које су груписане у четири теме: Онлајн настава као нужност; Подржа-
вајући насупрот неподржавајућем наставнику; Пандемијски стил учења
и Пандемијски стил оцењивања. Настава у онлајн контексту била је за-
хтевна за све актере у погледу њене организације и одржавања мотива-
ције за учењем, као и током праћења и вредновања рада ученика. Добри
наставници су успели да се снађу и подрже ученике у учењу. Ученици
су били свесни ниског квалитета стечених знања и некорисности висо-
ких оцена које нису одговарале њиховим знањима. Закључено је да на-
ставник представља незаменљиву фигуру у подстицању когнитивног, со-
цијалног и емоционалног ангажовања ученика у учењу
AB  - Online teaching was the educational system’s response to the COVID-
19 pandemic to ensure the continuity of teaching and learning in extraordinary
circumstances. The first experiences indicated that the change required
rapid adaptation of all participants in the educational process. A qualitative
study was conducted regarding on characteristics of online teaching and learning
from the perspective of high school students. Four focus groups were organized
with 27 students, aged between 16 and 17 years. A Group Interview
Guide was used with questions about lesson organization, learning resources,
assessment, and teacher behaviour. Group discussions were audio-recorded
and transcribed, and a deductive-inductive thematic analysis was applied to
the data. 14 categories of answers were selected, which were grouped into four
topics: Online teaching as a necessity; Supportive versus non-supportive teacher;
Pandemic style of learning, and Pandemic style of assessment. Teaching in an
online context was demanding for all actors in terms of its organization and
maintaining motivation for learning and during the evaluation of student activity
and results. Good teachers managed to cope with and support students in
learning. Students were aware of the low quality of acquired knowledge and the
uselessness of high grades that did not correspond to their knowledge. It was
concluded that the teacher is irreplaceable in encouraging students’ cognitive,
social, and emotional engagement in learning.
PB  - Београд : Учитељски факултет
C3  - Образовање у време пандемије COVID-19: искуства и поуке
T1  - „Неке професоре је стварно занимало да ли ћемо ми нешто научити” – средњошколци онлајн настави и учењу током пандемије
T1  - „Some teachers were interested in whether we will learn something” – high school students about online teaching and learning during the pandemic
EP  - 89
SP  - 88
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_981
ER  - 

@conference{
author = "Đerić, Ivana and Malinić, Dušica and Maksić, Slavica",
year = "2023",
abstract = "Онлајн настава представљала је одговор образовног система на
пандемију COVID-19 како би се обезбедио континуитет наставе и учења
у ванредним околностима. Прва искуства су указала да је промена захте-
вала убрзано прилагођавање свих учесника образовног процеса. Спрове-
дено је квалитативно истраживање о карактеристикама онлајн наставе и
учења из перспективе ученика средњих школа. Организоване су четири
фокус групе са 27 ученика, старости између 16 и 17 година. Коришћен је
Водич за групни интервју са питањима о организацији часова, ресурсима
за учење, оцењивању и понашању наставника. Разговори су аудио сни-
мљени и транскрибовани, а на прикупљене податке примењена je дедук-
тивнo-индуктивнa тематска анализа. Издвојено је 14 категорија одговора
које су груписане у четири теме: Онлајн настава као нужност; Подржа-
вајући насупрот неподржавајућем наставнику; Пандемијски стил учења
и Пандемијски стил оцењивања. Настава у онлајн контексту била је за-
хтевна за све актере у погледу њене организације и одржавања мотива-
ције за учењем, као и током праћења и вредновања рада ученика. Добри
наставници су успели да се снађу и подрже ученике у учењу. Ученици
су били свесни ниског квалитета стечених знања и некорисности висо-
ких оцена које нису одговарале њиховим знањима. Закључено је да на-
ставник представља незаменљиву фигуру у подстицању когнитивног, со-
цијалног и емоционалног ангажовања ученика у учењу, Online teaching was the educational system’s response to the COVID-
19 pandemic to ensure the continuity of teaching and learning in extraordinary
circumstances. The first experiences indicated that the change required
rapid adaptation of all participants in the educational process. A qualitative
study was conducted regarding on characteristics of online teaching and learning
from the perspective of high school students. Four focus groups were organized
with 27 students, aged between 16 and 17 years. A Group Interview
Guide was used with questions about lesson organization, learning resources,
assessment, and teacher behaviour. Group discussions were audio-recorded
and transcribed, and a deductive-inductive thematic analysis was applied to
the data. 14 categories of answers were selected, which were grouped into four
topics: Online teaching as a necessity; Supportive versus non-supportive teacher;
Pandemic style of learning, and Pandemic style of assessment. Teaching in an
online context was demanding for all actors in terms of its organization and
maintaining motivation for learning and during the evaluation of student activity
and results. Good teachers managed to cope with and support students in
learning. Students were aware of the low quality of acquired knowledge and the
uselessness of high grades that did not correspond to their knowledge. It was
concluded that the teacher is irreplaceable in encouraging students’ cognitive,
social, and emotional engagement in learning.",
publisher = "Београд : Учитељски факултет",
journal = "Образовање у време пандемије COVID-19: искуства и поуке",
title = "„Неке професоре је стварно занимало да ли ћемо ми нешто научити” – средњошколци онлајн настави и учењу током пандемије, „Some teachers were interested in whether we will learn something” – high school students about online teaching and learning during the pandemic",
pages = "89-88",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_981"
}

Đerić, I., Malinić, D.,& Maksić, S.. (2023). „Неке професоре је стварно занимало да ли ћемо ми нешто научити” – средњошколци онлајн настави и учењу током пандемије. in Образовање у време пандемије COVID-19: искуства и поуке
Београд : Учитељски факултет., 88-89.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_981

Đerić I, Malinić D, Maksić S. „Неке професоре је стварно занимало да ли ћемо ми нешто научити” – средњошколци онлајн настави и учењу током пандемије. in Образовање у време пандемије COVID-19: искуства и поуке. 2023;:88-89.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_981 .

Đerić, Ivana, Malinić, Dušica, Maksić, Slavica, "„Неке професоре је стварно занимало да ли ћемо ми нешто научити” – средњошколци онлајн настави и учењу током пандемије" in Образовање у време пандемије COVID-19: искуства и поуке (2023):88-89,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_981 .

TY  - CONF
AU  - Malinić, Dušica
AU  - Maksić, Slavica
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/920
AB  - Since the beginning of 2020, all members of contemporary education communities
have faced various challenges caused by the coronavirus (SARS-CoV-2). For three
academic years, education has been taking place in non-standard conditions
including online classes and distance learning. From the beginning, decision-makers
and practitioners have been aware of potential losses in the learning process and
recommended examining the effects of changes in order to find better solutions
(European Commission, 2020; United Nations, 2020). However, the duration of
the pandemic has given rise to new challenges. In addition to overcoming the initial
mistakes and losses, it has become necessary to develop new practices based on the
knowledge obtained from current empirical research.
PB  - Belgrade : Institute for Educational Research
C3  - The state, problems, and needs of the modern education community
T1  - “We have lost the compass of what education should look like”: student concerns about schooling during the COVID-19 pandemic
SP  - 78
SP  - 83
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_920
ER  - 

@conference{
author = "Malinić, Dušica and Maksić, Slavica",
year = "2022",
abstract = "Since the beginning of 2020, all members of contemporary education communities
have faced various challenges caused by the coronavirus (SARS-CoV-2). For three
academic years, education has been taking place in non-standard conditions
including online classes and distance learning. From the beginning, decision-makers
and practitioners have been aware of potential losses in the learning process and
recommended examining the effects of changes in order to find better solutions
(European Commission, 2020; United Nations, 2020). However, the duration of
the pandemic has given rise to new challenges. In addition to overcoming the initial
mistakes and losses, it has become necessary to develop new practices based on the
knowledge obtained from current empirical research.",
publisher = "Belgrade : Institute for Educational Research",
journal = "The state, problems, and needs of the modern education community",
title = "“We have lost the compass of what education should look like”: student concerns about schooling during the COVID-19 pandemic",
pages = "78-83",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_920"
}

Malinić, D.,& Maksić, S.. (2022). “We have lost the compass of what education should look like”: student concerns about schooling during the COVID-19 pandemic. in The state, problems, and needs of the modern education community
Belgrade : Institute for Educational Research., 78.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_920

Malinić D, Maksić S. “We have lost the compass of what education should look like”: student concerns about schooling during the COVID-19 pandemic. in The state, problems, and needs of the modern education community. 2022;:78.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_920 .

Malinić, Dušica, Maksić, Slavica, "“We have lost the compass of what education should look like”: student concerns about schooling during the COVID-19 pandemic" in The state, problems, and needs of the modern education community (2022):78,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_920 .

TY  - CONF
AU  - Stanišić, Jelena
AU  - Malinić, Dušica
AU  - Đerić, Ivana
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/922
AB  - According to experts in the field of reform initiatives (Fullan, 2007; Guskey,
2003), when studying the process of introducing changes into the teaching
practice, the key factors to consider include teacher motivation and initiative,
horizontal learning, and learning with the support of colleagues, along with the
relationship between teachers and facilitators. For this process to be truly successful,
teachers need to be motivated to ensure that the change takes root in the teaching practice
(Malinić, Đerić & Šefer, 2018). Teachers differ in their desire to innovate the practice.
Some show no interest in innovation and change, others want to learn and improve
but wonder how, and finally, there are the ones who readily adopt innovative practices,
demonstrate eagerness, and take action (Van Eekelen, Vermunt& Boshuizen, 2006).
The present study explored the process of introducing changes into the teaching practice
and focused on teachers motivated to move beyond traditional teaching methods and
cooperate with their colleagues with the aim of offering a different learning experience
to their students. In our study, teachers adopted an interdisciplinary approach to a topic
covered in class. Such an approach is based on processes of correlation and integration and is not commonly used in teaching (Stanišić, 2015), which makes it innovative and
challenging.
PB  - Belgrade : Institute for Educational Research
C3  - The state, problems, and needs of the modern education community
T1  - The teacher as the initiator of change: turning a boring topic into an engaging lesson
EP  - 160
SP  - 153
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_922
ER  - 

@conference{
author = "Stanišić, Jelena and Malinić, Dušica and Đerić, Ivana",
year = "2022",
abstract = "According to experts in the field of reform initiatives (Fullan, 2007; Guskey,
2003), when studying the process of introducing changes into the teaching
practice, the key factors to consider include teacher motivation and initiative,
horizontal learning, and learning with the support of colleagues, along with the
relationship between teachers and facilitators. For this process to be truly successful,
teachers need to be motivated to ensure that the change takes root in the teaching practice
(Malinić, Đerić & Šefer, 2018). Teachers differ in their desire to innovate the practice.
Some show no interest in innovation and change, others want to learn and improve
but wonder how, and finally, there are the ones who readily adopt innovative practices,
demonstrate eagerness, and take action (Van Eekelen, Vermunt& Boshuizen, 2006).
The present study explored the process of introducing changes into the teaching practice
and focused on teachers motivated to move beyond traditional teaching methods and
cooperate with their colleagues with the aim of offering a different learning experience
to their students. In our study, teachers adopted an interdisciplinary approach to a topic
covered in class. Such an approach is based on processes of correlation and integration and is not commonly used in teaching (Stanišić, 2015), which makes it innovative and
challenging.",
publisher = "Belgrade : Institute for Educational Research",
journal = "The state, problems, and needs of the modern education community",
title = "The teacher as the initiator of change: turning a boring topic into an engaging lesson",
pages = "160-153",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_922"
}

Stanišić, J., Malinić, D.,& Đerić, I.. (2022). The teacher as the initiator of change: turning a boring topic into an engaging lesson. in The state, problems, and needs of the modern education community
Belgrade : Institute for Educational Research., 153-160.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_922

Stanišić J, Malinić D, Đerić I. The teacher as the initiator of change: turning a boring topic into an engaging lesson. in The state, problems, and needs of the modern education community. 2022;:153-160.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_922 .

Stanišić, Jelena, Malinić, Dušica, Đerić, Ivana, "The teacher as the initiator of change: turning a boring topic into an engaging lesson" in The state, problems, and needs of the modern education community (2022):153-160,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_922 .

TY  - CONF
AU  - Đerić, Ivana
AU  - Maksić, Slavica
AU  - Malinić, Dušica
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1006
AB  - Оријентација на будућност представља начин на који појединац замишља свој
развој и одређује колико ће бити успешан у реализацији очекиване
будућности. Глобално пандемијско окружење било је посебан изазов за младе
који су у фази интензивне изградње жељених и очекиваних будућности и
њиховом непрекидном преиспитивању у односу на сопствене капацитете и
услове у којима се развијају. Предмет проучавања у овом раду je анализа
резултата истраживања о оријентацији младих на будућност у контексту
промена које је претрпело њихово образовање због затварања школа,
преласка на онлајн наставу и учење од куће (2020-2022). Сачињен је преглед
истраживања у циљу бољег разумевања ефеката промена које је донела
пандемија како за лични развој младих тако и за дизајнирање интервентних
програма који би ојачали позитивну оријентацију на будућност. Анализиране
су студије из база података са отвореним приступом по кључним речима:
оријентација на будућност, пандемија КОВИД-19, образовање и млади.
Издвојено је 20 истраживања чији налази потврђују да је пандемија КОВИД19 имала дубок утицај на учење, добробит и академску мотивацију младих.
Резултати указују да млади имају свест о „рупама“ у свом знању и да су
забринути због ризика које недовољна знања носе за њихово даље
школовање. Закључено је да оријентација ученика на будућност завређује
већу пажњу у образовном окружењу него што је сада случај.
AB  - Future orientation represents the way an individual imagines his/her development
and determines how successful s/he will be in realizing the expected future. The
global pandemic environment was a challenge for young people to construct their
desired and expected futures. Their constant re-examination about their capacities
and conditions in which they develop are especially endangered. The subject of
this paper is the analysis of the results of studies on the future orientation of
young people in the context of changes that their education had undergone due
to multiple times when schools were closed down, transitioning process to online
teaching and learning from home (2020-2022). A review of the studies was
conducted to understand better the effects of the changes brought by the
pandemic, both for the personal development of young people and for designing
intervention programs that would strengthen the positive orientation towards the
future. Studies from open-access databases were analysed by keywords: future
orientation, COVID-19 pandemic, education, and youth. Twenty studies have been
singled out, the findings of which confirm that the COVID-19 pandemic had a
profound impact on young people’s learning, well-being, and academic motivation.
The results indicate that young people are aware of their “holes in knowledge” and
are concerned about insufficient knowledge’s risks for their further education. It
was concluded that the future orientation of students deserves more attention in
an educational setting than it is getting at the present moment.
PB  - Београд : Учитељски факултет
C3  - Нови хоризонти васпитања и образовања
T1  - Оријентација средњошколаца на будућност у условима пандемије
T1  - Orientation of high school students to the future in the conditions of a pandemic
EP  - 57
SP  - 56
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1006
ER  - 

@conference{
author = "Đerić, Ivana and Maksić, Slavica and Malinić, Dušica",
year = "2022",
abstract = "Оријентација на будућност представља начин на који појединац замишља свој
развој и одређује колико ће бити успешан у реализацији очекиване
будућности. Глобално пандемијско окружење било је посебан изазов за младе
који су у фази интензивне изградње жељених и очекиваних будућности и
њиховом непрекидном преиспитивању у односу на сопствене капацитете и
услове у којима се развијају. Предмет проучавања у овом раду je анализа
резултата истраживања о оријентацији младих на будућност у контексту
промена које је претрпело њихово образовање због затварања школа,
преласка на онлајн наставу и учење од куће (2020-2022). Сачињен је преглед
истраживања у циљу бољег разумевања ефеката промена које је донела
пандемија како за лични развој младих тако и за дизајнирање интервентних
програма који би ојачали позитивну оријентацију на будућност. Анализиране
су студије из база података са отвореним приступом по кључним речима:
оријентација на будућност, пандемија КОВИД-19, образовање и млади.
Издвојено је 20 истраживања чији налази потврђују да је пандемија КОВИД19 имала дубок утицај на учење, добробит и академску мотивацију младих.
Резултати указују да млади имају свест о „рупама“ у свом знању и да су
забринути због ризика које недовољна знања носе за њихово даље
школовање. Закључено је да оријентација ученика на будућност завређује
већу пажњу у образовном окружењу него што је сада случај., Future orientation represents the way an individual imagines his/her development
and determines how successful s/he will be in realizing the expected future. The
global pandemic environment was a challenge for young people to construct their
desired and expected futures. Their constant re-examination about their capacities
and conditions in which they develop are especially endangered. The subject of
this paper is the analysis of the results of studies on the future orientation of
young people in the context of changes that their education had undergone due
to multiple times when schools were closed down, transitioning process to online
teaching and learning from home (2020-2022). A review of the studies was
conducted to understand better the effects of the changes brought by the
pandemic, both for the personal development of young people and for designing
intervention programs that would strengthen the positive orientation towards the
future. Studies from open-access databases were analysed by keywords: future
orientation, COVID-19 pandemic, education, and youth. Twenty studies have been
singled out, the findings of which confirm that the COVID-19 pandemic had a
profound impact on young people’s learning, well-being, and academic motivation.
The results indicate that young people are aware of their “holes in knowledge” and
are concerned about insufficient knowledge’s risks for their further education. It
was concluded that the future orientation of students deserves more attention in
an educational setting than it is getting at the present moment.",
publisher = "Београд : Учитељски факултет",
journal = "Нови хоризонти васпитања и образовања",
title = "Оријентација средњошколаца на будућност у условима пандемије, Orientation of high school students to the future in the conditions of a pandemic",
pages = "57-56",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1006"
}

Đerić, I., Maksić, S.,& Malinić, D.. (2022). Оријентација средњошколаца на будућност у условима пандемије. in Нови хоризонти васпитања и образовања
Београд : Учитељски факултет., 56-57.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1006

Đerić I, Maksić S, Malinić D. Оријентација средњошколаца на будућност у условима пандемије. in Нови хоризонти васпитања и образовања. 2022;:56-57.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1006 .

Đerić, Ivana, Maksić, Slavica, Malinić, Dušica, "Оријентација средњошколаца на будућност у условима пандемије" in Нови хоризонти васпитања и образовања (2022):56-57,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1006 .

TY  - CONF
AU  - Максич, С.
AU  - Малинич, Д.
AU  - Джерич, И.
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/833
AB  - В данной статье представлен обзор
исследований о вызовах, с которыми столкнулась молодежь в
процессе обучения и в сфере жизненных планов в период
первой волны пандемии, вызванной коронавирусным
заболеванием Covid-19. Проанализированные исследования
указывают на специфическое влияние пандемии на молодежь
разного возраста. В данной связи сделан вывод, что будущие
исследования должны ориентироваться на определенные
возрастные группы.
AB  - The paper presents an overview of research on the
challenges faced by young people in the process of education and
in the domain of their life plans during the first wave of the Covid-
19 pandemic. The analyzed studies indicated the specific effects of the pandemic on young people of different ages, so it was
concluded that future research should focus on narrower age
groups.
PB  - Москва : Российский университет дружбы народов
C3  - Самореализация личности в эпоху цифровизации : Глобальные вызовы и возможности
T1  - Как пандемия повлияла на молодежь
T1  - How the pandemic affect young people
SP  - 325
SP  - 330
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_833
ER  - 

@conference{
author = "Максич, С. and Малинич, Д. and Джерич, И.",
year = "2022",
abstract = "В данной статье представлен обзор
исследований о вызовах, с которыми столкнулась молодежь в
процессе обучения и в сфере жизненных планов в период
первой волны пандемии, вызванной коронавирусным
заболеванием Covid-19. Проанализированные исследования
указывают на специфическое влияние пандемии на молодежь
разного возраста. В данной связи сделан вывод, что будущие
исследования должны ориентироваться на определенные
возрастные группы., The paper presents an overview of research on the
challenges faced by young people in the process of education and
in the domain of their life plans during the first wave of the Covid-
19 pandemic. The analyzed studies indicated the specific effects of the pandemic on young people of different ages, so it was
concluded that future research should focus on narrower age
groups.",
publisher = "Москва : Российский университет дружбы народов",
journal = "Самореализация личности в эпоху цифровизации : Глобальные вызовы и возможности",
title = "Как пандемия повлияла на молодежь, How the pandemic affect young people",
pages = "325-330",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_833"
}

Максич, С., Малинич, Д.,& Джерич, И.. (2022). Как пандемия повлияла на молодежь. in Самореализация личности в эпоху цифровизации : Глобальные вызовы и возможности
Москва : Российский университет дружбы народов., 325.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_833

Максич С, Малинич Д, Джерич И. Как пандемия повлияла на молодежь. in Самореализация личности в эпоху цифровизации : Глобальные вызовы и возможности. 2022;:325.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_833 .

Максич, С., Малинич, Д., Джерич, И., "Как пандемия повлияла на молодежь" in Самореализация личности в эпоху цифровизации : Глобальные вызовы и возможности (2022):325,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_833 .

TY  - CHAP
AU  - Džinović, Vladimir
AU  - Đerić, Ivana
AU  - Dušica, Malinić
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/652
AB  - Doprinos porodice je nesumnjivo značajan za mehanizme kojima se ostvaruju pozitivni
ishodi u obrazovanju dece. Posebno se izdvajaju očekivanja roditelјa u vezi sa nivoom
obrazovanja koji njihova deca treba da dostignu, budući da oblikuju obrazovna očekivanja
dece i njihov odnos prema postignuću (Spera, Wentzel & Matto, 2008). Prema nalazima
novijih istraživanja, dobijenih na osnovu podataka iz istraživanja TIMSS 2015, akademski
daroviti učenici imaju roditelјe sa višim obrazovnim aspiracijama (Maksić, Vesić i Tenjović,
2017), dok je u slučajevima roditelja učenika čiji su skorovi na istom testu niski situacija
obrnuta (Đerić, Malinić i Đević, 2020). Takođe, pokazalo se da postoji značajna povezanost
između obrazovnih aspiracija roditelja i opažene samoefikasnosti, angažovanosti u
savladavanju školskih obaveza i unutrašnje motivacije njihove dece (Fan & Williams, 2010),
kao i sa postignućem u STEMM3 oblastima (Lee, Min & Mamerow, 2015). Roditelјi sa višim
obrazovnim aspiracijama zainteresovaniji su za učenje svoje dece, pružaju im podršku,
vrše pozitivan pritisak na decu, nagrađuju dečiji trud i ispolјavaju ponos zbog postignuća,
što sve doprinosi samopouzdanju u školi i zainteresovanosti dece za učenje (Weinstein,
2002).
PB  - Beograd : Institut za pedagoška istraživanja
T2  - TIMSS 2019 u Srbiji : rezultati međunarodnog istraživanja postignuća učenika četvrtog razreda osnovne škole iz matematike i prirodnih nauka
T1  - Kako aspiracije roditelja i razvojno-podsticajne aktivnosti utiču na samopouzdanje i motivaciju dece za učenje matematike i prirodnih nauka?
EP  - 160
SP  - 145
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_652
ER  - 

@inbook{
author = "Džinović, Vladimir and Đerić, Ivana and Dušica, Malinić",
year = "2021",
abstract = "Doprinos porodice je nesumnjivo značajan za mehanizme kojima se ostvaruju pozitivni
ishodi u obrazovanju dece. Posebno se izdvajaju očekivanja roditelјa u vezi sa nivoom
obrazovanja koji njihova deca treba da dostignu, budući da oblikuju obrazovna očekivanja
dece i njihov odnos prema postignuću (Spera, Wentzel & Matto, 2008). Prema nalazima
novijih istraživanja, dobijenih na osnovu podataka iz istraživanja TIMSS 2015, akademski
daroviti učenici imaju roditelјe sa višim obrazovnim aspiracijama (Maksić, Vesić i Tenjović,
2017), dok je u slučajevima roditelja učenika čiji su skorovi na istom testu niski situacija
obrnuta (Đerić, Malinić i Đević, 2020). Takođe, pokazalo se da postoji značajna povezanost
između obrazovnih aspiracija roditelja i opažene samoefikasnosti, angažovanosti u
savladavanju školskih obaveza i unutrašnje motivacije njihove dece (Fan & Williams, 2010),
kao i sa postignućem u STEMM3 oblastima (Lee, Min & Mamerow, 2015). Roditelјi sa višim
obrazovnim aspiracijama zainteresovaniji su za učenje svoje dece, pružaju im podršku,
vrše pozitivan pritisak na decu, nagrađuju dečiji trud i ispolјavaju ponos zbog postignuća,
što sve doprinosi samopouzdanju u školi i zainteresovanosti dece za učenje (Weinstein,
2002).",
publisher = "Beograd : Institut za pedagoška istraživanja",
journal = "TIMSS 2019 u Srbiji : rezultati međunarodnog istraživanja postignuća učenika četvrtog razreda osnovne škole iz matematike i prirodnih nauka",
booktitle = "Kako aspiracije roditelja i razvojno-podsticajne aktivnosti utiču na samopouzdanje i motivaciju dece za učenje matematike i prirodnih nauka?",
pages = "160-145",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_652"
}

Džinović, V., Đerić, I.,& Dušica, M.. (2021). Kako aspiracije roditelja i razvojno-podsticajne aktivnosti utiču na samopouzdanje i motivaciju dece za učenje matematike i prirodnih nauka?. in TIMSS 2019 u Srbiji : rezultati međunarodnog istraživanja postignuća učenika četvrtog razreda osnovne škole iz matematike i prirodnih nauka
Beograd : Institut za pedagoška istraživanja., 145-160.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_652

Džinović V, Đerić I, Dušica M. Kako aspiracije roditelja i razvojno-podsticajne aktivnosti utiču na samopouzdanje i motivaciju dece za učenje matematike i prirodnih nauka?. in TIMSS 2019 u Srbiji : rezultati međunarodnog istraživanja postignuća učenika četvrtog razreda osnovne škole iz matematike i prirodnih nauka. 2021;:145-160.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_652 .

Džinović, Vladimir, Đerić, Ivana, Dušica, Malinić, "Kako aspiracije roditelja i razvojno-podsticajne aktivnosti utiču na samopouzdanje i motivaciju dece za učenje matematike i prirodnih nauka?" in TIMSS 2019 u Srbiji : rezultati međunarodnog istraživanja postignuća učenika četvrtog razreda osnovne škole iz matematike i prirodnih nauka (2021):145-160,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_652 .

TY  - CONF
AU  - Малинић, Душица
AU  - Џиновић, Владимир
AU  - Ђерић, Ивана
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/537
AB  - У овом раду је проучаван однос између образовних аспирација родитеља
и њихове перцепције укључености у развојно-подстицајне активности
деце на раном узрасту, с једне стране, и припремљености деце за школу,
њиховог самопоуздања и мотивације за учење математике и природних
наука, с друге стране. Узорак је чинило 4380 ученика четвртог разреда из 165
основних школа у Србији. У раду је примењена анализа стаза и тестирана су
два структурална модела. У области математике, показало се да образовне
аспирације родитеља директно утичу на самопоуздање и мотивацију за
учење овог наставног предмета, али и индиректно на самопоуздање преко
ране ангажованости родитеља и припремљености деце за полазак у школу.
Када је реч о природним наукама, образовне аспирације директно утичу
на научно самопоуздање, док на мотивацију за учење значајно не утичу ни
предикторска нити модераторске варијабле. Високе образовне аспирације
родитеља утичу на опажене компетенције деце и у много већој мери на њихов
доживљај колико су добри у учењу математике и природних наука, него на
њихову интринзичну мотивацију. Линија утицаја која води од родитељских
образовних аспирација преко њихове ангажованости до припремљености
деце за полазак у школу има скроман ефекат на самопоуздање, док на
мотивацију за учење оба наставна предмета такав утицај не постоји. Може
се претпоставити да ангажованост родитеља на раном узрасту деце, као и
припремљеност деце за полазак у школу имају утицај на друге образовне
исходе, као што је постигнуће. Импликације налаза упућују на важност вредновања образовања у породици, будући да образовна очекивања
родитеља утичу на однос деце према учењу математике и природних наука.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
C3  - TIMSS2019 : резултати и импликације
T1  - Утицај образовних аспирација родитеља на самопоуздање и мотивацију ученика у области математике и природних наука
EP  - 43
SP  - 42
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_537
ER  - 

@conference{
author = "Малинић, Душица and Џиновић, Владимир and Ђерић, Ивана",
year = "2021",
abstract = "У овом раду је проучаван однос између образовних аспирација родитеља
и њихове перцепције укључености у развојно-подстицајне активности
деце на раном узрасту, с једне стране, и припремљености деце за школу,
њиховог самопоуздања и мотивације за учење математике и природних
наука, с друге стране. Узорак је чинило 4380 ученика четвртог разреда из 165
основних школа у Србији. У раду је примењена анализа стаза и тестирана су
два структурална модела. У области математике, показало се да образовне
аспирације родитеља директно утичу на самопоуздање и мотивацију за
учење овог наставног предмета, али и индиректно на самопоуздање преко
ране ангажованости родитеља и припремљености деце за полазак у школу.
Када је реч о природним наукама, образовне аспирације директно утичу
на научно самопоуздање, док на мотивацију за учење значајно не утичу ни
предикторска нити модераторске варијабле. Високе образовне аспирације
родитеља утичу на опажене компетенције деце и у много већој мери на њихов
доживљај колико су добри у учењу математике и природних наука, него на
њихову интринзичну мотивацију. Линија утицаја која води од родитељских
образовних аспирација преко њихове ангажованости до припремљености
деце за полазак у школу има скроман ефекат на самопоуздање, док на
мотивацију за учење оба наставна предмета такав утицај не постоји. Може
се претпоставити да ангажованост родитеља на раном узрасту деце, као и
припремљеност деце за полазак у школу имају утицај на друге образовне
исходе, као што је постигнуће. Импликације налаза упућују на важност вредновања образовања у породици, будући да образовна очекивања
родитеља утичу на однос деце према учењу математике и природних наука.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "TIMSS2019 : резултати и импликације",
title = "Утицај образовних аспирација родитеља на самопоуздање и мотивацију ученика у области математике и природних наука",
pages = "43-42",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_537"
}

Малинић, Д., Џиновић, В.,& Ђерић, И.. (2021). Утицај образовних аспирација родитеља на самопоуздање и мотивацију ученика у области математике и природних наука. in TIMSS2019 : резултати и импликације
Београд : Институт за педагошка истраживања., 42-43.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_537

Малинић Д, Џиновић В, Ђерић И. Утицај образовних аспирација родитеља на самопоуздање и мотивацију ученика у области математике и природних наука. in TIMSS2019 : резултати и импликације. 2021;:42-43.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_537 .

Малинић, Душица, Џиновић, Владимир, Ђерић, Ивана, "Утицај образовних аспирација родитеља на самопоуздање и мотивацију ученика у области математике и природних наука" in TIMSS2019 : резултати и импликације (2021):42-43,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_537 .

TY  - JOUR
AU  - Малинић, Душица
AU  - Станишић, Јелена
AU  - Ђерић, Ивана
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/607
AB  - Припрема и реализација пројектне наставе у којој се примењује интердисциплинарни приступ представља комплексан и изазован процес у образовној пракси који захтева флексибилност, отвореност и истрајност. Мотивација наставница да посредством преиспитивања и експериментације покушају
да иновирају своју наставну праксу представљала је основу за реализацију ове
квалитативне студије. Циљ нашег истраживања био је усмерен на сагледавање
искустава наставница у припреми и реализацији пројектне наставе засноване на интердисциплинарном приступу, уз подршку фацилитатора. Истраживање је реализовано кроз процес фацилитације у школској 2018/2019. години
у основној школи у ужем језгру града Београда. Учествовале су три наставнице које предају српски језик и књижевност, руски језик и музичку културу
и сараднице Института за педагошка истраживања у улогама фацилитатора
и истраживача. Коришћенa je техника групног интервјуисања уз примену полуструктурираног водича за фацилитацију групних састанака. Разговори су
снимљени помоћу аудио уређаја, а подаци транскрибовани. У наративима наставница идентификоване су три теме: (1) уверења наставница о пројектној
настави; (2) мотивација и емоције наставница и ученика у пројектној настави;
(3) изазови у припреми и имплементацији пројектне наставе. Закључено је да
су се уверења наставница о пројектној настави временом мењала уз подршку
фацилитатора, да су њихова искуства обележиле осцилације на мотивационом
и емоционалном плану и да су се појавили бројни и разноврсни изазови у њеној припреми и реализацији. Пројектна настава захтева стручну, мотивациону, емоционалну и организациону подршку различитих актера у аутономној и
подржавајућој атмосфери у школи.
AB  - Preparation and realisation of project-based learning with interdisciplinary
approach in educational practice is a complex and challenging process which demands
flexibility, openness, and persistence. The motivation of teachers to try, by
means of reflection and experimentation, to innovate their educational practice presents
the base for this qualitative study. The goal of our research was to understand
the experience of the teachers in preparation and realisation of project-based learning
based on interdisciplinary approach, with the support of facilitators. The research
was carried out by using the process of facilitation during school year 2018/2019
in a primary school in the centre of Belgrade. The participants were three teachers
(of Serbian language and literature, Russian language, and music culture), as well
as associates of the Institute for Educational Research with roles of facilitators and
researchers. We used the group interview technique and semi-structured guide for
the facilitation of group meetings. The interviews were audio-recorded, and their
data were transcribed. We identified three themes in the narratives of the teachers:
(1) beliefs of the teachers about project-based learning; (2) motivation and emotions
of the teachers and students engaged in project-based learning; (3) challenges during
preparation and implementation of project-based learning. It was concluded that the
beliefs of the teachers about project-based learning had been changing over time with
the support of facilitators, that their experience had been marked by motivational
and emotional oscillations and that there had been numerous and various challenges
during preparation and realisation of the learning. Project-based learning demands
professional, motivational, emotional, and organisational support of various participants
in autonomy-supportive climate at school.
AB  - Подготовка и реализация проектного обучения с применением междисципли-
нарного подхода представляет собой комплексный и сложный процесс в образовательной практике, требующий флексибильности, открытости и устойчивости. Мотивация преподавательниц попытаться иновировать свою педагогическую практику посредством пересмотра, анализа и экспериментации
была основой для проведения этого качественного исследования. Цель нашего
исследования была направлена на обзор и анализ опыта преподавательниц в
подготовке и реализации проектного обучения на основе междисциплинарного подхода при поддержке фасилитаторов. Исследование проводилось в
процессе фасилитации в 2018/2019 учебном году в начальной школе в центре
Белграда. В исследовании приняли участие три преподавательницы, которые
преподают сербский язык и литературу, русский язык и музыку, а также сотрудницы Института педагогических исследований в роли фасилитаторов и
исследователей. Использована техника группового интервью с использованием полуструктурированного медиатора по фасилитации групповых встреч.
Эти разговоры были записаны с помощью звукового устройства, а данные
были транскрибированы. У преподавательниц были определены три темы: (1)
убеждения преподавательниц в проектном обучении; (2) мотивация и эмоции
преподавательниц и учеников в проектном обучении; (3) проблемы в подготовке и реализации проектного обучения. Был сделан вывод о том, что представления преподавательниц о проектном обучении со временем менялись
при поддержке фасилитаторов, а также что их опыт был отмечен колебаниями
на мотивационном и эмоциональном уровне, и что при его подготовке и реализации возникли многочисленные и разнообразные проблемы. Проектное
обучение требует профессиональной, мотивационной, эмоциональной и организационной поддержки со стороны различных участников в автономной и
поддерживающей атмосфере в школе.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T2  - Зборник Института за педагошка истраживања
T1  - Искуства наставница у реализацији пројектне наставе засноване на интердисциплинарном приступу
T1  - The experience of teachers in realisation of project-based learning based on interdisciplinary approach
T1  - Опыт преподавательниц в реализации проектного обучения обоснованного на междисциплинарном подходе
EP  - 120
IS  - 1
SP  - 67
VL  - 53
DO  - 10.2298/ZIPI2101067M
ER  - 

@article{
author = "Малинић, Душица and Станишић, Јелена and Ђерић, Ивана",
year = "2021",
abstract = "Припрема и реализација пројектне наставе у којој се примењује интердисциплинарни приступ представља комплексан и изазован процес у образовној пракси који захтева флексибилност, отвореност и истрајност. Мотивација наставница да посредством преиспитивања и експериментације покушају
да иновирају своју наставну праксу представљала је основу за реализацију ове
квалитативне студије. Циљ нашег истраживања био је усмерен на сагледавање
искустава наставница у припреми и реализацији пројектне наставе засноване на интердисциплинарном приступу, уз подршку фацилитатора. Истраживање је реализовано кроз процес фацилитације у школској 2018/2019. години
у основној школи у ужем језгру града Београда. Учествовале су три наставнице које предају српски језик и књижевност, руски језик и музичку културу
и сараднице Института за педагошка истраживања у улогама фацилитатора
и истраживача. Коришћенa je техника групног интервјуисања уз примену полуструктурираног водича за фацилитацију групних састанака. Разговори су
снимљени помоћу аудио уређаја, а подаци транскрибовани. У наративима наставница идентификоване су три теме: (1) уверења наставница о пројектној
настави; (2) мотивација и емоције наставница и ученика у пројектној настави;
(3) изазови у припреми и имплементацији пројектне наставе. Закључено је да
су се уверења наставница о пројектној настави временом мењала уз подршку
фацилитатора, да су њихова искуства обележиле осцилације на мотивационом
и емоционалном плану и да су се појавили бројни и разноврсни изазови у њеној припреми и реализацији. Пројектна настава захтева стручну, мотивациону, емоционалну и организациону подршку различитих актера у аутономној и
подржавајућој атмосфери у школи., Preparation and realisation of project-based learning with interdisciplinary
approach in educational practice is a complex and challenging process which demands
flexibility, openness, and persistence. The motivation of teachers to try, by
means of reflection and experimentation, to innovate their educational practice presents
the base for this qualitative study. The goal of our research was to understand
the experience of the teachers in preparation and realisation of project-based learning
based on interdisciplinary approach, with the support of facilitators. The research
was carried out by using the process of facilitation during school year 2018/2019
in a primary school in the centre of Belgrade. The participants were three teachers
(of Serbian language and literature, Russian language, and music culture), as well
as associates of the Institute for Educational Research with roles of facilitators and
researchers. We used the group interview technique and semi-structured guide for
the facilitation of group meetings. The interviews were audio-recorded, and their
data were transcribed. We identified three themes in the narratives of the teachers:
(1) beliefs of the teachers about project-based learning; (2) motivation and emotions
of the teachers and students engaged in project-based learning; (3) challenges during
preparation and implementation of project-based learning. It was concluded that the
beliefs of the teachers about project-based learning had been changing over time with
the support of facilitators, that their experience had been marked by motivational
and emotional oscillations and that there had been numerous and various challenges
during preparation and realisation of the learning. Project-based learning demands
professional, motivational, emotional, and organisational support of various participants
in autonomy-supportive climate at school., Подготовка и реализация проектного обучения с применением междисципли-
нарного подхода представляет собой комплексный и сложный процесс в образовательной практике, требующий флексибильности, открытости и устойчивости. Мотивация преподавательниц попытаться иновировать свою педагогическую практику посредством пересмотра, анализа и экспериментации
была основой для проведения этого качественного исследования. Цель нашего
исследования была направлена на обзор и анализ опыта преподавательниц в
подготовке и реализации проектного обучения на основе междисциплинарного подхода при поддержке фасилитаторов. Исследование проводилось в
процессе фасилитации в 2018/2019 учебном году в начальной школе в центре
Белграда. В исследовании приняли участие три преподавательницы, которые
преподают сербский язык и литературу, русский язык и музыку, а также сотрудницы Института педагогических исследований в роли фасилитаторов и
исследователей. Использована техника группового интервью с использованием полуструктурированного медиатора по фасилитации групповых встреч.
Эти разговоры были записаны с помощью звукового устройства, а данные
были транскрибированы. У преподавательниц были определены три темы: (1)
убеждения преподавательниц в проектном обучении; (2) мотивация и эмоции
преподавательниц и учеников в проектном обучении; (3) проблемы в подготовке и реализации проектного обучения. Был сделан вывод о том, что представления преподавательниц о проектном обучении со временем менялись
при поддержке фасилитаторов, а также что их опыт был отмечен колебаниями
на мотивационном и эмоциональном уровне, и что при его подготовке и реализации возникли многочисленные и разнообразные проблемы. Проектное
обучение требует профессиональной, мотивационной, эмоциональной и организационной поддержки со стороны различных участников в автономной и
поддерживающей атмосфере в школе.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "Зборник Института за педагошка истраживања",
title = "Искуства наставница у реализацији пројектне наставе засноване на интердисциплинарном приступу, The experience of teachers in realisation of project-based learning based on interdisciplinary approach, Опыт преподавательниц в реализации проектного обучения обоснованного на междисциплинарном подходе",
pages = "120-67",
number = "1",
volume = "53",
doi = "10.2298/ZIPI2101067M"
}

Малинић, Д., Станишић, Ј.,& Ђерић, И.. (2021). Искуства наставница у реализацији пројектне наставе засноване на интердисциплинарном приступу. in Зборник Института за педагошка истраживања
Београд : Институт за педагошка истраживања., 53(1), 67-120.
https://doi.org/10.2298/ZIPI2101067M

Малинић Д, Станишић Ј, Ђерић И. Искуства наставница у реализацији пројектне наставе засноване на интердисциплинарном приступу. in Зборник Института за педагошка истраживања. 2021;53(1):67-120.
doi:10.2298/ZIPI2101067M .

Малинић, Душица, Станишић, Јелена, Ђерић, Ивана, "Искуства наставница у реализацији пројектне наставе засноване на интердисциплинарном приступу" in Зборник Института за педагошка истраживања, 53, no. 1 (2021):67-120,
https://doi.org/10.2298/ZIPI2101067M . .

TY  - CHAP
AU  - Đerić, Ivana
AU  - Malinić, Dušica
AU  - Đević, Rajka
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/657
AB  - The Paper Project-based learning: challenges and implementation support
by Ivana Đerić, Dušica Malinić and Rajka Đević presents the characteristics of 
three similar approaches in learning: 1) Inquire-Based Learning/Inquire-Based 
Scientific Education; 2) Problem-Based Learning; 3) Project-Based Learning.  The similarities and differences between these approaches are pointed out, as 
well as the criteria that should be considered when choosing them in teaching 
practice. Then, initiatives in the preparation and implementation of project-based 
learning in the education system of Serbia are presented. A critical review is 
given of systemic trainings and manuals that were created as forms of support to 
teachers and school counsellors in the implementation of project-based learning 
in our country. It was pointed out why facilitating the work of teachers, getting 
acquainted with the importance and ways of formative evaluation, and monitoring 
in projects, techniques/methods for conceptualization of research questions can 
be effective ways to prevent difficulties in project-based learning. It was concluded 
that the implementation of project-based learning is a complex and challenging 
task for the educational system, teachers, and students, which requires additional 
professional, emotional, and organisational support.
PB  - Belgrade : Institute for Educational Research
T2  - Problems and perspectives of contemporary education
T1  - Project-based learning: challenges and implementation support
EP  - 73
SP  - 52
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_657
ER  - 

@inbook{
author = "Đerić, Ivana and Malinić, Dušica and Đević, Rajka",
year = "2021",
abstract = "The Paper Project-based learning: challenges and implementation support
by Ivana Đerić, Dušica Malinić and Rajka Đević presents the characteristics of 
three similar approaches in learning: 1) Inquire-Based Learning/Inquire-Based 
Scientific Education; 2) Problem-Based Learning; 3) Project-Based Learning.  The similarities and differences between these approaches are pointed out, as 
well as the criteria that should be considered when choosing them in teaching 
practice. Then, initiatives in the preparation and implementation of project-based 
learning in the education system of Serbia are presented. A critical review is 
given of systemic trainings and manuals that were created as forms of support to 
teachers and school counsellors in the implementation of project-based learning 
in our country. It was pointed out why facilitating the work of teachers, getting 
acquainted with the importance and ways of formative evaluation, and monitoring 
in projects, techniques/methods for conceptualization of research questions can 
be effective ways to prevent difficulties in project-based learning. It was concluded 
that the implementation of project-based learning is a complex and challenging 
task for the educational system, teachers, and students, which requires additional 
professional, emotional, and organisational support.",
publisher = "Belgrade : Institute for Educational Research",
journal = "Problems and perspectives of contemporary education",
booktitle = "Project-based learning: challenges and implementation support",
pages = "73-52",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_657"
}

Đerić, I., Malinić, D.,& Đević, R.. (2021). Project-based learning: challenges and implementation support. in Problems and perspectives of contemporary education
Belgrade : Institute for Educational Research., 52-73.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_657

Đerić I, Malinić D, Đević R. Project-based learning: challenges and implementation support. in Problems and perspectives of contemporary education. 2021;:52-73.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_657 .

Đerić, Ivana, Malinić, Dušica, Đević, Rajka, "Project-based learning: challenges and implementation support" in Problems and perspectives of contemporary education (2021):52-73,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_657 .

TY  - JOUR
AU  - Teodorović, Jelena
AU  - Ševkušić, Slavica
AU  - Џиновић, Владимир
AU  - Malinić, Dušica
PY  - 2020
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/326
AB  - Educational leadership has an impact on school climate, teachers' practices and student outcomes. Having in mind its importance, in this paper we wanted to examine the barriers that school principals in Serbia face in their everyday work, solutions that they propose, leadership tasks that they deem important, as well as those competencies which they feel they need to improve. To those ends we conducted a mixed-method study in which 107 principals, teachers, school counsellors, and representatives of school authorities participated in focus groups and interviews, and 200 elementary and high school principals responded to a questionnaire about leadership. Our findings indicate a myriad of barriers, predominantly related to ineffective education policies, imprecise legislation, unprofessional behaviour of teachers and principals and problematic relationship with parents. We also found that the principals felt that they needed to greatly improve their competencies from all six areas of the Standards of the competencies of principals of educational institutions. The paper offers recommendations to policy makers about the needed improvements.
PB  - Institut za pedagoška istraživanja, Beograd
T2  - Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja
T1  - Needs, problems and competencies of school principals in Serbia
EP  - 330
IS  - 2
SP  - 275
VL  - 52
DO  - 10.2298/ZIPI2002275T
ER  - 

@article{
author = "Teodorović, Jelena and Ševkušić, Slavica and Џиновић, Владимир and Malinić, Dušica",
year = "2020",
abstract = "Educational leadership has an impact on school climate, teachers' practices and student outcomes. Having in mind its importance, in this paper we wanted to examine the barriers that school principals in Serbia face in their everyday work, solutions that they propose, leadership tasks that they deem important, as well as those competencies which they feel they need to improve. To those ends we conducted a mixed-method study in which 107 principals, teachers, school counsellors, and representatives of school authorities participated in focus groups and interviews, and 200 elementary and high school principals responded to a questionnaire about leadership. Our findings indicate a myriad of barriers, predominantly related to ineffective education policies, imprecise legislation, unprofessional behaviour of teachers and principals and problematic relationship with parents. We also found that the principals felt that they needed to greatly improve their competencies from all six areas of the Standards of the competencies of principals of educational institutions. The paper offers recommendations to policy makers about the needed improvements.",
publisher = "Institut za pedagoška istraživanja, Beograd",
journal = "Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja",
title = "Needs, problems and competencies of school principals in Serbia",
pages = "330-275",
number = "2",
volume = "52",
doi = "10.2298/ZIPI2002275T"
}

Teodorović, J., Ševkušić, S., Џиновић, В.,& Malinić, D.. (2020). Needs, problems and competencies of school principals in Serbia. in Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja
Institut za pedagoška istraživanja, Beograd., 52(2), 275-330.
https://doi.org/10.2298/ZIPI2002275T

Teodorović J, Ševkušić S, Џиновић В, Malinić D. Needs, problems and competencies of school principals in Serbia. in Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja. 2020;52(2):275-330.
doi:10.2298/ZIPI2002275T .

Teodorović, Jelena, Ševkušić, Slavica, Џиновић, Владимир, Malinić, Dušica, "Needs, problems and competencies of school principals in Serbia" in Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 52, no. 2 (2020):275-330,
https://doi.org/10.2298/ZIPI2002275T . .

TY  - JOUR
AU  - Gundogan, Dragana
AU  - Malinić, Dušica
AU  - Radulović, Mladen
PY  - 2020
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/317
AB  - Starting from the fact that there is no consensus on the way in which school factors mediate the influence of social status on achievement, we wanted to examine how teaching practices affect the relationship between social status and student achievement. More precisely, we tried to determine whether the intensity of the correlation between social status and student achievement on the TIMSS test differs among students whose teachers use different ways of teaching (practices that are more in line with transmissive teaching or practices more in line with engaging teaching). To answer this question, we used the data collected within the TIMSS 2015 research conducted in Serbia, which included 160 schools, 192 primary school teachers, and 4036 students. The collected data were analyzed using factor analysis of variance and correlation analysis. The results showed that (1) there is a moderate positive correlation between social status and student achievement, (2) that there is no correlation between teaching practices and student achievement, and that (3) teaching methods mediate the relationship between social status and achievement. The mediating role of teaching approaches is reflected in the fact that the stronger intensity of the correlation between social status and achievement is, the teaching itself tends to be more transmissive and less engaging. The obtained findings suggest that teaching approaches in the classroom can alleviate social inequality, and that their concept has to be as much as possible in accordance with the principles of engaging teaching.
AB  - Polazeći od toga da ne postoji konsenzus o načinu na koji školski faktori posreduju uticaj društvenog položaja na postignuće, želeli smo da ispitamo kako nastavne prakse utiču na vezu između društvenog položaja i postignuća učenika. Preciznije, nastojali smo da utvrdimo da li se među učenicima čiji učitelji koriste različite načine rada (bliže transmisivnoj ili bliže angažujućoj nastavi) razlikuje intenzitet povezanosti između društvenog položaja i postignuća na TIMSS testu. Da bismo odgovorili na ovo pitanje, koristili smo podatke prikupljene u okviru istraživanja TIMSS 2015, sprovedenog u Srbiji, a koje je obuhvatilo sto šezdeset škola, sto devedeset dva učitelja i četiri hiljada trideset šest učenika. Prikupljeni podaci su analizirani pomoću faktorske analize varijanse i korelacione analize. Rezultati su pokazali da (1) postoji umerena pozitivna veza između društvenog položaja i postignuća učenika, (2) da ne postoji povezanost između načina rada u nastavi i postignuća učenika, kao i da (3) način rada u nastavi posreduje u vezi između društvenog položaja i postignuća. Posredujuća uloga načina rada ogleda se u tome što je intenzitet veze između položaja i postignuća jači ukoliko je nastava više transmisivna i manje angažujuća. Dobijeni nalazi sugerišu da načini rada u učionici mogu da ublaže društvene nejednakosti, te da je potrebno da budu koncipirani što više u skladu sa principima angažujuće nastave.
PB  - Univerzitet u Beogradu - Učiteljski fakultet, Beograd
T2  - Inovacije u nastavi - časopis za savremenu nastavu
T1  - Can different teaching practices influence the relationship between social status and student achievement?
T1  - Mogu li različiti načini rada u nastavi da utiču na povezanost društvenog položaja i postignuća učenika?
EP  - 41
IS  - 2
SP  - 29
VL  - 33
DO  - 10.5937/inovacije2002029G
ER  - 

@article{
author = "Gundogan, Dragana and Malinić, Dušica and Radulović, Mladen",
year = "2020",
abstract = "Starting from the fact that there is no consensus on the way in which school factors mediate the influence of social status on achievement, we wanted to examine how teaching practices affect the relationship between social status and student achievement. More precisely, we tried to determine whether the intensity of the correlation between social status and student achievement on the TIMSS test differs among students whose teachers use different ways of teaching (practices that are more in line with transmissive teaching or practices more in line with engaging teaching). To answer this question, we used the data collected within the TIMSS 2015 research conducted in Serbia, which included 160 schools, 192 primary school teachers, and 4036 students. The collected data were analyzed using factor analysis of variance and correlation analysis. The results showed that (1) there is a moderate positive correlation between social status and student achievement, (2) that there is no correlation between teaching practices and student achievement, and that (3) teaching methods mediate the relationship between social status and achievement. The mediating role of teaching approaches is reflected in the fact that the stronger intensity of the correlation between social status and achievement is, the teaching itself tends to be more transmissive and less engaging. The obtained findings suggest that teaching approaches in the classroom can alleviate social inequality, and that their concept has to be as much as possible in accordance with the principles of engaging teaching., Polazeći od toga da ne postoji konsenzus o načinu na koji školski faktori posreduju uticaj društvenog položaja na postignuće, želeli smo da ispitamo kako nastavne prakse utiču na vezu između društvenog položaja i postignuća učenika. Preciznije, nastojali smo da utvrdimo da li se među učenicima čiji učitelji koriste različite načine rada (bliže transmisivnoj ili bliže angažujućoj nastavi) razlikuje intenzitet povezanosti između društvenog položaja i postignuća na TIMSS testu. Da bismo odgovorili na ovo pitanje, koristili smo podatke prikupljene u okviru istraživanja TIMSS 2015, sprovedenog u Srbiji, a koje je obuhvatilo sto šezdeset škola, sto devedeset dva učitelja i četiri hiljada trideset šest učenika. Prikupljeni podaci su analizirani pomoću faktorske analize varijanse i korelacione analize. Rezultati su pokazali da (1) postoji umerena pozitivna veza između društvenog položaja i postignuća učenika, (2) da ne postoji povezanost između načina rada u nastavi i postignuća učenika, kao i da (3) način rada u nastavi posreduje u vezi između društvenog položaja i postignuća. Posredujuća uloga načina rada ogleda se u tome što je intenzitet veze između položaja i postignuća jači ukoliko je nastava više transmisivna i manje angažujuća. Dobijeni nalazi sugerišu da načini rada u učionici mogu da ublaže društvene nejednakosti, te da je potrebno da budu koncipirani što više u skladu sa principima angažujuće nastave.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu - Učiteljski fakultet, Beograd",
journal = "Inovacije u nastavi - časopis za savremenu nastavu",
title = "Can different teaching practices influence the relationship between social status and student achievement?, Mogu li različiti načini rada u nastavi da utiču na povezanost društvenog položaja i postignuća učenika?",
pages = "41-29",
number = "2",
volume = "33",
doi = "10.5937/inovacije2002029G"
}

Gundogan, D., Malinić, D.,& Radulović, M.. (2020). Can different teaching practices influence the relationship between social status and student achievement?. in Inovacije u nastavi - časopis za savremenu nastavu
Univerzitet u Beogradu - Učiteljski fakultet, Beograd., 33(2), 29-41.
https://doi.org/10.5937/inovacije2002029G

Gundogan D, Malinić D, Radulović M. Can different teaching practices influence the relationship between social status and student achievement?. in Inovacije u nastavi - časopis za savremenu nastavu. 2020;33(2):29-41.
doi:10.5937/inovacije2002029G .

Gundogan, Dragana, Malinić, Dušica, Radulović, Mladen, "Can different teaching practices influence the relationship between social status and student achievement?" in Inovacije u nastavi - časopis za savremenu nastavu, 33, no. 2 (2020):29-41,
https://doi.org/10.5937/inovacije2002029G . .

TY  - JOUR
AU  - Radulović, Mladen
AU  - Vesić, Dragan
AU  - Malinić, Dušica
PY  - 2020
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/324
AB  - In this research we set out to determine whether the effect of cultural capital on students' achievement is mediated by self-efficacy. Furthermore, we wanted to determine whether, in the context of this psychological factor, cultural capital maintains a direct effect on students' achievement. The stratified quota sample consisted of 575 eighth grade students from 30 primary schools on the territory of the Republic of Serbia. Mediation effect of self-efficacy was analysed in simple mediation model where cultural capital was predictor variable and achievement criteria. It was found that cultural capital in context of self-efficacy directly contributes to students' achievement (beta=.23). Its indirect effect through students' sense of self-efficacy was also recognized (beta=.12). The paper also presents the implications of our findings for educational policies and school practices. We discussed the need for revision of curriculum and the importance of formative assessment with special attention to providing a feedback that has positive effect on students' self-efficacy.
PB  - Sociološko udruženje Srbije i Crne Gore, Beograd i Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet - Institut za sociološka istraživanja, Beograd
T2  - Sociologija
T1  - Cultural capital and students' achievement: the mediating role of self-efficacy
EP  - 268
IS  - 2
SP  - 255
VL  - 62
DO  - 10.2298/SOC2002255R
ER  - 

@article{
author = "Radulović, Mladen and Vesić, Dragan and Malinić, Dušica",
year = "2020",
abstract = "In this research we set out to determine whether the effect of cultural capital on students' achievement is mediated by self-efficacy. Furthermore, we wanted to determine whether, in the context of this psychological factor, cultural capital maintains a direct effect on students' achievement. The stratified quota sample consisted of 575 eighth grade students from 30 primary schools on the territory of the Republic of Serbia. Mediation effect of self-efficacy was analysed in simple mediation model where cultural capital was predictor variable and achievement criteria. It was found that cultural capital in context of self-efficacy directly contributes to students' achievement (beta=.23). Its indirect effect through students' sense of self-efficacy was also recognized (beta=.12). The paper also presents the implications of our findings for educational policies and school practices. We discussed the need for revision of curriculum and the importance of formative assessment with special attention to providing a feedback that has positive effect on students' self-efficacy.",
publisher = "Sociološko udruženje Srbije i Crne Gore, Beograd i Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet - Institut za sociološka istraživanja, Beograd",
journal = "Sociologija",
title = "Cultural capital and students' achievement: the mediating role of self-efficacy",
pages = "268-255",
number = "2",
volume = "62",
doi = "10.2298/SOC2002255R"
}

Radulović, M., Vesić, D.,& Malinić, D.. (2020). Cultural capital and students' achievement: the mediating role of self-efficacy. in Sociologija
Sociološko udruženje Srbije i Crne Gore, Beograd i Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet - Institut za sociološka istraživanja, Beograd., 62(2), 255-268.
https://doi.org/10.2298/SOC2002255R

Radulović M, Vesić D, Malinić D. Cultural capital and students' achievement: the mediating role of self-efficacy. in Sociologija. 2020;62(2):255-268.
doi:10.2298/SOC2002255R .

Radulović, Mladen, Vesić, Dragan, Malinić, Dušica, "Cultural capital and students' achievement: the mediating role of self-efficacy" in Sociologija, 62, no. 2 (2020):255-268,
https://doi.org/10.2298/SOC2002255R . .

TY  - JOUR
AU  - Đerić, Ivana
AU  - Đević, Rajka
AU  - Malinić, Dušica
PY  - 2020
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/330
AB  - This paper focuses on the fourth-grade elementary school pupils who achieved low scores on the TIMSS test in mathematics and natural sciences. In order to examine certain characteristics of these pupils, two research questions were posed: (1) What makes the low-achieving pupils in Serbia different from other pupils from the same sample in terms of personal and family characteristics? (2) Do the low-achieving pupils from Serbia, Croatia, and Slovenia differ at the level of personal, family, teaching, and school characteristics? The data were analyzed in two subsamples. One subsample included only the pupils from Serbia (N = 4036), while the other referred to the low-achieving pupils from three compared countries (N = 1876). The research results indicate that in Serbia, the low-achieving pupils differ significantly from other pupils in terms of some individual and family characteristics - they attended preschool institutions in a smaller number and spent less time in them, were less prepared for starting elementary school, were absent more frequently from school, and had less educated parents. There are also noticeable differences between our low-achieving pupils and their peers from the region who achieved similar results. For example, the pupils from Serbia had less educated parents and a smaller number of those who had professional occupations, fewer educational resources for learning at home, but they showed greater mathematical self-confidence and had a more pronounced experience of belonging to their school. The key implications of this research have been highlighted and its advantages and limitations pointed out.
AB  - U fokusu ovog radu su učenici četvrtog razreda osnovne škole koji su ostvarili niske skorove na TIMSS (eng. Trends in International Mathematics and Science Study3 ) testu iz matematike i prirodnih nauka. Kako bi se ispitale određene karakteristike ovih učenika, postavljena su dva istraživačka pitanja: (1) po čemu se učenici sa niskim postignućem u Srbiji razlikuju od ostalih učenika iz istog uzorka u pogledu ličnih i porodičnih karakteristika i (2) da li se učenici sa niskim postignućem iz Srbije, Hrvatske i Slovenije razlikuju na nivou ličnih, porodičnih, nastavnih i školskih karakteristika. Podaci su analizirani na dva poduzorka. Jedan poduzorak obuhvatio je samo učenike iz Srbije (N=4036), dok se drugi odnosio na učenike sa niskim postignućem iz tri upoređivane zemlje (N=1876). Rezultati istraživanja pokazuju da se u Srbiji učenici sa niskim postignućem značajno razlikuju od ostalih učenika prema pojedinim individualnim i porodičnim karakteristikama - u manjem broju su pohađali predškolske ustanove i kraće boravili u njima, bili su slabije pripremljeni za polazak u školu, više su izostajali iz škole i imali su manje obrazovane roditelje. Uočljive su i razlike između naših učenika sa niskim postignućem i njihovih vršnjaka iz regiona koji su postigli slične rezultate. Na primer, učenici iz Srbije su imali manje obrazovane roditelje i manji broj onih koji obavljaju stručna zanimanja, manje obrazovnih resursa za učenje kod kuće, ali su ispoljili veće matematičko samopouzdanje i imali izraženiji doživljaj pripadnosti školi. Izdvojene su ključne implikacije ovog istraživanja i ukazano je i na njegove prednosti i ograničenja.
PB  - Univerzitet u Beogradu - Učiteljski fakultet, Beograd
T2  - Inovacije u nastavi - časopis za savremenu nastavu
T1  - Who are the pupils with low scores on achievement tests in TIMSS research: Comparative analysis
T1  - Ko su učenici sa niskim skorovima na testovima postignuća u TIMSS istraživanju - komparativna analiza
EP  - 47
IS  - 4
SP  - 27
VL  - 33
DO  - 10.5937/inovacije2004027D
ER  - 

@article{
author = "Đerić, Ivana and Đević, Rajka and Malinić, Dušica",
year = "2020",
abstract = "This paper focuses on the fourth-grade elementary school pupils who achieved low scores on the TIMSS test in mathematics and natural sciences. In order to examine certain characteristics of these pupils, two research questions were posed: (1) What makes the low-achieving pupils in Serbia different from other pupils from the same sample in terms of personal and family characteristics? (2) Do the low-achieving pupils from Serbia, Croatia, and Slovenia differ at the level of personal, family, teaching, and school characteristics? The data were analyzed in two subsamples. One subsample included only the pupils from Serbia (N = 4036), while the other referred to the low-achieving pupils from three compared countries (N = 1876). The research results indicate that in Serbia, the low-achieving pupils differ significantly from other pupils in terms of some individual and family characteristics - they attended preschool institutions in a smaller number and spent less time in them, were less prepared for starting elementary school, were absent more frequently from school, and had less educated parents. There are also noticeable differences between our low-achieving pupils and their peers from the region who achieved similar results. For example, the pupils from Serbia had less educated parents and a smaller number of those who had professional occupations, fewer educational resources for learning at home, but they showed greater mathematical self-confidence and had a more pronounced experience of belonging to their school. The key implications of this research have been highlighted and its advantages and limitations pointed out., U fokusu ovog radu su učenici četvrtog razreda osnovne škole koji su ostvarili niske skorove na TIMSS (eng. Trends in International Mathematics and Science Study3 ) testu iz matematike i prirodnih nauka. Kako bi se ispitale određene karakteristike ovih učenika, postavljena su dva istraživačka pitanja: (1) po čemu se učenici sa niskim postignućem u Srbiji razlikuju od ostalih učenika iz istog uzorka u pogledu ličnih i porodičnih karakteristika i (2) da li se učenici sa niskim postignućem iz Srbije, Hrvatske i Slovenije razlikuju na nivou ličnih, porodičnih, nastavnih i školskih karakteristika. Podaci su analizirani na dva poduzorka. Jedan poduzorak obuhvatio je samo učenike iz Srbije (N=4036), dok se drugi odnosio na učenike sa niskim postignućem iz tri upoređivane zemlje (N=1876). Rezultati istraživanja pokazuju da se u Srbiji učenici sa niskim postignućem značajno razlikuju od ostalih učenika prema pojedinim individualnim i porodičnim karakteristikama - u manjem broju su pohađali predškolske ustanove i kraće boravili u njima, bili su slabije pripremljeni za polazak u školu, više su izostajali iz škole i imali su manje obrazovane roditelje. Uočljive su i razlike između naših učenika sa niskim postignućem i njihovih vršnjaka iz regiona koji su postigli slične rezultate. Na primer, učenici iz Srbije su imali manje obrazovane roditelje i manji broj onih koji obavljaju stručna zanimanja, manje obrazovnih resursa za učenje kod kuće, ali su ispoljili veće matematičko samopouzdanje i imali izraženiji doživljaj pripadnosti školi. Izdvojene su ključne implikacije ovog istraživanja i ukazano je i na njegove prednosti i ograničenja.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu - Učiteljski fakultet, Beograd",
journal = "Inovacije u nastavi - časopis za savremenu nastavu",
title = "Who are the pupils with low scores on achievement tests in TIMSS research: Comparative analysis, Ko su učenici sa niskim skorovima na testovima postignuća u TIMSS istraživanju - komparativna analiza",
pages = "47-27",
number = "4",
volume = "33",
doi = "10.5937/inovacije2004027D"
}

Đerić, I., Đević, R.,& Malinić, D.. (2020). Who are the pupils with low scores on achievement tests in TIMSS research: Comparative analysis. in Inovacije u nastavi - časopis za savremenu nastavu
Univerzitet u Beogradu - Učiteljski fakultet, Beograd., 33(4), 27-47.
https://doi.org/10.5937/inovacije2004027D

Đerić I, Đević R, Malinić D. Who are the pupils with low scores on achievement tests in TIMSS research: Comparative analysis. in Inovacije u nastavi - časopis za savremenu nastavu. 2020;33(4):27-47.
doi:10.5937/inovacije2004027D .

Đerić, Ivana, Đević, Rajka, Malinić, Dušica, "Who are the pupils with low scores on achievement tests in TIMSS research: Comparative analysis" in Inovacije u nastavi - časopis za savremenu nastavu, 33, no. 4 (2020):27-47,
https://doi.org/10.5937/inovacije2004027D . .

TY  - CONF
AU  - Малинич, Душица
PY  - 2020
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/871
AB  - В статье представлена концепция школьной неуспешности
и приведены результаты исследований, представляющие то, как
учащиеся и учителя относятся к явлению школьной неуспешнос-
ти и в какой степени считают себя ответственными за ее
возникновение.
AB  - In this paper we discuss the concept of school failure, research findings
that shows how students and teachers define this phenomenon and
to what extent they consider themselves responsible for its occurrence.
PB  - Москва : РУДН
C3  - Личность в современном мире: Образование, развитие, самореализация
T1  - Кто несет ответственность за школьную неуспешность?
T1  - Whose responsibility is school failure?
EP  - 52
SP  - 46
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_871
ER  - 

@conference{
author = "Малинич, Душица",
year = "2020",
abstract = "В статье представлена концепция школьной неуспешности
и приведены результаты исследований, представляющие то, как
учащиеся и учителя относятся к явлению школьной неуспешнос-
ти и в какой степени считают себя ответственными за ее
возникновение., In this paper we discuss the concept of school failure, research findings
that shows how students and teachers define this phenomenon and
to what extent they consider themselves responsible for its occurrence.",
publisher = "Москва : РУДН",
journal = "Личность в современном мире: Образование, развитие, самореализация",
title = "Кто несет ответственность за школьную неуспешность?, Whose responsibility is school failure?",
pages = "52-46",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_871"
}

Малинич, Д.. (2020). Кто несет ответственность за школьную неуспешность?. in Личность в современном мире: Образование, развитие, самореализация
Москва : РУДН., 46-52.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_871

Малинич Д. Кто несет ответственность за школьную неуспешность?. in Личность в современном мире: Образование, развитие, самореализация. 2020;:46-52.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_871 .

Малинич, Душица, "Кто несет ответственность за школьную неуспешность?" in Личность в современном мире: Образование, развитие, самореализация (2020):46-52,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_871 .

TY  - CHAP
AU  - Гутвајн, Николета
AU  - Малинић, Душица
PY  - 2019
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/410
AB  - У раду Школски неуспех из перспективе кључних актера
образовноваспитног процеса ауторке Николете Гутвајн и Душица Малинић
пружају увид у значења која ученици, будући наставници, наставници и
стручни сарадници у Србији приписују различтим аспектима школског
неуспеха. Представљеи су резултати истраживања о природи и узроцима
школског неуспеха, опажању одговорности за ниско постигнуће ученика,
родним академским стереотипима, као и истраживачки налази о повезаности
наставничких уверења о неуспеху и поступака у раду са неуспешним
ученицима. Ауторке отварају могућност свеобухватнијег разумевања
проблема неуспешности који може бити користан за креаторе образовних
политика у осмишљавању системских стратегија подршке у превенцији и
превазилажењу овог проблема у основној и средњој школи.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T2  - Настава и учење у процесима модернизације Србије
T1  - Школски неуспех из перспективе кључних актера образовноваспитног процеса
EP  - 105
SP  - 89
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_410
ER  - 

@inbook{
author = "Гутвајн, Николета and Малинић, Душица",
year = "2019",
abstract = "У раду Школски неуспех из перспективе кључних актера
образовноваспитног процеса ауторке Николете Гутвајн и Душица Малинић
пружају увид у значења која ученици, будући наставници, наставници и
стручни сарадници у Србији приписују различтим аспектима школског
неуспеха. Представљеи су резултати истраживања о природи и узроцима
школског неуспеха, опажању одговорности за ниско постигнуће ученика,
родним академским стереотипима, као и истраживачки налази о повезаности
наставничких уверења о неуспеху и поступака у раду са неуспешним
ученицима. Ауторке отварају могућност свеобухватнијег разумевања
проблема неуспешности који може бити користан за креаторе образовних
политика у осмишљавању системских стратегија подршке у превенцији и
превазилажењу овог проблема у основној и средњој школи.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "Настава и учење у процесима модернизације Србије",
booktitle = "Школски неуспех из перспективе кључних актера образовноваспитног процеса",
pages = "105-89",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_410"
}

Гутвајн, Н.,& Малинић, Д.. (2019). Школски неуспех из перспективе кључних актера образовноваспитног процеса. in Настава и учење у процесима модернизације Србије
Београд : Институт за педагошка истраживања., 89-105.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_410

Гутвајн Н, Малинић Д. Школски неуспех из перспективе кључних актера образовноваспитног процеса. in Настава и учење у процесима модернизације Србије. 2019;:89-105.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_410 .

Гутвајн, Николета, Малинић, Душица, "Школски неуспех из перспективе кључних актера образовноваспитног процеса" in Настава и учење у процесима модернизације Србије (2019):89-105,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_410 .

TY  - CHAP
AU  - Teodorović, Jelena
AU  - Ševkušić, Slavica
AU  - Malinić, Dušica
AU  - Đelić, Jasmina
PY  - 2019
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/679
AB  - The paper deals with major aspects of educational leadership in Serbia.
First, the legislative framework is presented which, in the last several years, has considerably
focused on the roles and obligations of principals, as well as their formal
training and licensing. Then, the findings of the research on principals’ needs, problems
and perspectives on leadership since 2000 are described. This section shows
that principals are aware of the multitude of competencies that they need to have in
order to professionally fulfill their duties, but that they also believe that many problems
hamper them in their jobs: insufficient school funding, teacher employment
policies, inconsistent legislation, poor selection procedures of principals, inadequate
support from higher administrative levels and so on. Subsequently, the paper
gives an overview of seminars, trainings and academic programs that comprise the
current offering of professional development opportunities for principals. Among
them, the master program developed within the Tempus project and the official
state program developed by the Institute for the Improvement of Education are
described in more detail. Finally, the authors present a set of recommendations for
the improvement of educational leadership in Serbia.
PB  - Belgrade : Institute for Educational Research
PB  - Jagodina : Faculty of Education, University of Kragujevac
PB  - Szeged : Hungarian-Netherlands School of Educational Management, University of Szeged
T2  - Leadership in education : Initiatives and trends in selected European countries
T1  - Leadership in education: the case of Serbia
EP  - 180
SP  - 163
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_679
ER  - 

@inbook{
author = "Teodorović, Jelena and Ševkušić, Slavica and Malinić, Dušica and Đelić, Jasmina",
year = "2019",
abstract = "The paper deals with major aspects of educational leadership in Serbia.
First, the legislative framework is presented which, in the last several years, has considerably
focused on the roles and obligations of principals, as well as their formal
training and licensing. Then, the findings of the research on principals’ needs, problems
and perspectives on leadership since 2000 are described. This section shows
that principals are aware of the multitude of competencies that they need to have in
order to professionally fulfill their duties, but that they also believe that many problems
hamper them in their jobs: insufficient school funding, teacher employment
policies, inconsistent legislation, poor selection procedures of principals, inadequate
support from higher administrative levels and so on. Subsequently, the paper
gives an overview of seminars, trainings and academic programs that comprise the
current offering of professional development opportunities for principals. Among
them, the master program developed within the Tempus project and the official
state program developed by the Institute for the Improvement of Education are
described in more detail. Finally, the authors present a set of recommendations for
the improvement of educational leadership in Serbia.",
publisher = "Belgrade : Institute for Educational Research, Jagodina : Faculty of Education, University of Kragujevac, Szeged : Hungarian-Netherlands School of Educational Management, University of Szeged",
journal = "Leadership in education : Initiatives and trends in selected European countries",
booktitle = "Leadership in education: the case of Serbia",
pages = "180-163",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_679"
}

Teodorović, J., Ševkušić, S., Malinić, D.,& Đelić, J.. (2019). Leadership in education: the case of Serbia. in Leadership in education : Initiatives and trends in selected European countries
Belgrade : Institute for Educational Research., 163-180.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_679

Teodorović J, Ševkušić S, Malinić D, Đelić J. Leadership in education: the case of Serbia. in Leadership in education : Initiatives and trends in selected European countries. 2019;:163-180.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_679 .

Teodorović, Jelena, Ševkušić, Slavica, Malinić, Dušica, Đelić, Jasmina, "Leadership in education: the case of Serbia" in Leadership in education : Initiatives and trends in selected European countries (2019):163-180,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_679 .

TY  - CONF
AU  - Malinić, Dušica
AU  - Ševkušić, Slavica
AU  - Teodorović, Jelena
PY  - 2019
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/573
AB  - Standardi kompetencija direktora ustanova obrazovanja i vaspitanja u Srbiji (2013), kao i zakonska
regulativa koja se odnosi na direktore, propisuju kompleksne i raznovrsne uloge i zadatke. Novija
istraživanja u oblasti obrazovnog liderstva pokazuju da su direktori veoma opterećeni, zbog čega im je
posebno teško da uspostave ravnotežu između dve najvažnije uloge: pedagoškog lidera i menadžera
škole. Cilj ovog rada je da utvrdimo da li je pomenuti problem, na koji direktori ukazuju, nov ili je
postojao i u prošlosti. S tim u vezi, analizirale smo radove o direktorima škola koji su objavljeni u
časopisu Nastava i vaspitanje u periodu od početka izlaženja časopisa (1951. godine) do osamdesetih
godina 20. veka. U tekstovima smo tragale za opisima uloga direktora, za sadržajem zadataka putem
kojih se ove uloge ostvaruju, kao i za iskazima autora koji potencijalno ukazuju na problem balansa
između dve najvažnije uloge. Na osnovu analize sadržaja 14 tekstova utvrdile smo da su autori
značajno više pažnje posvetili razmatranju pedagoško-instruktivne uloge direktora, nego razmatranju
uloge direktora kao menadžera škole. Pedagoško-instruktivnu ulogu opisuju kroz sledeće zadatke:
planiranje i programiranje nastavnog procesa, posete časovima, praćenje rada nastavnika i pružanje
neophodne pomoći posebno mlađim nastavnicima, praćenje učeničkog znanja i napredovanja,
planiranje i organizacija individualnog i kolektivnog stručnog usavršavanja nastavnika, stvaranje
uslova za efikasnu saradnju sa školskim pedagogom i tako dalje. Na osnovu istraživanja i iskustava iz
školske prakse autori su ukazivali na to da je pedagoška uloga direktora zapostavljena, zbog njihove
opterećenosti poslovima koji pripadaju menadžerskoj ulozi. Pored toga, ukazivali su i na nedostatak
istraživanja u oblasti pedagoškog liderstva, kao i na potrebu za organizovanjem seminara koji bi se
programski zasnivali na stvarnim interesovanjima i potrebama direktora škola. Dakle, rezultati naše
analize upućuju na relativno dug vremenski period postojanja sličnih problema u oblasti obrazovnog
liderstva u Srbiji, što bi trebalo da predstavlja dodatni podsticaj za istraživače i kreatore obrazovnih
politika u pronalaženju adekvatnih strategija podrške direktorima škola u balansiranju ključnih uloga.
U radu se diskutuje o rešenjima – kao što su distributivno liderstvo, mentorstvo i facilitacija prilikom
uvođenja novih direktora u posao – koja su se u drugim obrazovnim sistemima pokazala kao efektivna
za unapređivanje kvaliteta rada škole.
AB  - Standards of competencies for principals of educational institutions in Serbia (2013), as well as the
legislation related to principals, stipulate complex and diverse roles and tasks. Recent research in
the field of educational leadership shows that principals are overburdened, and therefore have
difficulties in balancing out the two most important roles: of educational leader and school manager.
The objective of this paper is to determine whether this problem, signalled by the principals, is new
or has existed in the past as well. In this regard, we analysed the articles on principals published in the
journal Teaching and education from the beginning of its publication (1951) till 1980s. In the articles,
we searched for descriptions of the principals’ roles, the content of their professional tasks, as well as
for authors’ statements that potentially point to the problem of balancing the two most important
roles. Based on the content analysis of 14 articles, we found that the authors paid much more
attention to educational and instructive role of the principal than to the principal’s role of a school
manager. They describe the educational and instructive role through the following tasks: planning
and programming of the teaching process, visits to classes, monitoring the work of teachers and
providing necessary assistance particularly to younger teachers, monitoring of students’ knowledge
and progress, planning and organization of individual and collective in-service teacher trainings,
creating conditions for efficient cooperation with a school counsellor and so on. Based on the research
and experience from the school practice, the authors indicated that the educational role of principals
was neglected due to burden of tasks belonging to managerial role. In addition, they pointed to the
lack of research in the field of educational leadership, as well as to the need for organizing seminars
which would be topically based on real interests and needs of principals. Therefore, the results of our
analysis point to a relatively long period of similar problems in the field of educational leadership in
Serbia, which is supposed to provide additional motivation to researchers and educational policy
makers for finding adequate strategies for supporting the principals in balancing their key roles. The
paper discusses solutions - such as distributed leadership, mentoring, and facilitation in introducing
new principals into job - that have proven effective in other education systems in improving quality
of school’s operation.
PB  - Beograd : Institut za pedagoška istraživanja
C3  - Obrazovanje u funkciji modernizacije društva
T1  - Uloge i zadaci direktora škole u Srbiji : nekad i sad
T1  - Roles and tasks of a principal in Serbia : now and then
EP  - 129
SP  - 128
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_573
ER  - 

@conference{
author = "Malinić, Dušica and Ševkušić, Slavica and Teodorović, Jelena",
year = "2019",
abstract = "Standardi kompetencija direktora ustanova obrazovanja i vaspitanja u Srbiji (2013), kao i zakonska
regulativa koja se odnosi na direktore, propisuju kompleksne i raznovrsne uloge i zadatke. Novija
istraživanja u oblasti obrazovnog liderstva pokazuju da su direktori veoma opterećeni, zbog čega im je
posebno teško da uspostave ravnotežu između dve najvažnije uloge: pedagoškog lidera i menadžera
škole. Cilj ovog rada je da utvrdimo da li je pomenuti problem, na koji direktori ukazuju, nov ili je
postojao i u prošlosti. S tim u vezi, analizirale smo radove o direktorima škola koji su objavljeni u
časopisu Nastava i vaspitanje u periodu od početka izlaženja časopisa (1951. godine) do osamdesetih
godina 20. veka. U tekstovima smo tragale za opisima uloga direktora, za sadržajem zadataka putem
kojih se ove uloge ostvaruju, kao i za iskazima autora koji potencijalno ukazuju na problem balansa
između dve najvažnije uloge. Na osnovu analize sadržaja 14 tekstova utvrdile smo da su autori
značajno više pažnje posvetili razmatranju pedagoško-instruktivne uloge direktora, nego razmatranju
uloge direktora kao menadžera škole. Pedagoško-instruktivnu ulogu opisuju kroz sledeće zadatke:
planiranje i programiranje nastavnog procesa, posete časovima, praćenje rada nastavnika i pružanje
neophodne pomoći posebno mlađim nastavnicima, praćenje učeničkog znanja i napredovanja,
planiranje i organizacija individualnog i kolektivnog stručnog usavršavanja nastavnika, stvaranje
uslova za efikasnu saradnju sa školskim pedagogom i tako dalje. Na osnovu istraživanja i iskustava iz
školske prakse autori su ukazivali na to da je pedagoška uloga direktora zapostavljena, zbog njihove
opterećenosti poslovima koji pripadaju menadžerskoj ulozi. Pored toga, ukazivali su i na nedostatak
istraživanja u oblasti pedagoškog liderstva, kao i na potrebu za organizovanjem seminara koji bi se
programski zasnivali na stvarnim interesovanjima i potrebama direktora škola. Dakle, rezultati naše
analize upućuju na relativno dug vremenski period postojanja sličnih problema u oblasti obrazovnog
liderstva u Srbiji, što bi trebalo da predstavlja dodatni podsticaj za istraživače i kreatore obrazovnih
politika u pronalaženju adekvatnih strategija podrške direktorima škola u balansiranju ključnih uloga.
U radu se diskutuje o rešenjima – kao što su distributivno liderstvo, mentorstvo i facilitacija prilikom
uvođenja novih direktora u posao – koja su se u drugim obrazovnim sistemima pokazala kao efektivna
za unapređivanje kvaliteta rada škole., Standards of competencies for principals of educational institutions in Serbia (2013), as well as the
legislation related to principals, stipulate complex and diverse roles and tasks. Recent research in
the field of educational leadership shows that principals are overburdened, and therefore have
difficulties in balancing out the two most important roles: of educational leader and school manager.
The objective of this paper is to determine whether this problem, signalled by the principals, is new
or has existed in the past as well. In this regard, we analysed the articles on principals published in the
journal Teaching and education from the beginning of its publication (1951) till 1980s. In the articles,
we searched for descriptions of the principals’ roles, the content of their professional tasks, as well as
for authors’ statements that potentially point to the problem of balancing the two most important
roles. Based on the content analysis of 14 articles, we found that the authors paid much more
attention to educational and instructive role of the principal than to the principal’s role of a school
manager. They describe the educational and instructive role through the following tasks: planning
and programming of the teaching process, visits to classes, monitoring the work of teachers and
providing necessary assistance particularly to younger teachers, monitoring of students’ knowledge
and progress, planning and organization of individual and collective in-service teacher trainings,
creating conditions for efficient cooperation with a school counsellor and so on. Based on the research
and experience from the school practice, the authors indicated that the educational role of principals
was neglected due to burden of tasks belonging to managerial role. In addition, they pointed to the
lack of research in the field of educational leadership, as well as to the need for organizing seminars
which would be topically based on real interests and needs of principals. Therefore, the results of our
analysis point to a relatively long period of similar problems in the field of educational leadership in
Serbia, which is supposed to provide additional motivation to researchers and educational policy
makers for finding adequate strategies for supporting the principals in balancing their key roles. The
paper discusses solutions - such as distributed leadership, mentoring, and facilitation in introducing
new principals into job - that have proven effective in other education systems in improving quality
of school’s operation.",
publisher = "Beograd : Institut za pedagoška istraživanja",
journal = "Obrazovanje u funkciji modernizacije društva",
title = "Uloge i zadaci direktora škole u Srbiji : nekad i sad, Roles and tasks of a principal in Serbia : now and then",
pages = "129-128",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_573"
}

Malinić, D., Ševkušić, S.,& Teodorović, J.. (2019). Uloge i zadaci direktora škole u Srbiji : nekad i sad. in Obrazovanje u funkciji modernizacije društva
Beograd : Institut za pedagoška istraživanja., 128-129.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_573

Malinić D, Ševkušić S, Teodorović J. Uloge i zadaci direktora škole u Srbiji : nekad i sad. in Obrazovanje u funkciji modernizacije društva. 2019;:128-129.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_573 .

Malinić, Dušica, Ševkušić, Slavica, Teodorović, Jelena, "Uloge i zadaci direktora škole u Srbiji : nekad i sad" in Obrazovanje u funkciji modernizacije društva (2019):128-129,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_573 .

TY  - JOUR
AU  - Jakšić, Ivana
AU  - Malinić, Dušica
PY  - 2019
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/305
AB  - Factors that pre-service class and subject teachers perceive as significant in explaining the occurrence of school failure were examined using mixed methods strategy. The qualitative phase of the study (N = 74) revealed that pre-service teachers recognize a wide range of causes for school failure (16 distinctive categories). The relative significance of the causes was established in the subsequent quantitative phase. The Scale of school failure causes was constructed, applied to 408 pre-service teachers and subjected to exploratory factor analysis, which pointed to the three latent groups of causes explaining 43% of variance. The lack of ability and motivation in students (1st factor) and the lack of educational support (2nd factor) were perceived as highly contributing to school failure, while moderate importance was attributed to the causes related to family and social context (3rd factor). Compared to pre-service subject teachers, pre-service class teachers were more willing to recognize the teachers' responsibility for the occurrence of school failure. Pre-service teachers' perceptions of different factors were related to prior experiences of school success.
AB  - Faktori koje budući nastavnici razredne i predmetne nastave opažaju kao značajne za pojavu školskog neuspeha su proučavani pomoću miks metodske strategije. U kvalitativnoj fazi istraživanja (N = 74) se pokazalo da budući nastavnici razredne i predmetne nastave prepoznaju brojne uzroke školskog neuspeha (16 različitih kategorija). Relativni značaj ovih uzroka je ispitan u narednoj, kvantitativnoj fazi. Konstruisana je skala uzroka školskog neuspeha i zadata uzorku od 408 budućih nastavnika razredne i predmetne nastave, a zatim su eksplorativnom faktorskom analizom identifikovana tri latentna faktora koji objašnjavaju 43 % varijanse. Nedostatak sposobnosti i motivacije (1. faktor) i nedostatak obrazovne podrške (2. faktor) su opaženi kao faktori koji najviše doprinose školskom neuspehu, dok se umereni značaj pridaje razlozima koji su povezani sa porodičnim i socijalnim kontekstom (3. faktor). U poređenju sa budućim nastavnicima predmetne nastave, budući nastavnici razredne nastave pokazuju veću spremnost da prepoznaju odgovornost nastavnika za školski neuspeh. Percepcija značaja različitih faktora od strane budućih nastavnika je povezana sa njihovim ranijim iskustvima školskog uspeha.
PB  - Društvo psihologa Srbije, Beograd
T2  - Psihologija
T1  - Pre-service teachers' perceptions of factors contributing to school failure and their relationship to prior personal experience of school success
T1  - Percepcija faktora koji doprinose školskom neuspehu od strane budućih nastavnika i njihova povezanost sa prethodnim ličnim iskustvom uspeha u školi
EP  - 20
IS  - 1
SP  - 1
VL  - 52
DO  - 10.2298/PSI160211024J
ER  - 

@article{
author = "Jakšić, Ivana and Malinić, Dušica",
year = "2019",
abstract = "Factors that pre-service class and subject teachers perceive as significant in explaining the occurrence of school failure were examined using mixed methods strategy. The qualitative phase of the study (N = 74) revealed that pre-service teachers recognize a wide range of causes for school failure (16 distinctive categories). The relative significance of the causes was established in the subsequent quantitative phase. The Scale of school failure causes was constructed, applied to 408 pre-service teachers and subjected to exploratory factor analysis, which pointed to the three latent groups of causes explaining 43% of variance. The lack of ability and motivation in students (1st factor) and the lack of educational support (2nd factor) were perceived as highly contributing to school failure, while moderate importance was attributed to the causes related to family and social context (3rd factor). Compared to pre-service subject teachers, pre-service class teachers were more willing to recognize the teachers' responsibility for the occurrence of school failure. Pre-service teachers' perceptions of different factors were related to prior experiences of school success., Faktori koje budući nastavnici razredne i predmetne nastave opažaju kao značajne za pojavu školskog neuspeha su proučavani pomoću miks metodske strategije. U kvalitativnoj fazi istraživanja (N = 74) se pokazalo da budući nastavnici razredne i predmetne nastave prepoznaju brojne uzroke školskog neuspeha (16 različitih kategorija). Relativni značaj ovih uzroka je ispitan u narednoj, kvantitativnoj fazi. Konstruisana je skala uzroka školskog neuspeha i zadata uzorku od 408 budućih nastavnika razredne i predmetne nastave, a zatim su eksplorativnom faktorskom analizom identifikovana tri latentna faktora koji objašnjavaju 43 % varijanse. Nedostatak sposobnosti i motivacije (1. faktor) i nedostatak obrazovne podrške (2. faktor) su opaženi kao faktori koji najviše doprinose školskom neuspehu, dok se umereni značaj pridaje razlozima koji su povezani sa porodičnim i socijalnim kontekstom (3. faktor). U poređenju sa budućim nastavnicima predmetne nastave, budući nastavnici razredne nastave pokazuju veću spremnost da prepoznaju odgovornost nastavnika za školski neuspeh. Percepcija značaja različitih faktora od strane budućih nastavnika je povezana sa njihovim ranijim iskustvima školskog uspeha.",
publisher = "Društvo psihologa Srbije, Beograd",
journal = "Psihologija",
title = "Pre-service teachers' perceptions of factors contributing to school failure and their relationship to prior personal experience of school success, Percepcija faktora koji doprinose školskom neuspehu od strane budućih nastavnika i njihova povezanost sa prethodnim ličnim iskustvom uspeha u školi",
pages = "20-1",
number = "1",
volume = "52",
doi = "10.2298/PSI160211024J"
}

Jakšić, I.,& Malinić, D.. (2019). Pre-service teachers' perceptions of factors contributing to school failure and their relationship to prior personal experience of school success. in Psihologija
Društvo psihologa Srbije, Beograd., 52(1), 1-20.
https://doi.org/10.2298/PSI160211024J

Jakšić I, Malinić D. Pre-service teachers' perceptions of factors contributing to school failure and their relationship to prior personal experience of school success. in Psihologija. 2019;52(1):1-20.
doi:10.2298/PSI160211024J .

Jakšić, Ivana, Malinić, Dušica, "Pre-service teachers' perceptions of factors contributing to school failure and their relationship to prior personal experience of school success" in Psihologija, 52, no. 1 (2019):1-20,
https://doi.org/10.2298/PSI160211024J . .

TY  - CHAP
AU  - Mалинић, Душица
AU  - Бањац, Соња
AU  - Шијаковић, Тања
PY  - 2018
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/454
AB  - Полазећи од тога да је стручно усавршавање наставника значајан фактор
унапређивања квалитета рада школе, у тексту је представљен Инструмент
за планирање стручног усавршавања наставника који школи може да
омогући прикупљање релевантних информација неопходних за планирање 
овог процеса. Предност овог инструмента јесте у томе што се његовом
применом може стећи бољи увид у актуелне потребе наставника у домену
стручног усавршавања. Прецизније, задавањем наведеног упитника школа
може да обезбеди прикупљање информација о томе: (а) како наставници
индивидуално планирају стручно усавршавање, а како виде да се процес
планирања стручног усавршавања одвија на нивоу школе; (б) колико
различити облици стручног усавршавања доприносе променама у наставној
пракси и (в) у којим областима рада наставника постоји потреба за даљим
унапређивањем професионалних компeтенција. Прикупљени подаци
омогућавају управи школе мапирање главних токова у којима стручно
усавршавање треба да се одвија у планираном периоду, сагледавање
проблема у планирању овог процеса, као и разумевање доприноса појединих облика стручног усавршавања променама у наставној пракси.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T2  - Истраживања у школи
T1  - Планирање стручног усавршавања: место сусрета потреба наставника и школе
EP  - 104
SP  - 82
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_454
ER  - 

@inbook{
author = "Mалинић, Душица and Бањац, Соња and Шијаковић, Тања",
year = "2018",
abstract = "Полазећи од тога да је стручно усавршавање наставника значајан фактор
унапређивања квалитета рада школе, у тексту је представљен Инструмент
за планирање стручног усавршавања наставника који школи може да
омогући прикупљање релевантних информација неопходних за планирање 
овог процеса. Предност овог инструмента јесте у томе што се његовом
применом може стећи бољи увид у актуелне потребе наставника у домену
стручног усавршавања. Прецизније, задавањем наведеног упитника школа
може да обезбеди прикупљање информација о томе: (а) како наставници
индивидуално планирају стручно усавршавање, а како виде да се процес
планирања стручног усавршавања одвија на нивоу школе; (б) колико
различити облици стручног усавршавања доприносе променама у наставној
пракси и (в) у којим областима рада наставника постоји потреба за даљим
унапређивањем професионалних компeтенција. Прикупљени подаци
омогућавају управи школе мапирање главних токова у којима стручно
усавршавање треба да се одвија у планираном периоду, сагледавање
проблема у планирању овог процеса, као и разумевање доприноса појединих облика стручног усавршавања променама у наставној пракси.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "Истраживања у школи",
booktitle = "Планирање стручног усавршавања: место сусрета потреба наставника и школе",
pages = "104-82",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_454"
}

Mалинић, Д., Бањац, С.,& Шијаковић, Т.. (2018). Планирање стручног усавршавања: место сусрета потреба наставника и школе. in Истраживања у школи
Београд : Институт за педагошка истраживања., 82-104.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_454

Mалинић Д, Бањац С, Шијаковић Т. Планирање стручног усавршавања: место сусрета потреба наставника и школе. in Истраживања у школи. 2018;:82-104.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_454 .

Mалинић, Душица, Бањац, Соња, Шијаковић, Тања, "Планирање стручног усавршавања: место сусрета потреба наставника и школе" in Истраживања у школи (2018):82-104,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_454 .

TY  - JOUR
AU  - Malinić, Dušica
AU  - Đerić, Ivana
AU  - Šefer, Jasmina
PY  - 2018
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/296
AB  - The evaluations by researchers monitoring attitudes towards innovations among teacher groups were analyzed during the process of implementing innovations in one elementary school. The teachers' attitudes towards innovative practice were evaluated from the following perspectives: (1) motivation of teacher groups to grasp and implement knowledge and skills acquired during the intervention, (2) improvement of teacher groups in the area of knowledge and skills, (3) the role of researchers in enhancing motivation of teacher groups to change their practice, (4) the role of the teacher groups in motivating individuals to change practices (while working on professional issues). Sixteen researchers/evaluators followed up six teacher groups during the intervention. The researchers had a double role. They were educators on the teacher training course and facilitators in the teacher working groups. A method of structured guided interviews was applied in the case follow up study. Quantitative and qualitative data were analyzed. The results show that the teacher groups manifested a moderate motivation in each of the following areas: implementing student group work, open ended tasks, creative play, student research activities and critical dialogue in class. After training, teacher skills in implementing the previously mentioned types of activities in class were significantly improved in all areas, but the greatest improvement was in the most unfamiliar area of open-ended tasks. The influence of the researches on the teacher groups' motivation appears to be stronger than the influence of teacher groups on individuals. Suggestions were listed relating to the innovative process in class, from the perspectives of researchers/evaluators.
AB  - U radu su analizirane procene istraživača o odnosu nastavnika u stručnim većima prema inovacijama tokom ogleda u jednoj osnovnoj školi. Odnos nastavnika prema inovativnoj praksi sagledan je na osnovu procena istraživača o: (1) motivaciji stručnih veća nastavnika da usvoje i primene znanja i veštine stečene tokom ogleda; (2) njihovom napredovanju u pogledu stečenih znanja i veština tokom ogleda; (3) ulozi istraživača u motivisanju stručnih veća da inoviraju nastavnu praksu i (4) ulozi stručnog veća kao grupe u kojoj su se odvijale aktivnosti profesionalnog učenja na motivaciju nastavnika da menjaju sopstvenu praksu. Uzorak je obuhvatio 16 istraživača koji su pratili rad šest stručnih veća nastavnika tokom realizacije ogleda. Istraživači su bili u dvostrukoj ulozi - kao edukatori na instruktivnim obukama i/ili kao facilitatori promena u stručnim većima nastavnika. U ovoj studiji slučaja primenjena je metoda vođenog strukturiranog intervjua, a kombinovani su kvantitativni i kvalitativni postupci. Rezultati su pokazali da su stručna veća nastavnika bila umereno motivisana za izučavanje i primenu grupnog rada, otvorenih zadataka, kreativne igre, istraživačkog rada i kritičkog dijaloga u nastavi. Posle obuke, pokazalo se da su nastavnici iz stručnih veća značajno napredovali u pogledu znanja i veština primene navedenih metoda i oblika rada, ali najveći napredak ostvaren je u primeni otvorenih zadataka, jer su nastavnicima bili najmanje poznati. Istraživači su ostvarili jači uticaj na motivaciju nastavnika nego stručno veće kao grupa. Navedene su preporuke o procesu inoviranja nastavne prakse iz perspektive istraživača.
PB  - Univerzitet u Nišu, Niš
T2  - Teme
T1  - A teachers' attitude towards innovative practice: Researchers' evaluation
T1  - Odnos nastavnika prema inoviranju nastavne prakse - procene istraživača
EP  - 357
IS  - 2
SP  - 341
VL  - 42
DO  - 10.22190/TEME1802341M
ER  - 

@article{
author = "Malinić, Dušica and Đerić, Ivana and Šefer, Jasmina",
year = "2018",
abstract = "The evaluations by researchers monitoring attitudes towards innovations among teacher groups were analyzed during the process of implementing innovations in one elementary school. The teachers' attitudes towards innovative practice were evaluated from the following perspectives: (1) motivation of teacher groups to grasp and implement knowledge and skills acquired during the intervention, (2) improvement of teacher groups in the area of knowledge and skills, (3) the role of researchers in enhancing motivation of teacher groups to change their practice, (4) the role of the teacher groups in motivating individuals to change practices (while working on professional issues). Sixteen researchers/evaluators followed up six teacher groups during the intervention. The researchers had a double role. They were educators on the teacher training course and facilitators in the teacher working groups. A method of structured guided interviews was applied in the case follow up study. Quantitative and qualitative data were analyzed. The results show that the teacher groups manifested a moderate motivation in each of the following areas: implementing student group work, open ended tasks, creative play, student research activities and critical dialogue in class. After training, teacher skills in implementing the previously mentioned types of activities in class were significantly improved in all areas, but the greatest improvement was in the most unfamiliar area of open-ended tasks. The influence of the researches on the teacher groups' motivation appears to be stronger than the influence of teacher groups on individuals. Suggestions were listed relating to the innovative process in class, from the perspectives of researchers/evaluators., U radu su analizirane procene istraživača o odnosu nastavnika u stručnim većima prema inovacijama tokom ogleda u jednoj osnovnoj školi. Odnos nastavnika prema inovativnoj praksi sagledan je na osnovu procena istraživača o: (1) motivaciji stručnih veća nastavnika da usvoje i primene znanja i veštine stečene tokom ogleda; (2) njihovom napredovanju u pogledu stečenih znanja i veština tokom ogleda; (3) ulozi istraživača u motivisanju stručnih veća da inoviraju nastavnu praksu i (4) ulozi stručnog veća kao grupe u kojoj su se odvijale aktivnosti profesionalnog učenja na motivaciju nastavnika da menjaju sopstvenu praksu. Uzorak je obuhvatio 16 istraživača koji su pratili rad šest stručnih veća nastavnika tokom realizacije ogleda. Istraživači su bili u dvostrukoj ulozi - kao edukatori na instruktivnim obukama i/ili kao facilitatori promena u stručnim većima nastavnika. U ovoj studiji slučaja primenjena je metoda vođenog strukturiranog intervjua, a kombinovani su kvantitativni i kvalitativni postupci. Rezultati su pokazali da su stručna veća nastavnika bila umereno motivisana za izučavanje i primenu grupnog rada, otvorenih zadataka, kreativne igre, istraživačkog rada i kritičkog dijaloga u nastavi. Posle obuke, pokazalo se da su nastavnici iz stručnih veća značajno napredovali u pogledu znanja i veština primene navedenih metoda i oblika rada, ali najveći napredak ostvaren je u primeni otvorenih zadataka, jer su nastavnicima bili najmanje poznati. Istraživači su ostvarili jači uticaj na motivaciju nastavnika nego stručno veće kao grupa. Navedene su preporuke o procesu inoviranja nastavne prakse iz perspektive istraživača.",
publisher = "Univerzitet u Nišu, Niš",
journal = "Teme",
title = "A teachers' attitude towards innovative practice: Researchers' evaluation, Odnos nastavnika prema inoviranju nastavne prakse - procene istraživača",
pages = "357-341",
number = "2",
volume = "42",
doi = "10.22190/TEME1802341M"
}

Malinić, D., Đerić, I.,& Šefer, J.. (2018). A teachers' attitude towards innovative practice: Researchers' evaluation. in Teme
Univerzitet u Nišu, Niš., 42(2), 341-357.
https://doi.org/10.22190/TEME1802341M

Malinić D, Đerić I, Šefer J. A teachers' attitude towards innovative practice: Researchers' evaluation. in Teme. 2018;42(2):341-357.
doi:10.22190/TEME1802341M .

Malinić, Dušica, Đerić, Ivana, Šefer, Jasmina, "A teachers' attitude towards innovative practice: Researchers' evaluation" in Teme, 42, no. 2 (2018):341-357,
https://doi.org/10.22190/TEME1802341M . .

TY  - CHAP
AU  - Радуловић, Младен
AU  - Малинић, Душица
AU  - Гундоган, Драгана
PY  - 2017
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/619
AB  - The starting point of this paper is the conception that academic achievement, education aspirations, and life
chances of students are determinated by cultural capital of a family, but also the attitude that school equipment
represents a significant achievement factor, especially in the modern environment where technological
achievement is applied in educational practice. Relying on the existing knowledge, we tried to examine the
relationship between the cultural capital of a student and their achievement in mathematics and science on
the TIMSS 2015 test, as well as the equipment of a school a student attends and the TIMSS 2015 testing score.
Besides that, we wanted to clarify whether good school equipment can diminish the importance of cultural
capital, taking into consideration their achievement on the above-mentioned testing. In order to answer all
those questions, the collected data based on the questionnaire done by 160 principals, and 4036 parents of
the tested students, covered by TIMSS 2015, was used. Two composite indexes were formed: a cultural capital
index (education of both parents/tutors, cultural practices of parents and children, home equipment – cultural
consumption) and school equipment index (the principal’s estimates about the lack of teaching equipment
and “objective” indicators of how a school is equipped). The results showed that there was a significant positive
correlation between the cultural capital of a family and student achievement in mathematics and science. A very
weak connection between school equipment and student achievement in mathematics and science tests was
found. The research showed that the influence of cultural capital on student achievement was not diminished
by school equipment, which means that low cultural capital cannot be compensated by school equipment.
Decision-makers in education should invest more in resources and in developing teacher competencies for the
use of those resources. Teachers should review their own teaching practices to find out to what extent they
are suitable for students from different cultural milieus, or in other words - how they affect students’ ability to
make progress.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T2  - TIMSS 2015 у Србији : међународног истраживања постигнућа ученика 4. разреда основне школе из математике и природних наука
T1  - Повезаност културног капитала и опремљености школе са постигнућем ученика
T1  - Relation between cultural capital, school equipment and student achievement
EP  - 147
SP  - 129
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_619
ER  - 

@inbook{
author = "Радуловић, Младен and Малинић, Душица and Гундоган, Драгана",
year = "2017",
abstract = "The starting point of this paper is the conception that academic achievement, education aspirations, and life
chances of students are determinated by cultural capital of a family, but also the attitude that school equipment
represents a significant achievement factor, especially in the modern environment where technological
achievement is applied in educational practice. Relying on the existing knowledge, we tried to examine the
relationship between the cultural capital of a student and their achievement in mathematics and science on
the TIMSS 2015 test, as well as the equipment of a school a student attends and the TIMSS 2015 testing score.
Besides that, we wanted to clarify whether good school equipment can diminish the importance of cultural
capital, taking into consideration their achievement on the above-mentioned testing. In order to answer all
those questions, the collected data based on the questionnaire done by 160 principals, and 4036 parents of
the tested students, covered by TIMSS 2015, was used. Two composite indexes were formed: a cultural capital
index (education of both parents/tutors, cultural practices of parents and children, home equipment – cultural
consumption) and school equipment index (the principal’s estimates about the lack of teaching equipment
and “objective” indicators of how a school is equipped). The results showed that there was a significant positive
correlation between the cultural capital of a family and student achievement in mathematics and science. A very
weak connection between school equipment and student achievement in mathematics and science tests was
found. The research showed that the influence of cultural capital on student achievement was not diminished
by school equipment, which means that low cultural capital cannot be compensated by school equipment.
Decision-makers in education should invest more in resources and in developing teacher competencies for the
use of those resources. Teachers should review their own teaching practices to find out to what extent they
are suitable for students from different cultural milieus, or in other words - how they affect students’ ability to
make progress.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "TIMSS 2015 у Србији : међународног истраживања постигнућа ученика 4. разреда основне школе из математике и природних наука",
booktitle = "Повезаност културног капитала и опремљености школе са постигнућем ученика, Relation between cultural capital, school equipment and student achievement",
pages = "147-129",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_619"
}

Радуловић, М., Малинић, Д.,& Гундоган, Д.. (2017). Повезаност културног капитала и опремљености школе са постигнућем ученика. in TIMSS 2015 у Србији : међународног истраживања постигнућа ученика 4. разреда основне школе из математике и природних наука
Београд : Институт за педагошка истраживања., 129-147.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_619

Радуловић М, Малинић Д, Гундоган Д. Повезаност културног капитала и опремљености школе са постигнућем ученика. in TIMSS 2015 у Србији : међународног истраживања постигнућа ученика 4. разреда основне школе из математике и природних наука. 2017;:129-147.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_619 .

Радуловић, Младен, Малинић, Душица, Гундоган, Драгана, "Повезаност културног капитала и опремљености школе са постигнућем ученика" in TIMSS 2015 у Србији : међународног истраживања постигнућа ученика 4. разреда основне школе из математике и природних наука (2017):129-147,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_619 .

TY  - CONF
AU  - Радуловић,Младен
AU  - Малинић, Душица
PY  - 2017
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1079
AB  - У раду се полази од схватања да су школски успех, образовне аспирације и животне шансе ученика
условљене културним капиталом породице, као и од става да опремљеност школе представља
значајан фактор постигнућа, посебно у савременом окружењу где се технолошка достигнућа
примењују у образовној пракси. Ослањајући се на постојећа сазнања, настојали смо да испитамо
пoвeзaнoст културнoг кaпитaлa учeникa и њeгoвoг пoстигнућa из математике и природних наука
нa TIMSS 2015 тeстовима, као и пoвeзaнoст oпрeмљeнoсти шкoлe коју ученик похађа и скора
на TIMSS 2015 тeстирању. Осим тога, желели смо да утврдимо дa ли дoбрa oпрeмљeнoст шкoлe
мoжe дa умaњи знaчaj културнoг кaпитaлa сa кojим учeник дoлaзи од кућe, узимајући у обзир
његово постигнуће на поменутом тестирању. Кaкo би сe oдгoвoрилo нa нaвeдeнa истрaживaчкa
питaњa, коришћени су подаци прикупљени на основу упитника које је попунило 160 директора
школа који су учествовали у истраживању TIMSS 2015 и 4036 родитеља тестираних ученика.
Фoрмирaнa су двa кoмпoзитнa индeксa: индeкс културнoг кaпитaлa (oбрaзoвaњe оба рoдитeљa/
стaрaтeљa, културне праксе родитеља и деце, oпрeмљeнoст кућe − културна потрошња) и
индeкс oпрeмљeнoсти шкoлe (прoцeнa дирeктoрa шкoлe o нeдoстaцимa у нaстaвнoj oпрeми
и „oбjeктивни“ пoкaзaтeљи oпрeмљeнoсти шкoлe). Резултати су показали да постоји значајна
позитивна веза између културног капитала и постигнућа ученика у области математике и
природних наука. Утврђена је изразито ниска повезаност између опремљености школе и успеха
ученика на тестовима из математике и природних наука. Истраживање је показало да утицај
културног капитала на постигнуће не може да буде умањен добром опремљеношћу школе, што
значи да низак културни капитал не може да буде компензован опремом којом школа располаже.
Доносиоци образовних одлука би требало више да улажу у ресурсе и у развој компетенција
наставника за примену тих ресурса. Наставници би требало да преиспитују сопствене наставне
праксе, како би утврдили у којој мери оне одговарају деци из различитих културних миљеа, тј.
како утичу на могућности ученика да напредују.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
C3  - TIMSS 2015: резултати и импликације
T1  - Повезаност културнoг кaпизaлa и  прeмљeнoсти шкoлe са пoстигнућeм учeникa
EP  - 17
SP  - 17
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1079
ER  - 

@conference{
author = "Радуловић,Младен and Малинић, Душица",
year = "2017",
abstract = "У раду се полази од схватања да су школски успех, образовне аспирације и животне шансе ученика
условљене културним капиталом породице, као и од става да опремљеност школе представља
значајан фактор постигнућа, посебно у савременом окружењу где се технолошка достигнућа
примењују у образовној пракси. Ослањајући се на постојећа сазнања, настојали смо да испитамо
пoвeзaнoст културнoг кaпитaлa учeникa и њeгoвoг пoстигнућa из математике и природних наука
нa TIMSS 2015 тeстовима, као и пoвeзaнoст oпрeмљeнoсти шкoлe коју ученик похађа и скора
на TIMSS 2015 тeстирању. Осим тога, желели смо да утврдимо дa ли дoбрa oпрeмљeнoст шкoлe
мoжe дa умaњи знaчaj културнoг кaпитaлa сa кojим учeник дoлaзи од кућe, узимајући у обзир
његово постигнуће на поменутом тестирању. Кaкo би сe oдгoвoрилo нa нaвeдeнa истрaживaчкa
питaњa, коришћени су подаци прикупљени на основу упитника које је попунило 160 директора
школа који су учествовали у истраживању TIMSS 2015 и 4036 родитеља тестираних ученика.
Фoрмирaнa су двa кoмпoзитнa индeксa: индeкс културнoг кaпитaлa (oбрaзoвaњe оба рoдитeљa/
стaрaтeљa, културне праксе родитеља и деце, oпрeмљeнoст кућe − културна потрошња) и
индeкс oпрeмљeнoсти шкoлe (прoцeнa дирeктoрa шкoлe o нeдoстaцимa у нaстaвнoj oпрeми
и „oбjeктивни“ пoкaзaтeљи oпрeмљeнoсти шкoлe). Резултати су показали да постоји значајна
позитивна веза између културног капитала и постигнућа ученика у области математике и
природних наука. Утврђена је изразито ниска повезаност између опремљености школе и успеха
ученика на тестовима из математике и природних наука. Истраживање је показало да утицај
културног капитала на постигнуће не може да буде умањен добром опремљеношћу школе, што
значи да низак културни капитал не може да буде компензован опремом којом школа располаже.
Доносиоци образовних одлука би требало више да улажу у ресурсе и у развој компетенција
наставника за примену тих ресурса. Наставници би требало да преиспитују сопствене наставне
праксе, како би утврдили у којој мери оне одговарају деци из различитих културних миљеа, тј.
како утичу на могућности ученика да напредују.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "TIMSS 2015: резултати и импликације",
title = "Повезаност културнoг кaпизaлa и  прeмљeнoсти шкoлe са пoстигнућeм учeникa",
pages = "17-17",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1079"
}

Радуловић, М.,& Малинић, Д.. (2017). Повезаност културнoг кaпизaлa и  прeмљeнoсти шкoлe са пoстигнућeм учeникa. in TIMSS 2015: резултати и импликације
Београд : Институт за педагошка истраживања., 17-17.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1079

Радуловић М, Малинић Д. Повезаност културнoг кaпизaлa и  прeмљeнoсти шкoлe са пoстигнућeм учeникa. in TIMSS 2015: резултати и импликације. 2017;:17-17.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1079 .

Радуловић,Младен, Малинић, Душица, "Повезаност културнoг кaпизaлa и  прeмљeнoсти шкoлe са пoстигнућeм учeникa" in TIMSS 2015: резултати и импликације (2017):17-17,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1079 .