TY  - GEN
AU  - Gutvajn, Nikoleta
AU  - Drobac, Ana
AU  - Đerić, Ivana
AU  - Kovačević-Lepojević, Marina
AU  - Jošić, Smiljana
AU  - Micić, Isidora
AU  - Radanović, Ana
AU  - Trajković, Marija
AU  - Tadić, Violeta
AU  - Džinović, Vladimir
AU  - Ševkušić, Slavica
PY  - 2023
UR  - https://www.ipisr.org.rs/images/publikacije/kako-postupati-u-kriznim-situacijamapreporuke-za-školsku-zajednicu
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/940
AB  - Поштовани и драги наставници, стручни сарадници и директори школа,
Поводом трагичног догађаја у основној школи „Владислав Рибникар“ у Београду,
обраћамо вам се да бисмо вам показали да нисте сами. Ми, сарадници Института за
педагошка истраживања, смо уз вас као што сте и ви увек уз нас, спремни да сарађујете
и помогнете нам у нашим истраживачким активностима.
Осим што утиче на појединце који су директно њиме погођени, овај трагични догађај
може пореметити образовни процес у целини и утицати на све учеснике школског
живота и ширу заједницу. Школе треба да буду позитивна средина за учење и поучавање
која ученицима и запосленима пружа осећај континуитета, сигурности и припадности.
У овом кризном периоду пред вас се постављају веома висока очекивања – да наставите
одговорно да испуњавате своје свакодневне школске обавезе и да будете подршка
и ослонац својим ученицима у превазилажењу трауматских искустава. Притом, лако
се може изгубити из вида да сте и ви сведоци трагичног догађаја и да и вама треба
додатна снага и подршка да бисте одговорили на овај изазов.
Питате се какво понашање можете да очекујете од ученика и како да комуницирате
са њима у околностима које су стресне и неуобичајене. Свесни смо да је ваше богато
педагошко искуство ваш најснажнији ресурс, али нико не може бити потпуно спреман
за изазове овог типа. Овај приручник вам пружа основне препоруке на које можете да
се ослоните у кризним ситуацијама у раду са ученицима.
Мај, 2023. године
AB  - Poštovani i dragi nastavnici, stručni saradnici i direktori škola,
Povodom tragičnog događaja u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu,
obraćamo vam se da bismo vam pokazali da niste sami. Mi, saradnici Instituta za
pedagoška istraživanja, smo uz vas kao što ste i vi uvek uz nas, spremni da sarađujete
i pomognete nam u našim istraživačkim aktivnostima.
Osim što utiče na pojedince koji su direktno njime pogođeni, ovaj tragični događaj
može poremetiti obrazovni proces u celini i uticati na sve učesnike školskog
života i širu zajednicu. Škole treba da budu pozitivna sredina za učenje i poučavanje
koja učenicima i zaposlenima pruža osećaj kontinuiteta, sigurnosti i pripadnosti.
U ovom kriznom periodu pred vas se postavljaju veoma visoka očekivanja – da nastavite
odgovorno da ispunjavate svoje svakodnevne školske obaveze i da budete podrška
i oslonac svojim učenicima u prevazilaženju traumatskih iskustava. Pritom, lako
se može izgubiti iz vida da ste i vi svedoci tragičnog događaja i da i vama treba
dodatna snaga i podrška da biste odgovorili na ovaj izazov.
Pitate se kakvo ponašanje možete da očekujete od učenika i kako da komunicirate
sa njima u okolnostima koje su stresne i neuobičajene. Svesni smo da je vaše bogato
pedagoško iskustvo vaš najsnažniji resurs, ali niko ne može biti potpuno spreman
za izazove ovog tipa. Ovaj priručnik vam pruža osnovne preporuke na koje možete da
se oslonite u kriznim situacijama u radu sa učenicima.
Maj, 2023. godine
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T1  - Како поступати у кризним ситуацијама : препоруке за школску заједницу
T1  - Kako postupati u kriznim situacijama : preporuke za školsku zajednicu
EP  - 23
SP  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_940
ER  - 

@misc{
author = "Gutvajn, Nikoleta and Drobac, Ana and Đerić, Ivana and Kovačević-Lepojević, Marina and Jošić, Smiljana and Micić, Isidora and Radanović, Ana and Trajković, Marija and Tadić, Violeta and Džinović, Vladimir and Ševkušić, Slavica",
year = "2023",
abstract = "Поштовани и драги наставници, стручни сарадници и директори школа,
Поводом трагичног догађаја у основној школи „Владислав Рибникар“ у Београду,
обраћамо вам се да бисмо вам показали да нисте сами. Ми, сарадници Института за
педагошка истраживања, смо уз вас као што сте и ви увек уз нас, спремни да сарађујете
и помогнете нам у нашим истраживачким активностима.
Осим што утиче на појединце који су директно њиме погођени, овај трагични догађај
може пореметити образовни процес у целини и утицати на све учеснике школског
живота и ширу заједницу. Школе треба да буду позитивна средина за учење и поучавање
која ученицима и запосленима пружа осећај континуитета, сигурности и припадности.
У овом кризном периоду пред вас се постављају веома висока очекивања – да наставите
одговорно да испуњавате своје свакодневне школске обавезе и да будете подршка
и ослонац својим ученицима у превазилажењу трауматских искустава. Притом, лако
се може изгубити из вида да сте и ви сведоци трагичног догађаја и да и вама треба
додатна снага и подршка да бисте одговорили на овај изазов.
Питате се какво понашање можете да очекујете од ученика и како да комуницирате
са њима у околностима које су стресне и неуобичајене. Свесни смо да је ваше богато
педагошко искуство ваш најснажнији ресурс, али нико не може бити потпуно спреман
за изазове овог типа. Овај приручник вам пружа основне препоруке на које можете да
се ослоните у кризним ситуацијама у раду са ученицима.
Мај, 2023. године, Poštovani i dragi nastavnici, stručni saradnici i direktori škola,
Povodom tragičnog događaja u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu,
obraćamo vam se da bismo vam pokazali da niste sami. Mi, saradnici Instituta za
pedagoška istraživanja, smo uz vas kao što ste i vi uvek uz nas, spremni da sarađujete
i pomognete nam u našim istraživačkim aktivnostima.
Osim što utiče na pojedince koji su direktno njime pogođeni, ovaj tragični događaj
može poremetiti obrazovni proces u celini i uticati na sve učesnike školskog
života i širu zajednicu. Škole treba da budu pozitivna sredina za učenje i poučavanje
koja učenicima i zaposlenima pruža osećaj kontinuiteta, sigurnosti i pripadnosti.
U ovom kriznom periodu pred vas se postavljaju veoma visoka očekivanja – da nastavite
odgovorno da ispunjavate svoje svakodnevne školske obaveze i da budete podrška
i oslonac svojim učenicima u prevazilaženju traumatskih iskustava. Pritom, lako
se može izgubiti iz vida da ste i vi svedoci tragičnog događaja i da i vama treba
dodatna snaga i podrška da biste odgovorili na ovaj izazov.
Pitate se kakvo ponašanje možete da očekujete od učenika i kako da komunicirate
sa njima u okolnostima koje su stresne i neuobičajene. Svesni smo da je vaše bogato
pedagoško iskustvo vaš najsnažniji resurs, ali niko ne može biti potpuno spreman
za izazove ovog tipa. Ovaj priručnik vam pruža osnovne preporuke na koje možete da
se oslonite u kriznim situacijama u radu sa učenicima.
Maj, 2023. godine",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
title = "Како поступати у кризним ситуацијама : препоруке за школску заједницу, Kako postupati u kriznim situacijama : preporuke za školsku zajednicu",
pages = "23-3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_940"
}

Gutvajn, N., Drobac, A., Đerić, I., Kovačević-Lepojević, M., Jošić, S., Micić, I., Radanović, A., Trajković, M., Tadić, V., Džinović, V.,& Ševkušić, S.. (2023). Како поступати у кризним ситуацијама : препоруке за школску заједницу. 
Београд : Институт за педагошка истраживања., 3-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_940

Gutvajn N, Drobac A, Đerić I, Kovačević-Lepojević M, Jošić S, Micić I, Radanović A, Trajković M, Tadić V, Džinović V, Ševkušić S. Како поступати у кризним ситуацијама : препоруке за школску заједницу. 2023;:3-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_940 .

Gutvajn, Nikoleta, Drobac, Ana, Đerić, Ivana, Kovačević-Lepojević, Marina, Jošić, Smiljana, Micić, Isidora, Radanović, Ana, Trajković, Marija, Tadić, Violeta, Džinović, Vladimir, Ševkušić, Slavica, "Како поступати у кризним ситуацијама : препоруке за школску заједницу" (2023):3-23,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_940 .

TY  - CHAP
AU  - Шевкушић, Славица
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1021
AB  - У посљедњим деценијама двадесетог вијека ква-
литативна истраживања у друштвеним и хуманистичким нау-
кама налазе се у фокусу интересовања већег броја методолога.
Стандарди вредновања квалитета квалитативних истражи-
вања спадају у још увијек недовољно теоријски осмишљене и ме-
тодолошки разрађене проблеме. Од већег броја релевантих про-
блема у овом раду презентујемо новија схватања о иманентим
карактеристикама квалитативних истраживања, плурализму
приступа и метода, функцијама и развоју квалитета вредно-
вања, те квалитету квалитативних истраживања у образовању
у Србији.
PB  - Бања Лука : Академија наука и умјетности Републике Српске
T2  - Квантитативна и квалитативна истраживања у друштвеним и хуманистичким наукама – стање и перспективе
T1  - Стандарди квалитета квалитативних истраживања (с освртом на истраживања у образовању у Србији
EP  - 100
IS  - 53
SP  - 81
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1021
ER  - 

@inbook{
author = "Шевкушић, Славица",
year = "2023",
abstract = "У посљедњим деценијама двадесетог вијека ква-
литативна истраживања у друштвеним и хуманистичким нау-
кама налазе се у фокусу интересовања већег броја методолога.
Стандарди вредновања квалитета квалитативних истражи-
вања спадају у још увијек недовољно теоријски осмишљене и ме-
тодолошки разрађене проблеме. Од већег броја релевантих про-
блема у овом раду презентујемо новија схватања о иманентим
карактеристикама квалитативних истраживања, плурализму
приступа и метода, функцијама и развоју квалитета вредно-
вања, те квалитету квалитативних истраживања у образовању
у Србији.",
publisher = "Бања Лука : Академија наука и умјетности Републике Српске",
journal = "Квантитативна и квалитативна истраживања у друштвеним и хуманистичким наукама – стање и перспективе",
booktitle = "Стандарди квалитета квалитативних истраживања (с освртом на истраживања у образовању у Србији",
pages = "100-81",
number = "53",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1021"
}

Шевкушић, С.. (2023). Стандарди квалитета квалитативних истраживања (с освртом на истраживања у образовању у Србији. in Квантитативна и квалитативна истраживања у друштвеним и хуманистичким наукама – стање и перспективе
Бања Лука : Академија наука и умјетности Републике Српске.(53), 81-100.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1021

Шевкушић С. Стандарди квалитета квалитативних истраживања (с освртом на истраживања у образовању у Србији. in Квантитативна и квалитативна истраживања у друштвеним и хуманистичким наукама – стање и перспективе. 2023;(53):81-100.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1021 .

Шевкушић, Славица, "Стандарди квалитета квалитативних истраживања (с освртом на истраживања у образовању у Србији" in Квантитативна и квалитативна истраживања у друштвеним и хуманистичким наукама – стање и перспективе, no. 53 (2023):81-100,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1021 .

TY  - CHAP
AU  - Ševkušić, Slavica
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1031
AB  - The aim of this paper is to point out the role and potential of cooperative
learning, as an instructional strategy in developing students’ motivation to learn.
First, in the context of numerous studies that confirm the importance of peer
relationships for the overall development of children and youth, we analyse
the mechanisms through which social competence and social relationships
contribute to motivation and achieving academic goals. Different instructional
strategies based on students’ social relations and group support in the
classroom are briefly presented, and key differences between group work,
collaborative and cooperative learning are highlighted. Also, we analyse how
the basic structural elements of cooperative approach, such as group goals,
positive interdependence, individual responsibility, autonomy in work, learning
social skills, discussion and group problem solving, contribute to student
motivation. Finally, a review of research on the effects of cooperative learning
on different motivational variables (for example, student engagement, situational
interests, self-competence, goal orientation), in different school subjects and
levels of schooling is made.
PB  - Belgrade : Institute for Educational Research
T2  - Motivation in education: challenges and different perspectives in research
T1  - Student motivation in a cooperative learning context
EP  - 118
SP  - 97
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1031
ER  - 

@inbook{
author = "Ševkušić, Slavica",
year = "2023",
abstract = "The aim of this paper is to point out the role and potential of cooperative
learning, as an instructional strategy in developing students’ motivation to learn.
First, in the context of numerous studies that confirm the importance of peer
relationships for the overall development of children and youth, we analyse
the mechanisms through which social competence and social relationships
contribute to motivation and achieving academic goals. Different instructional
strategies based on students’ social relations and group support in the
classroom are briefly presented, and key differences between group work,
collaborative and cooperative learning are highlighted. Also, we analyse how
the basic structural elements of cooperative approach, such as group goals,
positive interdependence, individual responsibility, autonomy in work, learning
social skills, discussion and group problem solving, contribute to student
motivation. Finally, a review of research on the effects of cooperative learning
on different motivational variables (for example, student engagement, situational
interests, self-competence, goal orientation), in different school subjects and
levels of schooling is made.",
publisher = "Belgrade : Institute for Educational Research",
journal = "Motivation in education: challenges and different perspectives in research",
booktitle = "Student motivation in a cooperative learning context",
pages = "118-97",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1031"
}

Ševkušić, S.. (2023). Student motivation in a cooperative learning context. in Motivation in education: challenges and different perspectives in research
Belgrade : Institute for Educational Research., 97-118.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1031

Ševkušić S. Student motivation in a cooperative learning context. in Motivation in education: challenges and different perspectives in research. 2023;:97-118.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1031 .

Ševkušić, Slavica, "Student motivation in a cooperative learning context" in Motivation in education: challenges and different perspectives in research (2023):97-118,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1031 .

TY  - JOUR
AU  - Lalić-Vučetić, Nataša
AU  - Ševkušić, Slavica
PY  - 2023
UR  - https://cje2.ufzg.hr/ojs/index.php/CJOE/article/view/4701
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/980
AB  - Studies conducted with constructivist and sociocultural approaches have shown that teachers’ beliefs represent a filter through which teachers interpret phenomena within their practice. These beliefs significantly influence their behavior and they are linked to strategies applied in the classroom. The aim of this research was to broaden and deepen the understanding of teachers’ beliefs about student motivation. The sample comprised 30 elementary school teachers from the wider area of Belgrade. Data were collected using the focus group method and the material was analyzed using qualitative thematic analysis. The results showed that teachers understood the importance of intrinsic motivation for learning and for encouraging student autonomy as one of the key motivational strategies. They were aware of their own responsibility and that motivating students is a creative act that depends on teachers’ individual qualities, skills, and their attitude towards their profession. Bearing in mind that their own professional identity is threatened by the low value attributed to education in society, it becomes clearer how these circumstances can negatively affect the teachers' sense of agency. Generally, the results indicate that teachers should acquire knowledge about students’ motivation more systematically and reflect more on their own beliefs. That is how teachers would become more flexible in relation to system demands and more confident in relying on their own resources and creativity in teaching.Keywords: elementary school; motivation; learning; motivational strategies, teachers’ beliefs.---SažetakIstraživanja provedena konstruktivističkim i sociokulturnim pristupima pokazala su da uvjerenja učitelja predstavljaju filtar kroz koji učitelji tumače pojave u svojoj praksi. Ta uvjerenja značajno utječu na njihovo ponašanje i povezana su sa strategijama koje se primjenjuju u učionici. Cilj ovoga istraživanja bio je proširiti i produbiti razumijevanje uvjerenja učitelja o motivaciji učenika. Uzorak se sastojao od 30 učitelja osnovnih škola iz širega područja Beograda. Podatci su prikupljeni metodom fokus-grupa, a materijal je analiziran kvalitativnom tematskom analizom. Rezultati su pokazali da učitelji razumiju važnost intrinzične motivacije učenika kao jedne od ključnih motivacijskih strategija za učenje i poticanje autonomije. Svjesni su vlastite odgovornosti i da je motiviranje učenika kreativan čin koji ovisi o individualnim osobinama i vještinama učitelja te njihovu odnosu prema profesiji. Imajući na umu da je njihov vlastiti profesionalni identitet ugrožen niskom vrijednošću koja se pripisuje obrazovanju u društvu, postaje jasnije kako te okolnosti mogu negativno utjecati na učiteljev osjećaj konstruktivnoga djelovanja. Općenito, rezultati upućuju na to da bi učitelji trebali sustavnije stjecati znanja o motivaciji učenika i više razmišljati o vlastitim uvjerenjima. Na taj bi način učitelji postali fleksibilniji u odnosu na zahtjeve sustava i sigurniji u oslanjanju na vlastite resurse i kreativnost u nastavi.Ključne riječi: motivacija; motivacijske strategije; osnovna škola; učenje; uvjerenja učitelja.
T2  - Hrvatski časopis za odgoj i obrazovanje
T1  - Motivating Students to Learn is a Creative Act: A Qualitative Study on Teachers’ Beliefs
T1  - Uvjerenja učitelja o motivaciji učenika za učenje: kvalitativna studija
EP  - 490
IS  - 2
SP  - 453
VL  - 25
DO  - 10.15516/cje.v25i2.4701
ER  - 

@article{
author = "Lalić-Vučetić, Nataša and Ševkušić, Slavica",
year = "2023",
abstract = "Studies conducted with constructivist and sociocultural approaches have shown that teachers’ beliefs represent a filter through which teachers interpret phenomena within their practice. These beliefs significantly influence their behavior and they are linked to strategies applied in the classroom. The aim of this research was to broaden and deepen the understanding of teachers’ beliefs about student motivation. The sample comprised 30 elementary school teachers from the wider area of Belgrade. Data were collected using the focus group method and the material was analyzed using qualitative thematic analysis. The results showed that teachers understood the importance of intrinsic motivation for learning and for encouraging student autonomy as one of the key motivational strategies. They were aware of their own responsibility and that motivating students is a creative act that depends on teachers’ individual qualities, skills, and their attitude towards their profession. Bearing in mind that their own professional identity is threatened by the low value attributed to education in society, it becomes clearer how these circumstances can negatively affect the teachers' sense of agency. Generally, the results indicate that teachers should acquire knowledge about students’ motivation more systematically and reflect more on their own beliefs. That is how teachers would become more flexible in relation to system demands and more confident in relying on their own resources and creativity in teaching.Keywords: elementary school; motivation; learning; motivational strategies, teachers’ beliefs.---SažetakIstraživanja provedena konstruktivističkim i sociokulturnim pristupima pokazala su da uvjerenja učitelja predstavljaju filtar kroz koji učitelji tumače pojave u svojoj praksi. Ta uvjerenja značajno utječu na njihovo ponašanje i povezana su sa strategijama koje se primjenjuju u učionici. Cilj ovoga istraživanja bio je proširiti i produbiti razumijevanje uvjerenja učitelja o motivaciji učenika. Uzorak se sastojao od 30 učitelja osnovnih škola iz širega područja Beograda. Podatci su prikupljeni metodom fokus-grupa, a materijal je analiziran kvalitativnom tematskom analizom. Rezultati su pokazali da učitelji razumiju važnost intrinzične motivacije učenika kao jedne od ključnih motivacijskih strategija za učenje i poticanje autonomije. Svjesni su vlastite odgovornosti i da je motiviranje učenika kreativan čin koji ovisi o individualnim osobinama i vještinama učitelja te njihovu odnosu prema profesiji. Imajući na umu da je njihov vlastiti profesionalni identitet ugrožen niskom vrijednošću koja se pripisuje obrazovanju u društvu, postaje jasnije kako te okolnosti mogu negativno utjecati na učiteljev osjećaj konstruktivnoga djelovanja. Općenito, rezultati upućuju na to da bi učitelji trebali sustavnije stjecati znanja o motivaciji učenika i više razmišljati o vlastitim uvjerenjima. Na taj bi način učitelji postali fleksibilniji u odnosu na zahtjeve sustava i sigurniji u oslanjanju na vlastite resurse i kreativnost u nastavi.Ključne riječi: motivacija; motivacijske strategije; osnovna škola; učenje; uvjerenja učitelja.",
journal = "Hrvatski časopis za odgoj i obrazovanje",
title = "Motivating Students to Learn is a Creative Act: A Qualitative Study on Teachers’ Beliefs, Uvjerenja učitelja o motivaciji učenika za učenje: kvalitativna studija",
pages = "490-453",
number = "2",
volume = "25",
doi = "10.15516/cje.v25i2.4701"
}

Lalić-Vučetić, N.,& Ševkušić, S.. (2023). Motivating Students to Learn is a Creative Act: A Qualitative Study on Teachers’ Beliefs. in Hrvatski časopis za odgoj i obrazovanje, 25(2), 453-490.
https://doi.org/10.15516/cje.v25i2.4701

Lalić-Vučetić N, Ševkušić S. Motivating Students to Learn is a Creative Act: A Qualitative Study on Teachers’ Beliefs. in Hrvatski časopis za odgoj i obrazovanje. 2023;25(2):453-490.
doi:10.15516/cje.v25i2.4701 .

Lalić-Vučetić, Nataša, Ševkušić, Slavica, "Motivating Students to Learn is a Creative Act: A Qualitative Study on Teachers’ Beliefs" in Hrvatski časopis za odgoj i obrazovanje, 25, no. 2 (2023):453-490,
https://doi.org/10.15516/cje.v25i2.4701 . .

TY  - CONF
AU  - Malinić, Dušica
AU  - Ševkušić, Slavica
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/983
AB  - У складу са кључним документима којима се регулише професио-
нални развој директора образовних установа у Србији, 2018. године кон-
ципиран је програм обуке како би директори унапредили своје компетен-
ције и припремили се за полагање Испита за лиценцу за директора уста-
нове образовања и васпитања. Програм обуке реализује Завод за унапређи-
вање образовања и васпитања. Циљ рада је да укажемо на допринос ове
системске подршке кроз анализу садржаја, облика учења и резултата евалу-
ације обука, с нагласком на то како су обуке прилагођене условима панде-
мије COVID-19. Анализа показује да су програмски садржаји организовани
око тема које покривају све стандарде компетенција и на тај начин пружају
подршку директорима у решавању задатака у оквиру њихових најважнијих
улога, педагошког лидера и менаџера. Посебан квалитет програма предста-
вља то што је трајање обуке прилагођено радном искуству и образовању ди-
ректора, као и резултатима евалуације квалитета рада установа којима ру-
ководе. Стога, дужина обуке варира од 2 до 13 дана, при чему за највећи број
учесника обука траје 13 дана. Учење се одвија у групама (непосредно и он-
лајн) и индивидуално (искључиво на даљину), чиме је обезбеђена размена
искустава учесника уз уважавање индивидуалних разлика и интересовања.
Током пандемије, обука је адаптирана на тај начин што је 2 дана реализо-
вано интерактивно, а 2 дана на даљину уместо 4 дана интерактивно. Тако
је трајање онлајн учења продужено са 9 на 11 дана. Упркос отежаним усло-
вима изазваних пандемијом, значајан број директора обухваћен је обуком,
а њихова евалуација обуке је веома висока (3,85 на скали од 1 до 4). Према
подацима Министарства просвете, обуку је до сада завршило 108 директо-
ра предшколских установа и 1322 директора школа, док је испит за лиценцу
положило 773 директора. Разлози релативно мале учесталост изласка ди-
ректора на испит требало би да буду предмет будућих истраживања.
PB  - Београд : Учитељски факултет
C3  - Образовање у време пандемије COVID-19: искуства и поуке
T1  - Системска подршка професионалном рзавоју директора школа у Републици Србији
T1  - Systemic support to professional development of school principals in The Republic of Serbia
EP  - 157
SP  - 156
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_983
ER  - 

@conference{
author = "Malinić, Dušica and Ševkušić, Slavica",
year = "2023",
abstract = "У складу са кључним документима којима се регулише професио-
нални развој директора образовних установа у Србији, 2018. године кон-
ципиран је програм обуке како би директори унапредили своје компетен-
ције и припремили се за полагање Испита за лиценцу за директора уста-
нове образовања и васпитања. Програм обуке реализује Завод за унапређи-
вање образовања и васпитања. Циљ рада је да укажемо на допринос ове
системске подршке кроз анализу садржаја, облика учења и резултата евалу-
ације обука, с нагласком на то како су обуке прилагођене условима панде-
мије COVID-19. Анализа показује да су програмски садржаји организовани
око тема које покривају све стандарде компетенција и на тај начин пружају
подршку директорима у решавању задатака у оквиру њихових најважнијих
улога, педагошког лидера и менаџера. Посебан квалитет програма предста-
вља то што је трајање обуке прилагођено радном искуству и образовању ди-
ректора, као и резултатима евалуације квалитета рада установа којима ру-
ководе. Стога, дужина обуке варира од 2 до 13 дана, при чему за највећи број
учесника обука траје 13 дана. Учење се одвија у групама (непосредно и он-
лајн) и индивидуално (искључиво на даљину), чиме је обезбеђена размена
искустава учесника уз уважавање индивидуалних разлика и интересовања.
Током пандемије, обука је адаптирана на тај начин што је 2 дана реализо-
вано интерактивно, а 2 дана на даљину уместо 4 дана интерактивно. Тако
је трајање онлајн учења продужено са 9 на 11 дана. Упркос отежаним усло-
вима изазваних пандемијом, значајан број директора обухваћен је обуком,
а њихова евалуација обуке је веома висока (3,85 на скали од 1 до 4). Према
подацима Министарства просвете, обуку је до сада завршило 108 директо-
ра предшколских установа и 1322 директора школа, док је испит за лиценцу
положило 773 директора. Разлози релативно мале учесталост изласка ди-
ректора на испит требало би да буду предмет будућих истраживања.",
publisher = "Београд : Учитељски факултет",
journal = "Образовање у време пандемије COVID-19: искуства и поуке",
title = "Системска подршка професионалном рзавоју директора школа у Републици Србији, Systemic support to professional development of school principals in The Republic of Serbia",
pages = "157-156",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_983"
}

Malinić, D.,& Ševkušić, S.. (2023). Системска подршка професионалном рзавоју директора школа у Републици Србији. in Образовање у време пандемије COVID-19: искуства и поуке
Београд : Учитељски факултет., 156-157.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_983

Malinić D, Ševkušić S. Системска подршка професионалном рзавоју директора школа у Републици Србији. in Образовање у време пандемије COVID-19: искуства и поуке. 2023;:156-157.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_983 .

Malinić, Dušica, Ševkušić, Slavica, "Системска подршка професионалном рзавоју директора школа у Републици Србији" in Образовање у време пандемије COVID-19: искуства и поуке (2023):156-157,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_983 .

TY  - CONF
AU  - Ševkušić, Slavica
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/918
AB  - Interestsareamong the most significant predictorsof educational choices, degree
completion, occupational choices, and job satisfaction (Su, Rounds & Armstrong,
2009). In choosing an occupation, Super (1980) attaches the greatest importance
to professional interests and believes that interests in certain occupations are formed as
a result of intra-individual and individual-environment interactions (cited in: Brančić,
1986). Despite definitional differences, professional development theorists have reached
the consensus that interests have a dispositional basis. They have also illuminated the
complexity and development of the phenomenon as well as the factors that influence
the formation of interest (Rounds & Su, 2014). It has been widely assumed that the
establishment of interests occurs in childhood. Research evidence has demonstrated
that the patterns of student interests are fairly stable between grades 8 and12. A key
assumption involved in these studies is that interests themselves do not change much
over time and that they serve a guiding function in career decision making about careers
(Tracey, Robbins & Hofsess, 2005).
PB  - Belgrade : Institute for Educational Research
C3  - The state, problems, and needs of the modern education community
T1  - Professional interests of final grade primary school students in Serbia: a case study
EP  - 44
SP  - 35
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_918
ER  - 

@conference{
author = "Ševkušić, Slavica",
year = "2022",
abstract = "Interestsareamong the most significant predictorsof educational choices, degree
completion, occupational choices, and job satisfaction (Su, Rounds & Armstrong,
2009). In choosing an occupation, Super (1980) attaches the greatest importance
to professional interests and believes that interests in certain occupations are formed as
a result of intra-individual and individual-environment interactions (cited in: Brančić,
1986). Despite definitional differences, professional development theorists have reached
the consensus that interests have a dispositional basis. They have also illuminated the
complexity and development of the phenomenon as well as the factors that influence
the formation of interest (Rounds & Su, 2014). It has been widely assumed that the
establishment of interests occurs in childhood. Research evidence has demonstrated
that the patterns of student interests are fairly stable between grades 8 and12. A key
assumption involved in these studies is that interests themselves do not change much
over time and that they serve a guiding function in career decision making about careers
(Tracey, Robbins & Hofsess, 2005).",
publisher = "Belgrade : Institute for Educational Research",
journal = "The state, problems, and needs of the modern education community",
title = "Professional interests of final grade primary school students in Serbia: a case study",
pages = "44-35",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_918"
}

Ševkušić, S.. (2022). Professional interests of final grade primary school students in Serbia: a case study. in The state, problems, and needs of the modern education community
Belgrade : Institute for Educational Research., 35-44.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_918

Ševkušić S. Professional interests of final grade primary school students in Serbia: a case study. in The state, problems, and needs of the modern education community. 2022;:35-44.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_918 .

Ševkušić, Slavica, "Professional interests of final grade primary school students in Serbia: a case study" in The state, problems, and needs of the modern education community (2022):35-44,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_918 .

TY  - CHAP
AU  - Mazurkiewicz, Grzegorz
AU  - Pol, Milan
AU  - Lazarová, Bohumíra
AU  - Risku, Mika
AU  - Ševkušić, Slavica
AU  - Vass, Vilmos
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/894
AB  - Managing Intellectual Capital (IC) and collaborative professionalism in public education plays an important role in education in Europe, especially in school development, teacher competencies, and student learning. This chapter aims to articulate the relationship between school IC and collaborative professionalism in the context of school development through analysing the challenges and opportunities of four case studies: Czech Republic, Finland, Poland, and Serbia at the national and school levels. The role of IC and collaborative professionalism stated in the contents and regulations of different education systems, especially related to the implementation process, were examined. The context of a school development plan and local innovations and implementation process were reviewed, focusing on organisations and teachers. Results show that IC increases school capacity for improving student learning, knowledge management is the most influential factor for developing IC.
PB  - Routledge : Taylor and Francis
T2  - Managing School Intellectual Capital for Strategic Development: Lessons from Asia and Europe
T1  - Intellectual Capital and Collaborative Professionalism in Education – Case Studies of Some European Countries
EP  - 176
SP  - 160
DO  - 10.4324/9781003094999-16
ER  - 

@inbook{
author = "Mazurkiewicz, Grzegorz and Pol, Milan and Lazarová, Bohumíra and Risku, Mika and Ševkušić, Slavica and Vass, Vilmos",
year = "2022",
abstract = "Managing Intellectual Capital (IC) and collaborative professionalism in public education plays an important role in education in Europe, especially in school development, teacher competencies, and student learning. This chapter aims to articulate the relationship between school IC and collaborative professionalism in the context of school development through analysing the challenges and opportunities of four case studies: Czech Republic, Finland, Poland, and Serbia at the national and school levels. The role of IC and collaborative professionalism stated in the contents and regulations of different education systems, especially related to the implementation process, were examined. The context of a school development plan and local innovations and implementation process were reviewed, focusing on organisations and teachers. Results show that IC increases school capacity for improving student learning, knowledge management is the most influential factor for developing IC.",
publisher = "Routledge : Taylor and Francis",
journal = "Managing School Intellectual Capital for Strategic Development: Lessons from Asia and Europe",
booktitle = "Intellectual Capital and Collaborative Professionalism in Education – Case Studies of Some European Countries",
pages = "176-160",
doi = "10.4324/9781003094999-16"
}

Mazurkiewicz, G., Pol, M., Lazarová, B., Risku, M., Ševkušić, S.,& Vass, V.. (2022). Intellectual Capital and Collaborative Professionalism in Education – Case Studies of Some European Countries. in Managing School Intellectual Capital for Strategic Development: Lessons from Asia and Europe
Routledge : Taylor and Francis., 160-176.
https://doi.org/10.4324/9781003094999-16

Mazurkiewicz G, Pol M, Lazarová B, Risku M, Ševkušić S, Vass V. Intellectual Capital and Collaborative Professionalism in Education – Case Studies of Some European Countries. in Managing School Intellectual Capital for Strategic Development: Lessons from Asia and Europe. 2022;:160-176.
doi:10.4324/9781003094999-16 .

Mazurkiewicz, Grzegorz, Pol, Milan, Lazarová, Bohumíra, Risku, Mika, Ševkušić, Slavica, Vass, Vilmos, "Intellectual Capital and Collaborative Professionalism in Education – Case Studies of Some European Countries" in Managing School Intellectual Capital for Strategic Development: Lessons from Asia and Europe (2022):160-176,
https://doi.org/10.4324/9781003094999-16 . .

TY  - JOUR
AU  - Ševkušić, Slavica
AU  - Mirkov, Snežana
AU  - Lalić-Vučetić, Nataša
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/896
AB  - Understanding motivation for learning as a complex construct allows for education to be tailored to students’ individual characteristics and needs. Although different combinations of motivational factors lead to different outcomes, there is still a remarkable scarcity of research on students’ motivational profiles in science. To identify groups of fourth-graders characterized by different levels of intrinsic motivation and self-efficacy in science, we applied the person-centered approach. By conducting secondary analyses of data obtained via student questionnaires and science knowledge tests in TIMSS 2019 in Serbia, we examined motivational profiles’ structure and relations to achievement as well as the membership of students of different genders and profile stability across two research cycles. The cluster analysis revealed four profiles characterized by different levels of intrinsic motivation, self-efficacy, and achievement. Students who reported higher levels of motivation and self-efficacy were more successful than students with lower scores on these variables. Students who reported the highest levels of self-efficacy and moderate levels of motivation demonstrated the highest achievement levels. This finding indicates that teachers need to use strategies for improving competencies and enhancing students’ self-efficacy. It is necessary to examine contextual factors that might have contributed to the increase in the number of students who demonstrated low levels of intrinsic motivation and self-efficacy, and the lowest levels of achievement.
AB  - Разумевање мотивације за учење као сложеног конструкта омогућава да се настава у већој мери прилагоди индивидуалним карактеристикама и потребама ученика. Иако различите комбинације мотивационих фактора воде ка различитим исходима, малoбројна су истраживања у чијем су фокусу мотивациони профили ученика у природним наукама. Да би се идентификовале групе ученика четвртог разреда основне школе које одликују различити нивои интринзичне мотивације и самоефикасности у природним наукама, примењен је приступ усмерен на особу. Секундарним анализама података, добијених помоћу упитника за ученике и теста знања из природних наука у студији TIMSS 2019 у Србији, испитивана је структура мотивационих профила, њихови односи са постигнућем, заступљеност ученика различитог пола и стабилност профила у два истраживачка циклуса. Кластер анализом откривена су четири профила које одликују различити нивои интринзичке мотивације, самоефикасности и постигнућа. Ученици који изражавају виши ниво мотивације и самоефикасности успешнији су од ученика код којих су установљене ниже вредности ових варијабли. Највише постигнуће остварују ученици који изражавају највиши ниво самоефикасности и умерени ниво мотивације, што сугерише да наставници треба да примењују стратегије којима се унапређују компетенције и доживљај самоефикасности ученика. Требало би испитати контекстуалне факторе који су могли допринети повећању броја ниско интринзично мотивисаних ученика који изражавају низак доживљај самоефикасности и остварују најниже постигнуће.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T2  - Зборник Института за педагошка истраживања
T1  - Мотивациони профили ученика у природним наукама: TIMSS 2019 у Србији
T1  - Student motivational profiles in science: TIMSS 2019 in Serbia
EP  - 142
IS  - 2
SP  - 117
VL  - 54
DO  - doi.org/10.2298/ZIPI2202117S
ER  - 

@article{
author = "Ševkušić, Slavica and Mirkov, Snežana and Lalić-Vučetić, Nataša",
year = "2022",
abstract = "Understanding motivation for learning as a complex construct allows for education to be tailored to students’ individual characteristics and needs. Although different combinations of motivational factors lead to different outcomes, there is still a remarkable scarcity of research on students’ motivational profiles in science. To identify groups of fourth-graders characterized by different levels of intrinsic motivation and self-efficacy in science, we applied the person-centered approach. By conducting secondary analyses of data obtained via student questionnaires and science knowledge tests in TIMSS 2019 in Serbia, we examined motivational profiles’ structure and relations to achievement as well as the membership of students of different genders and profile stability across two research cycles. The cluster analysis revealed four profiles characterized by different levels of intrinsic motivation, self-efficacy, and achievement. Students who reported higher levels of motivation and self-efficacy were more successful than students with lower scores on these variables. Students who reported the highest levels of self-efficacy and moderate levels of motivation demonstrated the highest achievement levels. This finding indicates that teachers need to use strategies for improving competencies and enhancing students’ self-efficacy. It is necessary to examine contextual factors that might have contributed to the increase in the number of students who demonstrated low levels of intrinsic motivation and self-efficacy, and the lowest levels of achievement., Разумевање мотивације за учење као сложеног конструкта омогућава да се настава у већој мери прилагоди индивидуалним карактеристикама и потребама ученика. Иако различите комбинације мотивационих фактора воде ка различитим исходима, малoбројна су истраживања у чијем су фокусу мотивациони профили ученика у природним наукама. Да би се идентификовале групе ученика четвртог разреда основне школе које одликују различити нивои интринзичне мотивације и самоефикасности у природним наукама, примењен је приступ усмерен на особу. Секундарним анализама података, добијених помоћу упитника за ученике и теста знања из природних наука у студији TIMSS 2019 у Србији, испитивана је структура мотивационих профила, њихови односи са постигнућем, заступљеност ученика различитог пола и стабилност профила у два истраживачка циклуса. Кластер анализом откривена су четири профила које одликују различити нивои интринзичке мотивације, самоефикасности и постигнућа. Ученици који изражавају виши ниво мотивације и самоефикасности успешнији су од ученика код којих су установљене ниже вредности ових варијабли. Највише постигнуће остварују ученици који изражавају највиши ниво самоефикасности и умерени ниво мотивације, што сугерише да наставници треба да примењују стратегије којима се унапређују компетенције и доживљај самоефикасности ученика. Требало би испитати контекстуалне факторе који су могли допринети повећању броја ниско интринзично мотивисаних ученика који изражавају низак доживљај самоефикасности и остварују најниже постигнуће.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "Зборник Института за педагошка истраживања",
title = "Мотивациони профили ученика у природним наукама: TIMSS 2019 у Србији, Student motivational profiles in science: TIMSS 2019 in Serbia",
pages = "142-117",
number = "2",
volume = "54",
doi = "doi.org/10.2298/ZIPI2202117S"
}

Ševkušić, S., Mirkov, S.,& Lalić-Vučetić, N.. (2022). Мотивациони профили ученика у природним наукама: TIMSS 2019 у Србији. in Зборник Института за педагошка истраживања
Београд : Институт за педагошка истраживања., 54(2), 117-142.
https://doi.org/doi.org/10.2298/ZIPI2202117S

Ševkušić S, Mirkov S, Lalić-Vučetić N. Мотивациони профили ученика у природним наукама: TIMSS 2019 у Србији. in Зборник Института за педагошка истраживања. 2022;54(2):117-142.
doi:doi.org/10.2298/ZIPI2202117S .

Ševkušić, Slavica, Mirkov, Snežana, Lalić-Vučetić, Nataša, "Мотивациони профили ученика у природним наукама: TIMSS 2019 у Србији" in Зборник Института за педагошка истраживања, 54, no. 2 (2022):117-142,
https://doi.org/doi.org/10.2298/ZIPI2202117S . .

TY  - CONF
AU  - Лалич-Вучетич, Н.
AU  - Мирков, С.
AU  - Шевкушич, С.
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/832
AB  - В данной статье обсуждается значимость
уверенности в себе учащихся при изучении математики на
основе анализа данных, полученных в результате
исследований TIMSS в 2015 и 2019 годах в Сербии.
Результаты исследования показали, что уверенность в себе
является важнейшим предиктором успеваемости учащихся по
математике, из чего следует, что на уроках математики особое
внимание должно уделяться развитию математических
компетенций, самостоятельности и активному отношению
учащихся к обучению.
AB  - The paper examines the importance of selfconfidence
in learning mathematics based on analyses of data
obtained in TIMSS 2015 and 2019 in Serbia. It is confirmed that
self-confidence is the main predictor of students’ mathematical
achievement, suggesting that teaching should focus on developing
mathematical competencies and encouraging student autonomy
and active engagement in the learning process.
PB  - Москва : Российский университет дружбы народов
C3  - Самореализация личности в эпоху цифровизации : Глобальные вызовы и возможности
T1  - Уверенность в себе при изучении математики : Синтез исследований TIMSS в республике Сербия
T1  - Self-confidence in learning mathematics : TIMSS in Serbia research synthesis
EP  - 325
SP  - 319
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_832
ER  - 

@conference{
author = "Лалич-Вучетич, Н. and Мирков, С. and Шевкушич, С.",
year = "2022",
abstract = "В данной статье обсуждается значимость
уверенности в себе учащихся при изучении математики на
основе анализа данных, полученных в результате
исследований TIMSS в 2015 и 2019 годах в Сербии.
Результаты исследования показали, что уверенность в себе
является важнейшим предиктором успеваемости учащихся по
математике, из чего следует, что на уроках математики особое
внимание должно уделяться развитию математических
компетенций, самостоятельности и активному отношению
учащихся к обучению., The paper examines the importance of selfconfidence
in learning mathematics based on analyses of data
obtained in TIMSS 2015 and 2019 in Serbia. It is confirmed that
self-confidence is the main predictor of students’ mathematical
achievement, suggesting that teaching should focus on developing
mathematical competencies and encouraging student autonomy
and active engagement in the learning process.",
publisher = "Москва : Российский университет дружбы народов",
journal = "Самореализация личности в эпоху цифровизации : Глобальные вызовы и возможности",
title = "Уверенность в себе при изучении математики : Синтез исследований TIMSS в республике Сербия, Self-confidence in learning mathematics : TIMSS in Serbia research synthesis",
pages = "325-319",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_832"
}

Лалич-Вучетич, Н., Мирков, С.,& Шевкушич, С.. (2022). Уверенность в себе при изучении математики : Синтез исследований TIMSS в республике Сербия. in Самореализация личности в эпоху цифровизации : Глобальные вызовы и возможности
Москва : Российский университет дружбы народов., 319-325.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_832

Лалич-Вучетич Н, Мирков С, Шевкушич С. Уверенность в себе при изучении математики : Синтез исследований TIMSS в республике Сербия. in Самореализация личности в эпоху цифровизации : Глобальные вызовы и возможности. 2022;:319-325.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_832 .

Лалич-Вучетич, Н., Мирков, С., Шевкушич, С., "Уверенность в себе при изучении математики : Синтез исследований TIMSS в республике Сербия" in Самореализация личности в эпоху цифровизации : Глобальные вызовы и возможности (2022):319-325,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_832 .

TY  - CHAP
AU  - Lalić-Vučetić, Nataša
AU  - Ševkušić, Slavica
AU  - Mirkov, Snežana
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/651
AB  - Učenje i motivacija za učenje u nastavi podrazumevaju interakciju različitih personalnih
činilaca, ponašanja i karakteristika sredine (Bandura, 1986; Pintrich & Schunk, 2002).
Efikasno učenje ne zavisi samo od metoda i oblika rada u nastavnom procesu, već i od
sposobnosti učenika, njihovih osećanja, interesovanja, atribucija i ciljeva (Gardner, 1999;
Morgan, MacTurk & Hrncir, 1995). Motivacija i stavovi učenika utiču na postignuće koje oni
ostvaruju u različitim nastavnim predmetima. Ključni motivacioni činioci koji su značajni
za učenje i postignuće obuhvaćeni su različitim teorijama motivacije, kao što su: teorija
samodeterminacije (Deci & Ryan, 1985), teorija očekivanja i vrednosti (Eccles & Wigfield,
2002), teorija o samoefikasnosti (Bandura, 1997) i self konceptu (Hattie, 1992; Wigfield &
Eccles, 2002) i teorija o cilju usmerenom na postignuće (Ames, 1992; Dweck & Legget, 1988).
U okviru navedenih teorija motivacioni činioci su objašnjeni na način koji je relevantan za
varijable operacionalizovane u TIMSS istraživanju: razlikovanje ekstrinzične i intrinzične
motivacije, shvatanja o samoefikasnosti kao uverenju o sopstvenim kompetencijama za
uspešno izvršavanje školskih zadataka, kao i o self konceptu kao multidimenzionalnom
konstruktu koji je specifičan u odnosu na nastavne predmete (Marsh & C raven, 2006; Marsh, Hau, Artelt, Baumert & Peschar, 2006; Marsh, Abduljabbar, Abu-Hilal, Morin,
Abdelfattah, Leung & Parker, 2013).
PB  - Beograd : Institut za pedagoška istraživanja
T2  - TIMSS 2019 u Srbiji : rezultati međunarodnog istraživanja postignuća učenika četvrtog razreda osnovne škole iz matematike i prirodnih nauka
T1  - Motivacioni profili učenika u matematici: TIMSS 2019
EP  - 144
SP  - 125
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_651
ER  - 

@inbook{
author = "Lalić-Vučetić, Nataša and Ševkušić, Slavica and Mirkov, Snežana",
year = "2021",
abstract = "Učenje i motivacija za učenje u nastavi podrazumevaju interakciju različitih personalnih
činilaca, ponašanja i karakteristika sredine (Bandura, 1986; Pintrich & Schunk, 2002).
Efikasno učenje ne zavisi samo od metoda i oblika rada u nastavnom procesu, već i od
sposobnosti učenika, njihovih osećanja, interesovanja, atribucija i ciljeva (Gardner, 1999;
Morgan, MacTurk & Hrncir, 1995). Motivacija i stavovi učenika utiču na postignuće koje oni
ostvaruju u različitim nastavnim predmetima. Ključni motivacioni činioci koji su značajni
za učenje i postignuće obuhvaćeni su različitim teorijama motivacije, kao što su: teorija
samodeterminacije (Deci & Ryan, 1985), teorija očekivanja i vrednosti (Eccles & Wigfield,
2002), teorija o samoefikasnosti (Bandura, 1997) i self konceptu (Hattie, 1992; Wigfield &
Eccles, 2002) i teorija o cilju usmerenom na postignuće (Ames, 1992; Dweck & Legget, 1988).
U okviru navedenih teorija motivacioni činioci su objašnjeni na način koji je relevantan za
varijable operacionalizovane u TIMSS istraživanju: razlikovanje ekstrinzične i intrinzične
motivacije, shvatanja o samoefikasnosti kao uverenju o sopstvenim kompetencijama za
uspešno izvršavanje školskih zadataka, kao i o self konceptu kao multidimenzionalnom
konstruktu koji je specifičan u odnosu na nastavne predmete (Marsh & C raven, 2006; Marsh, Hau, Artelt, Baumert & Peschar, 2006; Marsh, Abduljabbar, Abu-Hilal, Morin,
Abdelfattah, Leung & Parker, 2013).",
publisher = "Beograd : Institut za pedagoška istraživanja",
journal = "TIMSS 2019 u Srbiji : rezultati međunarodnog istraživanja postignuća učenika četvrtog razreda osnovne škole iz matematike i prirodnih nauka",
booktitle = "Motivacioni profili učenika u matematici: TIMSS 2019",
pages = "144-125",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_651"
}

Lalić-Vučetić, N., Ševkušić, S.,& Mirkov, S.. (2021). Motivacioni profili učenika u matematici: TIMSS 2019. in TIMSS 2019 u Srbiji : rezultati međunarodnog istraživanja postignuća učenika četvrtog razreda osnovne škole iz matematike i prirodnih nauka
Beograd : Institut za pedagoška istraživanja., 125-144.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_651

Lalić-Vučetić N, Ševkušić S, Mirkov S. Motivacioni profili učenika u matematici: TIMSS 2019. in TIMSS 2019 u Srbiji : rezultati međunarodnog istraživanja postignuća učenika četvrtog razreda osnovne škole iz matematike i prirodnih nauka. 2021;:125-144.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_651 .

Lalić-Vučetić, Nataša, Ševkušić, Slavica, Mirkov, Snežana, "Motivacioni profili učenika u matematici: TIMSS 2019" in TIMSS 2019 u Srbiji : rezultati međunarodnog istraživanja postignuća učenika četvrtog razreda osnovne škole iz matematike i prirodnih nauka (2021):125-144,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_651 .

TY  - CONF
AU  - Шевкушић, Славица
AU  - Мирков, Снежана
AU  - Лалић Вучетић, Наташа
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/534
AB  - Мотивација ученика за учење и начин на који опажају сопствене компетенције
сматрају се важним конструктима за постигнуће ученика у настави и
представљају предуслов за целоживотно учење. У овом раду приказани су
резултати секундарних анализа података добијених путем упитника за ученике
и тестова знања из математике и природних наука у истраживању TIMSS 2019.
Циљ рада је да се идентификују и опишу мотивациони профили ученика и
да се испита њихова повезаност са постигнућем у математици и природним
наукама. Узорак чини 4380 ученика четвртог разреда основних школа у Србији.
Мотивациони профили добијени су кластер анализом у коју су укључене две
варијабле: уживање у учењу и опажена самоефикасност у оба предмета. За
испитивање повезаности мотивационих профила са постигнућем коришћени
су тестови значајности разлика и једносмерна анализа варијансе. Као
коначна решења изабрана су три кластера мотивационих профила ученика
за математику и два кластера за природне науке, који су описани на основу
различитих нивоа мотивације и самоефикасности. У математици – у првом и
најмањем кластеру су ученици чије су вредности на варијаблама уживање
и самоефикасност изузетно високе (19% ученика), у другом су ученици
чије су вредности на обе варијабле високе (40,1%), а у трећем су ученици
чије су вредности на посматраним варијаблама умерене или ниске (40%). У
природним наукама – у првом и мањем кластеру су ученици чије су вредности
на обе варијабле изузетно високе или високе (39,4%), а другом кластеру
припадају ученици чије су вредности на обе варијабле умерене или ниске
(60,6%). Ученици који изражавају вишу мотивацију и већу самоефикасност
остварују више постигнуће у односу на ученике који изражавају нижу мотивацију и самоефикасност у оба предмета. Закључено је да се развијањем
компетенција ученика за учење и подстицањем позитивног опажања
сопствених компетенција може деловати на оснаживање мотивације и на
остваривање бољег успеха. Добијени резултати о мотивационим профилима
могу значајно допринети осмишљавању интервенција у настави, којима се
делује на развој ученика у складу са њиховим потребама и интересовањима.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
C3  - TIMSS2019 : резултати и импликације
T1  - Мотивациони профили и постигнуће ученика у математици и природним наукама: TIMSS 2019
T1  - Motivacioni profili i postignuće učenika u matematici i prirodnim naukama
EP  - 41
SP  - 40
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_534
ER  - 

@conference{
author = "Шевкушић, Славица and Мирков, Снежана and Лалић Вучетић, Наташа",
year = "2021",
abstract = "Мотивација ученика за учење и начин на који опажају сопствене компетенције
сматрају се важним конструктима за постигнуће ученика у настави и
представљају предуслов за целоживотно учење. У овом раду приказани су
резултати секундарних анализа података добијених путем упитника за ученике
и тестова знања из математике и природних наука у истраживању TIMSS 2019.
Циљ рада је да се идентификују и опишу мотивациони профили ученика и
да се испита њихова повезаност са постигнућем у математици и природним
наукама. Узорак чини 4380 ученика четвртог разреда основних школа у Србији.
Мотивациони профили добијени су кластер анализом у коју су укључене две
варијабле: уживање у учењу и опажена самоефикасност у оба предмета. За
испитивање повезаности мотивационих профила са постигнућем коришћени
су тестови значајности разлика и једносмерна анализа варијансе. Као
коначна решења изабрана су три кластера мотивационих профила ученика
за математику и два кластера за природне науке, који су описани на основу
различитих нивоа мотивације и самоефикасности. У математици – у првом и
најмањем кластеру су ученици чије су вредности на варијаблама уживање
и самоефикасност изузетно високе (19% ученика), у другом су ученици
чије су вредности на обе варијабле високе (40,1%), а у трећем су ученици
чије су вредности на посматраним варијаблама умерене или ниске (40%). У
природним наукама – у првом и мањем кластеру су ученици чије су вредности
на обе варијабле изузетно високе или високе (39,4%), а другом кластеру
припадају ученици чије су вредности на обе варијабле умерене или ниске
(60,6%). Ученици који изражавају вишу мотивацију и већу самоефикасност
остварују више постигнуће у односу на ученике који изражавају нижу мотивацију и самоефикасност у оба предмета. Закључено је да се развијањем
компетенција ученика за учење и подстицањем позитивног опажања
сопствених компетенција може деловати на оснаживање мотивације и на
остваривање бољег успеха. Добијени резултати о мотивационим профилима
могу значајно допринети осмишљавању интервенција у настави, којима се
делује на развој ученика у складу са њиховим потребама и интересовањима.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "TIMSS2019 : резултати и импликације",
title = "Мотивациони профили и постигнуће ученика у математици и природним наукама: TIMSS 2019, Motivacioni profili i postignuće učenika u matematici i prirodnim naukama",
pages = "41-40",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_534"
}

Шевкушић, С., Мирков, С.,& Лалић Вучетић, Н.. (2021). Мотивациони профили и постигнуће ученика у математици и природним наукама: TIMSS 2019. in TIMSS2019 : резултати и импликације
Београд : Институт за педагошка истраживања., 40-41.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_534

Шевкушић С, Мирков С, Лалић Вучетић Н. Мотивациони профили и постигнуће ученика у математици и природним наукама: TIMSS 2019. in TIMSS2019 : резултати и импликације. 2021;:40-41.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_534 .

Шевкушић, Славица, Мирков, Снежана, Лалић Вучетић, Наташа, "Мотивациони профили и постигнуће ученика у математици и природним наукама: TIMSS 2019" in TIMSS2019 : резултати и импликације (2021):40-41,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_534 .

TY  - JOUR
AU  - Teodorović, Jelena
AU  - Ševkušić, Slavica
AU  - Џиновић, Владимир
AU  - Malinić, Dušica
PY  - 2020
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/326
AB  - Educational leadership has an impact on school climate, teachers' practices and student outcomes. Having in mind its importance, in this paper we wanted to examine the barriers that school principals in Serbia face in their everyday work, solutions that they propose, leadership tasks that they deem important, as well as those competencies which they feel they need to improve. To those ends we conducted a mixed-method study in which 107 principals, teachers, school counsellors, and representatives of school authorities participated in focus groups and interviews, and 200 elementary and high school principals responded to a questionnaire about leadership. Our findings indicate a myriad of barriers, predominantly related to ineffective education policies, imprecise legislation, unprofessional behaviour of teachers and principals and problematic relationship with parents. We also found that the principals felt that they needed to greatly improve their competencies from all six areas of the Standards of the competencies of principals of educational institutions. The paper offers recommendations to policy makers about the needed improvements.
PB  - Institut za pedagoška istraživanja, Beograd
T2  - Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja
T1  - Needs, problems and competencies of school principals in Serbia
EP  - 330
IS  - 2
SP  - 275
VL  - 52
DO  - 10.2298/ZIPI2002275T
ER  - 

@article{
author = "Teodorović, Jelena and Ševkušić, Slavica and Џиновић, Владимир and Malinić, Dušica",
year = "2020",
abstract = "Educational leadership has an impact on school climate, teachers' practices and student outcomes. Having in mind its importance, in this paper we wanted to examine the barriers that school principals in Serbia face in their everyday work, solutions that they propose, leadership tasks that they deem important, as well as those competencies which they feel they need to improve. To those ends we conducted a mixed-method study in which 107 principals, teachers, school counsellors, and representatives of school authorities participated in focus groups and interviews, and 200 elementary and high school principals responded to a questionnaire about leadership. Our findings indicate a myriad of barriers, predominantly related to ineffective education policies, imprecise legislation, unprofessional behaviour of teachers and principals and problematic relationship with parents. We also found that the principals felt that they needed to greatly improve their competencies from all six areas of the Standards of the competencies of principals of educational institutions. The paper offers recommendations to policy makers about the needed improvements.",
publisher = "Institut za pedagoška istraživanja, Beograd",
journal = "Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja",
title = "Needs, problems and competencies of school principals in Serbia",
pages = "330-275",
number = "2",
volume = "52",
doi = "10.2298/ZIPI2002275T"
}

Teodorović, J., Ševkušić, S., Џиновић, В.,& Malinić, D.. (2020). Needs, problems and competencies of school principals in Serbia. in Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja
Institut za pedagoška istraživanja, Beograd., 52(2), 275-330.
https://doi.org/10.2298/ZIPI2002275T

Teodorović J, Ševkušić S, Џиновић В, Malinić D. Needs, problems and competencies of school principals in Serbia. in Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja. 2020;52(2):275-330.
doi:10.2298/ZIPI2002275T .

Teodorović, Jelena, Ševkušić, Slavica, Џиновић, Владимир, Malinić, Dušica, "Needs, problems and competencies of school principals in Serbia" in Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 52, no. 2 (2020):275-330,
https://doi.org/10.2298/ZIPI2002275T . .

TY  - CONF
AU  - Шевкушић, Славица
PY  - 2020
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/998
AB  - Резултати истраживања о квалитету предшколског васпитања
доследно указују на то да је компетентност васпитача један од најважнијих фактора тог
квалитета. Рад са малом децом захтева широк распон компетенција, од којих је
комуникацијска компетентност васпитача једна од кључних предуслова за даљи развој
и унапређивање дечјих социјалних и емоционалних компетенција. Имајући у виду да
је један од главних развојних задатака у раном детињству да дете научи ефикасно да
комуницира, важност улоге васпитача наглашена је, пре свега, због тога што је у
предшколском узрасту учење по моделу најзаступљенији и најефикаснији облик
социјалног учења. Комуникацијска компетентност је мултидимензионални конструкт
и подразумева знања, вештине и ставове који су неопходни за креирање адекватне
социјално-емоционалне климе у групи. Поред познавања општих правила успешног
комуницирања од васпитача се, између осталог, очекује да: пажљиво и стрпљиво
слуша децу; јасно се изражава и прилагођава свој начин комуницирања
индивидуалним потребама и способностима деце; путем вербалних и невербалних
порука саопштава интересовање и бригу за свако дете; често охрабрује и похваљује
дечји труд и напредак; подстиче децу да препознају и изражавају своја осећања,
интересовања и потребе, итд. Стога, важно је да се васпитачи током иницијалног
образовања и континуираног професионалног усавршавања упознају са различитим
моделима комуникације и стратегијама подстицања дечјег социјалног и емоционалног
развоја, као и да кроз различите облике учења усавршавају своју комуникацијску
компетентност.
AB  - Research findings on the quality of preeschool education consistently
indicate that educator's competence is one of the most important factorsin that quality.
Working with young children requires a wide range of competencies, of which the
educator's comunication competence is one of the key prerequisites for further
development and enhancement of children social and emotional competences. Bearing in
mind that one of the major developmental tasks is to teach child to communicate
effectively, the importance of the role of the educator is emphasized first of all because in
the preschool age model based learning is the most represented and most effective form of
social learning. Communication competence is multidimensional construct and involves
knowledge, skills and attitudes necessary to create adequate social and emotional climate in
a group. In addition to knowing the general rules for successful communication, educators
are expected to: listen carefully and patiently to children; clearly express and adapt its own
way of communicating to the individual needs and abilities of children; express the interest
and care for each child through verbal and non-verbal massages; encourige and commend
children efforts and progress; encourage children to recognize and express their own
feelings, interests and needs, etc. Therefore, it is important for educators to become familiar
with different communication models and strategies for stimulating children social and
emotional development during initial education and and continuing professional
development, as well as to improve their communication competence through different
forms of learning.
PB  - Алексинац : Академија васпитачко-медицинских струковних студија
C3  - Васпитач у 21. Веку
T1  - Значај комуникацијске компетентности васпитача за дечји социјални и емоционални развој
T1  - Značaj komunikacijske kompetentnosti vaspitača za dečji socijalni i emocionalni razvoj
T1  - The importance of preschool teachers' communication competence for children's social and emotional development
EP  - 45
IS  - 19
SP  - 34
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_998
ER  - 

@conference{
author = "Шевкушић, Славица",
year = "2020",
abstract = "Резултати истраживања о квалитету предшколског васпитања
доследно указују на то да је компетентност васпитача један од најважнијих фактора тог
квалитета. Рад са малом децом захтева широк распон компетенција, од којих је
комуникацијска компетентност васпитача једна од кључних предуслова за даљи развој
и унапређивање дечјих социјалних и емоционалних компетенција. Имајући у виду да
је један од главних развојних задатака у раном детињству да дете научи ефикасно да
комуницира, важност улоге васпитача наглашена је, пре свега, због тога што је у
предшколском узрасту учење по моделу најзаступљенији и најефикаснији облик
социјалног учења. Комуникацијска компетентност је мултидимензионални конструкт
и подразумева знања, вештине и ставове који су неопходни за креирање адекватне
социјално-емоционалне климе у групи. Поред познавања општих правила успешног
комуницирања од васпитача се, између осталог, очекује да: пажљиво и стрпљиво
слуша децу; јасно се изражава и прилагођава свој начин комуницирања
индивидуалним потребама и способностима деце; путем вербалних и невербалних
порука саопштава интересовање и бригу за свако дете; често охрабрује и похваљује
дечји труд и напредак; подстиче децу да препознају и изражавају своја осећања,
интересовања и потребе, итд. Стога, важно је да се васпитачи током иницијалног
образовања и континуираног професионалног усавршавања упознају са различитим
моделима комуникације и стратегијама подстицања дечјег социјалног и емоционалног
развоја, као и да кроз различите облике учења усавршавају своју комуникацијску
компетентност., Research findings on the quality of preeschool education consistently
indicate that educator's competence is one of the most important factorsin that quality.
Working with young children requires a wide range of competencies, of which the
educator's comunication competence is one of the key prerequisites for further
development and enhancement of children social and emotional competences. Bearing in
mind that one of the major developmental tasks is to teach child to communicate
effectively, the importance of the role of the educator is emphasized first of all because in
the preschool age model based learning is the most represented and most effective form of
social learning. Communication competence is multidimensional construct and involves
knowledge, skills and attitudes necessary to create adequate social and emotional climate in
a group. In addition to knowing the general rules for successful communication, educators
are expected to: listen carefully and patiently to children; clearly express and adapt its own
way of communicating to the individual needs and abilities of children; express the interest
and care for each child through verbal and non-verbal massages; encourige and commend
children efforts and progress; encourage children to recognize and express their own
feelings, interests and needs, etc. Therefore, it is important for educators to become familiar
with different communication models and strategies for stimulating children social and
emotional development during initial education and and continuing professional
development, as well as to improve their communication competence through different
forms of learning.",
publisher = "Алексинац : Академија васпитачко-медицинских струковних студија",
journal = "Васпитач у 21. Веку",
title = "Значај комуникацијске компетентности васпитача за дечји социјални и емоционални развој, Značaj komunikacijske kompetentnosti vaspitača za dečji socijalni i emocionalni razvoj, The importance of preschool teachers' communication competence for children's social and emotional development",
pages = "45-34",
number = "19",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_998"
}

Шевкушић, С.. (2020). Значај комуникацијске компетентности васпитача за дечји социјални и емоционални развој. in Васпитач у 21. Веку
Алексинац : Академија васпитачко-медицинских струковних студија.(19), 34-45.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_998

Шевкушић С. Значај комуникацијске компетентности васпитача за дечји социјални и емоционални развој. in Васпитач у 21. Веку. 2020;(19):34-45.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_998 .

Шевкушић, Славица, "Значај комуникацијске компетентности васпитача за дечји социјални и емоционални развој" in Васпитач у 21. Веку, no. 19 (2020):34-45,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_998 .

TY  - CONF
AU  - Lalić-Vučetić, Nataša
AU  - Ševkušić, Slavica
PY  - 2020
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/889
AB  - U literaturi se navodi da studenti koji uče u visoko kontrolisanom okruženju od
strane nastavnika i u kome ne učestvuju u procesu kreiranja i evaluacije učenja, uče
manje efikasno, posebno kada je učenje složeno i zahteva kreativne procese.
Istraživanja pokazuju da je samo manji broj studenata upisanih na visokoškolske
institucije intrinzično motivisan, odnosno da u učenju pokazuju istrajnost,
posvećenost i visoke rezultate. Za veliku većinu studenata smatra se da su
podstaknuti spoljašnjim motivima i zahtevima spoljašnje sredine. U radu polazimo
od pretpostavki teorije samodeterminacije i analiziramo rezultate istraživanja o
mogućnostima podsticanja autonomije učenika univerzitetske nastave. Može se
zaključiti da podržavanje autonomije studenata u učenju doprinosi održavanju i
pojačavanju unutrašnje motivacije, podsticanju konceptualnog učenja, kreativnosti,
kao i samoinicijativnog ponašanja tokom školovanja, što predstavlja bolju pripremu
za ulazak u svet rada i razvoj profesionalne karijere. U skladu s tim, osmišljavanje
strategija i modela pružanja podrške studentima u razvijanju autonomije i intrizične
motivacije u učenju trebalo bi da postane jedan od važnih ciljeva politike visokog
obrazovanja.
AB  - The literature states that students who learn in a environment highly controlled by
teachers, and which they do not participate in the process of creating and evaluating
learning, learn less efficiently, especially when learning is complex and requires  creative processes. Research shows that only a small number of students enrolled in
higher education institutions are intrinsically motivated, ie. they show perseverance,
commitment to learning and high achievement. The vast majority of students are
considered to be motivated by external motives and by the demands of the social
environment. The paper starts from the assumptions of the self-determination theory
and we presents the results of recent research on opportunities to encourage
university student autonomy in learning. It can be concluded that supporting student
autonomy in learning contributes to maintaining and strengthening internal
motivation, improves conceptual learning, creativity, as well as self-initiative
behavior during schooling, which is a better preparation for entering the world of
work and professional career development. Accordingly, designing strategies and
models to encourage students’ autonomy and intrinsic motivation in learning should
become one of the important goals of higher education policy.
PB  - Vršac : Visoka škola strukovnih studija za vaspitače „Mihailo Palov”
PB  - Arad : Universitatea de Vest „Aurel Vlaicu”
C3  - Daroviti : lična i socijalna perspektiva
T1  - Podsticanje autonomije i intrinzične motivacije u radu sa studentima
T1  - Encouraging students’ autonomy and intrinsic motivation in university education
EP  - 234
SP  - 233
VL  - 26
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_889
ER  - 

@conference{
author = "Lalić-Vučetić, Nataša and Ševkušić, Slavica",
year = "2020",
abstract = "U literaturi se navodi da studenti koji uče u visoko kontrolisanom okruženju od
strane nastavnika i u kome ne učestvuju u procesu kreiranja i evaluacije učenja, uče
manje efikasno, posebno kada je učenje složeno i zahteva kreativne procese.
Istraživanja pokazuju da je samo manji broj studenata upisanih na visokoškolske
institucije intrinzično motivisan, odnosno da u učenju pokazuju istrajnost,
posvećenost i visoke rezultate. Za veliku većinu studenata smatra se da su
podstaknuti spoljašnjim motivima i zahtevima spoljašnje sredine. U radu polazimo
od pretpostavki teorije samodeterminacije i analiziramo rezultate istraživanja o
mogućnostima podsticanja autonomije učenika univerzitetske nastave. Može se
zaključiti da podržavanje autonomije studenata u učenju doprinosi održavanju i
pojačavanju unutrašnje motivacije, podsticanju konceptualnog učenja, kreativnosti,
kao i samoinicijativnog ponašanja tokom školovanja, što predstavlja bolju pripremu
za ulazak u svet rada i razvoj profesionalne karijere. U skladu s tim, osmišljavanje
strategija i modela pružanja podrške studentima u razvijanju autonomije i intrizične
motivacije u učenju trebalo bi da postane jedan od važnih ciljeva politike visokog
obrazovanja., The literature states that students who learn in a environment highly controlled by
teachers, and which they do not participate in the process of creating and evaluating
learning, learn less efficiently, especially when learning is complex and requires  creative processes. Research shows that only a small number of students enrolled in
higher education institutions are intrinsically motivated, ie. they show perseverance,
commitment to learning and high achievement. The vast majority of students are
considered to be motivated by external motives and by the demands of the social
environment. The paper starts from the assumptions of the self-determination theory
and we presents the results of recent research on opportunities to encourage
university student autonomy in learning. It can be concluded that supporting student
autonomy in learning contributes to maintaining and strengthening internal
motivation, improves conceptual learning, creativity, as well as self-initiative
behavior during schooling, which is a better preparation for entering the world of
work and professional career development. Accordingly, designing strategies and
models to encourage students’ autonomy and intrinsic motivation in learning should
become one of the important goals of higher education policy.",
publisher = "Vršac : Visoka škola strukovnih studija za vaspitače „Mihailo Palov”, Arad : Universitatea de Vest „Aurel Vlaicu”",
journal = "Daroviti : lična i socijalna perspektiva",
title = "Podsticanje autonomije i intrinzične motivacije u radu sa studentima, Encouraging students’ autonomy and intrinsic motivation in university education",
pages = "234-233",
volume = "26",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_889"
}

Lalić-Vučetić, N.,& Ševkušić, S.. (2020). Podsticanje autonomije i intrinzične motivacije u radu sa studentima. in Daroviti : lična i socijalna perspektiva
Vršac : Visoka škola strukovnih studija za vaspitače „Mihailo Palov”., 26, 233-234.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_889

Lalić-Vučetić N, Ševkušić S. Podsticanje autonomije i intrinzične motivacije u radu sa studentima. in Daroviti : lična i socijalna perspektiva. 2020;26:233-234.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_889 .

Lalić-Vučetić, Nataša, Ševkušić, Slavica, "Podsticanje autonomije i intrinzične motivacije u radu sa studentima" in Daroviti : lična i socijalna perspektiva, 26 (2020):233-234,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_889 .

TY  - CONF
AU  - Ševkušić, Slavica
PY  - 2020
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/510
AB  - S obzirom na to da se motivacija smatra jednom od najvažnijih determinanti uspeha u učenju, značajni
napori se ulažu da se osmisle nastavne strategije i modeli učenja kojima bi se obezbedili optimalni
uslovi za podsticanje i održavanje motivacije učenika. Tragajući za zajedničkim karakteristikama
nastavnih strategija koje doprinose podsticanju intrinzičke motivacije, brojni autori se slažu da su među
najvažnijim: autonomija ili kontrola koju učenici imaju u situacijama učenja, dovoljno izazovni zadaci za
učenje (ni preteški, niti suviše laki), uvažavanje dečijih interesovanja, kontekstualizovano učenje (ono
koje učenicima omogućava primenu znanja i veština u situacijama koje imitiraju svakodnevni život) i
kreiranje atmosfere koja je puna podrške, kako bi se obezbedilo aktivno učešće svih učenika. Cilj ovog
rada je da se, imajući u vidu navedene karakteristike, analiziraju motivacioni potencijali kooperativnog
učenja. Da bismo realizovali cilj, nastojali smo da odgovorimo na sledeća istraživačka pitanja. Prvo, koje
teorijske pretpostavke podržavaju vezu između saradnje učenika i njihove motivacije za učenje? Među
brojnim teorijskim uticajima, izdvojili smo konstruktivističku teoriju saznavanja (kognitivno-razvojni
pristup) i sociokulturalnu teoriju, koje naglašavaju aktivnu ulogu pojedinca u konstruisanju znanja i
značaj koji učešće u socijalnim situacijama i saradnja imaju za individualno učenje i motivaciju. Drugo,
na koji način ključni elementi kooperativnog učenja (kreiranje grupnog cilja ili pozitivna međuzavisnost
učenika, individualna odgovornost, intenzivna socijalna interakcija i grupna evaluacija) mogu doprineti
motivaciji učenika? Drugim rečima, koji uslovi moraju biti obezbeđeni prilikom strukturiranja situacije
na kooperativan način, da bi ova nastavna strategija imala pozitivne efekte na motivaciju učenika. S
tim u vezi, posebno se razmatra izmenjena uloga nastavnika na času, u poređenju sa individualnokompetitivnim
nastavnim pristupima. Treće, imajući u vidu da kooperativno učenje kao nastavna
strategija predstavlja skup različitih modela i metoda nastave, koji od njih imaju najveći motivacioni
potencijal? U okviru ovog dela rada razmotrićemo složenije modele kooperativnog učenja u kojima su
zastupljeni procesi grupnog rešavanja problema putem istraživanja i podsticanje kognitivnog konflikta
između učenika, kојi predstavljaju glavne mehanizme za jačanje intrinzičke motivacije. Četvrto, da bismo
utvrdili kakvi su empirijski dokazi o efektima kooperativnog učenja na motivaciju učenika, analizirali smo
novija istraživanja u kojima se ova veza ispituje na različitim nivoima školovanja i u različitim nastavnim
oblastima. S tim u vezi, zapažamo da su efekti najčešće pozitivni, da su u ovoj oblasti zastupljenija
istraživanja u kojima se ispituju efekti primene kooperativnog učenja u nastavi prirodnih nauka, kao i
da su malobrojna istraživanja u kojima se efikasnost kooperativnog učenja ispituje na univerzitetskom
nivou. Na kraju, razmatramo razloge zbog kojih nastavnici još uvek retko primenjuju kooperativno
učenje u nastavi kako u Srbiji, tako i u svetu, uprkos brojnim dokazima o njegovoj efikasnosti.
AB  - As motivation is regarded to be one of the most important determinants for success in learning,
significant efforts are made to create teaching strategies and learning models that would provide
optimum conditions for encouraging and maintaining student motivation. Searching for common
characteristics of teaching strategies that contribute to encouraging the intrinsic motivation, numerous
authors find that some of the most important are: autonomy or control that students have in learning
situations, sufficiently challenging learning tasks (neither too difficult, nor too easy), respecting the
children’s interests, contextualized learning (which enables application of knowledge and skills in
situations that imitate everyday life) and creating a supporting atmosphere so as to provide active
participation of all students. Having in mind the stated characteristics, the goal of this paper is to analyse
motivational potentials of cooperative learning. In order to realize the goal, we tried to answer the
following research questions. First, which theoretical assumptions support the relationship between
the student cooperation and their motivation for learning. Among numerous theoretical influences we
selected constructivist theory of knowledge (cognitive-developmental approach) and socio-cultural
theory that accentuate active role of an individual in construction of knowledge and significance that
participation in social situations and cooperation have for individual learning and motivation. Second,
in what way the key elements of cooperative learning (creating group goal or positive interdependence
of students, individual responsibility, intensive social interaction and group evaluation) can contribute
to student motivation. In other words: what conditions need to be met when structuring the situation
in cooperative way for this teaching strategy to have positive effects on student motivation. In this
regard, a special consideration is given to the changed role of a teacher in the classroom, as compared
to individual-competitive teaching approaches. Third, having in mind that cooperative learning as
a teaching strategy represents collection of various models and teaching methods, which of them
have the highest motivational potential. In this part of the paper, we are considering more complex
models of cooperative learning that cover the processes of joint problem solving through research and
encouragement of cognitive conflict between students, which are the main mechanisms for improving
intrinsic motivation. Fourth, so as to establish the type of empirical evidence on effects of cooperative
learning to student motivation, we analysed recent studies which test this relationship at different
levels of education and in different teaching subjects. In this regard, we perceive that the effects are
mainly positive, that in this area prevail the studies which test the effects of application of cooperative
learning in teaching the sciences, and that the researches which examine the efficiency of cooperative
learning at university level are scarce. Finally, we examine the reasons why the teachers still rarely apply
cooperative learning, both in Serbia and globally, despite numerous evidence of its efficiency.
PB  - Beograd : Institut za pedagoška istraživanja
C3  - Motivacija u obrazovanju između teorije i prakse
T1  - Efekti kooperativnog učenja na motivaciju učenika za učenje
T1  - Effects of cooperative learning on student motivation for learning
EP  - 71
SP  - 70
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_510
ER  - 

@conference{
author = "Ševkušić, Slavica",
year = "2020",
abstract = "S obzirom na to da se motivacija smatra jednom od najvažnijih determinanti uspeha u učenju, značajni
napori se ulažu da se osmisle nastavne strategije i modeli učenja kojima bi se obezbedili optimalni
uslovi za podsticanje i održavanje motivacije učenika. Tragajući za zajedničkim karakteristikama
nastavnih strategija koje doprinose podsticanju intrinzičke motivacije, brojni autori se slažu da su među
najvažnijim: autonomija ili kontrola koju učenici imaju u situacijama učenja, dovoljno izazovni zadaci za
učenje (ni preteški, niti suviše laki), uvažavanje dečijih interesovanja, kontekstualizovano učenje (ono
koje učenicima omogućava primenu znanja i veština u situacijama koje imitiraju svakodnevni život) i
kreiranje atmosfere koja je puna podrške, kako bi se obezbedilo aktivno učešće svih učenika. Cilj ovog
rada je da se, imajući u vidu navedene karakteristike, analiziraju motivacioni potencijali kooperativnog
učenja. Da bismo realizovali cilj, nastojali smo da odgovorimo na sledeća istraživačka pitanja. Prvo, koje
teorijske pretpostavke podržavaju vezu između saradnje učenika i njihove motivacije za učenje? Među
brojnim teorijskim uticajima, izdvojili smo konstruktivističku teoriju saznavanja (kognitivno-razvojni
pristup) i sociokulturalnu teoriju, koje naglašavaju aktivnu ulogu pojedinca u konstruisanju znanja i
značaj koji učešće u socijalnim situacijama i saradnja imaju za individualno učenje i motivaciju. Drugo,
na koji način ključni elementi kooperativnog učenja (kreiranje grupnog cilja ili pozitivna međuzavisnost
učenika, individualna odgovornost, intenzivna socijalna interakcija i grupna evaluacija) mogu doprineti
motivaciji učenika? Drugim rečima, koji uslovi moraju biti obezbeđeni prilikom strukturiranja situacije
na kooperativan način, da bi ova nastavna strategija imala pozitivne efekte na motivaciju učenika. S
tim u vezi, posebno se razmatra izmenjena uloga nastavnika na času, u poređenju sa individualnokompetitivnim
nastavnim pristupima. Treće, imajući u vidu da kooperativno učenje kao nastavna
strategija predstavlja skup različitih modela i metoda nastave, koji od njih imaju najveći motivacioni
potencijal? U okviru ovog dela rada razmotrićemo složenije modele kooperativnog učenja u kojima su
zastupljeni procesi grupnog rešavanja problema putem istraživanja i podsticanje kognitivnog konflikta
između učenika, kојi predstavljaju glavne mehanizme za jačanje intrinzičke motivacije. Četvrto, da bismo
utvrdili kakvi su empirijski dokazi o efektima kooperativnog učenja na motivaciju učenika, analizirali smo
novija istraživanja u kojima se ova veza ispituje na različitim nivoima školovanja i u različitim nastavnim
oblastima. S tim u vezi, zapažamo da su efekti najčešće pozitivni, da su u ovoj oblasti zastupljenija
istraživanja u kojima se ispituju efekti primene kooperativnog učenja u nastavi prirodnih nauka, kao i
da su malobrojna istraživanja u kojima se efikasnost kooperativnog učenja ispituje na univerzitetskom
nivou. Na kraju, razmatramo razloge zbog kojih nastavnici još uvek retko primenjuju kooperativno
učenje u nastavi kako u Srbiji, tako i u svetu, uprkos brojnim dokazima o njegovoj efikasnosti., As motivation is regarded to be one of the most important determinants for success in learning,
significant efforts are made to create teaching strategies and learning models that would provide
optimum conditions for encouraging and maintaining student motivation. Searching for common
characteristics of teaching strategies that contribute to encouraging the intrinsic motivation, numerous
authors find that some of the most important are: autonomy or control that students have in learning
situations, sufficiently challenging learning tasks (neither too difficult, nor too easy), respecting the
children’s interests, contextualized learning (which enables application of knowledge and skills in
situations that imitate everyday life) and creating a supporting atmosphere so as to provide active
participation of all students. Having in mind the stated characteristics, the goal of this paper is to analyse
motivational potentials of cooperative learning. In order to realize the goal, we tried to answer the
following research questions. First, which theoretical assumptions support the relationship between
the student cooperation and their motivation for learning. Among numerous theoretical influences we
selected constructivist theory of knowledge (cognitive-developmental approach) and socio-cultural
theory that accentuate active role of an individual in construction of knowledge and significance that
participation in social situations and cooperation have for individual learning and motivation. Second,
in what way the key elements of cooperative learning (creating group goal or positive interdependence
of students, individual responsibility, intensive social interaction and group evaluation) can contribute
to student motivation. In other words: what conditions need to be met when structuring the situation
in cooperative way for this teaching strategy to have positive effects on student motivation. In this
regard, a special consideration is given to the changed role of a teacher in the classroom, as compared
to individual-competitive teaching approaches. Third, having in mind that cooperative learning as
a teaching strategy represents collection of various models and teaching methods, which of them
have the highest motivational potential. In this part of the paper, we are considering more complex
models of cooperative learning that cover the processes of joint problem solving through research and
encouragement of cognitive conflict between students, which are the main mechanisms for improving
intrinsic motivation. Fourth, so as to establish the type of empirical evidence on effects of cooperative
learning to student motivation, we analysed recent studies which test this relationship at different
levels of education and in different teaching subjects. In this regard, we perceive that the effects are
mainly positive, that in this area prevail the studies which test the effects of application of cooperative
learning in teaching the sciences, and that the researches which examine the efficiency of cooperative
learning at university level are scarce. Finally, we examine the reasons why the teachers still rarely apply
cooperative learning, both in Serbia and globally, despite numerous evidence of its efficiency.",
publisher = "Beograd : Institut za pedagoška istraživanja",
journal = "Motivacija u obrazovanju između teorije i prakse",
title = "Efekti kooperativnog učenja na motivaciju učenika za učenje, Effects of cooperative learning on student motivation for learning",
pages = "71-70",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_510"
}

Ševkušić, S.. (2020). Efekti kooperativnog učenja na motivaciju učenika za učenje. in Motivacija u obrazovanju između teorije i prakse
Beograd : Institut za pedagoška istraživanja., 70-71.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_510

Ševkušić S. Efekti kooperativnog učenja na motivaciju učenika za učenje. in Motivacija u obrazovanju između teorije i prakse. 2020;:70-71.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_510 .

Ševkušić, Slavica, "Efekti kooperativnog učenja na motivaciju učenika za učenje" in Motivacija u obrazovanju između teorije i prakse (2020):70-71,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_510 .

TY  - CHAP
AU  - Шевкушић, Славица
PY  - 2019
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/401
AB  - У раду Статус квалитативних истраживања и њихов допринос
образовној политици и пракси у Србији: метаанализа Славица Шевкушић
разматра карактеристике квалитативне парадигме, као релативно нове
истраживачке оријентације у проучавању образовања и васпитања у Србији.
Ауторка анализира 34 квалитативна истраживања која представљају
резутат рада на пројектима Института за педагошка истраживања и који
су објављени у периоду од 2011. до 2019. године у релевантним научним
часописима у Србији и иностранству. Примењен је метааналитички приступ
како би се испитало који су истраживачки приступи и методе коришћени,
какав је квалитет изабраних истраживања и какав је њихов допринос
креирању образовне политике и праксе. У закључним разматрањима
истакнут је потенцијал квалитативних истраживања за обухватније и дубље
проучавање образовања као комплексног друштвеног феномена.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T2  - Настава и учење у процесима модернизације Србије
T1  - Статус квалитативних истраживања и њихов допринос образовној политици и пракси у Србији: Метаанализа
EP  - 301
SP  - 277
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_401
ER  - 

@inbook{
author = "Шевкушић, Славица",
year = "2019",
abstract = "У раду Статус квалитативних истраживања и њихов допринос
образовној политици и пракси у Србији: метаанализа Славица Шевкушић
разматра карактеристике квалитативне парадигме, као релативно нове
истраживачке оријентације у проучавању образовања и васпитања у Србији.
Ауторка анализира 34 квалитативна истраживања која представљају
резутат рада на пројектима Института за педагошка истраживања и који
су објављени у периоду од 2011. до 2019. године у релевантним научним
часописима у Србији и иностранству. Примењен је метааналитички приступ
како би се испитало који су истраживачки приступи и методе коришћени,
какав је квалитет изабраних истраживања и какав је њихов допринос
креирању образовне политике и праксе. У закључним разматрањима
истакнут је потенцијал квалитативних истраживања за обухватније и дубље
проучавање образовања као комплексног друштвеног феномена.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "Настава и учење у процесима модернизације Србије",
booktitle = "Статус квалитативних истраживања и њихов допринос образовној политици и пракси у Србији: Метаанализа",
pages = "301-277",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_401"
}

Шевкушић, С.. (2019). Статус квалитативних истраживања и њихов допринос образовној политици и пракси у Србији: Метаанализа. in Настава и учење у процесима модернизације Србије
Београд : Институт за педагошка истраживања., 277-301.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_401

Шевкушић С. Статус квалитативних истраживања и њихов допринос образовној политици и пракси у Србији: Метаанализа. in Настава и учење у процесима модернизације Србије. 2019;:277-301.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_401 .

Шевкушић, Славица, "Статус квалитативних истраживања и њихов допринос образовној политици и пракси у Србији: Метаанализа" in Настава и учење у процесима модернизације Србије (2019):277-301,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_401 .

TY  - CHAP
AU  - Teodorović, Jelena
AU  - Ševkušić, Slavica
AU  - Malinić, Dušica
AU  - Đelić, Jasmina
PY  - 2019
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/679
AB  - The paper deals with major aspects of educational leadership in Serbia.
First, the legislative framework is presented which, in the last several years, has considerably
focused on the roles and obligations of principals, as well as their formal
training and licensing. Then, the findings of the research on principals’ needs, problems
and perspectives on leadership since 2000 are described. This section shows
that principals are aware of the multitude of competencies that they need to have in
order to professionally fulfill their duties, but that they also believe that many problems
hamper them in their jobs: insufficient school funding, teacher employment
policies, inconsistent legislation, poor selection procedures of principals, inadequate
support from higher administrative levels and so on. Subsequently, the paper
gives an overview of seminars, trainings and academic programs that comprise the
current offering of professional development opportunities for principals. Among
them, the master program developed within the Tempus project and the official
state program developed by the Institute for the Improvement of Education are
described in more detail. Finally, the authors present a set of recommendations for
the improvement of educational leadership in Serbia.
PB  - Belgrade : Institute for Educational Research
PB  - Jagodina : Faculty of Education, University of Kragujevac
PB  - Szeged : Hungarian-Netherlands School of Educational Management, University of Szeged
T2  - Leadership in education : Initiatives and trends in selected European countries
T1  - Leadership in education: the case of Serbia
EP  - 180
SP  - 163
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_679
ER  - 

@inbook{
author = "Teodorović, Jelena and Ševkušić, Slavica and Malinić, Dušica and Đelić, Jasmina",
year = "2019",
abstract = "The paper deals with major aspects of educational leadership in Serbia.
First, the legislative framework is presented which, in the last several years, has considerably
focused on the roles and obligations of principals, as well as their formal
training and licensing. Then, the findings of the research on principals’ needs, problems
and perspectives on leadership since 2000 are described. This section shows
that principals are aware of the multitude of competencies that they need to have in
order to professionally fulfill their duties, but that they also believe that many problems
hamper them in their jobs: insufficient school funding, teacher employment
policies, inconsistent legislation, poor selection procedures of principals, inadequate
support from higher administrative levels and so on. Subsequently, the paper
gives an overview of seminars, trainings and academic programs that comprise the
current offering of professional development opportunities for principals. Among
them, the master program developed within the Tempus project and the official
state program developed by the Institute for the Improvement of Education are
described in more detail. Finally, the authors present a set of recommendations for
the improvement of educational leadership in Serbia.",
publisher = "Belgrade : Institute for Educational Research, Jagodina : Faculty of Education, University of Kragujevac, Szeged : Hungarian-Netherlands School of Educational Management, University of Szeged",
journal = "Leadership in education : Initiatives and trends in selected European countries",
booktitle = "Leadership in education: the case of Serbia",
pages = "180-163",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_679"
}

Teodorović, J., Ševkušić, S., Malinić, D.,& Đelić, J.. (2019). Leadership in education: the case of Serbia. in Leadership in education : Initiatives and trends in selected European countries
Belgrade : Institute for Educational Research., 163-180.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_679

Teodorović J, Ševkušić S, Malinić D, Đelić J. Leadership in education: the case of Serbia. in Leadership in education : Initiatives and trends in selected European countries. 2019;:163-180.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_679 .

Teodorović, Jelena, Ševkušić, Slavica, Malinić, Dušica, Đelić, Jasmina, "Leadership in education: the case of Serbia" in Leadership in education : Initiatives and trends in selected European countries (2019):163-180,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_679 .

TY  - CONF
AU  - Malinić, Dušica
AU  - Ševkušić, Slavica
AU  - Teodorović, Jelena
PY  - 2019
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/573
AB  - Standardi kompetencija direktora ustanova obrazovanja i vaspitanja u Srbiji (2013), kao i zakonska
regulativa koja se odnosi na direktore, propisuju kompleksne i raznovrsne uloge i zadatke. Novija
istraživanja u oblasti obrazovnog liderstva pokazuju da su direktori veoma opterećeni, zbog čega im je
posebno teško da uspostave ravnotežu između dve najvažnije uloge: pedagoškog lidera i menadžera
škole. Cilj ovog rada je da utvrdimo da li je pomenuti problem, na koji direktori ukazuju, nov ili je
postojao i u prošlosti. S tim u vezi, analizirale smo radove o direktorima škola koji su objavljeni u
časopisu Nastava i vaspitanje u periodu od početka izlaženja časopisa (1951. godine) do osamdesetih
godina 20. veka. U tekstovima smo tragale za opisima uloga direktora, za sadržajem zadataka putem
kojih se ove uloge ostvaruju, kao i za iskazima autora koji potencijalno ukazuju na problem balansa
između dve najvažnije uloge. Na osnovu analize sadržaja 14 tekstova utvrdile smo da su autori
značajno više pažnje posvetili razmatranju pedagoško-instruktivne uloge direktora, nego razmatranju
uloge direktora kao menadžera škole. Pedagoško-instruktivnu ulogu opisuju kroz sledeće zadatke:
planiranje i programiranje nastavnog procesa, posete časovima, praćenje rada nastavnika i pružanje
neophodne pomoći posebno mlađim nastavnicima, praćenje učeničkog znanja i napredovanja,
planiranje i organizacija individualnog i kolektivnog stručnog usavršavanja nastavnika, stvaranje
uslova za efikasnu saradnju sa školskim pedagogom i tako dalje. Na osnovu istraživanja i iskustava iz
školske prakse autori su ukazivali na to da je pedagoška uloga direktora zapostavljena, zbog njihove
opterećenosti poslovima koji pripadaju menadžerskoj ulozi. Pored toga, ukazivali su i na nedostatak
istraživanja u oblasti pedagoškog liderstva, kao i na potrebu za organizovanjem seminara koji bi se
programski zasnivali na stvarnim interesovanjima i potrebama direktora škola. Dakle, rezultati naše
analize upućuju na relativno dug vremenski period postojanja sličnih problema u oblasti obrazovnog
liderstva u Srbiji, što bi trebalo da predstavlja dodatni podsticaj za istraživače i kreatore obrazovnih
politika u pronalaženju adekvatnih strategija podrške direktorima škola u balansiranju ključnih uloga.
U radu se diskutuje o rešenjima – kao što su distributivno liderstvo, mentorstvo i facilitacija prilikom
uvođenja novih direktora u posao – koja su se u drugim obrazovnim sistemima pokazala kao efektivna
za unapređivanje kvaliteta rada škole.
AB  - Standards of competencies for principals of educational institutions in Serbia (2013), as well as the
legislation related to principals, stipulate complex and diverse roles and tasks. Recent research in
the field of educational leadership shows that principals are overburdened, and therefore have
difficulties in balancing out the two most important roles: of educational leader and school manager.
The objective of this paper is to determine whether this problem, signalled by the principals, is new
or has existed in the past as well. In this regard, we analysed the articles on principals published in the
journal Teaching and education from the beginning of its publication (1951) till 1980s. In the articles,
we searched for descriptions of the principals’ roles, the content of their professional tasks, as well as
for authors’ statements that potentially point to the problem of balancing the two most important
roles. Based on the content analysis of 14 articles, we found that the authors paid much more
attention to educational and instructive role of the principal than to the principal’s role of a school
manager. They describe the educational and instructive role through the following tasks: planning
and programming of the teaching process, visits to classes, monitoring the work of teachers and
providing necessary assistance particularly to younger teachers, monitoring of students’ knowledge
and progress, planning and organization of individual and collective in-service teacher trainings,
creating conditions for efficient cooperation with a school counsellor and so on. Based on the research
and experience from the school practice, the authors indicated that the educational role of principals
was neglected due to burden of tasks belonging to managerial role. In addition, they pointed to the
lack of research in the field of educational leadership, as well as to the need for organizing seminars
which would be topically based on real interests and needs of principals. Therefore, the results of our
analysis point to a relatively long period of similar problems in the field of educational leadership in
Serbia, which is supposed to provide additional motivation to researchers and educational policy
makers for finding adequate strategies for supporting the principals in balancing their key roles. The
paper discusses solutions - such as distributed leadership, mentoring, and facilitation in introducing
new principals into job - that have proven effective in other education systems in improving quality
of school’s operation.
PB  - Beograd : Institut za pedagoška istraživanja
C3  - Obrazovanje u funkciji modernizacije društva
T1  - Uloge i zadaci direktora škole u Srbiji : nekad i sad
T1  - Roles and tasks of a principal in Serbia : now and then
EP  - 129
SP  - 128
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_573
ER  - 

@conference{
author = "Malinić, Dušica and Ševkušić, Slavica and Teodorović, Jelena",
year = "2019",
abstract = "Standardi kompetencija direktora ustanova obrazovanja i vaspitanja u Srbiji (2013), kao i zakonska
regulativa koja se odnosi na direktore, propisuju kompleksne i raznovrsne uloge i zadatke. Novija
istraživanja u oblasti obrazovnog liderstva pokazuju da su direktori veoma opterećeni, zbog čega im je
posebno teško da uspostave ravnotežu između dve najvažnije uloge: pedagoškog lidera i menadžera
škole. Cilj ovog rada je da utvrdimo da li je pomenuti problem, na koji direktori ukazuju, nov ili je
postojao i u prošlosti. S tim u vezi, analizirale smo radove o direktorima škola koji su objavljeni u
časopisu Nastava i vaspitanje u periodu od početka izlaženja časopisa (1951. godine) do osamdesetih
godina 20. veka. U tekstovima smo tragale za opisima uloga direktora, za sadržajem zadataka putem
kojih se ove uloge ostvaruju, kao i za iskazima autora koji potencijalno ukazuju na problem balansa
između dve najvažnije uloge. Na osnovu analize sadržaja 14 tekstova utvrdile smo da su autori
značajno više pažnje posvetili razmatranju pedagoško-instruktivne uloge direktora, nego razmatranju
uloge direktora kao menadžera škole. Pedagoško-instruktivnu ulogu opisuju kroz sledeće zadatke:
planiranje i programiranje nastavnog procesa, posete časovima, praćenje rada nastavnika i pružanje
neophodne pomoći posebno mlađim nastavnicima, praćenje učeničkog znanja i napredovanja,
planiranje i organizacija individualnog i kolektivnog stručnog usavršavanja nastavnika, stvaranje
uslova za efikasnu saradnju sa školskim pedagogom i tako dalje. Na osnovu istraživanja i iskustava iz
školske prakse autori su ukazivali na to da je pedagoška uloga direktora zapostavljena, zbog njihove
opterećenosti poslovima koji pripadaju menadžerskoj ulozi. Pored toga, ukazivali su i na nedostatak
istraživanja u oblasti pedagoškog liderstva, kao i na potrebu za organizovanjem seminara koji bi se
programski zasnivali na stvarnim interesovanjima i potrebama direktora škola. Dakle, rezultati naše
analize upućuju na relativno dug vremenski period postojanja sličnih problema u oblasti obrazovnog
liderstva u Srbiji, što bi trebalo da predstavlja dodatni podsticaj za istraživače i kreatore obrazovnih
politika u pronalaženju adekvatnih strategija podrške direktorima škola u balansiranju ključnih uloga.
U radu se diskutuje o rešenjima – kao što su distributivno liderstvo, mentorstvo i facilitacija prilikom
uvođenja novih direktora u posao – koja su se u drugim obrazovnim sistemima pokazala kao efektivna
za unapređivanje kvaliteta rada škole., Standards of competencies for principals of educational institutions in Serbia (2013), as well as the
legislation related to principals, stipulate complex and diverse roles and tasks. Recent research in
the field of educational leadership shows that principals are overburdened, and therefore have
difficulties in balancing out the two most important roles: of educational leader and school manager.
The objective of this paper is to determine whether this problem, signalled by the principals, is new
or has existed in the past as well. In this regard, we analysed the articles on principals published in the
journal Teaching and education from the beginning of its publication (1951) till 1980s. In the articles,
we searched for descriptions of the principals’ roles, the content of their professional tasks, as well as
for authors’ statements that potentially point to the problem of balancing the two most important
roles. Based on the content analysis of 14 articles, we found that the authors paid much more
attention to educational and instructive role of the principal than to the principal’s role of a school
manager. They describe the educational and instructive role through the following tasks: planning
and programming of the teaching process, visits to classes, monitoring the work of teachers and
providing necessary assistance particularly to younger teachers, monitoring of students’ knowledge
and progress, planning and organization of individual and collective in-service teacher trainings,
creating conditions for efficient cooperation with a school counsellor and so on. Based on the research
and experience from the school practice, the authors indicated that the educational role of principals
was neglected due to burden of tasks belonging to managerial role. In addition, they pointed to the
lack of research in the field of educational leadership, as well as to the need for organizing seminars
which would be topically based on real interests and needs of principals. Therefore, the results of our
analysis point to a relatively long period of similar problems in the field of educational leadership in
Serbia, which is supposed to provide additional motivation to researchers and educational policy
makers for finding adequate strategies for supporting the principals in balancing their key roles. The
paper discusses solutions - such as distributed leadership, mentoring, and facilitation in introducing
new principals into job - that have proven effective in other education systems in improving quality
of school’s operation.",
publisher = "Beograd : Institut za pedagoška istraživanja",
journal = "Obrazovanje u funkciji modernizacije društva",
title = "Uloge i zadaci direktora škole u Srbiji : nekad i sad, Roles and tasks of a principal in Serbia : now and then",
pages = "129-128",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_573"
}

Malinić, D., Ševkušić, S.,& Teodorović, J.. (2019). Uloge i zadaci direktora škole u Srbiji : nekad i sad. in Obrazovanje u funkciji modernizacije društva
Beograd : Institut za pedagoška istraživanja., 128-129.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_573

Malinić D, Ševkušić S, Teodorović J. Uloge i zadaci direktora škole u Srbiji : nekad i sad. in Obrazovanje u funkciji modernizacije društva. 2019;:128-129.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_573 .

Malinić, Dušica, Ševkušić, Slavica, Teodorović, Jelena, "Uloge i zadaci direktora škole u Srbiji : nekad i sad" in Obrazovanje u funkciji modernizacije društva (2019):128-129,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_573 .

TY  - JOUR
AU  - Ševkušić, Slavica
AU  - Stojanović, Ljubomir
AU  - Simijonović, Radmila
PY  - 2018
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/300
AB  - In spite of numerous initiatives for promoting entrepreneurship in Serbia and the endeavours to encourage young people through education to think as entrepreneurs and start their own business, there are almost no papers in our psychological and educational literature that deal with this topic. Starting from Eisen's theory of entrepreneurial behaviour as planned and intentional, we conducted a research with the aim of determining the factors which influence the intention of young people in Serbia to choose entrepreneurship as a career option. The focus in the research was on the following factors: personal initiative, entrepreneurial experience (close persons as entrepreneurial role models) and entrepreneurship education. Additionally, the role of gender, school achievement and parental education was analysed, as well as the role of perceiving the socioeconomic context in which young people live. The sample was convenient and comprised 222 fourth-grade students from two schools of economics and three grammar schools in Serbia. Robitschek's scale (PGISS-II) was used for measuring personal initiative, while other instruments were constructed for the purposes of the research. The used statistical procedures included descriptive statistics, Chi-square, t-test, Pearson's coefficient of linear correlation, as well as standard multiple regression analysis. The results indicate that the personal growth initiative, entrepreneurial experience (especially parents who are entrepreneurs) and the perception of the context in which young people live are the most important factors for forming an entrepreneurial intention in secondary school students in Serbia. The obtained findings are discussed, first and foremost, in the context of implications for entrepreneurship education in which the desirable educational strategies refer to encouraging student initiative and engaging successful entrepreneurs in teaching as mentors.
PB  - Institut za pedagoška istraživanja, Beograd
T2  - Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja
T1  - Which factors shape the intention of secondary school students in Serbia to pursue entrepreneurship?
EP  - 181
IS  - 1
SP  - 158
VL  - 50
DO  - 10.2298/ZIPI1801158S
ER  - 

@article{
author = "Ševkušić, Slavica and Stojanović, Ljubomir and Simijonović, Radmila",
year = "2018",
abstract = "In spite of numerous initiatives for promoting entrepreneurship in Serbia and the endeavours to encourage young people through education to think as entrepreneurs and start their own business, there are almost no papers in our psychological and educational literature that deal with this topic. Starting from Eisen's theory of entrepreneurial behaviour as planned and intentional, we conducted a research with the aim of determining the factors which influence the intention of young people in Serbia to choose entrepreneurship as a career option. The focus in the research was on the following factors: personal initiative, entrepreneurial experience (close persons as entrepreneurial role models) and entrepreneurship education. Additionally, the role of gender, school achievement and parental education was analysed, as well as the role of perceiving the socioeconomic context in which young people live. The sample was convenient and comprised 222 fourth-grade students from two schools of economics and three grammar schools in Serbia. Robitschek's scale (PGISS-II) was used for measuring personal initiative, while other instruments were constructed for the purposes of the research. The used statistical procedures included descriptive statistics, Chi-square, t-test, Pearson's coefficient of linear correlation, as well as standard multiple regression analysis. The results indicate that the personal growth initiative, entrepreneurial experience (especially parents who are entrepreneurs) and the perception of the context in which young people live are the most important factors for forming an entrepreneurial intention in secondary school students in Serbia. The obtained findings are discussed, first and foremost, in the context of implications for entrepreneurship education in which the desirable educational strategies refer to encouraging student initiative and engaging successful entrepreneurs in teaching as mentors.",
publisher = "Institut za pedagoška istraživanja, Beograd",
journal = "Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja",
title = "Which factors shape the intention of secondary school students in Serbia to pursue entrepreneurship?",
pages = "181-158",
number = "1",
volume = "50",
doi = "10.2298/ZIPI1801158S"
}

Ševkušić, S., Stojanović, L.,& Simijonović, R.. (2018). Which factors shape the intention of secondary school students in Serbia to pursue entrepreneurship?. in Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja
Institut za pedagoška istraživanja, Beograd., 50(1), 158-181.
https://doi.org/10.2298/ZIPI1801158S

Ševkušić S, Stojanović L, Simijonović R. Which factors shape the intention of secondary school students in Serbia to pursue entrepreneurship?. in Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja. 2018;50(1):158-181.
doi:10.2298/ZIPI1801158S .

Ševkušić, Slavica, Stojanović, Ljubomir, Simijonović, Radmila, "Which factors shape the intention of secondary school students in Serbia to pursue entrepreneurship?" in Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 50, no. 1 (2018):158-181,
https://doi.org/10.2298/ZIPI1801158S . .

TY  - CHAP
AU  - Шевкушић, Славица
AU  - Картал, Весна
PY  - 2017
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/615
AB  - In the modern world, science literacy is considered to be one of the key competencies that should be developed
during education and it is emphasized that a certain degree of understanding of sciences is necessary, so that
people could, make informed decisions about themselves and the world they live in. In that sense, the results
of TIMSS on science achievement represent an important indicator of a science literacy of elementary school
students and in that way, indirectly, they testify about the quality of part of the national education system
as well as its “positioning“ in an international context. The aim of this paper is to present the main results
which elementary school fourth graders in Serbia achieved on TIMSS 2015 science tests, as well as to compare
achievement in two research cycles (2011–2015). The results show that our student achievement (525 points)
is significantly considerably higher than the TIMSS 2015 scale average (>500), which is a positive indicator of
the first-level education system in Serbia. In other words, we can make a conclusion that the goals of science
teaching from the first to the fourth grade of primary school in Serbia are, to a large extent, successfully
implemented. According to the average science achievement, Serbia leveled the score with numerous more
developed countries in regard to their socioeconomic status and even has a better score than some of them
(e.g. Belgium, Portugal, France, Cyprus). Besides, a trend of improving our student achievement in science, in
comparison with the previous cycle, has been noted. It is particularly important that a significant progress
has been made in the domain of more complex student cognitive skills. Namely, in comparison with 2011,
our students had higher scores in solving the tasks that required the application of knowledge from science.
The science results obtained from both TIMSS cycles, conducted with fourth graders in Serbia, are especially
encouraging if we compare them to the results in previous international research studies at older ages (TIMSS
and PISA). It turns out that students at the end of elementary school experience problems in solving complex
tasks. Also, more than one-third of students at the end of elementary school education haven’t achieved a
functional literacy level in the science domain. A significant progress in our student achievement in science
at the end of the first-level education system obliges researchers in education to analyze potential contextual
factors that contributed to that. In this way, recommendations for planning future activities for the purpose of
teaching improvement, on the basis of research evidence, could be given.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T2  - TIMSS 2015 у Србији : међународног истраживања постигнућа ученика 4. разреда основне школе из математике и природних наука
T1  - Постигнуће ученика из природних наука: главни налази, трендови и наставни програм
T1  - Student achievement in science: main results, trends, and curriculum
EP  - 65
SP  - 51
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_615
ER  - 

@inbook{
author = "Шевкушић, Славица and Картал, Весна",
year = "2017",
abstract = "In the modern world, science literacy is considered to be one of the key competencies that should be developed
during education and it is emphasized that a certain degree of understanding of sciences is necessary, so that
people could, make informed decisions about themselves and the world they live in. In that sense, the results
of TIMSS on science achievement represent an important indicator of a science literacy of elementary school
students and in that way, indirectly, they testify about the quality of part of the national education system
as well as its “positioning“ in an international context. The aim of this paper is to present the main results
which elementary school fourth graders in Serbia achieved on TIMSS 2015 science tests, as well as to compare
achievement in two research cycles (2011–2015). The results show that our student achievement (525 points)
is significantly considerably higher than the TIMSS 2015 scale average (>500), which is a positive indicator of
the first-level education system in Serbia. In other words, we can make a conclusion that the goals of science
teaching from the first to the fourth grade of primary school in Serbia are, to a large extent, successfully
implemented. According to the average science achievement, Serbia leveled the score with numerous more
developed countries in regard to their socioeconomic status and even has a better score than some of them
(e.g. Belgium, Portugal, France, Cyprus). Besides, a trend of improving our student achievement in science, in
comparison with the previous cycle, has been noted. It is particularly important that a significant progress
has been made in the domain of more complex student cognitive skills. Namely, in comparison with 2011,
our students had higher scores in solving the tasks that required the application of knowledge from science.
The science results obtained from both TIMSS cycles, conducted with fourth graders in Serbia, are especially
encouraging if we compare them to the results in previous international research studies at older ages (TIMSS
and PISA). It turns out that students at the end of elementary school experience problems in solving complex
tasks. Also, more than one-third of students at the end of elementary school education haven’t achieved a
functional literacy level in the science domain. A significant progress in our student achievement in science
at the end of the first-level education system obliges researchers in education to analyze potential contextual
factors that contributed to that. In this way, recommendations for planning future activities for the purpose of
teaching improvement, on the basis of research evidence, could be given.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "TIMSS 2015 у Србији : међународног истраживања постигнућа ученика 4. разреда основне школе из математике и природних наука",
booktitle = "Постигнуће ученика из природних наука: главни налази, трендови и наставни програм, Student achievement in science: main results, trends, and curriculum",
pages = "65-51",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_615"
}

Шевкушић, С.,& Картал, В.. (2017). Постигнуће ученика из природних наука: главни налази, трендови и наставни програм. in TIMSS 2015 у Србији : међународног истраживања постигнућа ученика 4. разреда основне школе из математике и природних наука
Београд : Институт за педагошка истраживања., 51-65.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_615

Шевкушић С, Картал В. Постигнуће ученика из природних наука: главни налази, трендови и наставни програм. in TIMSS 2015 у Србији : међународног истраживања постигнућа ученика 4. разреда основне школе из математике и природних наука. 2017;:51-65.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_615 .

Шевкушић, Славица, Картал, Весна, "Постигнуће ученика из природних наука: главни налази, трендови и наставни програм" in TIMSS 2015 у Србији : међународног истраживања постигнућа ученика 4. разреда основне школе из математике и природних наука (2017):51-65,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_615 .

TY  - CHAP
AU  - Шевкушић, Славица
PY  - 2015
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/779
AB  - In the early 21st century the interest in educational leadership has suddenly
started to grow. It has been recognized worldwide that the effective leaders are
necessary for educational institutions, if they are expected to provide the best
possible education to the young. This tendency has emerged due to a widespread
belief, based on a number of research evidence, that the quality of leadership
is considerably associated with the students’ achievements. In addition, the
studies show that the effects of leadership on the achievements are indirect and
that leadership, among all other factors related to school, immediately follows
the quality of teaching in its contribution to school learning. With the aim of
better understanding this phenomenon, which is not sufficiently considered
in Serbian pedagogica literature, , this paper is focused on the issue of defining
the leadership in education and the relationship between the concepts of
management and leadership in education as well. Given that, in accordance
with new and more complex requirements that have been placed before the
leaders in modern education, different views on their function have emerged;
we considered three different approaches to the operationalization of the function
of the educational institutions’ leaders: through their roles, competencies
and practices. Within this approach we also considered the phenomenon of
distributive leadership, which represents one of the most effective ideas in the
literature on educational leadership in the last decade.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T2  - Нове улоге за ново доба : Прилози за редефинисање образовне праксе
T1  - Новија схватања лидерства у образовању
T1  - Recent views on the leadership in education
EP  - 180
SP  - 159
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_779
ER  - 

@inbook{
author = "Шевкушић, Славица",
year = "2015",
abstract = "In the early 21st century the interest in educational leadership has suddenly
started to grow. It has been recognized worldwide that the effective leaders are
necessary for educational institutions, if they are expected to provide the best
possible education to the young. This tendency has emerged due to a widespread
belief, based on a number of research evidence, that the quality of leadership
is considerably associated with the students’ achievements. In addition, the
studies show that the effects of leadership on the achievements are indirect and
that leadership, among all other factors related to school, immediately follows
the quality of teaching in its contribution to school learning. With the aim of
better understanding this phenomenon, which is not sufficiently considered
in Serbian pedagogica literature, , this paper is focused on the issue of defining
the leadership in education and the relationship between the concepts of
management and leadership in education as well. Given that, in accordance
with new and more complex requirements that have been placed before the
leaders in modern education, different views on their function have emerged;
we considered three different approaches to the operationalization of the function
of the educational institutions’ leaders: through their roles, competencies
and practices. Within this approach we also considered the phenomenon of
distributive leadership, which represents one of the most effective ideas in the
literature on educational leadership in the last decade.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "Нове улоге за ново доба : Прилози за редефинисање образовне праксе",
booktitle = "Новија схватања лидерства у образовању, Recent views on the leadership in education",
pages = "180-159",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_779"
}

Шевкушић, С.. (2015). Новија схватања лидерства у образовању. in Нове улоге за ново доба : Прилози за редефинисање образовне праксе
Београд : Институт за педагошка истраживања., 159-180.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_779

Шевкушић С. Новија схватања лидерства у образовању. in Нове улоге за ново доба : Прилози за редефинисање образовне праксе. 2015;:159-180.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_779 .

Шевкушић, Славица, "Новија схватања лидерства у образовању" in Нове улоге за ново доба : Прилози за редефинисање образовне праксе (2015):159-180,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_779 .

TY  - JOUR
AU  - Stanković, Dejan
AU  - Ševkušić, Slavica
AU  - Teodorović, Jelena
PY  - 2015
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/256
AB  - In the paper we take into consideration a short review and the analysis of the major theoretical approaches to leadership with the special attention to modern thining about leadership in education. It is determined which approaches represent good basis for planning the activities with the purpose of promoting leadership in schools. The main conclusion of the analysis is that the shown theoretical approaches shed light to different aspects of leadership and that in the theoretical researches and practical considerations it is the integrative approach very often in need. The integrated leadership gives very pragmatic and operative frame for action in the direction of leadership.
AB  - Polazeći od toga da su u domaćoj literaturi malobrojni pregledni radovi o liderstvu u obrazovanju, u ovom radu napravili smo kratak prikaz i analizu glavnih teorijskih pristupa liderstvu, sa posebnim osvrtom na savremena razmišlja- nja o liderstvu u obrazovanju, kako bismo utvrdili koji pristupi predstavljaju dobru osnovu za planiranje aktivnosti u cilju unapređivanja liderstva u školama. Jednim delom, reč je o pristupima koji se odnose na liderstvo “uopšte”, dok su drugi pristupi (poput transformativnog, pedagoškog i integrisanog liderstva) čvrsto zasnovani na nalazima istraživanja u obrazovanju. Glavni zaključak analize je da prikazani teorijski pristupi osvetljavaju različite aspekte liderstva i da je u teorijskim, istraživačkim i praktičnim razmatranjima često nužno imati integrativni pristup. Upravo zato se u radu posebno ističe značaj integrisanog liderstva kao savremenog pristupa koji, pored toga što je teorijski i empirijski dobro zasnovan, pruža veoma pragmatičan i operativan okvir za delovanje u pravcu razvoja liderstva u školama.
PB  - Univerzitet u Kragujevcu - Fakultet pedagoških nauka, Kragujevac
T2  - Uzdanica (Jagodina)
T1  - Theoretical approach to educational leadership
T1  - Teorijski pristupi liderstvu u obrazovanju
EP  - 116
IS  - 2
SP  - 97
VL  - 12
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_256
ER  - 

@article{
author = "Stanković, Dejan and Ševkušić, Slavica and Teodorović, Jelena",
year = "2015",
abstract = "In the paper we take into consideration a short review and the analysis of the major theoretical approaches to leadership with the special attention to modern thining about leadership in education. It is determined which approaches represent good basis for planning the activities with the purpose of promoting leadership in schools. The main conclusion of the analysis is that the shown theoretical approaches shed light to different aspects of leadership and that in the theoretical researches and practical considerations it is the integrative approach very often in need. The integrated leadership gives very pragmatic and operative frame for action in the direction of leadership., Polazeći od toga da su u domaćoj literaturi malobrojni pregledni radovi o liderstvu u obrazovanju, u ovom radu napravili smo kratak prikaz i analizu glavnih teorijskih pristupa liderstvu, sa posebnim osvrtom na savremena razmišlja- nja o liderstvu u obrazovanju, kako bismo utvrdili koji pristupi predstavljaju dobru osnovu za planiranje aktivnosti u cilju unapređivanja liderstva u školama. Jednim delom, reč je o pristupima koji se odnose na liderstvo “uopšte”, dok su drugi pristupi (poput transformativnog, pedagoškog i integrisanog liderstva) čvrsto zasnovani na nalazima istraživanja u obrazovanju. Glavni zaključak analize je da prikazani teorijski pristupi osvetljavaju različite aspekte liderstva i da je u teorijskim, istraživačkim i praktičnim razmatranjima često nužno imati integrativni pristup. Upravo zato se u radu posebno ističe značaj integrisanog liderstva kao savremenog pristupa koji, pored toga što je teorijski i empirijski dobro zasnovan, pruža veoma pragmatičan i operativan okvir za delovanje u pravcu razvoja liderstva u školama.",
publisher = "Univerzitet u Kragujevcu - Fakultet pedagoških nauka, Kragujevac",
journal = "Uzdanica (Jagodina)",
title = "Theoretical approach to educational leadership, Teorijski pristupi liderstvu u obrazovanju",
pages = "116-97",
number = "2",
volume = "12",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_256"
}

Stanković, D., Ševkušić, S.,& Teodorović, J.. (2015). Theoretical approach to educational leadership. in Uzdanica (Jagodina)
Univerzitet u Kragujevcu - Fakultet pedagoških nauka, Kragujevac., 12(2), 97-116.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_256

Stanković D, Ševkušić S, Teodorović J. Theoretical approach to educational leadership. in Uzdanica (Jagodina). 2015;12(2):97-116.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_256 .

Stanković, Dejan, Ševkušić, Slavica, Teodorović, Jelena, "Theoretical approach to educational leadership" in Uzdanica (Jagodina), 12, no. 2 (2015):97-116,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_256 .

TY  - JOUR
AU  - Ševkušić, Slavica
AU  - Anđelković, Sonja
AU  - Milin, Vladeta
PY  - 2014
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/242
AB  - The goal of this research is to gain insight into the classroom climate in schools in Serbia from the perspective of teachers. To realize this goal, we set up two research questions: (1) How do teachers assess the importance of certain aspects of the classroom climate and their own engagement in creating favourable climate, and (2) which factors determine the quality of classroom climate. We considered four dimensions of classroom climate: equality in communication, social relationships between students, respect for students’ feelings and the organizing group work. The sample consisted of primary school teachers in Serbia (N=1441), who completed a questionnaire made for our research needs. The results of factor analysis confirmed the initial assumption that the selected dimensions are related in terms of their belonging to the same construct and sufficiently different to be considered as self-contained. The obtained results show that teachers in Serbia highly value the importance of all researched aspects of the classroom climate and believe that they are engaged to a large extent in creating a positive classroom climate. Also, it was shown that teachers’ gender and the teaching level are the most important determinants of classroom climate quality. Bearing in mind the limitations of the applied instrument it is concluded that the results should be considered with caution and that future research should include students’ perspective, direct class observation and qualitative methods to gain a more objective and more comprehensive understanding of the classroom climate.
PB  - Institut za pedagoška istraživanja, Beograd
T2  - Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja
T1  - Classroom climate in Serbia: The perspective of primary school teachers
EP  - 298
IS  - 2
SP  - 277
VL  - 46
DO  - 10.2298/ZIPI1402277S
ER  - 

@article{
author = "Ševkušić, Slavica and Anđelković, Sonja and Milin, Vladeta",
year = "2014",
abstract = "The goal of this research is to gain insight into the classroom climate in schools in Serbia from the perspective of teachers. To realize this goal, we set up two research questions: (1) How do teachers assess the importance of certain aspects of the classroom climate and their own engagement in creating favourable climate, and (2) which factors determine the quality of classroom climate. We considered four dimensions of classroom climate: equality in communication, social relationships between students, respect for students’ feelings and the organizing group work. The sample consisted of primary school teachers in Serbia (N=1441), who completed a questionnaire made for our research needs. The results of factor analysis confirmed the initial assumption that the selected dimensions are related in terms of their belonging to the same construct and sufficiently different to be considered as self-contained. The obtained results show that teachers in Serbia highly value the importance of all researched aspects of the classroom climate and believe that they are engaged to a large extent in creating a positive classroom climate. Also, it was shown that teachers’ gender and the teaching level are the most important determinants of classroom climate quality. Bearing in mind the limitations of the applied instrument it is concluded that the results should be considered with caution and that future research should include students’ perspective, direct class observation and qualitative methods to gain a more objective and more comprehensive understanding of the classroom climate.",
publisher = "Institut za pedagoška istraživanja, Beograd",
journal = "Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja",
title = "Classroom climate in Serbia: The perspective of primary school teachers",
pages = "298-277",
number = "2",
volume = "46",
doi = "10.2298/ZIPI1402277S"
}

Ševkušić, S., Anđelković, S.,& Milin, V.. (2014). Classroom climate in Serbia: The perspective of primary school teachers. in Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja
Institut za pedagoška istraživanja, Beograd., 46(2), 277-298.
https://doi.org/10.2298/ZIPI1402277S

Ševkušić S, Anđelković S, Milin V. Classroom climate in Serbia: The perspective of primary school teachers. in Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja. 2014;46(2):277-298.
doi:10.2298/ZIPI1402277S .

Ševkušić, Slavica, Anđelković, Sonja, Milin, Vladeta, "Classroom climate in Serbia: The perspective of primary school teachers" in Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 46, no. 2 (2014):277-298,
https://doi.org/10.2298/ZIPI1402277S . .

TY  - JOUR
AU  - Gutvajn, Nikoleta
AU  - Ševkušić, Slavica
AU  - Gutvajn, Nikoleta
AU  - Ševkušić, Slavica
PY  - 2013
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/206
AB  - Although providing support to underachievers has always been an important domain of activities of school counselors in school, there are almost no studies in our country that focus on the opinion of school counselors on the problem of underachievement. The aim of our research was to get acquainted with the meanings that school counselors ascribe to underachievement. The points of our interest were how school counselors define this phenomenon, how they describe an underachiever and what their experiences in working with these students are. The research sample was convenient and included 34 school counselors from 24 secondary schools in Serbia. We used a semi-structured interview, and qualitative thematic analysis was performed on the collected material. Research findings indicate that the majority of school counselors define underachievement as the lack of ability or readiness of individuals to respond to the demands set by school. When describing an underachiever a number of school counselors speak only about his/her behaviour, while a small number also mention the mechanisms underlying such behaviour. When it comes to their experience in working with underachievers, a considerable number of school counselors pointed to the complexity and delicacy of their own role in the process of selection of adequate support strategies. The obtained findings, among other things, suggest that it is necessary that school counselors re-examine those personal beliefs about underachieve­ment which can be a serious impediment to solving this problem.
AB  - Premda je podrška neuspešnim učenicima uvek bila jedan od važnih domena angažovanja stručnih saradnika u školi, u našoj sredini gotovo da ne postoje istraživanja u kojima se o problemu školskog neuspeha izjašnjavaju stručni saradnici. Cilj našeg istraživanja bio je da se upoznamo sa značenjima koja stručni saradnici pripisuju školskom neuspehu. Zanimalo nas je kako stručni saradnici definišu ovaj fenomen, kako opisuju neuspešnog učenika i kakva su njihova iskustva u radu sa ovim učenicima. Uzorak istraživanja je prigodan i čine ga 34 stručna saradnika iz 24 srednje škole u Srbiji. U istraživanju je primenjen polustrukturisani intervju, a na prikupljenom materijalu urađena je kvalitativna tematska analiza. Nalazi istraživanja pokazuju da najveći broj stručnih saradnika definiše školski neuspeh kao nedostatak sposobnosti ili nespremnosti pojedinaca da odgovore na postavljene školske zahteve. Opisujući neuspešnog učenika, veliki broj stručnih saradnika govori samo o njegovom ponašanju, dok je manji broj onih koji pominju i mehanizme koji su u osnovi tih ponašanja. U vezi sa svojim iskustvom u radu sa neuspešnim učenicima, značajan broj stručnih saradnika ukazuje na složenost i delikatnost sopstvene uloge u procesu izbora adekvatnih strategija podrške. Dobijeni nalazi, između ostalog, sugerišu da je potrebno da stručni saradnici preispitaju ona lična uverenja o školskom neuspehu koja ih ozbiljno mogu ometati u rešavanju ovog problema.
PB  - Institut za pedagoška istraživanja, Beograd
T2  - Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja
T1  - How school counselors perceive students' underachievement
T1  - Kako stručni saradnici doživljavaju školski neuspeh učenika
EP  - 362
IS  - 2
SP  - 342
VL  - 45
DO  - 10.2298/ZIPI1302342G
ER  - 

@article{
author = "Gutvajn, Nikoleta and Ševkušić, Slavica and Gutvajn, Nikoleta and Ševkušić, Slavica",
year = "2013",
abstract = "Although providing support to underachievers has always been an important domain of activities of school counselors in school, there are almost no studies in our country that focus on the opinion of school counselors on the problem of underachievement. The aim of our research was to get acquainted with the meanings that school counselors ascribe to underachievement. The points of our interest were how school counselors define this phenomenon, how they describe an underachiever and what their experiences in working with these students are. The research sample was convenient and included 34 school counselors from 24 secondary schools in Serbia. We used a semi-structured interview, and qualitative thematic analysis was performed on the collected material. Research findings indicate that the majority of school counselors define underachievement as the lack of ability or readiness of individuals to respond to the demands set by school. When describing an underachiever a number of school counselors speak only about his/her behaviour, while a small number also mention the mechanisms underlying such behaviour. When it comes to their experience in working with underachievers, a considerable number of school counselors pointed to the complexity and delicacy of their own role in the process of selection of adequate support strategies. The obtained findings, among other things, suggest that it is necessary that school counselors re-examine those personal beliefs about underachieve­ment which can be a serious impediment to solving this problem., Premda je podrška neuspešnim učenicima uvek bila jedan od važnih domena angažovanja stručnih saradnika u školi, u našoj sredini gotovo da ne postoje istraživanja u kojima se o problemu školskog neuspeha izjašnjavaju stručni saradnici. Cilj našeg istraživanja bio je da se upoznamo sa značenjima koja stručni saradnici pripisuju školskom neuspehu. Zanimalo nas je kako stručni saradnici definišu ovaj fenomen, kako opisuju neuspešnog učenika i kakva su njihova iskustva u radu sa ovim učenicima. Uzorak istraživanja je prigodan i čine ga 34 stručna saradnika iz 24 srednje škole u Srbiji. U istraživanju je primenjen polustrukturisani intervju, a na prikupljenom materijalu urađena je kvalitativna tematska analiza. Nalazi istraživanja pokazuju da najveći broj stručnih saradnika definiše školski neuspeh kao nedostatak sposobnosti ili nespremnosti pojedinaca da odgovore na postavljene školske zahteve. Opisujući neuspešnog učenika, veliki broj stručnih saradnika govori samo o njegovom ponašanju, dok je manji broj onih koji pominju i mehanizme koji su u osnovi tih ponašanja. U vezi sa svojim iskustvom u radu sa neuspešnim učenicima, značajan broj stručnih saradnika ukazuje na složenost i delikatnost sopstvene uloge u procesu izbora adekvatnih strategija podrške. Dobijeni nalazi, između ostalog, sugerišu da je potrebno da stručni saradnici preispitaju ona lična uverenja o školskom neuspehu koja ih ozbiljno mogu ometati u rešavanju ovog problema.",
publisher = "Institut za pedagoška istraživanja, Beograd",
journal = "Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja",
title = "How school counselors perceive students' underachievement, Kako stručni saradnici doživljavaju školski neuspeh učenika",
pages = "362-342",
number = "2",
volume = "45",
doi = "10.2298/ZIPI1302342G"
}

Gutvajn, N., Ševkušić, S., Gutvajn, N.,& Ševkušić, S.. (2013). How school counselors perceive students' underachievement. in Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja
Institut za pedagoška istraživanja, Beograd., 45(2), 342-362.
https://doi.org/10.2298/ZIPI1302342G

Gutvajn N, Ševkušić S, Gutvajn N, Ševkušić S. How school counselors perceive students' underachievement. in Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja. 2013;45(2):342-362.
doi:10.2298/ZIPI1302342G .

Gutvajn, Nikoleta, Ševkušić, Slavica, Gutvajn, Nikoleta, Ševkušić, Slavica, "How school counselors perceive students' underachievement" in Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 45, no. 2 (2013):342-362,
https://doi.org/10.2298/ZIPI1302342G . .

TY  - JOUR
AU  - Maksić, Slavica
AU  - Ševkušić, Slavica
PY  - 2012
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/192
AB  - The paper explores a question relevant to educational practice: to what extent are teachers’ assessments of students’ creative story writing reliable and useful for gaining insight into students’ creative production in this domain, and for shaping and providing adequate support to creative potential of young people at school setting. Participants in this study were sixth and seventh grade primary school students who wrote stories (N=142), and teachers who assessed creativity of these stories (N=3). A statistically significant, but low agreement was found among teachers’ assessments of the stories’ creativity. The teachers identified two groups of creativity indicators: the first group refers to expression in the verbal domain (knowledge of language, playing with language), while the other group refers to creativity in general (originality, sentiment, ethic dimension). Case studies of four most creative story writers failed to find a typical profile with critical contribution of any indicator or precondition for their creative production. Narrative analysis of the most creative stories confirmed the existence of those indicators of creative potential which the teachers reported in their essays. It is concluded that an individual approach in interpreting data on the child’ talents is necessary even at the primary school level. It is recommended to combine qualitative and quantitative methods, which enables obtaining data that would not be accessible by using only one or the other approach.
AB  - Problem rada određen je kao pitanje značajno za školsku praksu: koliko su pouzdane i korisne procene nastavnika za formiranje slike o kreativnim kapacitetima učenika i za oblikovanje adekvatne podrške kreativnim potencijalima mladih u školi. U istraživanju su učestvovali učenici šestog i sedmog razreda osnovne škole (N=142) koji su pisali priče, i nastavnici koji su procenjivali kreativnost tih priča (N=3). Utvrđeno je statistički značajno, ali nisko slaganje nastavnika u procenjivanju kreativnosti priča. Nastavnici su u pričama identifikovali dve grupe indikatora kreativnosti: prva grupa odnosila se na izražavanje u verbalnom domenu (poznavanje jezika, igranje jezikom), a druga na kreativnost uopšte (originalnost, emocionalnost, etička dimenzija). Četiri studije slučaja učenika koji su napisali najkreativnije priče otkrile su da nema tipičnog profila sa kritičnim doprinosom bilo kog indikatora ili preduslova koji su uključeni u ispitivanje. Analiza narativa najkreativnijih priča potvrdila je prisustvo indikatora kreativnog potencijala o kojima su izveštavali nastavnici u svojim esejima. Zaključeno je da je neophodan individualni pristup u tumačenju podataka o detetovom talentu već na osnovnoškolskom uzrastu. Preporučeno je kombinovanje kvantitativnih i kvalitativnih metoda koje stvara uslove za dolaženje do podataka koji se ne bi mogli dobiti primenom samo jednog pristupa.
PB  - Institut za pedagoška istraživanja, Beograd
T2  - Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja
T1  - Creativity of students' stories: Case study at primary school
T1  - Kreativnost u pričama učenika - studija slučaja u osnovnoj školi
EP  - 143
IS  - 1
SP  - 128
VL  - 44
DO  - 10.2298/ZIPI1201128M
ER  - 

@article{
author = "Maksić, Slavica and Ševkušić, Slavica",
year = "2012",
abstract = "The paper explores a question relevant to educational practice: to what extent are teachers’ assessments of students’ creative story writing reliable and useful for gaining insight into students’ creative production in this domain, and for shaping and providing adequate support to creative potential of young people at school setting. Participants in this study were sixth and seventh grade primary school students who wrote stories (N=142), and teachers who assessed creativity of these stories (N=3). A statistically significant, but low agreement was found among teachers’ assessments of the stories’ creativity. The teachers identified two groups of creativity indicators: the first group refers to expression in the verbal domain (knowledge of language, playing with language), while the other group refers to creativity in general (originality, sentiment, ethic dimension). Case studies of four most creative story writers failed to find a typical profile with critical contribution of any indicator or precondition for their creative production. Narrative analysis of the most creative stories confirmed the existence of those indicators of creative potential which the teachers reported in their essays. It is concluded that an individual approach in interpreting data on the child’ talents is necessary even at the primary school level. It is recommended to combine qualitative and quantitative methods, which enables obtaining data that would not be accessible by using only one or the other approach., Problem rada određen je kao pitanje značajno za školsku praksu: koliko su pouzdane i korisne procene nastavnika za formiranje slike o kreativnim kapacitetima učenika i za oblikovanje adekvatne podrške kreativnim potencijalima mladih u školi. U istraživanju su učestvovali učenici šestog i sedmog razreda osnovne škole (N=142) koji su pisali priče, i nastavnici koji su procenjivali kreativnost tih priča (N=3). Utvrđeno je statistički značajno, ali nisko slaganje nastavnika u procenjivanju kreativnosti priča. Nastavnici su u pričama identifikovali dve grupe indikatora kreativnosti: prva grupa odnosila se na izražavanje u verbalnom domenu (poznavanje jezika, igranje jezikom), a druga na kreativnost uopšte (originalnost, emocionalnost, etička dimenzija). Četiri studije slučaja učenika koji su napisali najkreativnije priče otkrile su da nema tipičnog profila sa kritičnim doprinosom bilo kog indikatora ili preduslova koji su uključeni u ispitivanje. Analiza narativa najkreativnijih priča potvrdila je prisustvo indikatora kreativnog potencijala o kojima su izveštavali nastavnici u svojim esejima. Zaključeno je da je neophodan individualni pristup u tumačenju podataka o detetovom talentu već na osnovnoškolskom uzrastu. Preporučeno je kombinovanje kvantitativnih i kvalitativnih metoda koje stvara uslove za dolaženje do podataka koji se ne bi mogli dobiti primenom samo jednog pristupa.",
publisher = "Institut za pedagoška istraživanja, Beograd",
journal = "Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja",
title = "Creativity of students' stories: Case study at primary school, Kreativnost u pričama učenika - studija slučaja u osnovnoj školi",
pages = "143-128",
number = "1",
volume = "44",
doi = "10.2298/ZIPI1201128M"
}

Maksić, S.,& Ševkušić, S.. (2012). Creativity of students' stories: Case study at primary school. in Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja
Institut za pedagoška istraživanja, Beograd., 44(1), 128-143.
https://doi.org/10.2298/ZIPI1201128M

Maksić S, Ševkušić S. Creativity of students' stories: Case study at primary school. in Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja. 2012;44(1):128-143.
doi:10.2298/ZIPI1201128M .

Maksić, Slavica, Ševkušić, Slavica, "Creativity of students' stories: Case study at primary school" in Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 44, no. 1 (2012):128-143,
https://doi.org/10.2298/ZIPI1201128M . .