TY  - JOUR
AU  - Stanišić, Jelena
AU  - Maksić, Slavica
AU  - Filip, Nenadić
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/943
AB  - Главни циљ еколошког образовања представља развој еколошке свести, која је основа
за проеколошко понашање. Како би се утврдили услови који погодују развоју еколошке
свести, спроведено је истраживање у коме су учествовали ученици четвртог разреда основне школе на основу података из истраживања TIMSS 2019. Критеријумска варијабла
је била скор на Скали еколошке свести, док су предикторске варијабле обухватиле карактеристике које варирају на нивоу ученика, одељења и школе. Хијерархијско линеарно моделовање указало је на важност варијабли на индивидуалном нивоу: кућни ресурси, језичка и нумеричка припремљеност за школу, самопоуздање у природним наукама, корисност наставе природних наука, перцепција родитеља о школи коју похађа њихово дете и
очекивани ниво образовања који ће постићи дете. Ниједна од разматраних варијабли на
нивоу одељења и школе није била значајан предиктор еколошке свести. Разлике између
школа су у потпуности објашњене коначним, задржаним моделом, али су неке варијације (око 8% варијансе) између различитих одељења остале необјашњене разматраним
предикторским варијаблама. Понуђени су предлози како да се кроз примену ефективне
педагогије и унапређивања рада школе повећа њен допринос развоју еколошке свести ученика. Такође, указано је на то су потребна даља истраживања о доприносу образовног
окружења развоју еколошке свести.
AB  - The main goal of environmental education is the development of environmental awareness, which is the basis for pro-environmental behavior. In order to determine the conditions which, favour the development of environmental awareness, a survey was conducted of students in the fourth grade of primary school, based on data from TIMSS 2019. The criterion variable was the score on the Environmental Awareness Scale, while the predictor variables included characteristics which vary at student, class, and school levels. Hierarchical linear modeling indicated the importance of variables at the individual level: home resources, literacy and numeracy readiness for school, confidence in science, usefulness of science lessons, and parent’s perceptions of their child’s school and expected student education level. None of the considered class and school level variables were significant predictors of environmental awareness. Between-school differences were fully explained by the final, retained model, but some variance (approx. 8%) between different classes remained unexplained by the considered predictor variables. We offer suggestions on how to increase the school’s contribution to the development of students’ environmental awareness through the application of effective pedagogy and school improvement. Further research is needed into the contribution of the educational environment.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T2  - Зборник Института за педагошка истраживања
T1  - Предиктори еколошке свести ученика основних школа у Србији
T1  - Predictors of environmental awareness among primary school students in Serbia
EP  - 72
IS  - 1
SP  - 51
VL  - 55
DO  - doi.org/10.2298/ZIPI2301051S
ER  - 

@article{
author = "Stanišić, Jelena and Maksić, Slavica and Filip, Nenadić",
year = "2023",
abstract = "Главни циљ еколошког образовања представља развој еколошке свести, која је основа
за проеколошко понашање. Како би се утврдили услови који погодују развоју еколошке
свести, спроведено је истраживање у коме су учествовали ученици четвртог разреда основне школе на основу података из истраживања TIMSS 2019. Критеријумска варијабла
је била скор на Скали еколошке свести, док су предикторске варијабле обухватиле карактеристике које варирају на нивоу ученика, одељења и школе. Хијерархијско линеарно моделовање указало је на важност варијабли на индивидуалном нивоу: кућни ресурси, језичка и нумеричка припремљеност за школу, самопоуздање у природним наукама, корисност наставе природних наука, перцепција родитеља о школи коју похађа њихово дете и
очекивани ниво образовања који ће постићи дете. Ниједна од разматраних варијабли на
нивоу одељења и школе није била значајан предиктор еколошке свести. Разлике између
школа су у потпуности објашњене коначним, задржаним моделом, али су неке варијације (око 8% варијансе) између различитих одељења остале необјашњене разматраним
предикторским варијаблама. Понуђени су предлози како да се кроз примену ефективне
педагогије и унапређивања рада школе повећа њен допринос развоју еколошке свести ученика. Такође, указано је на то су потребна даља истраживања о доприносу образовног
окружења развоју еколошке свести., The main goal of environmental education is the development of environmental awareness, which is the basis for pro-environmental behavior. In order to determine the conditions which, favour the development of environmental awareness, a survey was conducted of students in the fourth grade of primary school, based on data from TIMSS 2019. The criterion variable was the score on the Environmental Awareness Scale, while the predictor variables included characteristics which vary at student, class, and school levels. Hierarchical linear modeling indicated the importance of variables at the individual level: home resources, literacy and numeracy readiness for school, confidence in science, usefulness of science lessons, and parent’s perceptions of their child’s school and expected student education level. None of the considered class and school level variables were significant predictors of environmental awareness. Between-school differences were fully explained by the final, retained model, but some variance (approx. 8%) between different classes remained unexplained by the considered predictor variables. We offer suggestions on how to increase the school’s contribution to the development of students’ environmental awareness through the application of effective pedagogy and school improvement. Further research is needed into the contribution of the educational environment.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "Зборник Института за педагошка истраживања",
title = "Предиктори еколошке свести ученика основних школа у Србији, Predictors of environmental awareness among primary school students in Serbia",
pages = "72-51",
number = "1",
volume = "55",
doi = "doi.org/10.2298/ZIPI2301051S"
}

Stanišić, J., Maksić, S.,& Filip, N.. (2023). Предиктори еколошке свести ученика основних школа у Србији. in Зборник Института за педагошка истраживања
Београд : Институт за педагошка истраживања., 55(1), 51-72.
https://doi.org/doi.org/10.2298/ZIPI2301051S

Stanišić J, Maksić S, Filip N. Предиктори еколошке свести ученика основних школа у Србији. in Зборник Института за педагошка истраживања. 2023;55(1):51-72.
doi:doi.org/10.2298/ZIPI2301051S .

Stanišić, Jelena, Maksić, Slavica, Filip, Nenadić, "Предиктори еколошке свести ученика основних школа у Србији" in Зборник Института за педагошка истраживања, 55, no. 1 (2023):51-72,
https://doi.org/doi.org/10.2298/ZIPI2301051S . .

TY  - CONF
AU  - Đerić, Ivana
AU  - Malinić, Dušica
AU  - Maksić, Slavica
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/981
AB  - Онлајн настава представљала је одговор образовног система на
пандемију COVID-19 како би се обезбедио континуитет наставе и учења
у ванредним околностима. Прва искуства су указала да је промена захте-
вала убрзано прилагођавање свих учесника образовног процеса. Спрове-
дено је квалитативно истраживање о карактеристикама онлајн наставе и
учења из перспективе ученика средњих школа. Организоване су четири
фокус групе са 27 ученика, старости између 16 и 17 година. Коришћен је
Водич за групни интервју са питањима о организацији часова, ресурсима
за учење, оцењивању и понашању наставника. Разговори су аудио сни-
мљени и транскрибовани, а на прикупљене податке примењена je дедук-
тивнo-индуктивнa тематска анализа. Издвојено је 14 категорија одговора
које су груписане у четири теме: Онлајн настава као нужност; Подржа-
вајући насупрот неподржавајућем наставнику; Пандемијски стил учења
и Пандемијски стил оцењивања. Настава у онлајн контексту била је за-
хтевна за све актере у погледу њене организације и одржавања мотива-
ције за учењем, као и током праћења и вредновања рада ученика. Добри
наставници су успели да се снађу и подрже ученике у учењу. Ученици
су били свесни ниског квалитета стечених знања и некорисности висо-
ких оцена које нису одговарале њиховим знањима. Закључено је да на-
ставник представља незаменљиву фигуру у подстицању когнитивног, со-
цијалног и емоционалног ангажовања ученика у учењу
AB  - Online teaching was the educational system’s response to the COVID-
19 pandemic to ensure the continuity of teaching and learning in extraordinary
circumstances. The first experiences indicated that the change required
rapid adaptation of all participants in the educational process. A qualitative
study was conducted regarding on characteristics of online teaching and learning
from the perspective of high school students. Four focus groups were organized
with 27 students, aged between 16 and 17 years. A Group Interview
Guide was used with questions about lesson organization, learning resources,
assessment, and teacher behaviour. Group discussions were audio-recorded
and transcribed, and a deductive-inductive thematic analysis was applied to
the data. 14 categories of answers were selected, which were grouped into four
topics: Online teaching as a necessity; Supportive versus non-supportive teacher;
Pandemic style of learning, and Pandemic style of assessment. Teaching in an
online context was demanding for all actors in terms of its organization and
maintaining motivation for learning and during the evaluation of student activity
and results. Good teachers managed to cope with and support students in
learning. Students were aware of the low quality of acquired knowledge and the
uselessness of high grades that did not correspond to their knowledge. It was
concluded that the teacher is irreplaceable in encouraging students’ cognitive,
social, and emotional engagement in learning.
PB  - Београд : Учитељски факултет
C3  - Образовање у време пандемије COVID-19: искуства и поуке
T1  - „Неке професоре је стварно занимало да ли ћемо ми нешто научити” – средњошколци онлајн настави и учењу током пандемије
T1  - „Some teachers were interested in whether we will learn something” – high school students about online teaching and learning during the pandemic
EP  - 89
SP  - 88
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_981
ER  - 

@conference{
author = "Đerić, Ivana and Malinić, Dušica and Maksić, Slavica",
year = "2023",
abstract = "Онлајн настава представљала је одговор образовног система на
пандемију COVID-19 како би се обезбедио континуитет наставе и учења
у ванредним околностима. Прва искуства су указала да је промена захте-
вала убрзано прилагођавање свих учесника образовног процеса. Спрове-
дено је квалитативно истраживање о карактеристикама онлајн наставе и
учења из перспективе ученика средњих школа. Организоване су четири
фокус групе са 27 ученика, старости између 16 и 17 година. Коришћен је
Водич за групни интервју са питањима о организацији часова, ресурсима
за учење, оцењивању и понашању наставника. Разговори су аудио сни-
мљени и транскрибовани, а на прикупљене податке примењена je дедук-
тивнo-индуктивнa тематска анализа. Издвојено је 14 категорија одговора
које су груписане у четири теме: Онлајн настава као нужност; Подржа-
вајући насупрот неподржавајућем наставнику; Пандемијски стил учења
и Пандемијски стил оцењивања. Настава у онлајн контексту била је за-
хтевна за све актере у погледу њене организације и одржавања мотива-
ције за учењем, као и током праћења и вредновања рада ученика. Добри
наставници су успели да се снађу и подрже ученике у учењу. Ученици
су били свесни ниског квалитета стечених знања и некорисности висо-
ких оцена које нису одговарале њиховим знањима. Закључено је да на-
ставник представља незаменљиву фигуру у подстицању когнитивног, со-
цијалног и емоционалног ангажовања ученика у учењу, Online teaching was the educational system’s response to the COVID-
19 pandemic to ensure the continuity of teaching and learning in extraordinary
circumstances. The first experiences indicated that the change required
rapid adaptation of all participants in the educational process. A qualitative
study was conducted regarding on characteristics of online teaching and learning
from the perspective of high school students. Four focus groups were organized
with 27 students, aged between 16 and 17 years. A Group Interview
Guide was used with questions about lesson organization, learning resources,
assessment, and teacher behaviour. Group discussions were audio-recorded
and transcribed, and a deductive-inductive thematic analysis was applied to
the data. 14 categories of answers were selected, which were grouped into four
topics: Online teaching as a necessity; Supportive versus non-supportive teacher;
Pandemic style of learning, and Pandemic style of assessment. Teaching in an
online context was demanding for all actors in terms of its organization and
maintaining motivation for learning and during the evaluation of student activity
and results. Good teachers managed to cope with and support students in
learning. Students were aware of the low quality of acquired knowledge and the
uselessness of high grades that did not correspond to their knowledge. It was
concluded that the teacher is irreplaceable in encouraging students’ cognitive,
social, and emotional engagement in learning.",
publisher = "Београд : Учитељски факултет",
journal = "Образовање у време пандемије COVID-19: искуства и поуке",
title = "„Неке професоре је стварно занимало да ли ћемо ми нешто научити” – средњошколци онлајн настави и учењу током пандемије, „Some teachers were interested in whether we will learn something” – high school students about online teaching and learning during the pandemic",
pages = "89-88",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_981"
}

Đerić, I., Malinić, D.,& Maksić, S.. (2023). „Неке професоре је стварно занимало да ли ћемо ми нешто научити” – средњошколци онлајн настави и учењу током пандемије. in Образовање у време пандемије COVID-19: искуства и поуке
Београд : Учитељски факултет., 88-89.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_981

Đerić I, Malinić D, Maksić S. „Неке професоре је стварно занимало да ли ћемо ми нешто научити” – средњошколци онлајн настави и учењу током пандемије. in Образовање у време пандемије COVID-19: искуства и поуке. 2023;:88-89.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_981 .

Đerić, Ivana, Malinić, Dušica, Maksić, Slavica, "„Неке професоре је стварно занимало да ли ћемо ми нешто научити” – средњошколци онлајн настави и учењу током пандемије" in Образовање у време пандемије COVID-19: искуства и поуке (2023):88-89,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_981 .

TY  - CONF
AU  - Maksić, Slavica
AU  - Jošić, Smiljana
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/842
AB  - U okviru sociokulturne teorije razvijen je koncept kognitivne potpore koji se odnosi na pomoć nastavnika
učeniku da shvati i reši zadatke koji čine proces učenja. Prema rezultatima ranijih ispitivanja, kognitivna
potpora predstavlja glavnu vrstu podrške za koju učenici veruju da doprinosi razvoju kreativnosti u školskom
okruženju. U cilju boljeg razumevanja sadržaja kognitivne potpore, koja ima potencijal da podrži razvoj
kreativnosti, sprovedeno je ispitivanje implicitnih uverenja učenika o kreativnosti, čiji se rezultati saopštavaju
u radu. Ispitivanjem su obuhvaćeni daroviti srednjoškolci (N=211; uzrasni raspon 14–18 godina; prosečan
uzrast 16,1 godina; SD=0,870; 70% ženskog pola) koji su, odgovarajući na otvoreno pitanje iz upitnika o
mogućnostima za razvoj kreativnosti u školi, naveli kognitivnu potporu. Dobijeni opisi kognitivne potpore
podvrgnuti su tematskoj analizi induktivnog tipa koja je omogućila definisanje sedam kategorija. Kategorije
su poslužile za konstrukciju modela kognitivne potpore razvoju kreativnosti u školi iz perspektive učenika.
Model obuhvata: znanja, ličnu perspektivu, rešavanje problema, divergentno i kritičko mišljenje, ideaciju,
imaginaciju i opštu kogitivnu potporu. Formiranje baze znanja daje učeniku materijal za kreativnost, a
posmatranje poznatog iz sopstvenog ugla omogućava mu da postavlja pitanja koja se pretvaraju u probleme.
Rešavanje problema je pogodna nastavna metoda. Problemi se rešavaju korišćenjem divergentnog i kritičkog
mišljenja, tako što divergentno mišljenje nudi više rešenja, a kritičko mišljenje nalazi onu opciju koja problem
rešava. Ideacija je proces produkcije ideja koje postaju potencijalna rešenja problema. Nove ideje nastaju u
procesu imaginacije koja istražuje i nalazi veze između elemenata koji ranije nisu bili povezani. Aspekti
modela kognitivne potpore se, po stepenu opštosti, mogu posmatrati kao podrška razvoju kreativnosti na tri
nivoa: prvi, najkonkretniji nivo čini učenje kroz rešavanje problema, korišćenje divergentnog i kritičkog
mišljenja, produkcija ideja i imaginacija; srednji nivo obuhvata potporu građenju baze znanja i razvoju lične
perspektive učenika, dok se najopštiji nivo potpore odnosi na sve ostale kognitivne uticaje koji nisu
specifikovani. Uočena je i diskutovana sličnost modela sa naučnim teorijama kreativnosti. Zaključeno je da
model može imati praktične implikacije za unapređenje školskog učenja u pravcu podizanja njegovih
kapaciteta da podrži kreativnost učenika.
PB  - Beograd : Društvo psihologa Srbije
C3  - Psihologija između profesije i nauke
T1  - Kognitivna potpora razvoju kreativnosti u školi iz perspektive učenika
EP  - 55
SP  - 55
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_842
ER  - 

@conference{
author = "Maksić, Slavica and Jošić, Smiljana",
year = "2022",
abstract = "U okviru sociokulturne teorije razvijen je koncept kognitivne potpore koji se odnosi na pomoć nastavnika
učeniku da shvati i reši zadatke koji čine proces učenja. Prema rezultatima ranijih ispitivanja, kognitivna
potpora predstavlja glavnu vrstu podrške za koju učenici veruju da doprinosi razvoju kreativnosti u školskom
okruženju. U cilju boljeg razumevanja sadržaja kognitivne potpore, koja ima potencijal da podrži razvoj
kreativnosti, sprovedeno je ispitivanje implicitnih uverenja učenika o kreativnosti, čiji se rezultati saopštavaju
u radu. Ispitivanjem su obuhvaćeni daroviti srednjoškolci (N=211; uzrasni raspon 14–18 godina; prosečan
uzrast 16,1 godina; SD=0,870; 70% ženskog pola) koji su, odgovarajući na otvoreno pitanje iz upitnika o
mogućnostima za razvoj kreativnosti u školi, naveli kognitivnu potporu. Dobijeni opisi kognitivne potpore
podvrgnuti su tematskoj analizi induktivnog tipa koja je omogućila definisanje sedam kategorija. Kategorije
su poslužile za konstrukciju modela kognitivne potpore razvoju kreativnosti u školi iz perspektive učenika.
Model obuhvata: znanja, ličnu perspektivu, rešavanje problema, divergentno i kritičko mišljenje, ideaciju,
imaginaciju i opštu kogitivnu potporu. Formiranje baze znanja daje učeniku materijal za kreativnost, a
posmatranje poznatog iz sopstvenog ugla omogućava mu da postavlja pitanja koja se pretvaraju u probleme.
Rešavanje problema je pogodna nastavna metoda. Problemi se rešavaju korišćenjem divergentnog i kritičkog
mišljenja, tako što divergentno mišljenje nudi više rešenja, a kritičko mišljenje nalazi onu opciju koja problem
rešava. Ideacija je proces produkcije ideja koje postaju potencijalna rešenja problema. Nove ideje nastaju u
procesu imaginacije koja istražuje i nalazi veze između elemenata koji ranije nisu bili povezani. Aspekti
modela kognitivne potpore se, po stepenu opštosti, mogu posmatrati kao podrška razvoju kreativnosti na tri
nivoa: prvi, najkonkretniji nivo čini učenje kroz rešavanje problema, korišćenje divergentnog i kritičkog
mišljenja, produkcija ideja i imaginacija; srednji nivo obuhvata potporu građenju baze znanja i razvoju lične
perspektive učenika, dok se najopštiji nivo potpore odnosi na sve ostale kognitivne uticaje koji nisu
specifikovani. Uočena je i diskutovana sličnost modela sa naučnim teorijama kreativnosti. Zaključeno je da
model može imati praktične implikacije za unapređenje školskog učenja u pravcu podizanja njegovih
kapaciteta da podrži kreativnost učenika.",
publisher = "Beograd : Društvo psihologa Srbije",
journal = "Psihologija između profesije i nauke",
title = "Kognitivna potpora razvoju kreativnosti u školi iz perspektive učenika",
pages = "55-55",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_842"
}

Maksić, S.,& Jošić, S.. (2022). Kognitivna potpora razvoju kreativnosti u školi iz perspektive učenika. in Psihologija između profesije i nauke
Beograd : Društvo psihologa Srbije., 55-55.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_842

Maksić S, Jošić S. Kognitivna potpora razvoju kreativnosti u školi iz perspektive učenika. in Psihologija između profesije i nauke. 2022;:55-55.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_842 .

Maksić, Slavica, Jošić, Smiljana, "Kognitivna potpora razvoju kreativnosti u školi iz perspektive učenika" in Psihologija između profesije i nauke (2022):55-55,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_842 .

TY  - CONF
AU  - Malinić, Dušica
AU  - Maksić, Slavica
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/920
AB  - Since the beginning of 2020, all members of contemporary education communities
have faced various challenges caused by the coronavirus (SARS-CoV-2). For three
academic years, education has been taking place in non-standard conditions
including online classes and distance learning. From the beginning, decision-makers
and practitioners have been aware of potential losses in the learning process and
recommended examining the effects of changes in order to find better solutions
(European Commission, 2020; United Nations, 2020). However, the duration of
the pandemic has given rise to new challenges. In addition to overcoming the initial
mistakes and losses, it has become necessary to develop new practices based on the
knowledge obtained from current empirical research.
PB  - Belgrade : Institute for Educational Research
C3  - The state, problems, and needs of the modern education community
T1  - “We have lost the compass of what education should look like”: student concerns about schooling during the COVID-19 pandemic
SP  - 78
SP  - 83
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_920
ER  - 

@conference{
author = "Malinić, Dušica and Maksić, Slavica",
year = "2022",
abstract = "Since the beginning of 2020, all members of contemporary education communities
have faced various challenges caused by the coronavirus (SARS-CoV-2). For three
academic years, education has been taking place in non-standard conditions
including online classes and distance learning. From the beginning, decision-makers
and practitioners have been aware of potential losses in the learning process and
recommended examining the effects of changes in order to find better solutions
(European Commission, 2020; United Nations, 2020). However, the duration of
the pandemic has given rise to new challenges. In addition to overcoming the initial
mistakes and losses, it has become necessary to develop new practices based on the
knowledge obtained from current empirical research.",
publisher = "Belgrade : Institute for Educational Research",
journal = "The state, problems, and needs of the modern education community",
title = "“We have lost the compass of what education should look like”: student concerns about schooling during the COVID-19 pandemic",
pages = "78-83",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_920"
}

Malinić, D.,& Maksić, S.. (2022). “We have lost the compass of what education should look like”: student concerns about schooling during the COVID-19 pandemic. in The state, problems, and needs of the modern education community
Belgrade : Institute for Educational Research., 78.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_920

Malinić D, Maksić S. “We have lost the compass of what education should look like”: student concerns about schooling during the COVID-19 pandemic. in The state, problems, and needs of the modern education community. 2022;:78.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_920 .

Malinić, Dušica, Maksić, Slavica, "“We have lost the compass of what education should look like”: student concerns about schooling during the COVID-19 pandemic" in The state, problems, and needs of the modern education community (2022):78,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_920 .

TY  - CONF
AU  - Đerić, Ivana
AU  - Maksić, Slavica
AU  - Malinić, Dušica
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1006
AB  - Оријентација на будућност представља начин на који појединац замишља свој
развој и одређује колико ће бити успешан у реализацији очекиване
будућности. Глобално пандемијско окружење било је посебан изазов за младе
који су у фази интензивне изградње жељених и очекиваних будућности и
њиховом непрекидном преиспитивању у односу на сопствене капацитете и
услове у којима се развијају. Предмет проучавања у овом раду je анализа
резултата истраживања о оријентацији младих на будућност у контексту
промена које је претрпело њихово образовање због затварања школа,
преласка на онлајн наставу и учење од куће (2020-2022). Сачињен је преглед
истраживања у циљу бољег разумевања ефеката промена које је донела
пандемија како за лични развој младих тако и за дизајнирање интервентних
програма који би ојачали позитивну оријентацију на будућност. Анализиране
су студије из база података са отвореним приступом по кључним речима:
оријентација на будућност, пандемија КОВИД-19, образовање и млади.
Издвојено је 20 истраживања чији налази потврђују да је пандемија КОВИД19 имала дубок утицај на учење, добробит и академску мотивацију младих.
Резултати указују да млади имају свест о „рупама“ у свом знању и да су
забринути због ризика које недовољна знања носе за њихово даље
школовање. Закључено је да оријентација ученика на будућност завређује
већу пажњу у образовном окружењу него што је сада случај.
AB  - Future orientation represents the way an individual imagines his/her development
and determines how successful s/he will be in realizing the expected future. The
global pandemic environment was a challenge for young people to construct their
desired and expected futures. Their constant re-examination about their capacities
and conditions in which they develop are especially endangered. The subject of
this paper is the analysis of the results of studies on the future orientation of
young people in the context of changes that their education had undergone due
to multiple times when schools were closed down, transitioning process to online
teaching and learning from home (2020-2022). A review of the studies was
conducted to understand better the effects of the changes brought by the
pandemic, both for the personal development of young people and for designing
intervention programs that would strengthen the positive orientation towards the
future. Studies from open-access databases were analysed by keywords: future
orientation, COVID-19 pandemic, education, and youth. Twenty studies have been
singled out, the findings of which confirm that the COVID-19 pandemic had a
profound impact on young people’s learning, well-being, and academic motivation.
The results indicate that young people are aware of their “holes in knowledge” and
are concerned about insufficient knowledge’s risks for their further education. It
was concluded that the future orientation of students deserves more attention in
an educational setting than it is getting at the present moment.
PB  - Београд : Учитељски факултет
C3  - Нови хоризонти васпитања и образовања
T1  - Оријентација средњошколаца на будућност у условима пандемије
T1  - Orientation of high school students to the future in the conditions of a pandemic
EP  - 57
SP  - 56
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1006
ER  - 

@conference{
author = "Đerić, Ivana and Maksić, Slavica and Malinić, Dušica",
year = "2022",
abstract = "Оријентација на будућност представља начин на који појединац замишља свој
развој и одређује колико ће бити успешан у реализацији очекиване
будућности. Глобално пандемијско окружење било је посебан изазов за младе
који су у фази интензивне изградње жељених и очекиваних будућности и
њиховом непрекидном преиспитивању у односу на сопствене капацитете и
услове у којима се развијају. Предмет проучавања у овом раду je анализа
резултата истраживања о оријентацији младих на будућност у контексту
промена које је претрпело њихово образовање због затварања школа,
преласка на онлајн наставу и учење од куће (2020-2022). Сачињен је преглед
истраживања у циљу бољег разумевања ефеката промена које је донела
пандемија како за лични развој младих тако и за дизајнирање интервентних
програма који би ојачали позитивну оријентацију на будућност. Анализиране
су студије из база података са отвореним приступом по кључним речима:
оријентација на будућност, пандемија КОВИД-19, образовање и млади.
Издвојено је 20 истраживања чији налази потврђују да је пандемија КОВИД19 имала дубок утицај на учење, добробит и академску мотивацију младих.
Резултати указују да млади имају свест о „рупама“ у свом знању и да су
забринути због ризика које недовољна знања носе за њихово даље
школовање. Закључено је да оријентација ученика на будућност завређује
већу пажњу у образовном окружењу него што је сада случај., Future orientation represents the way an individual imagines his/her development
and determines how successful s/he will be in realizing the expected future. The
global pandemic environment was a challenge for young people to construct their
desired and expected futures. Their constant re-examination about their capacities
and conditions in which they develop are especially endangered. The subject of
this paper is the analysis of the results of studies on the future orientation of
young people in the context of changes that their education had undergone due
to multiple times when schools were closed down, transitioning process to online
teaching and learning from home (2020-2022). A review of the studies was
conducted to understand better the effects of the changes brought by the
pandemic, both for the personal development of young people and for designing
intervention programs that would strengthen the positive orientation towards the
future. Studies from open-access databases were analysed by keywords: future
orientation, COVID-19 pandemic, education, and youth. Twenty studies have been
singled out, the findings of which confirm that the COVID-19 pandemic had a
profound impact on young people’s learning, well-being, and academic motivation.
The results indicate that young people are aware of their “holes in knowledge” and
are concerned about insufficient knowledge’s risks for their further education. It
was concluded that the future orientation of students deserves more attention in
an educational setting than it is getting at the present moment.",
publisher = "Београд : Учитељски факултет",
journal = "Нови хоризонти васпитања и образовања",
title = "Оријентација средњошколаца на будућност у условима пандемије, Orientation of high school students to the future in the conditions of a pandemic",
pages = "57-56",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1006"
}

Đerić, I., Maksić, S.,& Malinić, D.. (2022). Оријентација средњошколаца на будућност у условима пандемије. in Нови хоризонти васпитања и образовања
Београд : Учитељски факултет., 56-57.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1006

Đerić I, Maksić S, Malinić D. Оријентација средњошколаца на будућност у условима пандемије. in Нови хоризонти васпитања и образовања. 2022;:56-57.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1006 .

Đerić, Ivana, Maksić, Slavica, Malinić, Dušica, "Оријентација средњошколаца на будућност у условима пандемије" in Нови хоризонти васпитања и образовања (2022):56-57,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1006 .

TY  - BOOK
AU  - Максић, Славица
AU  - Павловић, Јелена
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/807
AB  - Креативност је већ дуго једно од највише проучаваних поља у области психологије и низа других друштвених и хума- нистичких наука чији је циљ усмерен на откривање, подр- жавање и коришћење човекових потенцијала, способности и талената. Савремено друштво од креативних продуката очекује решавање актуелних проблема, са којима се суочава, и даљи раст и развој, којем тежи. Сасвим је разумљиво што се посебно интересо- вање за креативност јавља у оквиру образовања. Бројне препоруке и захтеви који се постављају пред националне образовне системе засновани су на уверењу да овај сектор друштвеног деловања треба да створи услове за испољавање и развој креативности од најрани- јег узраста. Иако су о креативности у образовању написани бројни радови, чини се да сазнања која су у њима садржана не успевају да унапреде школску праксу у жељеној мери. Разлози за објављивање ове књиге леже у намери да се идеје о развоју креативности из теоријских модела у већој мери повежу са образовним радом. У принципу, различити модели садрже одређене ресурсе око чијег учешћа и доприноса нема великих неслагања. На пример, боље опремљене установе и више мотивисани наставници увећавају шансе за креативно изражавање. Међутим, на који начин ће постојећи ресурси бити ангажовани и искоришћени зависи не само од експлицитних упутстава и опредељења него и од тога каква уверења о могућностима за креативно изражавање имају они који та упутства реализују у пракси. Стога предмет нашег проучавања представљају имплицитне теорије и уверења о природи креативности и условима за њен развој у васпитнообразовним установама васпитача и наставника, који у тим установама раде. У првом делу књиге, који је теоријски и концептуални, направљен је кратак преглед изабраних приступа који указују на то како се креативност тумачи у науци. Одговор на питање шта је креативност тражен је у првом поглављу у научним теоријама; како се креативност описује у теорији, које су актуелне теорије најутицајније/најприсутније у стручној литератури, шта недостаје постојећим теоријама (или шта оне могу а шта не могу) и, најзад,шта знамо о креативности на основу актуелних теорија. У другом поглављу бавиле смо се питањем зашто су и како су испитиване имплицитне теорије креативности. Уочен је квантитативни и квалитативни приступ у испитивању имплицитних теорија креативности чије комбиновање је дало корисне информације за упознавање феномена и његово даље испитивање. Имплицитне теорије и уверења појављују се као модератор перцепције креативних изражавања и развоја креативности одраслих и деце (наставника, ученика), с једне стране, и подршке креативности, с друге стране. Предмет проучавања у трећем поглављу био је статус креативности у образовању и тешкоће које умањују могућности за испољавање и развој креативности у оквиру васпитнообразовних установа. Уочена је улога коју у том процесу имају уверења наставника о томе шта је креативност и како се креативност може развијати. Други део књиге доминантно је истраживачки и садржи ре- зултате нашег испитивања о имплицитним теоријама креативности васпитача и наставника који су радили у предшколском, основном, средњем и високом образовању. Ради се о низу квалитативних и квантитативних студија које су спроведене у Србији (2009 — 2019). Прикупљени подаци употребљени су за конструисање модела за разумевање креативности и препоручени су за даље истраживање имлицитних теорија креативности. Иако су модели засновани на испитивањима уверења запослених у образовању, уверене смо да се они могу користити и за испитивање уверења других друштвених група или бар оних које учествују у процесу васпитања и образова- ња и доносе одлуке значајне за ову област. У завршном делу диску- тујемо о нашим налазима у контексту налаза ранијих испитивања, њихове импликације за актуелну образовну праксу и правце буду- ћих истраживања у области. У намери да текст учинимо занимљивим и разумљивим читаоцима различитог образовања и усмерења, резултати испитивања приказани су и дискутовани преко најважнијих налаза, док је позивање на методолошке одреднице и статистичке податке сведено на минимум. Додатне информације могу се наћи у прилозима на крају књиге и радовима који су раније објављени. Ова књига намењена је ширем кругу читалаца, почевши од истраживача, психолога и педагога до методичара наставних предмета, васпитача и основношколских, средњошколских и високошколских наставника. Уверене смо да је могу читати и студенти који се припремају за рад у образовању, средњошколци и сви други заинтересовани за подстицање и развој сопствене креативности и креативности других. Слика о имплицитним теоријама креативности које су присут- не у васпитнообразовном раду није потпуна без упознавања увере- ња осталих актера. Сматрамо да треба наставити са испитивањима уверења ученика и студената, што смо ми у међувремену започеле, а резултати тих студија објављени су у другим публикацима. На овом месту, нудимо радове које су предшколци, основношколци и сред- њошколци нацртали на тему ”Мој вртић“ и „Моја школа“. Чини нам се да цртежи добро илуструју актуелно стање ствари и изазове пред којима су oбразовне установе у остваривању своје мисије. Позивамо читаоце да сами потраже поруке које су нам деца дала, приказујући како виде своју школу. Изражавајући велику захвалност ауторима цртежа, који су нам помогли да улепшамо ову књигу, желимо да ве- рујемо да ће образовање, неки наставници или бар неки наставник подржати њихову креативност. Није нужно да то буде у области ли- ковног изражавања. Користимо прилику да се захвалимо многима без чије помоћи ова књига не би могла бити написана. Најпре, свим васпитачима и наставницима широм Србије који су прихватили да учествују у испитивању и били спремни да подстакну своје колеге да се укључе у испитивање. У извођењу испитивања на терену често су нам помагали стручни сарадници установа у којима су испитивања спроведена, као што су Милица Велимировић, Милка Михаиловић, Нена Драшковић, Дијана Манце и Мирослав Павловић. Захваљујемо се колегама из Института и другим представницима академске заједнице који су учествовали у испитивању, а посебно онима који су помогли и у анкетирању других. То су: Миросава Ђуришић Бојановић, Жељко Ђуришић, Слободанка Гашић Павишић, Рајка Ђевић, Владета Милин, Душица Малинић, Јован Малинић, Соња Анђелковић, Јелена Станишић, Емилија Лазаревић, Наташа Лалић Вучетић, Нада Шева, Смиљана Јошић, Ивана Јакшић, Светлана Лисинац. Драгоцену подршку у обради података добиле смо од Лазара Тењовића, а помоћ Алека Бојановића односи се на слике. Велику захвалност за пријатељске савете и храбрење приликом завршавања рукописа упућујемо Снежани Јоксимовић и Анки Динић. Рецензенти и уредници су нам у великој мери помогли да побољшамо садржај и изглед текста, док је одговорност за исказане ставове искључиво наша.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T1  - Креативност у образовању из перспективе наставника
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_807
ER  - 

@book{
author = "Максић, Славица and Павловић, Јелена",
year = "2022",
abstract = "Креативност је већ дуго једно од највише проучаваних поља у области психологије и низа других друштвених и хума- нистичких наука чији је циљ усмерен на откривање, подр- жавање и коришћење човекових потенцијала, способности и талената. Савремено друштво од креативних продуката очекује решавање актуелних проблема, са којима се суочава, и даљи раст и развој, којем тежи. Сасвим је разумљиво што се посебно интересо- вање за креативност јавља у оквиру образовања. Бројне препоруке и захтеви који се постављају пред националне образовне системе засновани су на уверењу да овај сектор друштвеног деловања треба да створи услове за испољавање и развој креативности од најрани- јег узраста. Иако су о креативности у образовању написани бројни радови, чини се да сазнања која су у њима садржана не успевају да унапреде школску праксу у жељеној мери. Разлози за објављивање ове књиге леже у намери да се идеје о развоју креативности из теоријских модела у већој мери повежу са образовним радом. У принципу, различити модели садрже одређене ресурсе око чијег учешћа и доприноса нема великих неслагања. На пример, боље опремљене установе и више мотивисани наставници увећавају шансе за креативно изражавање. Међутим, на који начин ће постојећи ресурси бити ангажовани и искоришћени зависи не само од експлицитних упутстава и опредељења него и од тога каква уверења о могућностима за креативно изражавање имају они који та упутства реализују у пракси. Стога предмет нашег проучавања представљају имплицитне теорије и уверења о природи креативности и условима за њен развој у васпитнообразовним установама васпитача и наставника, који у тим установама раде. У првом делу књиге, који је теоријски и концептуални, направљен је кратак преглед изабраних приступа који указују на то како се креативност тумачи у науци. Одговор на питање шта је креативност тражен је у првом поглављу у научним теоријама; како се креативност описује у теорији, које су актуелне теорије најутицајније/најприсутније у стручној литератури, шта недостаје постојећим теоријама (или шта оне могу а шта не могу) и, најзад,шта знамо о креативности на основу актуелних теорија. У другом поглављу бавиле смо се питањем зашто су и како су испитиване имплицитне теорије креативности. Уочен је квантитативни и квалитативни приступ у испитивању имплицитних теорија креативности чије комбиновање је дало корисне информације за упознавање феномена и његово даље испитивање. Имплицитне теорије и уверења појављују се као модератор перцепције креативних изражавања и развоја креативности одраслих и деце (наставника, ученика), с једне стране, и подршке креативности, с друге стране. Предмет проучавања у трећем поглављу био је статус креативности у образовању и тешкоће које умањују могућности за испољавање и развој креативности у оквиру васпитнообразовних установа. Уочена је улога коју у том процесу имају уверења наставника о томе шта је креативност и како се креативност може развијати. Други део књиге доминантно је истраживачки и садржи ре- зултате нашег испитивања о имплицитним теоријама креативности васпитача и наставника који су радили у предшколском, основном, средњем и високом образовању. Ради се о низу квалитативних и квантитативних студија које су спроведене у Србији (2009 — 2019). Прикупљени подаци употребљени су за конструисање модела за разумевање креативности и препоручени су за даље истраживање имлицитних теорија креативности. Иако су модели засновани на испитивањима уверења запослених у образовању, уверене смо да се они могу користити и за испитивање уверења других друштвених група или бар оних које учествују у процесу васпитања и образова- ња и доносе одлуке значајне за ову област. У завршном делу диску- тујемо о нашим налазима у контексту налаза ранијих испитивања, њихове импликације за актуелну образовну праксу и правце буду- ћих истраживања у области. У намери да текст учинимо занимљивим и разумљивим читаоцима различитог образовања и усмерења, резултати испитивања приказани су и дискутовани преко најважнијих налаза, док је позивање на методолошке одреднице и статистичке податке сведено на минимум. Додатне информације могу се наћи у прилозима на крају књиге и радовима који су раније објављени. Ова књига намењена је ширем кругу читалаца, почевши од истраживача, психолога и педагога до методичара наставних предмета, васпитача и основношколских, средњошколских и високошколских наставника. Уверене смо да је могу читати и студенти који се припремају за рад у образовању, средњошколци и сви други заинтересовани за подстицање и развој сопствене креативности и креативности других. Слика о имплицитним теоријама креативности које су присут- не у васпитнообразовном раду није потпуна без упознавања увере- ња осталих актера. Сматрамо да треба наставити са испитивањима уверења ученика и студената, што смо ми у међувремену започеле, а резултати тих студија објављени су у другим публикацима. На овом месту, нудимо радове које су предшколци, основношколци и сред- њошколци нацртали на тему ”Мој вртић“ и „Моја школа“. Чини нам се да цртежи добро илуструју актуелно стање ствари и изазове пред којима су oбразовне установе у остваривању своје мисије. Позивамо читаоце да сами потраже поруке које су нам деца дала, приказујући како виде своју школу. Изражавајући велику захвалност ауторима цртежа, који су нам помогли да улепшамо ову књигу, желимо да ве- рујемо да ће образовање, неки наставници или бар неки наставник подржати њихову креативност. Није нужно да то буде у области ли- ковног изражавања. Користимо прилику да се захвалимо многима без чије помоћи ова књига не би могла бити написана. Најпре, свим васпитачима и наставницима широм Србије који су прихватили да учествују у испитивању и били спремни да подстакну своје колеге да се укључе у испитивање. У извођењу испитивања на терену често су нам помагали стручни сарадници установа у којима су испитивања спроведена, као што су Милица Велимировић, Милка Михаиловић, Нена Драшковић, Дијана Манце и Мирослав Павловић. Захваљујемо се колегама из Института и другим представницима академске заједнице који су учествовали у испитивању, а посебно онима који су помогли и у анкетирању других. То су: Миросава Ђуришић Бојановић, Жељко Ђуришић, Слободанка Гашић Павишић, Рајка Ђевић, Владета Милин, Душица Малинић, Јован Малинић, Соња Анђелковић, Јелена Станишић, Емилија Лазаревић, Наташа Лалић Вучетић, Нада Шева, Смиљана Јошић, Ивана Јакшић, Светлана Лисинац. Драгоцену подршку у обради података добиле смо од Лазара Тењовића, а помоћ Алека Бојановића односи се на слике. Велику захвалност за пријатељске савете и храбрење приликом завршавања рукописа упућујемо Снежани Јоксимовић и Анки Динић. Рецензенти и уредници су нам у великој мери помогли да побољшамо садржај и изглед текста, док је одговорност за исказане ставове искључиво наша.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
title = "Креативност у образовању из перспективе наставника",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_807"
}

Максић, С.,& Павловић, Ј.. (2022). Креативност у образовању из перспективе наставника. 
Београд : Институт за педагошка истраживања..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_807

Максић С, Павловић Ј. Креативност у образовању из перспективе наставника. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_807 .

Максић, Славица, Павловић, Јелена, "Креативност у образовању из перспективе наставника" (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_807 .

TY  - CONF
AU  - Максич, С.
AU  - Малинич, Д.
AU  - Джерич, И.
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/833
AB  - В данной статье представлен обзор
исследований о вызовах, с которыми столкнулась молодежь в
процессе обучения и в сфере жизненных планов в период
первой волны пандемии, вызванной коронавирусным
заболеванием Covid-19. Проанализированные исследования
указывают на специфическое влияние пандемии на молодежь
разного возраста. В данной связи сделан вывод, что будущие
исследования должны ориентироваться на определенные
возрастные группы.
AB  - The paper presents an overview of research on the
challenges faced by young people in the process of education and
in the domain of their life plans during the first wave of the Covid-
19 pandemic. The analyzed studies indicated the specific effects of the pandemic on young people of different ages, so it was
concluded that future research should focus on narrower age
groups.
PB  - Москва : Российский университет дружбы народов
C3  - Самореализация личности в эпоху цифровизации : Глобальные вызовы и возможности
T1  - Как пандемия повлияла на молодежь
T1  - How the pandemic affect young people
SP  - 325
SP  - 330
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_833
ER  - 

@conference{
author = "Максич, С. and Малинич, Д. and Джерич, И.",
year = "2022",
abstract = "В данной статье представлен обзор
исследований о вызовах, с которыми столкнулась молодежь в
процессе обучения и в сфере жизненных планов в период
первой волны пандемии, вызванной коронавирусным
заболеванием Covid-19. Проанализированные исследования
указывают на специфическое влияние пандемии на молодежь
разного возраста. В данной связи сделан вывод, что будущие
исследования должны ориентироваться на определенные
возрастные группы., The paper presents an overview of research on the
challenges faced by young people in the process of education and
in the domain of their life plans during the first wave of the Covid-
19 pandemic. The analyzed studies indicated the specific effects of the pandemic on young people of different ages, so it was
concluded that future research should focus on narrower age
groups.",
publisher = "Москва : Российский университет дружбы народов",
journal = "Самореализация личности в эпоху цифровизации : Глобальные вызовы и возможности",
title = "Как пандемия повлияла на молодежь, How the pandemic affect young people",
pages = "325-330",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_833"
}

Максич, С., Малинич, Д.,& Джерич, И.. (2022). Как пандемия повлияла на молодежь. in Самореализация личности в эпоху цифровизации : Глобальные вызовы и возможности
Москва : Российский университет дружбы народов., 325.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_833

Максич С, Малинич Д, Джерич И. Как пандемия повлияла на молодежь. in Самореализация личности в эпоху цифровизации : Глобальные вызовы и возможности. 2022;:325.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_833 .

Максич, С., Малинич, Д., Джерич, И., "Как пандемия повлияла на молодежь" in Самореализация личности в эпоху цифровизации : Глобальные вызовы и возможности (2022):325,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_833 .

TY  - CONF
AU  - Maksić, Slavica
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/814
AB  - Ispitivanje uverenja darovitih adolescenata o kreativnosti sprovedeno je u nameri da
se bolje razume kako oni vide glavni cilj svoga razvoja. Učenici srednjih škola koji
su pohađali vanškolske programe za darovite (N=337) popunili su Upitnik za
ispitivanje implicitnih teorija kreativnosti. Analiziran je odgovor na otvoreno pitanje
o tome šta čini kreativnost primenom tematske analize deduktivnog tipa, pri čemu su
korišćene kategorije iz Modifikovanog 4P modela kreativnosti. Potom su izdvojeni
najfrekventniji odgovori, koji su se odnosili na opise kreativnog procesa i kreativne
osobe, na koje je primenjena tematska analiza induktivnog tipa. Rezultati su ukazali
na značajno učešće afektivnih dimenzija u opisima kognitivnih, ekspresivnih i
praktičnih procesa, kao i crta ličnosti, motivacije i sposobnosti, koji, prema uverenju
adolescenata, čine kreativnost. Dobijena je kompleksna slika koja je uporediva sa
naučnim teorijama kreativnosti i istaknute su njene praktične implikacije za
podsticanje kreativnosti u školi.
AB  - The survey of gifted adolescents' beliefs about creativity was conducted in order to
better understand how they see the main goal of their development. High school
students who attended extracurricular programs for the gifted (N=337) completed
the Implicit Theories of Creativity Questionnaire. The answer to the open question
of what constitutes creativity was analyzed by applying thematic analysis of the
deductive type, using categories from the Modified 4P model of creativity. Then, the
most frequent answers were singled out, which refer to the descriptions of the
creative process and the creative person, to which the thematic analysis of the
inductive type was applied. The results indicated a significant participation of
affective dimensions in the descriptions of cognitive, expressive and practical
processes, as well as personality traits, motivation and abilities, which, according to
adolescents, make creativity. A complex picture was obtained that is comparable to
scientific theories of creativity, and its practical implications for encouraging
creativity in school were highlighted.
PB  - Vršac : Visoka škola strukovnih studija za vaspitače "Mihailo Palov"
C3  - Afektivne dimenzije ličnosti i ostvarenje darovitosti
T1  - Kako daroviti adolescenti konceptualizuju kreativnost
T1  - How gifted adolescents conceptualize creativity
EP  - 24
IS  - 28
SP  - 24
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_814
ER  - 

@conference{
author = "Maksić, Slavica",
year = "2022",
abstract = "Ispitivanje uverenja darovitih adolescenata o kreativnosti sprovedeno je u nameri da
se bolje razume kako oni vide glavni cilj svoga razvoja. Učenici srednjih škola koji
su pohađali vanškolske programe za darovite (N=337) popunili su Upitnik za
ispitivanje implicitnih teorija kreativnosti. Analiziran je odgovor na otvoreno pitanje
o tome šta čini kreativnost primenom tematske analize deduktivnog tipa, pri čemu su
korišćene kategorije iz Modifikovanog 4P modela kreativnosti. Potom su izdvojeni
najfrekventniji odgovori, koji su se odnosili na opise kreativnog procesa i kreativne
osobe, na koje je primenjena tematska analiza induktivnog tipa. Rezultati su ukazali
na značajno učešće afektivnih dimenzija u opisima kognitivnih, ekspresivnih i
praktičnih procesa, kao i crta ličnosti, motivacije i sposobnosti, koji, prema uverenju
adolescenata, čine kreativnost. Dobijena je kompleksna slika koja je uporediva sa
naučnim teorijama kreativnosti i istaknute su njene praktične implikacije za
podsticanje kreativnosti u školi., The survey of gifted adolescents' beliefs about creativity was conducted in order to
better understand how they see the main goal of their development. High school
students who attended extracurricular programs for the gifted (N=337) completed
the Implicit Theories of Creativity Questionnaire. The answer to the open question
of what constitutes creativity was analyzed by applying thematic analysis of the
deductive type, using categories from the Modified 4P model of creativity. Then, the
most frequent answers were singled out, which refer to the descriptions of the
creative process and the creative person, to which the thematic analysis of the
inductive type was applied. The results indicated a significant participation of
affective dimensions in the descriptions of cognitive, expressive and practical
processes, as well as personality traits, motivation and abilities, which, according to
adolescents, make creativity. A complex picture was obtained that is comparable to
scientific theories of creativity, and its practical implications for encouraging
creativity in school were highlighted.",
publisher = "Vršac : Visoka škola strukovnih studija za vaspitače "Mihailo Palov"",
journal = "Afektivne dimenzije ličnosti i ostvarenje darovitosti",
title = "Kako daroviti adolescenti konceptualizuju kreativnost, How gifted adolescents conceptualize creativity",
pages = "24-24",
number = "28",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_814"
}

Maksić, S.. (2022). Kako daroviti adolescenti konceptualizuju kreativnost. in Afektivne dimenzije ličnosti i ostvarenje darovitosti
Vršac : Visoka škola strukovnih studija za vaspitače "Mihailo Palov".(28), 24-24.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_814

Maksić S. Kako daroviti adolescenti konceptualizuju kreativnost. in Afektivne dimenzije ličnosti i ostvarenje darovitosti. 2022;(28):24-24.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_814 .

Maksić, Slavica, "Kako daroviti adolescenti konceptualizuju kreativnost" in Afektivne dimenzije ličnosti i ostvarenje darovitosti, no. 28 (2022):24-24,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_814 .

TY  - JOUR
AU  - Maksić, Slavica
AU  - Jošić, Smiljana
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/523
AB  - Global demands for creative contributions have raised interest in the conditions which encourage creative activity throughout an individual's lifespan. The investigation of implicit theories of creativity is an attempt to learn more about its emergence and transformation in real life conditions. The paper deals with students’ beliefs related to creativity which were studied in order to gain a better understanding of the development of creativity in the educational setting. The survey was carried out among secondary school students (N = 337) who participated in out-of-school programs devoted to students with high motivation for activities in their field of interests and talents. The students completed a questionnaire about the way education supports creativity. The collected data were analyzed in the socio-cultural framework using the concept of scaffolding. A thematic analysis of the participants’ answers was conducted through a combination of deductive and inductive approaches. These analyses resulted in the definition of four types of scaffolding the development of creativity: cognitive, social, motivational and cultural scaffolding. Cognitive scaffolding was mostly related to building a knowledge base and the development of critical and divergent thinking. A dominant role in motivational scaffolding was played by the students’ interests and their freedom in the learning process. The most important social scaffolding strategy was associated with teachers’ facilitation of learning, while the subject area was the most relevant aspect of cultural scaffolding. The characteristics of creative teaching and learning that nurture the development of creativity are discussed. The concluding comments refer to the educational implications of the research.
PB  - Elsevier Ltd
T2  - Thinking Skills and Creativity
T1  - Scaffolding the development of creativity from the students’ perspective
SP  - Article number 100835
VL  - 41
DO  - 10.1016/j.tsc.2021.100835
ER  - 

@article{
author = "Maksić, Slavica and Jošić, Smiljana",
year = "2021",
abstract = "Global demands for creative contributions have raised interest in the conditions which encourage creative activity throughout an individual's lifespan. The investigation of implicit theories of creativity is an attempt to learn more about its emergence and transformation in real life conditions. The paper deals with students’ beliefs related to creativity which were studied in order to gain a better understanding of the development of creativity in the educational setting. The survey was carried out among secondary school students (N = 337) who participated in out-of-school programs devoted to students with high motivation for activities in their field of interests and talents. The students completed a questionnaire about the way education supports creativity. The collected data were analyzed in the socio-cultural framework using the concept of scaffolding. A thematic analysis of the participants’ answers was conducted through a combination of deductive and inductive approaches. These analyses resulted in the definition of four types of scaffolding the development of creativity: cognitive, social, motivational and cultural scaffolding. Cognitive scaffolding was mostly related to building a knowledge base and the development of critical and divergent thinking. A dominant role in motivational scaffolding was played by the students’ interests and their freedom in the learning process. The most important social scaffolding strategy was associated with teachers’ facilitation of learning, while the subject area was the most relevant aspect of cultural scaffolding. The characteristics of creative teaching and learning that nurture the development of creativity are discussed. The concluding comments refer to the educational implications of the research.",
publisher = "Elsevier Ltd",
journal = "Thinking Skills and Creativity",
title = "Scaffolding the development of creativity from the students’ perspective",
pages = "Article number 100835",
volume = "41",
doi = "10.1016/j.tsc.2021.100835"
}

Maksić, S.,& Jošić, S.. (2021). Scaffolding the development of creativity from the students’ perspective. in Thinking Skills and Creativity
Elsevier Ltd., 41, Article number 100835.
https://doi.org/10.1016/j.tsc.2021.100835

Maksić S, Jošić S. Scaffolding the development of creativity from the students’ perspective. in Thinking Skills and Creativity. 2021;41:Article number 100835.
doi:10.1016/j.tsc.2021.100835 .

Maksić, Slavica, Jošić, Smiljana, "Scaffolding the development of creativity from the students’ perspective" in Thinking Skills and Creativity, 41 (2021):Article number 100835,
https://doi.org/10.1016/j.tsc.2021.100835 . .

TY  - JOUR
AU  - Maksić, Slavica
AU  - Jošić, Smiljana
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/885
AB  - Global demands for creative contributions have raised interest in the conditions which encourage creative activity throughout an individual's lifespan. The investigation of implicit theories of creativity is an attempt to learn more about its emergence and transformation in real life conditions. The paper deals with students’ beliefs related to creativity which were studied in order to gain a better understanding of the development of creativity in the educational setting. The survey was carried out among secondary school students (N = 337) who participated in out-of-school programs devoted to students with high motivation for activities in their field of interests and talents. The students completed a questionnaire about the way education supports creativity. The collected data were analyzed in the socio-cultural framework using the concept of scaffolding. A thematic analysis of the participants’ answers was conducted through a combination of deductive and inductive approaches. These analyses resulted in the definition of four types of scaffolding the development of creativity: cognitive, social, motivational and cultural scaffolding. Cognitive scaffolding was mostly related to building a knowledge base and the development of critical and divergent thinking. A dominant role in motivational scaffolding was played by the students’ interests and their freedom in the learning process. The most important social scaffolding strategy was associated with teachers’ facilitation of learning, while the subject area was the most relevant aspect of cultural scaffolding. The characteristics of creative teaching and learning that nurture the development of creativity are discussed. The concluding comments refer to the educational implications of the research.
PB  - Elsevier Ltd
T2  - Thinking Skills and Creativity
T1  - Scaffolding the development of creativity from the students’ perspective
SP  - Article number 100835
VL  - 41
DO  - 10.1016/j.tsc.2021.100835
ER  - 

@article{
author = "Maksić, Slavica and Jošić, Smiljana",
year = "2021",
abstract = "Global demands for creative contributions have raised interest in the conditions which encourage creative activity throughout an individual's lifespan. The investigation of implicit theories of creativity is an attempt to learn more about its emergence and transformation in real life conditions. The paper deals with students’ beliefs related to creativity which were studied in order to gain a better understanding of the development of creativity in the educational setting. The survey was carried out among secondary school students (N = 337) who participated in out-of-school programs devoted to students with high motivation for activities in their field of interests and talents. The students completed a questionnaire about the way education supports creativity. The collected data were analyzed in the socio-cultural framework using the concept of scaffolding. A thematic analysis of the participants’ answers was conducted through a combination of deductive and inductive approaches. These analyses resulted in the definition of four types of scaffolding the development of creativity: cognitive, social, motivational and cultural scaffolding. Cognitive scaffolding was mostly related to building a knowledge base and the development of critical and divergent thinking. A dominant role in motivational scaffolding was played by the students’ interests and their freedom in the learning process. The most important social scaffolding strategy was associated with teachers’ facilitation of learning, while the subject area was the most relevant aspect of cultural scaffolding. The characteristics of creative teaching and learning that nurture the development of creativity are discussed. The concluding comments refer to the educational implications of the research.",
publisher = "Elsevier Ltd",
journal = "Thinking Skills and Creativity",
title = "Scaffolding the development of creativity from the students’ perspective",
pages = "Article number 100835",
volume = "41",
doi = "10.1016/j.tsc.2021.100835"
}

Maksić, S.,& Jošić, S.. (2021). Scaffolding the development of creativity from the students’ perspective. in Thinking Skills and Creativity
Elsevier Ltd., 41, Article number 100835.
https://doi.org/10.1016/j.tsc.2021.100835

Maksić S, Jošić S. Scaffolding the development of creativity from the students’ perspective. in Thinking Skills and Creativity. 2021;41:Article number 100835.
doi:10.1016/j.tsc.2021.100835 .

Maksić, Slavica, Jošić, Smiljana, "Scaffolding the development of creativity from the students’ perspective" in Thinking Skills and Creativity, 41 (2021):Article number 100835,
https://doi.org/10.1016/j.tsc.2021.100835 . .

TY  - CONF
AU  - Maksić, Slavica
AU  - Pavlović, Jelena
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/688
AB  - Implicitne teorije kreativnosti čini skup uverenja o prirodi i razvoju kreativnosti koji
utiče na to kako će kreativnost biti percipirana i kako će biti podržana u realnim
uslovima. U tom smislu, uverenja nastavnika o kreativnosti predstavljaju značajan aspekt njihovog odnosa prema kreativnosti učenika. U saopštenju se predstavljaju
rezultati ispitivanja uverenja vaspitača i nastavnika o kreativnosti i njenom
ispoljavanju u obrazovnom kontekstu. Cilj studije bio je da se identifikuju uverenja
vaspitača i nastavnika koji rade na različitim nivoima formalnog obrazovanja. U
ispitivanju su učestvovali vaspitači iz predškolskih ustanova, nastavnici osnovne
škole, nastavnici srednje škole i univerzitetski nastavnici (N=645). Među ispitanicima
su preovladavale žene (77,7%), dok je prosečna starost ispitanika bila 42 godine.
Primenjen je Upitnik za ispitivanje implicitnih teorija o kreativnosti sa otvorenim i
zatvorenim pitanjima. Analizirani su odgovori na pitanja o konceptu i ispoljavanju
kreativnosti na svim nivoima vaspitanja i obrazovanja. Prikupljeni podaci obrađeni su
primenom tematske analize sa unapred definisanim kodnim sistemom u okviru 4P
Modela kreativnosti. Kvantitativna analiza je obuhvatila testiranje razlika u
uverenjima vaspitača i tri grupe nastavnika. Utvrđeno je da su vaspitači i nastavnici
dominantno definisa kreativnost kao kreativnu osobu (ličnost, sposobnosti,
motivacija, znanje, talenat), dok su manifestacije kreativnosti češće viđene kao
kreativni procesi (kognitivni, ekspresivni, praktični, imaginativni). Određivanje
kreativnosti kao svojstva osobe nazvano je implicitni individualizam, a opažanje
kreativnosti kao procesa implicitni aktivizam, što je bilo uporedivo sa naučnim
teorijama kreativnosti. Dihotomija koja se pojavljuje u naučnim teorijama, gde
dominira individualističko tumačenje kreativnosti odraslih i procesno tumačenje
kreativnosti dece, kod nastavnika se javlja kao razlika između konceptualizacije i
percepcije kreativnosti u obrazovnom procesu. Dobijeni rezultati diskutovani su u
kontekstu potrebe za povezivanjem procesnog opažanja ispoljavanja kreativnosti sa
individualističkim definicijama kreativnosti radi pružanja adekvatne obrazovne
podrške kreativnosti. Obrazovna podrška opravdana je opažanjem kreativnosti kao
procesa na koje se može uticati, ali ostaje nejasno da li i kada će ta podrška doprineti
razvoju kreativne osobe. Zaključeno je da vaspitači i nastavnici treba da se upoznaju
sa sopstvenim uverenjima u cilju izbegavanja njihovih ograničavajućih efekata na
kreativnost njihovih učenika i studenata.
AB  - Implicit theories of creativity are a set of beliefs about the nature and nurture of
creativity that affect how creativity will be perceived and how it will be supported in
real life conditions. In this sense, teachers’ beliefs about creativity are relevant
aspects of the way they relate to creativity of their students. Here are presented
results of a study into teachers’ beliefs on creativity and its manifestation in
education settings. The goal of the study was to identify beliefs of teachers working
at different levels of formal education. Teachers who participated in the study came from preschool institutions, primary school, secondary school, and higher education
(N=645). Majority of participants were women (77.7%), while the average age of the
participants was 42 years. It was administered The Implicit Theories of Creativity
Questionnaire with multiple open-ended and closed questions. We analyzed
teachers’ answers to questions regarding their definition of creativity and its
manifestation at all levels of schooling. Collected data were analysed by means of
thematic analysis with a predefined coding system within the framework of the 4P’
Model of creativity. Quantitative analysis included testing differences in beliefs of
four groups of teachers. It was found that teachers from all levels of schooling
dominantly defined creativity as a creative person (personality, ability, motivation,
knowledge, talent), while manifestations of creativity were more frequently seen as
a creative process (cognitive, expressive, practical, imaginative). Defining creativity
as a creative person was called implicit individualism, and perceiving creativity as a
creative process was called implicit activism, which was comparable to scientific
theories of creativity. The dichotomy that appears in scientific theories, where the
individualistic interpretation of adult creativity and the process interpretation of
children's creativity dominate, appears in teachers’ beliefs as the difference
between conceptualization and perception of creativity in the educational process.
The obtained results were discussed in the context of the need to connect the
process perception of creativity with individualistic definition of creativity in order
to provide adequate educational support for creativity. Educational support is
justified by the perception of creativity as a process that can be influenced, but it
remains unclear whether and when this support will contribute to the development
of a creative person. It was concluded that teachers need to learn about their own
beliefs in order to avoid their limiting effects on students’ creativity.
PB  - Novi Sad : Faculty of Philosophy
C3  - Current trends in psychology  2021
T1  - Teachers' beliefs about creativity: From individualism to activism
T1  - Uverenja vaspitača i nastavnika o kreativnosti: od individualizma do aktivizma
EP  - 182
SP  - 180
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_688
ER  - 

@conference{
author = "Maksić, Slavica and Pavlović, Jelena",
year = "2021",
abstract = "Implicitne teorije kreativnosti čini skup uverenja o prirodi i razvoju kreativnosti koji
utiče na to kako će kreativnost biti percipirana i kako će biti podržana u realnim
uslovima. U tom smislu, uverenja nastavnika o kreativnosti predstavljaju značajan aspekt njihovog odnosa prema kreativnosti učenika. U saopštenju se predstavljaju
rezultati ispitivanja uverenja vaspitača i nastavnika o kreativnosti i njenom
ispoljavanju u obrazovnom kontekstu. Cilj studije bio je da se identifikuju uverenja
vaspitača i nastavnika koji rade na različitim nivoima formalnog obrazovanja. U
ispitivanju su učestvovali vaspitači iz predškolskih ustanova, nastavnici osnovne
škole, nastavnici srednje škole i univerzitetski nastavnici (N=645). Među ispitanicima
su preovladavale žene (77,7%), dok je prosečna starost ispitanika bila 42 godine.
Primenjen je Upitnik za ispitivanje implicitnih teorija o kreativnosti sa otvorenim i
zatvorenim pitanjima. Analizirani su odgovori na pitanja o konceptu i ispoljavanju
kreativnosti na svim nivoima vaspitanja i obrazovanja. Prikupljeni podaci obrađeni su
primenom tematske analize sa unapred definisanim kodnim sistemom u okviru 4P
Modela kreativnosti. Kvantitativna analiza je obuhvatila testiranje razlika u
uverenjima vaspitača i tri grupe nastavnika. Utvrđeno je da su vaspitači i nastavnici
dominantno definisa kreativnost kao kreativnu osobu (ličnost, sposobnosti,
motivacija, znanje, talenat), dok su manifestacije kreativnosti češće viđene kao
kreativni procesi (kognitivni, ekspresivni, praktični, imaginativni). Određivanje
kreativnosti kao svojstva osobe nazvano je implicitni individualizam, a opažanje
kreativnosti kao procesa implicitni aktivizam, što je bilo uporedivo sa naučnim
teorijama kreativnosti. Dihotomija koja se pojavljuje u naučnim teorijama, gde
dominira individualističko tumačenje kreativnosti odraslih i procesno tumačenje
kreativnosti dece, kod nastavnika se javlja kao razlika između konceptualizacije i
percepcije kreativnosti u obrazovnom procesu. Dobijeni rezultati diskutovani su u
kontekstu potrebe za povezivanjem procesnog opažanja ispoljavanja kreativnosti sa
individualističkim definicijama kreativnosti radi pružanja adekvatne obrazovne
podrške kreativnosti. Obrazovna podrška opravdana je opažanjem kreativnosti kao
procesa na koje se može uticati, ali ostaje nejasno da li i kada će ta podrška doprineti
razvoju kreativne osobe. Zaključeno je da vaspitači i nastavnici treba da se upoznaju
sa sopstvenim uverenjima u cilju izbegavanja njihovih ograničavajućih efekata na
kreativnost njihovih učenika i studenata., Implicit theories of creativity are a set of beliefs about the nature and nurture of
creativity that affect how creativity will be perceived and how it will be supported in
real life conditions. In this sense, teachers’ beliefs about creativity are relevant
aspects of the way they relate to creativity of their students. Here are presented
results of a study into teachers’ beliefs on creativity and its manifestation in
education settings. The goal of the study was to identify beliefs of teachers working
at different levels of formal education. Teachers who participated in the study came from preschool institutions, primary school, secondary school, and higher education
(N=645). Majority of participants were women (77.7%), while the average age of the
participants was 42 years. It was administered The Implicit Theories of Creativity
Questionnaire with multiple open-ended and closed questions. We analyzed
teachers’ answers to questions regarding their definition of creativity and its
manifestation at all levels of schooling. Collected data were analysed by means of
thematic analysis with a predefined coding system within the framework of the 4P’
Model of creativity. Quantitative analysis included testing differences in beliefs of
four groups of teachers. It was found that teachers from all levels of schooling
dominantly defined creativity as a creative person (personality, ability, motivation,
knowledge, talent), while manifestations of creativity were more frequently seen as
a creative process (cognitive, expressive, practical, imaginative). Defining creativity
as a creative person was called implicit individualism, and perceiving creativity as a
creative process was called implicit activism, which was comparable to scientific
theories of creativity. The dichotomy that appears in scientific theories, where the
individualistic interpretation of adult creativity and the process interpretation of
children's creativity dominate, appears in teachers’ beliefs as the difference
between conceptualization and perception of creativity in the educational process.
The obtained results were discussed in the context of the need to connect the
process perception of creativity with individualistic definition of creativity in order
to provide adequate educational support for creativity. Educational support is
justified by the perception of creativity as a process that can be influenced, but it
remains unclear whether and when this support will contribute to the development
of a creative person. It was concluded that teachers need to learn about their own
beliefs in order to avoid their limiting effects on students’ creativity.",
publisher = "Novi Sad : Faculty of Philosophy",
journal = "Current trends in psychology  2021",
title = "Teachers' beliefs about creativity: From individualism to activism, Uverenja vaspitača i nastavnika o kreativnosti: od individualizma do aktivizma",
pages = "182-180",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_688"
}

Maksić, S.,& Pavlović, J.. (2021). Teachers' beliefs about creativity: From individualism to activism. in Current trends in psychology  2021
Novi Sad : Faculty of Philosophy., 180-182.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_688

Maksić S, Pavlović J. Teachers' beliefs about creativity: From individualism to activism. in Current trends in psychology  2021. 2021;:180-182.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_688 .

Maksić, Slavica, Pavlović, Jelena, "Teachers' beliefs about creativity: From individualism to activism" in Current trends in psychology  2021 (2021):180-182,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_688 .

TY  - CHAP
AU  - Maksić, Slavica
AU  - Grbić, Sanja
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/524
AB  - Formiranje i razvoj interesovanja u periodu detinjstva i adolescencije ukazuje na oblast u kojoj
pojedinac može ispoljiti daroviti potencijal i kasnije ostvariti kreativne doprinose. U radu se prikazuju rezultati
ispitivanja koje je sprovedeno sa ciljem boljeg razumevanja uloge koji adolescenti pridaju svojim interesovanjima u
slici koju konstruišu o sebi, u procesu razvoja i stabilizacije ličnog identiteta. Ispitivanjem su bili obuhvaćeni
učenici završnog razreda osnovne škole koji su odgovarali na otvoreno pitanje: „Ko sam ja”. Interesovanja su
dobijena kao rezultat tematske analize koja je sprovedena bez unapred definisanog kodnog sistema. Istraživački
nalazi potvrđuju da su interesovanja u značajnoj meri bila prisutna u slici adolescenata o sebi, ali da su malo bila
povezana sa njihovim školskim učenjem. Sportska, umetnička i naučna interesovanja se u najvećoj meri
zadovoljavaju i podržavaju kroz razne oblike vanškolskih aktivnosti. U diskusiji se razmatraju uslovi koji bi u većoj
meri podržali razvoj interesovanja adolescenata kroz povezivanje njihovih školskih i vanškolskih aktivnosti.
AB  - The expressing and creating of interests in the period of childhood and adolescence indicates
an area in which an individual can show gifted potential and later make creative contributions. The paper presents
the results of research conducted in order to better understand the role that adolescents attach to their interests in the
image they construct about themselves, in the process of personal development and stabilization as an important
aspect of their identity development. The survey included students in the final grade of primary school who
answered the open question "Who am I". Interests were obtained as a result of a thematic analysis conducted
without a pre-defined code system. The research findings confirm that interests were significantly present in the
adolescent's self-image, but that they were little related to their school learning. Sports, artistic and scientific
interests were mostly fulfilled and maintained through various forms of out-of-school activities. Conditions that
would support the stimulation of adolescents' interests by connecting their school and out-of-school activities are
discussed.
PB  - Vršac : Visoka škola strukovnih studija za vaspitače "Mihailo Palov"
T2  - Daroviti: lična i socijalna perspektiva
T1  - Šta interesuje našu decu i žato to nije škola
T1  - What are interests of our children and why is it not the school
EP  - 209
SP  - 197
VL  - 26
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_524
ER  - 

@inbook{
author = "Maksić, Slavica and Grbić, Sanja",
year = "2021",
abstract = "Formiranje i razvoj interesovanja u periodu detinjstva i adolescencije ukazuje na oblast u kojoj
pojedinac može ispoljiti daroviti potencijal i kasnije ostvariti kreativne doprinose. U radu se prikazuju rezultati
ispitivanja koje je sprovedeno sa ciljem boljeg razumevanja uloge koji adolescenti pridaju svojim interesovanjima u
slici koju konstruišu o sebi, u procesu razvoja i stabilizacije ličnog identiteta. Ispitivanjem su bili obuhvaćeni
učenici završnog razreda osnovne škole koji su odgovarali na otvoreno pitanje: „Ko sam ja”. Interesovanja su
dobijena kao rezultat tematske analize koja je sprovedena bez unapred definisanog kodnog sistema. Istraživački
nalazi potvrđuju da su interesovanja u značajnoj meri bila prisutna u slici adolescenata o sebi, ali da su malo bila
povezana sa njihovim školskim učenjem. Sportska, umetnička i naučna interesovanja se u najvećoj meri
zadovoljavaju i podržavaju kroz razne oblike vanškolskih aktivnosti. U diskusiji se razmatraju uslovi koji bi u većoj
meri podržali razvoj interesovanja adolescenata kroz povezivanje njihovih školskih i vanškolskih aktivnosti., The expressing and creating of interests in the period of childhood and adolescence indicates
an area in which an individual can show gifted potential and later make creative contributions. The paper presents
the results of research conducted in order to better understand the role that adolescents attach to their interests in the
image they construct about themselves, in the process of personal development and stabilization as an important
aspect of their identity development. The survey included students in the final grade of primary school who
answered the open question "Who am I". Interests were obtained as a result of a thematic analysis conducted
without a pre-defined code system. The research findings confirm that interests were significantly present in the
adolescent's self-image, but that they were little related to their school learning. Sports, artistic and scientific
interests were mostly fulfilled and maintained through various forms of out-of-school activities. Conditions that
would support the stimulation of adolescents' interests by connecting their school and out-of-school activities are
discussed.",
publisher = "Vršac : Visoka škola strukovnih studija za vaspitače "Mihailo Palov"",
journal = "Daroviti: lična i socijalna perspektiva",
booktitle = "Šta interesuje našu decu i žato to nije škola, What are interests of our children and why is it not the school",
pages = "209-197",
volume = "26",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_524"
}

Maksić, S.,& Grbić, S.. (2021). Šta interesuje našu decu i žato to nije škola. in Daroviti: lična i socijalna perspektiva
Vršac : Visoka škola strukovnih studija za vaspitače "Mihailo Palov"., 26, 197-209.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_524

Maksić S, Grbić S. Šta interesuje našu decu i žato to nije škola. in Daroviti: lična i socijalna perspektiva. 2021;26:197-209.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_524 .

Maksić, Slavica, Grbić, Sanja, "Šta interesuje našu decu i žato to nije škola" in Daroviti: lična i socijalna perspektiva, 26 (2021):197-209,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_524 .

TY  - JOUR
AU  - Максић, Славица
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/481
AB  - Креативност у материјалном и нематеријалном продукту представља покушај превазилажења актуелног стања у области стварања и животу особе која тај продукт ствара. Главно својство креативности је делотворна новина у односу на познато, што значи да нуди употребљиво решење проблема на који се односи. У раду се критикује теза о урођености креативности, по којој је особа креативна на основу наслеђа, што би практично значило да образовање нема неки нарочити значај за настанак креативних дела. Критика је заснована на актуелним теоријама креативности, које указују на развојну природу креативности и истичу улогу учења у развоју креативних потенцијала. Ново се гради од постојећег знања учењем које подразумева креативну обраду информација, њихово упознавање, разумевање, прихватање и смештање у сопствену базу наученог. Што је процес учења креативнији, то су веће шансе да се подстакне креативност онога ко учи према оном што је познато и тежња за преиспитивањем и мењањем познатог. Развојни приступ креативности, који започиње креативним учењем, доведен је у везу са теоријом о развојним и фиксираним уверењима о људској природи, која говори о човековом капацитету да се адаптира, мења и расте. У наставку рада разматрају се услови који би у већој мери подржали креативно учење у школи. У завршном делу дискутује се о ограничењима оваквог приступа и постављају питања за будућа истраживања.
AB  - Creativity in a tangible and intangible product is an attempt at overcoming the current situation
in the field of creation and the life of the person who creates the product. The main feature of
creativity is an effective novelty in relation to something familiar, which means that it offers an appropriate
solution to the problem to which it refers. The paper criticizes the thesis on the innateness of creativity,
according to which a person is creative on the basis of heritage, which would practically mean
that education does not have any special significance for the creation of creative works. The criticism
is based on the current theories of creativity that indicate the developmental nature of creativity and
emphasize the role of learning in the development of creative potentials. The new is built on the existing
knowledge through learning, which implies creative processing of information, becoming familiar
with it, understanding, acceptance and placement of that information in one’s own knowledge-base
of what has been learned. The more creative the learning process is, the greater the chances that it will
encourage the creativity of the learner in relation to the existing knowledge and the aspiration for its
re-examination and change. The developmental approach to creativity, which begins with creative
learning, has been linked to the theory of growth and fixed mindsets about human nature, which addresses
our capacity to adapt, change, and grow. In the continuation of the paper, the conditions are
considered that would support to a greater extent the creative learning in school. In the final part of
the paper, the limitations of this approach are discussed and questions proposed for future research.
PB  - Београд : Учитељски факултет
T2  - Иновације у настави
T1  - Истине и заблуде о креативном учењу
EP  - 13
IS  - 1
SP  - 1
VL  - XXXIV
DO  - 10.5937/inovacije2101001M
ER  - 

@article{
author = "Максић, Славица",
year = "2021",
abstract = "Креативност у материјалном и нематеријалном продукту представља покушај превазилажења актуелног стања у области стварања и животу особе која тај продукт ствара. Главно својство креативности је делотворна новина у односу на познато, што значи да нуди употребљиво решење проблема на који се односи. У раду се критикује теза о урођености креативности, по којој је особа креативна на основу наслеђа, што би практично значило да образовање нема неки нарочити значај за настанак креативних дела. Критика је заснована на актуелним теоријама креативности, које указују на развојну природу креативности и истичу улогу учења у развоју креативних потенцијала. Ново се гради од постојећег знања учењем које подразумева креативну обраду информација, њихово упознавање, разумевање, прихватање и смештање у сопствену базу наученог. Што је процес учења креативнији, то су веће шансе да се подстакне креативност онога ко учи према оном што је познато и тежња за преиспитивањем и мењањем познатог. Развојни приступ креативности, који започиње креативним учењем, доведен је у везу са теоријом о развојним и фиксираним уверењима о људској природи, која говори о човековом капацитету да се адаптира, мења и расте. У наставку рада разматрају се услови који би у већој мери подржали креативно учење у школи. У завршном делу дискутује се о ограничењима оваквог приступа и постављају питања за будућа истраживања., Creativity in a tangible and intangible product is an attempt at overcoming the current situation
in the field of creation and the life of the person who creates the product. The main feature of
creativity is an effective novelty in relation to something familiar, which means that it offers an appropriate
solution to the problem to which it refers. The paper criticizes the thesis on the innateness of creativity,
according to which a person is creative on the basis of heritage, which would practically mean
that education does not have any special significance for the creation of creative works. The criticism
is based on the current theories of creativity that indicate the developmental nature of creativity and
emphasize the role of learning in the development of creative potentials. The new is built on the existing
knowledge through learning, which implies creative processing of information, becoming familiar
with it, understanding, acceptance and placement of that information in one’s own knowledge-base
of what has been learned. The more creative the learning process is, the greater the chances that it will
encourage the creativity of the learner in relation to the existing knowledge and the aspiration for its
re-examination and change. The developmental approach to creativity, which begins with creative
learning, has been linked to the theory of growth and fixed mindsets about human nature, which addresses
our capacity to adapt, change, and grow. In the continuation of the paper, the conditions are
considered that would support to a greater extent the creative learning in school. In the final part of
the paper, the limitations of this approach are discussed and questions proposed for future research.",
publisher = "Београд : Учитељски факултет",
journal = "Иновације у настави",
title = "Истине и заблуде о креативном учењу",
pages = "13-1",
number = "1",
volume = "XXXIV",
doi = "10.5937/inovacije2101001M"
}

Максић, С.. (2021). Истине и заблуде о креативном учењу. in Иновације у настави
Београд : Учитељски факултет., XXXIV(1), 1-13.
https://doi.org/10.5937/inovacije2101001M

Максић С. Истине и заблуде о креативном учењу. in Иновације у настави. 2021;XXXIV(1):1-13.
doi:10.5937/inovacije2101001M .

Максић, Славица, "Истине и заблуде о креативном учењу" in Иновације у настави, XXXIV, no. 1 (2021):1-13,
https://doi.org/10.5937/inovacije2101001M . .

TY  - JOUR
AU  - Đurišić-Bojanović, Mirosava
AU  - Maksić, Slavica
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/705
AB  - Rad se bavi odnosom između akademskog, primenjenog i praktičnog znanja iz
oblasti primenjene psihologije koja ima potencijal da doprinese privrednom i
društvenom razvoju. Cilj ove analize je da dà početni uvid u dominantne teme
i društvenu relevantnost istraživačkih aktivnosti u oblasti psihologije rada u Srbiji
u periodu značajnih društvenih promena (1995−2019). Materijal za analizu
se sastojao od sažetaka radova u oblasti psihologije rada koji su predstavljeni na
dve vodeć e nacionalne konferencije – Empirijska istraživanja u psihologiji i Sabor
psihologa Društva psihologa Srbije (N = 657). Korišćen je tematski analitički
postupak za konstrukciju kodnog sistema kojim su definisani kriterijumi za prikupljanje
relevantnih podataka. U obradi podataka primenjeni su eksploratorni
sekvencijalni dizajn i uporedna longitudinalna analiza. Opšti zaključak zasnovan
na kvalitatativnoj analizi podataka ukazuje na društvenu relevantnost istraživačkih
aktivnosti u oblasti psihologije rada u tom periodu. Rezultati analize takođe
se razmatraju iz ugla novijih modela strateškog planiranja i društvenog razvoja.
Dobijeni rezultati ukazuju na pojavu novih tema i oblasti, kao i na postojanje veze
između značajnih društvenih promena i istraživačkih aktivnosti u oblasti psihologije
rada u navedenom periodu. Označeni su neki elementi nove paradigme pozitivne
prakse razvoja ljudskih resursa. U radu su razmotrene šire teorijsko-metodološke
i praktične implikacije dobijenih nalaza za psihologiju rada.
AB  - The paper deals with the relationship between academic, applied and practical
knowledge in the field of applied psychology, which has the potential to contribute
to economic and social development. The aim of the analysis is to make an initial
insight into the dominant topics and social relevance of research activities in
the field of work psychology in Serbia in the period of significant social changes
(1995−2019). The material for the analysis consisted of abstracts of papers in the
field of work psychology, which were presented at two leading national conferences
− Empirical Research in Psychology and the Meeting of Psychologists of Serbia (N = 657). The thematic analytical procedure was used for the construction of the
code system used for defining the criteria for collecting relevant data. Exploratory
sequential design and comparative longitudinal analysis were used for data
processing. The general conclusion based on qualitative data analysis suggests the
existence of social relevance of research activities in the field of work psychology
in this period. The results of the analysis were also considered from the perspective
of some recent models of strategic planning and social development. The obtained
results indicate the emergence of new topics and areas, as well as the existence of a
link between significant social changes and research activities in the field of work
psychology in this period. Some elements of the new paradigm of the positive
human resource development practice are highlighted. The paper concludes with
discussing the broader theoretical-methodological and practical implications of the
obtained findings for work psychology.
PB  - Beograd : Filozofski fakultet
T2  - Psihološka istraživanja
T1  - Da li je teorija najbolja praksa: pregled istraživanja u psihologiji rada u Srbiji (1995−2019)
T1  - Is theory the best practise? A review of research in work psychology in Serbia (1995−2019)
EP  - 127
IS  - 1
SP  - 101
VL  - XXIV
DO  - 10.5937/PSISTRA24-27383
ER  - 

@article{
author = "Đurišić-Bojanović, Mirosava and Maksić, Slavica",
year = "2021",
abstract = "Rad se bavi odnosom između akademskog, primenjenog i praktičnog znanja iz
oblasti primenjene psihologije koja ima potencijal da doprinese privrednom i
društvenom razvoju. Cilj ove analize je da dà početni uvid u dominantne teme
i društvenu relevantnost istraživačkih aktivnosti u oblasti psihologije rada u Srbiji
u periodu značajnih društvenih promena (1995−2019). Materijal za analizu
se sastojao od sažetaka radova u oblasti psihologije rada koji su predstavljeni na
dve vodeć e nacionalne konferencije – Empirijska istraživanja u psihologiji i Sabor
psihologa Društva psihologa Srbije (N = 657). Korišćen je tematski analitički
postupak za konstrukciju kodnog sistema kojim su definisani kriterijumi za prikupljanje
relevantnih podataka. U obradi podataka primenjeni su eksploratorni
sekvencijalni dizajn i uporedna longitudinalna analiza. Opšti zaključak zasnovan
na kvalitatativnoj analizi podataka ukazuje na društvenu relevantnost istraživačkih
aktivnosti u oblasti psihologije rada u tom periodu. Rezultati analize takođe
se razmatraju iz ugla novijih modela strateškog planiranja i društvenog razvoja.
Dobijeni rezultati ukazuju na pojavu novih tema i oblasti, kao i na postojanje veze
između značajnih društvenih promena i istraživačkih aktivnosti u oblasti psihologije
rada u navedenom periodu. Označeni su neki elementi nove paradigme pozitivne
prakse razvoja ljudskih resursa. U radu su razmotrene šire teorijsko-metodološke
i praktične implikacije dobijenih nalaza za psihologiju rada., The paper deals with the relationship between academic, applied and practical
knowledge in the field of applied psychology, which has the potential to contribute
to economic and social development. The aim of the analysis is to make an initial
insight into the dominant topics and social relevance of research activities in
the field of work psychology in Serbia in the period of significant social changes
(1995−2019). The material for the analysis consisted of abstracts of papers in the
field of work psychology, which were presented at two leading national conferences
− Empirical Research in Psychology and the Meeting of Psychologists of Serbia (N = 657). The thematic analytical procedure was used for the construction of the
code system used for defining the criteria for collecting relevant data. Exploratory
sequential design and comparative longitudinal analysis were used for data
processing. The general conclusion based on qualitative data analysis suggests the
existence of social relevance of research activities in the field of work psychology
in this period. The results of the analysis were also considered from the perspective
of some recent models of strategic planning and social development. The obtained
results indicate the emergence of new topics and areas, as well as the existence of a
link between significant social changes and research activities in the field of work
psychology in this period. Some elements of the new paradigm of the positive
human resource development practice are highlighted. The paper concludes with
discussing the broader theoretical-methodological and practical implications of the
obtained findings for work psychology.",
publisher = "Beograd : Filozofski fakultet",
journal = "Psihološka istraživanja",
title = "Da li je teorija najbolja praksa: pregled istraživanja u psihologiji rada u Srbiji (1995−2019), Is theory the best practise? A review of research in work psychology in Serbia (1995−2019)",
pages = "127-101",
number = "1",
volume = "XXIV",
doi = "10.5937/PSISTRA24-27383"
}

Đurišić-Bojanović, M.,& Maksić, S.. (2021). Da li je teorija najbolja praksa: pregled istraživanja u psihologiji rada u Srbiji (1995−2019). in Psihološka istraživanja
Beograd : Filozofski fakultet., XXIV(1), 101-127.
https://doi.org/10.5937/PSISTRA24-27383

Đurišić-Bojanović M, Maksić S. Da li je teorija najbolja praksa: pregled istraživanja u psihologiji rada u Srbiji (1995−2019). in Psihološka istraživanja. 2021;XXIV(1):101-127.
doi:10.5937/PSISTRA24-27383 .

Đurišić-Bojanović, Mirosava, Maksić, Slavica, "Da li je teorija najbolja praksa: pregled istraživanja u psihologiji rada u Srbiji (1995−2019)" in Psihološka istraživanja, XXIV, no. 1 (2021):101-127,
https://doi.org/10.5937/PSISTRA24-27383 . .

TY  - CONF
AU  - Maksić, Slavica
AU  - Jošić, Smiljana
PY  - 2020
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/503
AB  - Motivacija se pojavljuje kao bitan uslov za razvoj kreativnosti u naučnim teorijama kreativnosti, ali
rezultati ispitivanja o njenim efektima nisu jednoznačni. Kako bi se bolje razumeli uslovi za podsticanje
kreativnosti u školskom okruženju, proučavana su implicitna uverenja učenika o kreativnosti u okviru
sociokulturne teorije. U ispitivanju su učestvovali srednjoškolci koji su pohađali vanškolske naučne
programe u Istraživačkoj stanici Petnica (N=337). Ispitanici su popunili upitnik. U ovom radu se
analiziraju odgovori na otvoreno pitanje o tome kako obrazovanje može doprineti razvoju kreativnosti,
oslanjajući se na koncept potpore koji je razvio Bruner sa saradnicima. Sprovedena je tematska analiza
deduktivnog tipa koja je potvrdila prisustvo potpora učenju poznatih iz ranijih studija: kognitivne,
motivacione, socijalne i kulturne. Motivaciona potpora je definisana kao podsticanje učenika da se
aktivno uključe u proces učenja, a ovu potporu kao preduslov za razvoj kreativnosti navelo je 75
učesnika. Usledila je tematska analiza induktivnog tipa u kojoj je tragano za dubljim značenjima
motivacione potpore, na osnovu koje je identifikovano 80 jedinica za analizu. Definisane su tri
podteme: podsticanje interesovanja, sloboda izražavanja i vrednovanje kreativnosti. U celini, podaci
ukazuju da motivaciona potpora kreativnosti obuhvata stimulisanje interesovanja u sredini koja pruža
slobodu izražavanja, nagrađuje i vrednuje kreativnost. Više od polovine ispitanika (58,7%) izrazilo je
uverenje da motivacija podržava kreativnost tako što inspiriše učenike zanimljivim predavanjima koja
ih podstiču na razmišljanje, tako što odgovara na njihova interesovanja ili ih upoznaju sa nepoznatim
oblastima u kojima oni razvijaju nova interesovanja. Motivaciona moć slobode izražavanja uključivala
je, prema uverenju trećine ispitanika (32,0%), pružanje prilika za razmišljanje, prevazilaženje
prepreka i izgrađivanje samopouzdanja, prihvatanje različitosti i minimiziranje svih vrsta pritisaka i
osude u školskom radu. Manje od petine ispitanika (16,0%) je izjavilo da nagrađivanje i vrednovanje
kreativnosti predstavlja najdirektniji motivator koji podstiče učenike da budu kreativni u budućnosti.
Nalazi istraživanja interpretirani su u svetlu diskusije o motivaciji kao dinamičkoj komponenti
kreativnog procesa i potrebe za većim podsticanjem kreativnosti u školi.
AB  - In scientific theories of creativity, motivation is presented as an important precondition for development
of creativity, but results of the research on its effects are not clear-cut. In order to achieve better
understanding of the preconditions for encouraging creativity in the school environment, the implicit
beliefs of students about creativity within socio-cultural theory were studied. The questionnaire was
completed by the secondary school students who attended out-of-school programs in the Petnica
Science Center (N=337). This paper analyzes answers to the open question of how education can
contribute to development of creativity, relying on the concept of scaffolding developed by Bruner
and associates. A thematic analysis of the deductive type was conducted which confirmed the
presence of scaffolding, recognized in previous studies: cognitive, motivational, social and cultural.
Motivational support was defined as encouraging students to be actively involved in the learning
process, and this support was mentioned as a precondition for the development of creativity by
75 participants. The thematic analysis of the inductive type followed, in which deeper meanings of
motivational support were searched for, on the basis of which 80 units for analysis were identified.
Three sub-themes were defined: stimulating interest, freedom of expression and valuing creativity.
In general, the data indicate that motivational support for creativity includes stimulating interests
in the environment that provides freedom of expression, rewards, and values creativity. More than
a half of the participants (58.7%) expressed belief that motivation supports creativity by inspiring
students with interesting lectures that encourage them to think by responding to their interests or
introducing them to unknown areas in which they develop new interests. The motivating power of
freedom of expression includes, according to one third of participants (32.0%), opportunities for
reflection, overcoming obstacles and building self-confidence, accepting diversity and minimizing all
types of pressure and condemnation in school work. Less than a fifth of participants (16.0%) stated
that rewarding and valuing creativity is the most direct motivator that encourages students to be
creative in the future. The research findings were interpreted in the light of discussion on motivation
as a dynamic component of the creative process and need for greater encouragement of creativity
in school.
PB  - Beograd : Institut za pedagoška istraživanja
C3  - Motivacija u obrazovanju između teorije i prakse
T1  - Uloga motivacije u razvoju kreativnosti
T1  - Role of motivation in development of creativity
EP  - 57
SP  - 56
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_503
ER  - 

@conference{
author = "Maksić, Slavica and Jošić, Smiljana",
year = "2020",
abstract = "Motivacija se pojavljuje kao bitan uslov za razvoj kreativnosti u naučnim teorijama kreativnosti, ali
rezultati ispitivanja o njenim efektima nisu jednoznačni. Kako bi se bolje razumeli uslovi za podsticanje
kreativnosti u školskom okruženju, proučavana su implicitna uverenja učenika o kreativnosti u okviru
sociokulturne teorije. U ispitivanju su učestvovali srednjoškolci koji su pohađali vanškolske naučne
programe u Istraživačkoj stanici Petnica (N=337). Ispitanici su popunili upitnik. U ovom radu se
analiziraju odgovori na otvoreno pitanje o tome kako obrazovanje može doprineti razvoju kreativnosti,
oslanjajući se na koncept potpore koji je razvio Bruner sa saradnicima. Sprovedena je tematska analiza
deduktivnog tipa koja je potvrdila prisustvo potpora učenju poznatih iz ranijih studija: kognitivne,
motivacione, socijalne i kulturne. Motivaciona potpora je definisana kao podsticanje učenika da se
aktivno uključe u proces učenja, a ovu potporu kao preduslov za razvoj kreativnosti navelo je 75
učesnika. Usledila je tematska analiza induktivnog tipa u kojoj je tragano za dubljim značenjima
motivacione potpore, na osnovu koje je identifikovano 80 jedinica za analizu. Definisane su tri
podteme: podsticanje interesovanja, sloboda izražavanja i vrednovanje kreativnosti. U celini, podaci
ukazuju da motivaciona potpora kreativnosti obuhvata stimulisanje interesovanja u sredini koja pruža
slobodu izražavanja, nagrađuje i vrednuje kreativnost. Više od polovine ispitanika (58,7%) izrazilo je
uverenje da motivacija podržava kreativnost tako što inspiriše učenike zanimljivim predavanjima koja
ih podstiču na razmišljanje, tako što odgovara na njihova interesovanja ili ih upoznaju sa nepoznatim
oblastima u kojima oni razvijaju nova interesovanja. Motivaciona moć slobode izražavanja uključivala
je, prema uverenju trećine ispitanika (32,0%), pružanje prilika za razmišljanje, prevazilaženje
prepreka i izgrađivanje samopouzdanja, prihvatanje različitosti i minimiziranje svih vrsta pritisaka i
osude u školskom radu. Manje od petine ispitanika (16,0%) je izjavilo da nagrađivanje i vrednovanje
kreativnosti predstavlja najdirektniji motivator koji podstiče učenike da budu kreativni u budućnosti.
Nalazi istraživanja interpretirani su u svetlu diskusije o motivaciji kao dinamičkoj komponenti
kreativnog procesa i potrebe za većim podsticanjem kreativnosti u školi., In scientific theories of creativity, motivation is presented as an important precondition for development
of creativity, but results of the research on its effects are not clear-cut. In order to achieve better
understanding of the preconditions for encouraging creativity in the school environment, the implicit
beliefs of students about creativity within socio-cultural theory were studied. The questionnaire was
completed by the secondary school students who attended out-of-school programs in the Petnica
Science Center (N=337). This paper analyzes answers to the open question of how education can
contribute to development of creativity, relying on the concept of scaffolding developed by Bruner
and associates. A thematic analysis of the deductive type was conducted which confirmed the
presence of scaffolding, recognized in previous studies: cognitive, motivational, social and cultural.
Motivational support was defined as encouraging students to be actively involved in the learning
process, and this support was mentioned as a precondition for the development of creativity by
75 participants. The thematic analysis of the inductive type followed, in which deeper meanings of
motivational support were searched for, on the basis of which 80 units for analysis were identified.
Three sub-themes were defined: stimulating interest, freedom of expression and valuing creativity.
In general, the data indicate that motivational support for creativity includes stimulating interests
in the environment that provides freedom of expression, rewards, and values creativity. More than
a half of the participants (58.7%) expressed belief that motivation supports creativity by inspiring
students with interesting lectures that encourage them to think by responding to their interests or
introducing them to unknown areas in which they develop new interests. The motivating power of
freedom of expression includes, according to one third of participants (32.0%), opportunities for
reflection, overcoming obstacles and building self-confidence, accepting diversity and minimizing all
types of pressure and condemnation in school work. Less than a fifth of participants (16.0%) stated
that rewarding and valuing creativity is the most direct motivator that encourages students to be
creative in the future. The research findings were interpreted in the light of discussion on motivation
as a dynamic component of the creative process and need for greater encouragement of creativity
in school.",
publisher = "Beograd : Institut za pedagoška istraživanja",
journal = "Motivacija u obrazovanju između teorije i prakse",
title = "Uloga motivacije u razvoju kreativnosti, Role of motivation in development of creativity",
pages = "57-56",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_503"
}

Maksić, S.,& Jošić, S.. (2020). Uloga motivacije u razvoju kreativnosti. in Motivacija u obrazovanju između teorije i prakse
Beograd : Institut za pedagoška istraživanja., 56-57.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_503

Maksić S, Jošić S. Uloga motivacije u razvoju kreativnosti. in Motivacija u obrazovanju između teorije i prakse. 2020;:56-57.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_503 .

Maksić, Slavica, Jošić, Smiljana, "Uloga motivacije u razvoju kreativnosti" in Motivacija u obrazovanju između teorije i prakse (2020):56-57,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_503 .

TY  - JOUR
AU  - Grbić, Sanja
AU  - Maksić, Slavica
PY  - 2020
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/469
AB  - Identity, as a common way of thinking about ourselves and experiencing ourselves, begins to be explored and stabilized during adolescence. According to the narrative psychology, identity development occurs through self-positioning and the simultaneous positioning by others, within the discursive positions available in the present context, one of which is the school environment. The aim of our study was to explore student self-positioning in the narrated accounts of their everyday school experiences. The participants were primary school students that provided us with written accounts that represented their view of the school and of themselves. Data were analyzed in line with the principles of narrative and positioning analysis, which resulted in emergence of four types of events/experiences student accounted for: academic achievement and discipline, peer relationships, relationships with teachers and general school experience. Within these themes we further identified subthemes, the prevailing emotional tone and student self-positioning. Our findings suggest that positioning as a valuable and accepted friend was the prevailing one. We identified peer conflicts as the potential space for the further exploration of identities, and the position of the rejected student as a particularly restricting one. Interventions proposed include altering the structure of the positioning network by widening the space of accessible positions and altering its dynamic properties, so that mutual exclusiveness of some positions is removed.
PB  - Taylor & Francis Inc, Philadelphia
T2  - Journal of Constructivist Psychology
T1  - Adolescent Identity at School: Student Self-Positioning in Narratives concerning Their Everyday School Experiences
DO  - 10.1080/10720537.2020.1816235
ER  - 

@article{
author = "Grbić, Sanja and Maksić, Slavica",
year = "2020",
abstract = "Identity, as a common way of thinking about ourselves and experiencing ourselves, begins to be explored and stabilized during adolescence. According to the narrative psychology, identity development occurs through self-positioning and the simultaneous positioning by others, within the discursive positions available in the present context, one of which is the school environment. The aim of our study was to explore student self-positioning in the narrated accounts of their everyday school experiences. The participants were primary school students that provided us with written accounts that represented their view of the school and of themselves. Data were analyzed in line with the principles of narrative and positioning analysis, which resulted in emergence of four types of events/experiences student accounted for: academic achievement and discipline, peer relationships, relationships with teachers and general school experience. Within these themes we further identified subthemes, the prevailing emotional tone and student self-positioning. Our findings suggest that positioning as a valuable and accepted friend was the prevailing one. We identified peer conflicts as the potential space for the further exploration of identities, and the position of the rejected student as a particularly restricting one. Interventions proposed include altering the structure of the positioning network by widening the space of accessible positions and altering its dynamic properties, so that mutual exclusiveness of some positions is removed.",
publisher = "Taylor & Francis Inc, Philadelphia",
journal = "Journal of Constructivist Psychology",
title = "Adolescent Identity at School: Student Self-Positioning in Narratives concerning Their Everyday School Experiences",
doi = "10.1080/10720537.2020.1816235"
}

Grbić, S.,& Maksić, S.. (2020). Adolescent Identity at School: Student Self-Positioning in Narratives concerning Their Everyday School Experiences. in Journal of Constructivist Psychology
Taylor & Francis Inc, Philadelphia..
https://doi.org/10.1080/10720537.2020.1816235

Grbić S, Maksić S. Adolescent Identity at School: Student Self-Positioning in Narratives concerning Their Everyday School Experiences. in Journal of Constructivist Psychology. 2020;.
doi:10.1080/10720537.2020.1816235 .

Grbić, Sanja, Maksić, Slavica, "Adolescent Identity at School: Student Self-Positioning in Narratives concerning Their Everyday School Experiences" in Journal of Constructivist Psychology (2020),
https://doi.org/10.1080/10720537.2020.1816235 . .

TY  - JOUR
AU  - Grbić, Sanja
AU  - Maksić, Slavica
PY  - 2020
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/6
AB  - Identity, as a common way of thinking about ourselves and experiencing ourselves, begins to be explored and stabilized during adolescence. According to the narrative psychology, identity development occurs through self-positioning and the simultaneous positioning by others, within the discursive positions available in the present context, one of which is the school environment. The aim of our study was to explore student self-positioning in the narrated accounts of their everyday school experiences. The participants were primary school students that provided us with written accounts that represented their view of the school and of themselves. Data were analyzed in line with the principles of narrative and positioning analysis, which resulted in emergence of four types of events/experiences student accounted for: academic achievement and discipline, peer relationships, relationships with teachers and general school experience. Within these themes we further identified subthemes, the prevailing emotional tone and student self-positioning. Our findings suggest that positioning as a valuable and accepted friend was the prevailing one. We identified peer conflicts as the potential space for the further exploration of identities, and the position of the rejected student as a particularly restricting one. Interventions proposed include altering the structure of the positioning network by widening the space of accessible positions and altering its dynamic properties, so that mutual exclusiveness of some positions is removed.
PB  - Taylor & Francis Inc, Philadelphia
T2  - Journal of Constructivist Psychology
T1  - Adolescent Identity at School  : Student Self-Positioning in Narratives concerning Their Everyday School Experiences
DO  - 10.1080/10720537.2020.1816235
ER  - 

@article{
author = "Grbić, Sanja and Maksić, Slavica",
year = "2020",
abstract = "Identity, as a common way of thinking about ourselves and experiencing ourselves, begins to be explored and stabilized during adolescence. According to the narrative psychology, identity development occurs through self-positioning and the simultaneous positioning by others, within the discursive positions available in the present context, one of which is the school environment. The aim of our study was to explore student self-positioning in the narrated accounts of their everyday school experiences. The participants were primary school students that provided us with written accounts that represented their view of the school and of themselves. Data were analyzed in line with the principles of narrative and positioning analysis, which resulted in emergence of four types of events/experiences student accounted for: academic achievement and discipline, peer relationships, relationships with teachers and general school experience. Within these themes we further identified subthemes, the prevailing emotional tone and student self-positioning. Our findings suggest that positioning as a valuable and accepted friend was the prevailing one. We identified peer conflicts as the potential space for the further exploration of identities, and the position of the rejected student as a particularly restricting one. Interventions proposed include altering the structure of the positioning network by widening the space of accessible positions and altering its dynamic properties, so that mutual exclusiveness of some positions is removed.",
publisher = "Taylor & Francis Inc, Philadelphia",
journal = "Journal of Constructivist Psychology",
title = "Adolescent Identity at School  : Student Self-Positioning in Narratives concerning Their Everyday School Experiences",
doi = "10.1080/10720537.2020.1816235"
}

Grbić, S.,& Maksić, S.. (2020). Adolescent Identity at School  : Student Self-Positioning in Narratives concerning Their Everyday School Experiences. in Journal of Constructivist Psychology
Taylor & Francis Inc, Philadelphia..
https://doi.org/10.1080/10720537.2020.1816235

Grbić S, Maksić S. Adolescent Identity at School  : Student Self-Positioning in Narratives concerning Their Everyday School Experiences. in Journal of Constructivist Psychology. 2020;.
doi:10.1080/10720537.2020.1816235 .

Grbić, Sanja, Maksić, Slavica, "Adolescent Identity at School  : Student Self-Positioning in Narratives concerning Their Everyday School Experiences" in Journal of Constructivist Psychology (2020),
https://doi.org/10.1080/10720537.2020.1816235 . .

TY  - CONF
AU  - Pavlović, Jelena
AU  - Maksić, Slavica
PY  - 2020
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/463
AB  - The goal of the study was to identify educators’
beliefs about creativity development of children and
youth in educational setting by applying the Expert
Model of Supporting Creativity. Research participants
included educators from preschools, primary schools,
secondary schools and universities. Implicit theories
of creativity questionnaire was administered, while
answers to one question regarding the potential for
creativity development in educational settings were
analyzed. Data were analyzed using thematic analysis
with a predefined coding scheme. Statistically
significant differences were identified in educators’
beliefs about the contribution of educational
institutions in students’ creativity development.
Preschool educators pointed to the contribution of the
free activities, educational climate, managing
creativity and partnership more frequently, while
university educators pointed to the teaching activities,
teachers and the study program. We discuss how
educators’ beliefs can be transformed to provide the
focus on developmental needs of children and youth
during their schooling.
PB  - Beograd : Institut za psihologiju
PB  - Beograd : Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju
C3  - Empirical studies in psychology
T1  - Educators’ Beliefs about Creativity Development in Educational Setting
EP  - 50
SP  - 48
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_463
ER  - 

@conference{
author = "Pavlović, Jelena and Maksić, Slavica",
year = "2020",
abstract = "The goal of the study was to identify educators’
beliefs about creativity development of children and
youth in educational setting by applying the Expert
Model of Supporting Creativity. Research participants
included educators from preschools, primary schools,
secondary schools and universities. Implicit theories
of creativity questionnaire was administered, while
answers to one question regarding the potential for
creativity development in educational settings were
analyzed. Data were analyzed using thematic analysis
with a predefined coding scheme. Statistically
significant differences were identified in educators’
beliefs about the contribution of educational
institutions in students’ creativity development.
Preschool educators pointed to the contribution of the
free activities, educational climate, managing
creativity and partnership more frequently, while
university educators pointed to the teaching activities,
teachers and the study program. We discuss how
educators’ beliefs can be transformed to provide the
focus on developmental needs of children and youth
during their schooling.",
publisher = "Beograd : Institut za psihologiju, Beograd : Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju",
journal = "Empirical studies in psychology",
title = "Educators’ Beliefs about Creativity Development in Educational Setting",
pages = "50-48",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_463"
}

Pavlović, J.,& Maksić, S.. (2020). Educators’ Beliefs about Creativity Development in Educational Setting. in Empirical studies in psychology
Beograd : Institut za psihologiju., 48-50.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_463

Pavlović J, Maksić S. Educators’ Beliefs about Creativity Development in Educational Setting. in Empirical studies in psychology. 2020;:48-50.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_463 .

Pavlović, Jelena, Maksić, Slavica, "Educators’ Beliefs about Creativity Development in Educational Setting" in Empirical studies in psychology (2020):48-50,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_463 .

TY  - CONF
AU  - Jošić, Smiljana
AU  - Maksić, Slavica
PY  - 2019
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/565
AB  - Kreativnost je jedan od obrazovnih ciljeva koji treba da pripremi buduće nosioce društvenog razvoja
za uspešno funkcionisanje u nepoznatim uslovima. Da bi se bolje razumeli uslovi za razvoj kreativnosti
u školskom okruženju, proučavaju se implicitne teorije i uverenje aktera vaspitnoobrazovnog
procesa. U ovom radu ispitana su uverenja učenika srednjih škola o mogućnostima za podsticanje
kreativnosti u srednjoj školi. Srednjoškolci (N=311), koji su učestvovali na početnom seminaru nekog
od programa u Istraživačkoj Stanici Petnica u 2019. godini, odgovarali su na upitnik koji je sadržao
pitanja o tome na koji način obrazovanje može doprineti razvoju kreativnosti. Prikupljeni podaci
obrađeni su kvalitativno i kvantitativno. U odgovorima gotovo svih učenika (94,5%) pojavljuju se
različite vrste doprinosa obrazovanja razvoju kreativnosti. Tema doprinosa analizirana je kroz prizmu
sociokulturne teorije, oslanjajući se na koncept potpore koju je razvio Bruner sa saradnicima. Na
osnovu sadržaja odgovora definisane su sledeće vrste obrazovnih potpora kreativnosti: kognitivna,
socijalna, motivaciona, opšta potpora i potpora kulturološkim alatima. Rezultati ukazuju da su najviše
zastupljene kognitivna (59,5% odgovora) i motivaciona potpora (22,7%). Većina ispitanih učenika
uverena je da školska sredina pozitivno utiče na razvoj kreativnosti (68,4%), dok mali broj njih navodi
samo negativne efekte (7,6%). Nalazi studije diskutovani su u kontekstu preovlađujuće kritike školskog
učenja kao nedovoljno podsticajnog za kreativnost učenika. U zaključku se ističe značaj neformalnog
obrazovanja u pružanju dodatne podrške razvoju kreativnosti.
AB  - Creativity is one of the educational goals likely to prepare the future bearers of social development for
successful performance in unfamiliar conditions. For better understanding of creativity development
in school setting, the educational process participants’ implicit theories and beliefs related to
creativity were studied. This paper is dealing with high school students’ beliefs regarding possibilities
for nurturing creativity during secondary education. The sample consisted of secondary school
students (N=311) who participated in scientific programs of the Research Centre Petnica in 2019.
The Participants responded to the questionnaire composed of questions about the ways in which
education could support students’ creativity. The data collected were analysed by qualitative and
quantitative methods. Almost all students’ (94.5%) answers included different types of educational
support to development of creativity. The topic of support was analysed in the sociocultural
framework using the concept of scaffolding developed by Bruner and the associates. Content analysis
of participants’ answers resulted in the following types of scaffolding: cognitive, social, motivational,
general, and culture tools scaffolding. The most frequent types of scaffolding in participants’ answers
were cognitive (59.5%) and motivational (22.7%). Majority of respondents expressed belief that
school setting had a positive impact on development of creativity (68.4%), while small number of
them described only negative effects (7.6%). The results of the Study are discussed in relation to
the prevailing criticism of school learning as not being supportive enough for the development of
creativity. The conclusion emphasizes the importance of informal education for providing additional
support to development of students’ creativity.
PB  - Beograd : Institut za pedagoška istraživanja
C3  - Obrazovanje u funkciji modernizacije društva
T1  - Kako podsticati kreativnost u srednjoj školi
T1  - How to support creativity in high school
EP  - 87
SP  - 86
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_565
ER  - 

@conference{
author = "Jošić, Smiljana and Maksić, Slavica",
year = "2019",
abstract = "Kreativnost je jedan od obrazovnih ciljeva koji treba da pripremi buduće nosioce društvenog razvoja
za uspešno funkcionisanje u nepoznatim uslovima. Da bi se bolje razumeli uslovi za razvoj kreativnosti
u školskom okruženju, proučavaju se implicitne teorije i uverenje aktera vaspitnoobrazovnog
procesa. U ovom radu ispitana su uverenja učenika srednjih škola o mogućnostima za podsticanje
kreativnosti u srednjoj školi. Srednjoškolci (N=311), koji su učestvovali na početnom seminaru nekog
od programa u Istraživačkoj Stanici Petnica u 2019. godini, odgovarali su na upitnik koji je sadržao
pitanja o tome na koji način obrazovanje može doprineti razvoju kreativnosti. Prikupljeni podaci
obrađeni su kvalitativno i kvantitativno. U odgovorima gotovo svih učenika (94,5%) pojavljuju se
različite vrste doprinosa obrazovanja razvoju kreativnosti. Tema doprinosa analizirana je kroz prizmu
sociokulturne teorije, oslanjajući se na koncept potpore koju je razvio Bruner sa saradnicima. Na
osnovu sadržaja odgovora definisane su sledeće vrste obrazovnih potpora kreativnosti: kognitivna,
socijalna, motivaciona, opšta potpora i potpora kulturološkim alatima. Rezultati ukazuju da su najviše
zastupljene kognitivna (59,5% odgovora) i motivaciona potpora (22,7%). Većina ispitanih učenika
uverena je da školska sredina pozitivno utiče na razvoj kreativnosti (68,4%), dok mali broj njih navodi
samo negativne efekte (7,6%). Nalazi studije diskutovani su u kontekstu preovlađujuće kritike školskog
učenja kao nedovoljno podsticajnog za kreativnost učenika. U zaključku se ističe značaj neformalnog
obrazovanja u pružanju dodatne podrške razvoju kreativnosti., Creativity is one of the educational goals likely to prepare the future bearers of social development for
successful performance in unfamiliar conditions. For better understanding of creativity development
in school setting, the educational process participants’ implicit theories and beliefs related to
creativity were studied. This paper is dealing with high school students’ beliefs regarding possibilities
for nurturing creativity during secondary education. The sample consisted of secondary school
students (N=311) who participated in scientific programs of the Research Centre Petnica in 2019.
The Participants responded to the questionnaire composed of questions about the ways in which
education could support students’ creativity. The data collected were analysed by qualitative and
quantitative methods. Almost all students’ (94.5%) answers included different types of educational
support to development of creativity. The topic of support was analysed in the sociocultural
framework using the concept of scaffolding developed by Bruner and the associates. Content analysis
of participants’ answers resulted in the following types of scaffolding: cognitive, social, motivational,
general, and culture tools scaffolding. The most frequent types of scaffolding in participants’ answers
were cognitive (59.5%) and motivational (22.7%). Majority of respondents expressed belief that
school setting had a positive impact on development of creativity (68.4%), while small number of
them described only negative effects (7.6%). The results of the Study are discussed in relation to
the prevailing criticism of school learning as not being supportive enough for the development of
creativity. The conclusion emphasizes the importance of informal education for providing additional
support to development of students’ creativity.",
publisher = "Beograd : Institut za pedagoška istraživanja",
journal = "Obrazovanje u funkciji modernizacije društva",
title = "Kako podsticati kreativnost u srednjoj školi, How to support creativity in high school",
pages = "87-86",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_565"
}

Jošić, S.,& Maksić, S.. (2019). Kako podsticati kreativnost u srednjoj školi. in Obrazovanje u funkciji modernizacije društva
Beograd : Institut za pedagoška istraživanja., 86-87.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_565

Jošić S, Maksić S. Kako podsticati kreativnost u srednjoj školi. in Obrazovanje u funkciji modernizacije društva. 2019;:86-87.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_565 .

Jošić, Smiljana, Maksić, Slavica, "Kako podsticati kreativnost u srednjoj školi" in Obrazovanje u funkciji modernizacije društva (2019):86-87,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_565 .

TY  - CONF
AU  - Grbić, Sanja
AU  - Maksić, Slavica
PY  - 2019
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/571
AB  - Razvoj identiteta pojedinaca usklađenog sa vrednostima moderne društvene zajednice predstavlja
ključan uslov modernizacije društva. Za mlade, ovaj razvoj se, na prvom mestu, odvija kroz
participaciju u školskom životu. Pošavši od procesne teorije kokonstrukcije identiteta u okviru
narativne psihologije, prema kojoj se identitet konstruiše kroz konarativizaciju autobiografskih
događaja u interakcijama unutar porodičnog i vršnjačkog kruga, pokušale smo da identifikujemo koji
se aspekti participacije učenika u školskom okruženju mogu prepoznati kao ključni za konstruisanje
doživljaja sebe u školi. Na prigodnom uzorku učenika osmog razreda (N=93) primenjen je upitnik
koji je sadržao pitanja otvorenog tipa o događaju koji ih dobro opisuje u kontekstu škole. Izvedena
je narativna analiza induktivnog tipa koja je rezultirala definisanjem četiri oblasti: školski uspeh i
disciplina, odnosi sa drugovima, odnosi sa nastavnicima i opšti doživljaj škole. Najveći broj učenika
osvrnuo se na svoj školski uspeh i vladanje i to, uglavnom, na stereotipan i neelaborisan način (solidni
đaci; neproblematični), a u ukupnom doživljaju školskog učenja dominantna je monotonija i afektivna
zaravnjenost. Najdetaljnije su opisani odnosi sa drugovima, u kojima se ističe važnost imanja dobrih
prijatelja, uloge sebe kao dobrog druga („uvek pokrivam leđa prijatelju”) i prihvaćenosti uopšte, čije
odsustvo jedan deo učenika čini uznemirenim i nesigurnim. Najsnažnije su emocionalno zasićeni
opisi odnosa sa nastavnicima koji govore o nedoslednosti u zahtevima i neočekivanim ponašanjima
nastavnika. U celini, odnosi sa drugovima i sa nastavnicima boje učenikov sveukupan doživljaj
škole. Podaci ukazuju na veliku važnost kvaliteta socijalnih odnosa za kokonstruisanje sopstvenog
identiteta i celokupnog vrednosno-afektivnog odnosa prema školi. Zaključeno je da postoji potreba
za posvećivanjem pažnje „mekim” relacionim aspektima života mladih u školskoj zajednici.
AB  - The development of individual identity in line with the values of modern society represents an
essential condition for its modernization. For the young, that development occurs primarily through
their participation in the school life. Relying on the process theory of identity co-construction within
narrative psychology, which proposes that identity is constructed through the process of co-narration
of autobiographical events in interactions with family members and peers, we have tried to identify
those aspects of students’ participation in the school life that are crucial to constructing the experience
of oneself in school. The study was conducted on convenient sample of eight-grade students (N=93)
who completed an open-ended questionnaire. Students were asked to describe an event that
faithfully portrays who they are when they are at school. Narrative analysis was applied to collected
data using inductive approach. This resulted in defining four content areas: academic achievement
and discipline, peer relationships, relations with teachers and general view on the school. Majority
of students spontaneously reported their academic achievement and discipline, and did so mostly
in stereotypical and non-elaborate manner (”average students”, ”trying not to make trouble”), while
boredom and emotional flatness dominated their general school experience. The most elaborated
descriptions were given for the peer relationships. Students emphasized the importance of having
good friends and being a good friend (“I always have my friends’ back“) and those who lacked peer
acceptance reported feeling upset and insecure. Parts of the students’ narratives that bore the
strongest emotional saturation addressed their relations with teachers and referred to inconsistent
demands and unexpected behaviour of teachers. On the whole, relations with peers and teachers
shaped students’ general school experience. Findings point to a substantial influence of the nature
of social relations for co-construction of student identity and their overall evaluative and emotional
stance toward school. It was concluded that considerable attention should be paid to „soft“, relational
aspects of the students’ life in the school community.
PB  - Beograd : Institut za pedagoška istraživanja
C3  - Obrazovanje u funkciji modernizacije društva
T1  - Kakav sam u školi : narativi učenika osnovne škole o sebi
T1  - Who am i at school : self-narratives of elementary school students
EP  - 101
SP  - 100
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_571
ER  - 

@conference{
author = "Grbić, Sanja and Maksić, Slavica",
year = "2019",
abstract = "Razvoj identiteta pojedinaca usklađenog sa vrednostima moderne društvene zajednice predstavlja
ključan uslov modernizacije društva. Za mlade, ovaj razvoj se, na prvom mestu, odvija kroz
participaciju u školskom životu. Pošavši od procesne teorije kokonstrukcije identiteta u okviru
narativne psihologije, prema kojoj se identitet konstruiše kroz konarativizaciju autobiografskih
događaja u interakcijama unutar porodičnog i vršnjačkog kruga, pokušale smo da identifikujemo koji
se aspekti participacije učenika u školskom okruženju mogu prepoznati kao ključni za konstruisanje
doživljaja sebe u školi. Na prigodnom uzorku učenika osmog razreda (N=93) primenjen je upitnik
koji je sadržao pitanja otvorenog tipa o događaju koji ih dobro opisuje u kontekstu škole. Izvedena
je narativna analiza induktivnog tipa koja je rezultirala definisanjem četiri oblasti: školski uspeh i
disciplina, odnosi sa drugovima, odnosi sa nastavnicima i opšti doživljaj škole. Najveći broj učenika
osvrnuo se na svoj školski uspeh i vladanje i to, uglavnom, na stereotipan i neelaborisan način (solidni
đaci; neproblematični), a u ukupnom doživljaju školskog učenja dominantna je monotonija i afektivna
zaravnjenost. Najdetaljnije su opisani odnosi sa drugovima, u kojima se ističe važnost imanja dobrih
prijatelja, uloge sebe kao dobrog druga („uvek pokrivam leđa prijatelju”) i prihvaćenosti uopšte, čije
odsustvo jedan deo učenika čini uznemirenim i nesigurnim. Najsnažnije su emocionalno zasićeni
opisi odnosa sa nastavnicima koji govore o nedoslednosti u zahtevima i neočekivanim ponašanjima
nastavnika. U celini, odnosi sa drugovima i sa nastavnicima boje učenikov sveukupan doživljaj
škole. Podaci ukazuju na veliku važnost kvaliteta socijalnih odnosa za kokonstruisanje sopstvenog
identiteta i celokupnog vrednosno-afektivnog odnosa prema školi. Zaključeno je da postoji potreba
za posvećivanjem pažnje „mekim” relacionim aspektima života mladih u školskoj zajednici., The development of individual identity in line with the values of modern society represents an
essential condition for its modernization. For the young, that development occurs primarily through
their participation in the school life. Relying on the process theory of identity co-construction within
narrative psychology, which proposes that identity is constructed through the process of co-narration
of autobiographical events in interactions with family members and peers, we have tried to identify
those aspects of students’ participation in the school life that are crucial to constructing the experience
of oneself in school. The study was conducted on convenient sample of eight-grade students (N=93)
who completed an open-ended questionnaire. Students were asked to describe an event that
faithfully portrays who they are when they are at school. Narrative analysis was applied to collected
data using inductive approach. This resulted in defining four content areas: academic achievement
and discipline, peer relationships, relations with teachers and general view on the school. Majority
of students spontaneously reported their academic achievement and discipline, and did so mostly
in stereotypical and non-elaborate manner (”average students”, ”trying not to make trouble”), while
boredom and emotional flatness dominated their general school experience. The most elaborated
descriptions were given for the peer relationships. Students emphasized the importance of having
good friends and being a good friend (“I always have my friends’ back“) and those who lacked peer
acceptance reported feeling upset and insecure. Parts of the students’ narratives that bore the
strongest emotional saturation addressed their relations with teachers and referred to inconsistent
demands and unexpected behaviour of teachers. On the whole, relations with peers and teachers
shaped students’ general school experience. Findings point to a substantial influence of the nature
of social relations for co-construction of student identity and their overall evaluative and emotional
stance toward school. It was concluded that considerable attention should be paid to „soft“, relational
aspects of the students’ life in the school community.",
publisher = "Beograd : Institut za pedagoška istraživanja",
journal = "Obrazovanje u funkciji modernizacije društva",
title = "Kakav sam u školi : narativi učenika osnovne škole o sebi, Who am i at school : self-narratives of elementary school students",
pages = "101-100",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_571"
}

Grbić, S.,& Maksić, S.. (2019). Kakav sam u školi : narativi učenika osnovne škole o sebi. in Obrazovanje u funkciji modernizacije društva
Beograd : Institut za pedagoška istraživanja., 100-101.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_571

Grbić S, Maksić S. Kakav sam u školi : narativi učenika osnovne škole o sebi. in Obrazovanje u funkciji modernizacije društva. 2019;:100-101.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_571 .

Grbić, Sanja, Maksić, Slavica, "Kakav sam u školi : narativi učenika osnovne škole o sebi" in Obrazovanje u funkciji modernizacije društva (2019):100-101,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_571 .

TY  - CHAP
AU  - Maksić, Slavica
PY  - 2019
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/727
AB  - U radu se diskutuje o tome kako stvoriti uslove koji će doprineti većem kreativnom
izražavanju studenata i njihovih nastavnika na univerzitetu. Nivo visokog
obrazovanja pruža velike šanse za kreativno učenje, ali ispitivanje uverenja
nastavnika i studenata ne potvrđuje da se ove šanse realizuju u praksi. Studenti
imaju primedbe na nefunkcionalna znanja, neinventivne metode rada, nedovoljnu
praksu i dekontekstualizovano učenje. S druge strane, nastavnici zameraju
studentima da nisu motivisani niti dovoljno posvećeni učenju. Analiza rezultata
ispitivanja ukazuje na potrebu studenata da uče smislenije, stiču praktična znanja, da
to što uče povezuju sa onim što znaju, i da vežbaju tako što stečeno znanje
primenjuju u rešavanju problema iz realnog života. Zaključeno je da razvoj
kreativnosti u toku studija zahteva uvećanje praktične orijentacije nastavnika i
uvećanje odgovornosti studenata za sopstveno učenje.
AB  - The paper is dealing with the question how to create conditions that would support
creative expression of university students and their teachers. Higher education
provides great opportunities for creative learning, but research into teachers' and
students' beliefs indicates that these opportunities are not fully realized in practice.
Students had objections to non-functional knowledge, traditional teaching methods,insufficient practice and de-contextualized learning. On the other hand, teachers
criticised students’ low level of motivation and persistence in learning. Analyses of
research findings showed that students need more meaningful learning, acquiring
practical knowledge, building on previous knowledge and practicing new knowledge
in solving real life problems. It was concluded that development of creativity in the
higher education context demands more practical teachers and more responsible
students for their own learning.
PB  - Vršac : Visoka škola strukovnih studija za vaspitače "Mihailo Palov"
PB  - Arad : Univerzitatea de Vest "Aurel Vlaicu"
T2  - Dostignuća i perspektive u obrazovanju darovitih
T1  - Studenti ne žele da uče manje nego smišljenije
T1  - University students do not like less learning but more meaningful learning
EP  - 229
SP  - 220
VL  - 24
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_727
ER  - 

@inbook{
author = "Maksić, Slavica",
year = "2019",
abstract = "U radu se diskutuje o tome kako stvoriti uslove koji će doprineti većem kreativnom
izražavanju studenata i njihovih nastavnika na univerzitetu. Nivo visokog
obrazovanja pruža velike šanse za kreativno učenje, ali ispitivanje uverenja
nastavnika i studenata ne potvrđuje da se ove šanse realizuju u praksi. Studenti
imaju primedbe na nefunkcionalna znanja, neinventivne metode rada, nedovoljnu
praksu i dekontekstualizovano učenje. S druge strane, nastavnici zameraju
studentima da nisu motivisani niti dovoljno posvećeni učenju. Analiza rezultata
ispitivanja ukazuje na potrebu studenata da uče smislenije, stiču praktična znanja, da
to što uče povezuju sa onim što znaju, i da vežbaju tako što stečeno znanje
primenjuju u rešavanju problema iz realnog života. Zaključeno je da razvoj
kreativnosti u toku studija zahteva uvećanje praktične orijentacije nastavnika i
uvećanje odgovornosti studenata za sopstveno učenje., The paper is dealing with the question how to create conditions that would support
creative expression of university students and their teachers. Higher education
provides great opportunities for creative learning, but research into teachers' and
students' beliefs indicates that these opportunities are not fully realized in practice.
Students had objections to non-functional knowledge, traditional teaching methods,insufficient practice and de-contextualized learning. On the other hand, teachers
criticised students’ low level of motivation and persistence in learning. Analyses of
research findings showed that students need more meaningful learning, acquiring
practical knowledge, building on previous knowledge and practicing new knowledge
in solving real life problems. It was concluded that development of creativity in the
higher education context demands more practical teachers and more responsible
students for their own learning.",
publisher = "Vršac : Visoka škola strukovnih studija za vaspitače "Mihailo Palov", Arad : Univerzitatea de Vest "Aurel Vlaicu"",
journal = "Dostignuća i perspektive u obrazovanju darovitih",
booktitle = "Studenti ne žele da uče manje nego smišljenije, University students do not like less learning but more meaningful learning",
pages = "229-220",
volume = "24",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_727"
}

Maksić, S.. (2019). Studenti ne žele da uče manje nego smišljenije. in Dostignuća i perspektive u obrazovanju darovitih
Vršac : Visoka škola strukovnih studija za vaspitače "Mihailo Palov"., 24, 220-229.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_727

Maksić S. Studenti ne žele da uče manje nego smišljenije. in Dostignuća i perspektive u obrazovanju darovitih. 2019;24:220-229.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_727 .

Maksić, Slavica, "Studenti ne žele da uče manje nego smišljenije" in Dostignuća i perspektive u obrazovanju darovitih, 24 (2019):220-229,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_727 .

TY  - CONF
AU  - Maksić, Slavica
PY  - 2019
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/730
AB  - The paper contains a review of research studies about gifted students conducted as national scientific-research projects in Serbia, with the expectation that their results can also be useful for educational systems in the region, due to similarities among Balkan countries. Results of studies related to students’, parents’ and teachers’ opinions about psychosocial characteristics of the gifted, their implicit theories of giftedness, and their attitudes toward gifted education were analyzed. Implications of the research findings for designing appropriate educational settings for the gifted and development of students’ giftedness and talents at school are discussed. In the conclusion, gifted education is related to the current social context in the region, brain-drain process, and capacity of local economies to accept gifted professionals and engage their creative capacities.
AB  - Rad sadrži pregled istraživanja o darovitim učenicima koja su realizovana
u okviru nacionalnih naučno-istraživačkih projekata u Srbiji, sa pretpostavkom da
njihovi rezultati mogu biti od koristi i za druge obrazovne sisteme u regionu, zbog
sličnosti koje postoje među zemljama Balkana. Analiziraju se ispitivanja učenika,
njihovih roditelja i nastavnika o psihosocijalnim karakteristikama darovitih,
implicitnim teorijama darovitosti i stavovima prema obrazovnoj podršci za darovite
učenike.Diskutuju sе implikacije koje istraživački nalazi imaju za dizajniranje
adekvatne obrazovne podrške za darovite učenike i razvoj darovitosti i talenata
učenika u školi. U zaključku se obrazovanje darovitih učenika dovodi u vezu sa
aktuelnim društvenim kontekstom u zemljama regiona, odlivom mozgova i
kapacitetima lokalnih privreda da uposle darovite kadrove i angažuju njihove
kreativne kapacitete.
PB  - Banja Luka : Udruženje zajedno u Evropu
C3  - Darovitost, edukacija darovitih, inovacije i kreativnost u obrazovanju i psihologiji
T1  - Doprinos istraživanja obrazovanju darovitih učenika
T1  - Contribution of research studies to gifted education
EP  - 120
SP  - 113
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_730
ER  - 

@conference{
author = "Maksić, Slavica",
year = "2019",
abstract = "The paper contains a review of research studies about gifted students conducted as national scientific-research projects in Serbia, with the expectation that their results can also be useful for educational systems in the region, due to similarities among Balkan countries. Results of studies related to students’, parents’ and teachers’ opinions about psychosocial characteristics of the gifted, their implicit theories of giftedness, and their attitudes toward gifted education were analyzed. Implications of the research findings for designing appropriate educational settings for the gifted and development of students’ giftedness and talents at school are discussed. In the conclusion, gifted education is related to the current social context in the region, brain-drain process, and capacity of local economies to accept gifted professionals and engage their creative capacities., Rad sadrži pregled istraživanja o darovitim učenicima koja su realizovana
u okviru nacionalnih naučno-istraživačkih projekata u Srbiji, sa pretpostavkom da
njihovi rezultati mogu biti od koristi i za druge obrazovne sisteme u regionu, zbog
sličnosti koje postoje među zemljama Balkana. Analiziraju se ispitivanja učenika,
njihovih roditelja i nastavnika o psihosocijalnim karakteristikama darovitih,
implicitnim teorijama darovitosti i stavovima prema obrazovnoj podršci za darovite
učenike.Diskutuju sе implikacije koje istraživački nalazi imaju za dizajniranje
adekvatne obrazovne podrške za darovite učenike i razvoj darovitosti i talenata
učenika u školi. U zaključku se obrazovanje darovitih učenika dovodi u vezu sa
aktuelnim društvenim kontekstom u zemljama regiona, odlivom mozgova i
kapacitetima lokalnih privreda da uposle darovite kadrove i angažuju njihove
kreativne kapacitete.",
publisher = "Banja Luka : Udruženje zajedno u Evropu",
journal = "Darovitost, edukacija darovitih, inovacije i kreativnost u obrazovanju i psihologiji",
title = "Doprinos istraživanja obrazovanju darovitih učenika, Contribution of research studies to gifted education",
pages = "120-113",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_730"
}

Maksić, S.. (2019). Doprinos istraživanja obrazovanju darovitih učenika. in Darovitost, edukacija darovitih, inovacije i kreativnost u obrazovanju i psihologiji
Banja Luka : Udruženje zajedno u Evropu., 113-120.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_730

Maksić S. Doprinos istraživanja obrazovanju darovitih učenika. in Darovitost, edukacija darovitih, inovacije i kreativnost u obrazovanju i psihologiji. 2019;:113-120.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_730 .

Maksić, Slavica, "Doprinos istraživanja obrazovanju darovitih učenika" in Darovitost, edukacija darovitih, inovacije i kreativnost u obrazovanju i psihologiji (2019):113-120,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_730 .

TY  - JOUR
AU  - Maksić, Slavica
AU  - Pavlović, Jelena
PY  - 2019
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/313
AB  - This paper presents the results of an examination of implicit theories of creativity of university teachers, conducted with the purpose of gaining an increased understanding of teacher's beliefs regarding the manifestations of creativity and its development. The research comprised teachers employed at various faculties (N = 46) who completed a questionnaire on creative expression and the conditions for the development of creativity during the course of studies. The results indicate that teachers predominantly believe that students' creativity manifests as a creative process and that creativity may be developed throughout the course of studies. The examination of risks in the implicit beliefs of university teachers on the nature and development of creativity, with regard to their gender, age, duration of employment, position and respective scientific area of study, sheds light on the significant differences among the teachers of natural and social sciences. We derived implications of the finding in order to devise a support mechanism which would greatly contribute to the expression and development of creativity within the realm of higher education.
AB  - U radu se prikazuju rezultati ispitivanja implicitnih teorija kreativnosti univerzitetskih nastavnika koje je sprovedeno sa ciljem boljeg razumevanja uverenja nastavnika o manifestacijama kreativnosti i njenom razvoju. Ispitivanjem su obuhvaćeni nastavnici različitih fakulteta (N = 46) koji su odgovarali na upitnik sa pitanjima o kreativnom izražavanju i uslovima za razvoj kreativnosti u toku studija. Razultati ukazuju na to da među nastavnicima preovlađuju uverenja da se kreativnost studenata manifestuje kao kreativni proces i da se kreativnost može razvijati u toku studija. Ispitivanje razlika u implicitnim uverenjima univerzitetskih nastavnika o prirodi i razvoju kreativnosti s obzirom na njihov pol, uzrast, dužinu radnog staža, radno mesto i naučnu oblast kojom se bave otkriva značajne razlike između nastavnika prirodnih i društvenih nauka. Izvedene su implikacije nalaza za dizajniranje podrške koja bi u većoj meri doprinela ispoljavanju i razvoju kreativnosti u okviru visokog obrazovanja.
PB  - Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet - Institut za pedagogiju i andragogiju, Beograd
T2  - Andragoške studije
T1  - The implicit theories of creativity of university teachers
T1  - Implicitne teorije kreativnosti univerzitetskih nastavnika
EP  - 85
IS  - 1
SP  - 67
DO  - 10.5937/AndStud1901067M
ER  - 

@article{
author = "Maksić, Slavica and Pavlović, Jelena",
year = "2019",
abstract = "This paper presents the results of an examination of implicit theories of creativity of university teachers, conducted with the purpose of gaining an increased understanding of teacher's beliefs regarding the manifestations of creativity and its development. The research comprised teachers employed at various faculties (N = 46) who completed a questionnaire on creative expression and the conditions for the development of creativity during the course of studies. The results indicate that teachers predominantly believe that students' creativity manifests as a creative process and that creativity may be developed throughout the course of studies. The examination of risks in the implicit beliefs of university teachers on the nature and development of creativity, with regard to their gender, age, duration of employment, position and respective scientific area of study, sheds light on the significant differences among the teachers of natural and social sciences. We derived implications of the finding in order to devise a support mechanism which would greatly contribute to the expression and development of creativity within the realm of higher education., U radu se prikazuju rezultati ispitivanja implicitnih teorija kreativnosti univerzitetskih nastavnika koje je sprovedeno sa ciljem boljeg razumevanja uverenja nastavnika o manifestacijama kreativnosti i njenom razvoju. Ispitivanjem su obuhvaćeni nastavnici različitih fakulteta (N = 46) koji su odgovarali na upitnik sa pitanjima o kreativnom izražavanju i uslovima za razvoj kreativnosti u toku studija. Razultati ukazuju na to da među nastavnicima preovlađuju uverenja da se kreativnost studenata manifestuje kao kreativni proces i da se kreativnost može razvijati u toku studija. Ispitivanje razlika u implicitnim uverenjima univerzitetskih nastavnika o prirodi i razvoju kreativnosti s obzirom na njihov pol, uzrast, dužinu radnog staža, radno mesto i naučnu oblast kojom se bave otkriva značajne razlike između nastavnika prirodnih i društvenih nauka. Izvedene su implikacije nalaza za dizajniranje podrške koja bi u većoj meri doprinela ispoljavanju i razvoju kreativnosti u okviru visokog obrazovanja.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet - Institut za pedagogiju i andragogiju, Beograd",
journal = "Andragoške studije",
title = "The implicit theories of creativity of university teachers, Implicitne teorije kreativnosti univerzitetskih nastavnika",
pages = "85-67",
number = "1",
doi = "10.5937/AndStud1901067M"
}

Maksić, S.,& Pavlović, J.. (2019). The implicit theories of creativity of university teachers. in Andragoške studije
Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet - Institut za pedagogiju i andragogiju, Beograd.(1), 67-85.
https://doi.org/10.5937/AndStud1901067M

Maksić S, Pavlović J. The implicit theories of creativity of university teachers. in Andragoške studije. 2019;(1):67-85.
doi:10.5937/AndStud1901067M .

Maksić, Slavica, Pavlović, Jelena, "The implicit theories of creativity of university teachers" in Andragoške studije, no. 1 (2019):67-85,
https://doi.org/10.5937/AndStud1901067M . .

TY  - JOUR
AU  - Pavlović, Jelena
AU  - Maksić, Slavica
PY  - 2019
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/306
AB  - A qualitative constructivist study was conducted to explore university teachers' implicit theories of creativity. The aim of the study was to understand how university teachers (NL = 46) define creativity and perceive its manifestations and development. University teachers' conceptions of creativity were elicited using the Implicit Theories of Creativity Questionnaire (ITC-Q). The qualitative analysis resulted in five types of implicit theories of creativity and its development: individualistic theories, activity theories, result-oriented theories, relational theories, and growth theories. By including a new theoretical position, target group, and a methodological framework, the study broadened the dialogue about creativity and its development in higher education.
PB  - Taylor & Francis Inc, Philadelphia
T2  - Journal of Constructivist Psychology
T1  - Implicit Theories of Creativity in Higher Education : A Constructivist Study
EP  - 273
IS  - 3
SP  - 254
VL  - 32
DO  - 10.1080/10720537.2018.1477639
ER  - 

@article{
author = "Pavlović, Jelena and Maksić, Slavica",
year = "2019",
abstract = "A qualitative constructivist study was conducted to explore university teachers' implicit theories of creativity. The aim of the study was to understand how university teachers (NL = 46) define creativity and perceive its manifestations and development. University teachers' conceptions of creativity were elicited using the Implicit Theories of Creativity Questionnaire (ITC-Q). The qualitative analysis resulted in five types of implicit theories of creativity and its development: individualistic theories, activity theories, result-oriented theories, relational theories, and growth theories. By including a new theoretical position, target group, and a methodological framework, the study broadened the dialogue about creativity and its development in higher education.",
publisher = "Taylor & Francis Inc, Philadelphia",
journal = "Journal of Constructivist Psychology",
title = "Implicit Theories of Creativity in Higher Education : A Constructivist Study",
pages = "273-254",
number = "3",
volume = "32",
doi = "10.1080/10720537.2018.1477639"
}

Pavlović, J.,& Maksić, S.. (2019). Implicit Theories of Creativity in Higher Education : A Constructivist Study. in Journal of Constructivist Psychology
Taylor & Francis Inc, Philadelphia., 32(3), 254-273.
https://doi.org/10.1080/10720537.2018.1477639

Pavlović J, Maksić S. Implicit Theories of Creativity in Higher Education : A Constructivist Study. in Journal of Constructivist Psychology. 2019;32(3):254-273.
doi:10.1080/10720537.2018.1477639 .

Pavlović, Jelena, Maksić, Slavica, "Implicit Theories of Creativity in Higher Education : A Constructivist Study" in Journal of Constructivist Psychology, 32, no. 3 (2019):254-273,
https://doi.org/10.1080/10720537.2018.1477639 . .

TY  - CHAP
AU  - Максић, Славица
AU  - Павловић, Јелена
PY  - 2018
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/384
AB  - У раду Имплицитне теорије креативности у школском контексту:
допринос квалитативних студија Славице Максић и Јелене Павловић
дат је преглед квалитативних истраживања имплицитних теорија
креативности у школском контексту. Приказана су досадашња истраживања
имплицитних теорија креативности, модели за њихово проучавање, као и
допринос квалитативних студија у овој области. Притом, ауторке посебну
пажњу посвећују подстицању креативности у основној школи. Резултати
приказаних студија указују на дилеме које се односе на вредновање
креативности, на компетенције наставника и њихову агенсност. На основу
прегледа квалитативних истраживања имплицитних теорија креативности у
школском контексту, ауторке су формулисале препоруке за стварање бољих
услова за развијање креативности у основној школи.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T2  - Унапређивање квалитета и доступности образовања у Србији
T1  - Имплицитне теорије креативности у школском контексту: Допринос квалитативних студија
EP  - 67
SP  - 53
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_384
ER  - 

@inbook{
author = "Максић, Славица and Павловић, Јелена",
year = "2018",
abstract = "У раду Имплицитне теорије креативности у школском контексту:
допринос квалитативних студија Славице Максић и Јелене Павловић
дат је преглед квалитативних истраживања имплицитних теорија
креативности у школском контексту. Приказана су досадашња истраживања
имплицитних теорија креативности, модели за њихово проучавање, као и
допринос квалитативних студија у овој области. Притом, ауторке посебну
пажњу посвећују подстицању креативности у основној школи. Резултати
приказаних студија указују на дилеме које се односе на вредновање
креативности, на компетенције наставника и њихову агенсност. На основу
прегледа квалитативних истраживања имплицитних теорија креативности у
школском контексту, ауторке су формулисале препоруке за стварање бољих
услова за развијање креативности у основној школи.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "Унапређивање квалитета и доступности образовања у Србији",
booktitle = "Имплицитне теорије креативности у школском контексту: Допринос квалитативних студија",
pages = "67-53",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_384"
}

Максић, С.,& Павловић, Ј.. (2018). Имплицитне теорије креативности у школском контексту: Допринос квалитативних студија. in Унапређивање квалитета и доступности образовања у Србији
Београд : Институт за педагошка истраживања., 53-67.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_384

Максић С, Павловић Ј. Имплицитне теорије креативности у школском контексту: Допринос квалитативних студија. in Унапређивање квалитета и доступности образовања у Србији. 2018;:53-67.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_384 .

Максић, Славица, Павловић, Јелена, "Имплицитне теорије креативности у школском контексту: Допринос квалитативних студија" in Унапређивање квалитета и доступности образовања у Србији (2018):53-67,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_384 .